Опет тајни планови и планирани хаоси: На мети протест Правда за Давида

Већ је претешко коментарисати нове и нове наручене текстове који се позивају на измишљене обавјештајне податке о новим ударима на републику Српску.

субота, април 21, 2018 / 12:45

Пише Марко Шикуљак

Последњи долази са страница београдског таблоида Ало, и има за циљ стварање негативне атмосфере око протеста на којима Бањолучани позивају да се разријеши случај смрти младог Давида Драгичевића.

Ако се присјетимо последње лагарије у вези са измишљеним тајним плановима, у тим плановима се предвиђало да ће доћи до убиства неке јавне личности, а да ће то бити приписано властима, на које ће бити усмјерен народни бунт.

Судбина се грозно поиграла са чудовишном маштом аутора те медијске подвале. Догодила се смрт младог Бањолучанина, почели су протести на којим је тражено расвјетљавање случаја, али ником није пало на памет да каже да је то удар на власт, и то баш по сценарију тајног плана који су објавиле Вести из Франкфурта, а пар дана развлачили на РТРС.

Када је притисак јавности постао озбиљан, појавила се потреба да се све то убаци у калуп ко зна ког по реду плана напада на Српску.

Према информацијама добијеним из обавјештајних кругова једне амбасаде у Сарајеву  у току је спровођење  удара на полицију Републике Српске  али и на актуелну власт предвођену Милорадом Додиком све у сврху дискредитације актуелне власти пред предстојеће октобарске опште изборе у БиХ – пише Ало.

Разоткривачи досадашњих планова хаоса су до сада увијек унапријед откривали тајне планове. Проблем временског раскорака, односно тога што протести одавно трају, овај пут ријешено је конструкцијом да се организатори хаоса надовезују на цијели случај, чиме се „амнестирају“ они који, ето, искрено траже разрјешење случаја.

Да нису бирала средства у свом науму доказ је, како нам наводе наведени обавјештајни извори , да се ишло чак толико далеко да се искористи и трагична смрт младог Бањалучанина  Давида Драгичевића…

Креатори и извршиоци прављења хаоса и удара на Републику Српску искористили су управо овај трагичан догађај да путем својих људи у појединим невладиним организацијама  свакодневно организују протесте у центру Бања Луке …

У то су се укључиле и опозиционе странке у Републици Српској и по неки блогер, смишљено уносећи конфузију у јавности…

Кључна теза текста јесте та да се спроводи  план удара на „полицију  као најстабилнију  институцију“. Овакве флоскуле пажљивом оку откривају ко би могао бити писац гнусне подвале од текста, а неинтелигенција испољена у конструкцијама неодољиво подсјећа на пар самопорглашених дежурних назови безбједносних аналитичара.

За оне који су слабије упознати са детаљима случаја Драгичевић треба рећи да је читав догађај бацио сумњу на рад полиције РС, те да појединци или група у редовима ове институције покушавају да саботирају истрагу и прикрију злочин. Наиме, Драгичевић је нестао 18. а пронађен 24. марта. Прво је доведен у везу са провалом у једну кућу (у ноћи нестанка), а смрт описана као самоубиство, или несретан случај.

Било је спорно вријеме смрти, те тежина повреда на Давидовом тијелу, па је породица тражила додатну обдукцију, незадовољна резултатом прве. Стручњаци са ВМА су дали мишљење по коме се вријеме смрти не поклапа са временом нестанка, због чега се појављује сумња да не само да је Давид претучен, већ и да је отет, и пар дана држан на непознатом мјесту.

Упркос свим сумњама, чини се све да се случај што прије затвори, без откривања пуне истине.

Дакле, у питању је потпуно и недвосмислен политички проблем, јер једна институција задужена за безбједност грађана постаје потпуна супротност ономе чиме треба да се бави. Или није способна да се одупре нечијим покушајима да је спријечи да ради оно што је сврха њеног постојања!

Протести којима се тражи да полиција ради свој посао и да се одупре притисцима оних који би да заташкају читав случај је одбрана Републике Српске, јер се њима брани најважнија институција која је задужена да брине о безбједности имовине и живота њених становника. То није јасно само онима чија свијест допире само до оне тачке до које институције могу искористити за лични интерес. Којима Република Српска служи да би присвојили новац, моћ и звања која им не припадају нити их заслужују.



53 КОМЕНТАРА

  1. Opisaću slučaj koji je imao moj poznanik.
    Prevario ga neki „kokošar“ i nestao iz Brčkog. Kada je nedostajalo samo nekoliko dana da poternica prestane da važi (10 godina je valjda rok) jave oštećenom da je “ kokošar“ uhapšen na graničnom prelazu u crnoj gori.
    Ovi se džaba obradovali ispostavilo se na kraju. Dovezli ga u Brčko,dali mu aboliciju.
    Jednostavno samo oprali ladice jer je oštećenom rečeno koji je tužilac držao predmet u ladici.
    Ubijanja će se nastaviti, nije na odmet napomenuti da su ovakv kriminalni pravosudni sistem kreirali stranci.
    Rješenje je u potpunom rušenju čitavog sistema jer politika neće sama nikada doći do zaključka da nešto treba mijenjati.
    Živi primjera za to su notari u republici srpskoj. Njima je politika samo skresala zaradu i ovlašćenja vezano za firme jer je politika vlasnik svih firmi posredno.
    Boli političare za sve ostalo a najmanje za ubistva dok je masa poslušna i glupa i spremna konzumirati priče o ugroženosti Srpske.

  2. Без обзира како се све ово завршило у бањалучком МУП-у се мора направити промаја.

    Ја сам итекако добронамјеран према институцијама РС и сматрам да због неспособних и непоштених појединаца те институције не смијемо доводити у питање.

    Зашто је Дарко Илић излетио са недовољним и непоузданим доказима у јавност мора се испитати.
    Који је био његов мотив? Да ли му је наређено да то уради, а ако јесте ко је наредио и зашто?

    Дарко Илић, оставка одмах, не зато што си умијешан него што си испао неспособан и недостојан функције!

    Оставке требају дати и они који су му то евентуално наредили или сугерисали. Провјерити је ли то Дарко Ћулум, Лукач, Додик, Ороз, небитно…

    Међутим, имамо проблем јер се политика већ првог дана протеста уплела доспјећем министра Мехтића на протест. А кад је већ политика кренула онда је и Додик био приморан да уради сличну ствар и да се као политичар упетља.

    Јуче сам био на протесту и моји утисци су сљедећи:

    Било је око 5.000 људи (ја сам стари митингаш и имам добро око)
    Од тих 5000 људи процјењујем да је из Бањалуке било 2500 хиљаде, СДС је довео из унутрашњости око 2000 хиљаде, а из ФБиХ је било око 500 људи.

    С обзиром да СДС не може у Бањалуци скупити више од 500 људи, преосталих 2000 Бањалучана су они који су на протест изашли због разјашњења случаја, а остали су ту били у улози политичких лешинара, са изузећем породица које су из ФБиХ дошле јер су у сличној ситуацији, а таквих је, признаћете, десетак, двадест.

    Када послушате и погледате проглас Рестарта на БН јасно је да то нема никакве вез са дотичним случајем, него да је у питању бескрупуозно коришћење прилике од стране СДС, БН и Рестарта.

    Овдје се буквално ради о политичком лешинарењу јер се покушавају узети политички поени на несрећном младићу.

    Отац Давида Драгичевића је именом и презименом прозвао и оптужио неке људе. То су тешке ријечи иза којих треба да стоје неки докази. Ја их јуче нисам ни чуо ни видио. Давор Драгичевић на то на неки начин има право. А да ли имају право они који су на те ријечи аплаудирали.

    Шта ће се десити ако се испоставити да бар један од прозваних на протесту није крив? Да ли ће Вукота Говедарица и Бранислав Бореновић који су аплаудирали тој прозивци сносити политичке посљедице и да ли ће се извинити прозваним?

    Немојте људи тако!
    Ја једнога од прозваних лично познајем и смио бих главу дати да са овим нема ништа. Да ли ће БН њему платити одштету јер је у организацији те телевизије у директном преносу тај човјек општужен за убиство.

    Зато протестанте молим да задрже достојанство и да не дозволе да их СДС, ПДП, Рестарт и БН претворе у руљу.

    Правда за Давида!

  3. Poslednjih dvadeset godina odavde je slana poruka da se zločin isplati. Cover up majstori spinuju. Istina je ubijena i bacena je u masovnu grobnicu, a narod lobotomiran, mirno posmatra, ko govedo pred klanicom.

    1. Najvažnije od svega je to da masa goveda misli da je u opoziciji spasenje.
      Na istoku Srpske gdje „opozicija“ vlada od proljeća 1992. do danas isto se ovako kao David ubijaju ljudi.
      Jedina razlika je u tome što porodici tamo plate sahranu i daju nekome od porodice da radi kao portir da ne umru od gladi i da ćute.
      Kao kod Dušana Kovačevića, samo će se promijeniti ministar a zlikovci koji pružaju usluge političarima ostaće isti.

      1. Благо ли се вама свима из кондоминијума.
        Ви видите и знате све шта се догађа и на истоку и на западу. Изгледа да смо ми на западу , као и они на истоку , ускраћени за тај величанствени поглед из кондоминијума.

  4. Данас на протесту ми се допала контатација Милијане Кос. Као да је прочитала мој јучерашњи коментар.

    Протести су успјели, случај је дигнут на највиши ниво, правног епилога ће сигурно бити, али не треба упропастити одличну прилику да се се у полицији направи промаја.

    Да смрди, не смрди, али мало тукне…

    Политички лешинари који су помоћу овог случаја наумили извршити удар на институцију МУП-а РС нису успјели. Није се пуно у обланду умотавала прича да је полиција убила Давида. То је био циљ. Прогласити МУП РС терористичком организацијом која убија своје грађане.

    Рекох већ, Милијана Кос је Давору Драгичевићу данас испала најбољи пријатељ. И ја исто поручујем. Не треба прозивати људе без чврстих доказа јер се прави иста велика грешка као што је и Илић направио велику грешку изласком у јавност без чврстих доказа о Давидивој смрти.

    Знам да је тешко Давору, али се о овим стварима мора размишљати хладне главе. И у јавност излазити само са чврстим доказима.

    ПРАВДА ЗА ДАВИДА!

      1. Мајмуне, какве везе има момак од 20 година (Ф.Ћ.) са убиством Вукелића.

        Умало да заборавим, јебем ти све живо и мртво!

        Надам се да нисам био вулгаран…

  5. Simo,ovo ozbiljno mislim kao odgovor na tvoj komentar:

    Welcome to Srpska, gde murija ubija,
    gde nema pravde ni za lek i samo Bog je sudija.
    Gde sve ima svoju cenu, al’ nema nista u postenju,
    umesto da se igraju — klinci se „iglaju“ u venu.
    Gde uzori su lopovi, dileri, pevacice,
    klinke ne porastu, a vec su postale jebacice.
    Dok mlecni jos se klimaju, na mobilni se snimaju,
    ortacima iz skole u WC-u kako sipuju.
    Posle se pitate zasto nemamo decu,
    a ja pitam Boga da li pamti nasu adresu.
    Ceo zivot na cekicu, slusam istu pesmu,
    33 godine kad se okrenem, gde sua
    Neki kazu meni: Sacekaj jos malo pa da krene,
    promene su proces za koje potrebno je vreme,
    idi kuci pisi rime, ne razumes ti te teme,
    pusti da nas vode, pametniji od tebe.
    A ja im kazem: Izdajnici palite od mene,
    slusajte dobro sada ovo saopstenje,
    oformili smo frakcije, ekipe su spremne,
    kao „Bader Majnhof“ ima sve da vas sjebem.
    Spreman kao „Hamas“ repetiram kalas,
    k’o „Novembar“ ja te vrebam dok ne postanes moj talac.
    Kao Apis, „Crna ruka“, za prevrate sam znalac,
    k’o Beogradski sindikat drzim cvrsto pravac.

    Refren:

    Ovo je pitanje zivota i smrti,
    i ove reke krvi pustili ste prvi.
    Sateran u cosak ja nemam izbor drugi,
    svestan sam da gubim, ali bice vasih zrtvi.

    Ovo je pitanje zivota i smrti,
    i ove reke krvi pustili ste prvi.
    Odgovor je teror ne bi li me culi,
    preziveti necu, ali bice vasih zrtvi.
    Sve ste nam uzeli i cast i dostojanstvo,
    pa sta nije jasno kada sutra neko s’ maskom,
    do zuba u oruzju, neki ocajnik u gradskom,
    da cuje se glasno, digne sve u vazduh.
    Gazite po nama, gazite i mrtve,
    ne gledate nazad, samo pare da se vrte.
    Dok ugledni gradjani seku kila gudre,
    radnici u sudnici seku sebi prste.
    Nekad je znacilo kad neko ima skolu,
    sad hiljade takvih visi na birou,
    gledaju u solju kad ce sljaku da zabodu,
    dok vi gledate u ponude da zabodete bolju.
    Rasprodajete drzavu, sibicarite lovu,
    pustate stoku da jedni druge kolju,
    ne prljate ruke, to nije za gospodu,
    ubijate Srbiju bez otiska na pistolju.
    Dok vi okrecete glavu od muke i bede,
    drzite medije koji mogu sve da srede,
    narod strajkuje gladju, jer nema sta da jede,
    pre ce umreti glasno, nego tiho da izblede.
    Od metroa u Tokiju, do voza u Bombaju,
    po svaku cenu da za nasu borbu znaju,
    zivot je jeftin kada izbor ti ne daju,
    zato naplaticemo kozu da poruke traju!

    Refren

    Opet je zasrala banda, vi i vasa strahovlada,
    opet je znak Sindikata na nebu iznad grada.
    Stolica na vrata, zaglavljena kvaka,
    preko usta traka, da te pitam nesto sada:
    Je l’ ovo napredak vrste, novo deljenje pravde,
    jedni gube, drugi grabe, jaci jedu slabea
    Gledam barabe ove nase kako igraju na karte,
    terorizam, virus, kriza, plase da zataskaju sranje.
    U facu nam se smeju, loze k’o dileju.
    Resenje ili greskaa Nemam vise ni dilemu.
    Jutros izljubio sam zenu, u skolu odveo sam decu,
    da zive u boljem sistemu, ja cu da umrem za ideju.
    Od malih nogu sam u cosku, od zida dalje ne mogu,
    u zivotu k’o u rovu, na ulicu izneo sam borbu.
    U skupstinskom holu drzim zolju i bombu,
    odajte poslednju postu diskretnom heroju.
    Znoj kaplje po papiru, poslednju pisem zelju,
    Ostajte mi zdravi, verni nasem htenju.
    I kad umrem za istinu, ispunite moju volju,
    poljubite za mene neku Srpsku bolju!

  6. Obični ljudi su dali sve za Srpsku,danas je kerovi čerače kao lešinu!
    Zar neko misli da su ljudi po onakvom nevremenu kopali svoje najmilije iz grobova u Ilijašu i drugim mjestima Srpskog Sarajeva da bi danas živjeti u ovom brlogu koji političke svinje zovu Republika Srpska.
    Nerazumne zvijeri nije narod zbog ovoga patio i ostavio vijekovima ognjišta.

  7. Да ли је тај несрећни младић Жидов? Одакле му то име Давид? Ако је жидов онда је логично да је оволики шум подигнут и да се заталасало. Откада су срби Давиди?

  8. Ево га!

    Фронталовац Борислав Радовановић, који је покупио симпатије многих на овом порталу, написа управо оно што сам рекао да се дешава и да се пуно не увија у обланде.

    По том врлом полицијском стручњаку иза убиства Давида Драгичевића стоји МУП РС.

    Треба ли јаснији доказ да се случај користи да се наш МУП прогласи тероистичком организацијом?

    На крају ће испасти да је Мехтић у праву када не прихвата да је напад у Зворнику био терористички акт.

    Како може бити терориста неко ко је напао терористичку организацију?

    У памет се Срби!!!

    http://borislavradovanovic.blogspot.ba

  9. MUP je jedna bolesna i trula organizacija pljačkaša ubica i terorista (čast rijetkim izuzecima), pripadnici te iste zločinačke organizacije pljačkaju kombije sa novcem, dilaju narkotike, ubijaju ljude, …

    1. И…
      шта са њим?

      Ујединити га са истим таквим федералним, јер је у математици могуће да два минуса дадну плус.

      Ако је испред заграде више(+) заграда се брише, а ако је испред заграде мање(-) у загради се мијења стање.

      Нејма ниш’ од заједничке полиције, џаба вам сто Мехтића…

  10. Сложио бих се са овим партизаном који има кокарду на капи са „U“,али тек ако народ у Републици Српској не прихвати искрену понуду за морални и привредни преображај, односно не прихвати јасно разрађен план за изнуђену ПРВУ ПРАВУ ПОСЛЕРАТНУ ОБНОВУ.

    Значи, ако народ не прихвати нашу понуду за обнову, онда је дефинитивно изгубио мјеру вриједности, посљедично тиме доказује да већина у себи носи СТОКХОЛМСКИ СИНДРОМ, све због 22 године силовања у мозак.

  11. Симо.ба, зар удар на МУП РС није извршен изнутра, од стране високих дужносника МУП-а који су очигледно покушали безуспјешно да убиство представе као самоубиство, при чему су без икаквих доказа инкриминисали жртву?

    Зар нису на МУП РС ударили специјалци који су ухваћени као друмски разбојници и пљачлаши банака?

    Зар нису на МУП РС ударили инспектори који су продавали наркотике? Знам ја да готово свугдје у свијету службе организују ту трговину, али код нас су раскринкани. И гле, Уставни суд их пусти на слободу, и након 2-3 дана свједок објешен! Свједок који је пред судом описао тортуру током истражног поступка. Сада постоје индиције да је истом третману подвргнут и Давид, па кренуло по злу. Прерјерало се. Шта ако је тако?

    Да ли онда МУП РС криминализују његови инспектори и високи дужносници који невјешто скривају истину или грађани који указују на пропусте и да је тако нешто немогуће у правним државама?

    И поред свега, нема мјеста генерализацији. Казнити оне који нанесоше углед МУП-у и све регуларно.
    Међутим, тих казни (смјена) очигледно још нема. (А кад смо чули да је због мита кажњен неки саобраћајни полицајац?)

    Могуће да неко неког држи у шаци. Углавном, нема правне државе, али има приватне. У којој смо врло неједнаки пред законом. И заташкало би се и ово да није било Илићеве конференције.

    1. “Зар нису на МУП РС ударили специјалци који су ухваћени као друмски разбојници и пљачлаши банака?“

      А ко их је ухапсио? Па МУП!

      “Зар нису на МУП РС ударили инспектори који су продавали наркотике? Знам ја да готово свугдје у свијету службе организују ту трговину, али код нас су раскринкани.“

      А ко их је раскринкао? Па МУП РС!

      “Симо.ба, зар удар на МУП РС није извршен изнутра, од стране високих дужносника МУП-а који су очигледно покушали безуспјешно да убиство представе као самоубиство, при чему су без икаквих доказа инкриминисали жртву?“

      Нека и ово заврши МУП РС!

      Фуки, овдје нико не спори да у МУП РС има криминогених људи и да се МУП треба тог шљама отарасити.
      Очито је да си ти на Васковићевом и Радовановићевом фону да је МУП терористичка организација, али си вјешто избјегао да се опредијелиш да ли вјерујеш Васковићу и Радовановићу да је МУП убио Давида.

      Ја ни у овом случају не искључујем могућностда у ланцу овог злочина нема неког припадника МУП РС-а, али то не може бити разлог да се МУП РС прогласи терористичком организацијом.

      1. Симо.ба Хороз.ба

        Ја само тврдим да се МУП криминализује изнутра, а не криминализују га појединци који указују на ту чињеницу. Баш из поштовања према институцији једва одбрањеној од вашег АИД-а Драгуљче и ја не износимо јавно Драгуљчетову реконструкцију овог злочина.

  12. Vasković & Branislav su demontirali zlikovce do kraja.
    Ko sada ruši institucije???
    Počnimo redom, garantujem da Simo sigurno, a Dražen i svaki frontalovac znaju za onog policajca ili carinika što je na graničnom prelazu dal Gradiška (da ne guglam sada) pronašao drogu. Vozač automobila mu lijepo rekao da je bolje da ga pusti,on je savjesno radio svoj posao i za to dobio nagradu a zatim ekspresno i otkaz.
    Zamislite da država otpusti službenika koji je pronašao drogu!!!
    Koji je motiv za otpuštanje čovjeka?
    Čija droga mora biti,ili koga diler ima na platnom spisku ili u šaci,ili na kraju krajeva za koga radi?
    Odgovor: sam vrh.
    Ako je Njujork mogao pohapsiti 30% policije koja je radila za mafiju Republika Srpska mora više ako hoće da vrati povjerenje građana u Policiju.
    Što se to bude duže odlagalo šteta po institucije će biti veća i samo je pitanje kako će nezadovoljstvo iskoristiti neko sa strane.
    Mile više nemože zaplašiti građane svojim pojavljivanjem, bolje mu je da pokrene kontrolisano urušavanja lopovluka jer ako se krene poriti samo od sebe nema kraja.
    Duboko poštovanje za Vaskovića & Branislava.
    Pogriješio sam Pravde za Davida će ipak biti,ipak se pokreće!

  13. Навешћу примјер да је премијера Србије убио припадник МУП-а Звјездан Јовановић, а да никоме није на ум пало да читав МУП Србије проглашава терористичком организацијом, него је тај исти МУП покренуо акцију “Сабља“ и ухапсио убице. Тада су многи који данас лију крокодилске сузе за Давидом кукали како су прекорачене надлежности и кршена људска права убица и тиме дали крила преосталим криминалцима у МУП-у Србије да понове дигну главу.

    И на крају смо имали да смо криминализовали Ђинђића, а убице поохеројили. Исти случај је и са Вуком.

    А читаоци Фронтала нека се сјете ко је био на једној, ако на другој страни.

    1. Акција Сабља је највећа подвала у историји Србије. Ликвидација криминалаца који су били повезани с влашћу, прецизна усмјереност само 24 сата након атентата, довођење на власт људи из петог ешалона говоре о дубини корумпиране Србије. Јесу само индиције, али говоре саме за себе. На маргинама акције расвјетљена су нека политичка убиства, али у сушђтини и нису. Нашли су Стамболића, али позадину нико ни данас не зна. да ли су то била „потребна“ убиства. Нису.
      Што се тиче ових наших, гади ми се да коментаришем.

  14. Прије неколико мјесеци сам у једном коментару на тему заштите ћирилице поменуо чињеницу да је Владимир Сребров први у предратном Сарајеву јавно рекао да се у БиХ врши прогон ћирилице.
    Фронтал о томе и даље ћути.

    Извјесни коментатор (чије ми се име гади помињати) је са теме ћирилице прешао на причу да је Сребров добио шта је заслужио и исмијавао жртву.

    Подсјећам да је Владимир Сребров умро од подљедица полицијске тортуре коју је доживио због вербалног деликта (ако је то био било какав деликт).

    Тај коментатор сада изиграва моралну величину и жали Давида Драгичевића, такође жртву полицијске тортуре (у коју дотични коментатор вјерује).

  15. Навешћу примјер да је премијера Србије убио припадник МУП-а Звјездан Јовановић, а да никоме није на ум пало да читав МУП Србије проглашава терористичком организацијом, него је тај исти МУП покренуо акцију “Сабља“ и ухапсио убице.

    Evo i Krajnik dosao tobe.Upravo to i pravi razliku izmedzu dva MUP-a.U Srbiji su imali zastitu politike da to rijese dok kod nas uporno se lobira da se stvari zataskavaju i sataniziraju oni koji hoce istinu.
    http://www.rtvbn.com/3905202/rezim-izludjuje-banjalucane

    Dok kod nas politika stiti takve,od pljacke specijalne policije,poslova ljudi iz policije sa drogom ubistva premlacivanja itd.
    A zastita dolazi iz samog vrha politike.

    E moj Krajnik davno sam ti rekao.Ovi tvoji toliko zaseru da cak ni ti nemozes p…….

    1. Акцију Сабља није покренуо МУП Србије, то ваљда сви знају. Извјесна сива еминенција, а име јој се зна , навигавала је полицијске снаге по мсвом нахођењу. На крају је код Мила Ђукановића завршио. Или можда није?

      1. А шта ћемо са блиским рођаком једног „нашег“ , у то вријеме високо позиционираног полицајца , који је обучавао специјалце Мила Ђукановића? Постоје свједоци да је у Црну Гору дошао на препоруку тог свог рођака и врха власти Р. Српске а као помоћ Милу Ђукановићу у припремама за разбијање СРЈ? Оно што се мора признати је чињеница да је као бивши припадник „Легије странаца“ био квалификован за тај посао.

  16. Јутрос на кафипричам са једним пријатељем, пензионисаним бањолучким полицајцем, који ми тврди да се против МУП-а РС води специјани рат и да није искључено да у врху МУП-а има људи који раде против истог.

    Као примјер ми је навео недавни случај када је један “бивши полицајац“ запријетио народном посланику.

    На крају се испоставило да се не ради ни о каквом бившем полицајцу него о погребнику из Шипова, који је био припадник резервне полиције (вјероватно у рату).

    Поставља се питање зашто је тај тип именован бившим полицајцем, а не погребником, в озаечм или шта је већ по занимању?

    http://www.rtvbn.com/3903661/bivsi-policajac-prijetio-smrcu-

    http://www.novosti.rs/вести/насловна/република_српска.652.html:721987-Pogrebnik-pretio-direktoru-groblja

  17. Пуштите шупљу причу…

    Сад ће испасти да нико никад није тражио укидање МУП-а РС, као што никад нико није тражио укидање МУП-а Србије.

    Без обзира на све своје недостатке МУП-а, нико не смије да доводи у питање његово постојање.

    Једно је критиковати неку институцију, а друго тражити њено укидање. Критиковање је грађанска дужност, а тражити укидање уставне институције кроз њено криминализовање је кривично дјело.

  18. Овај случај и ова прича је без сумње злоупотребљена. Ја истину о „самом случају“ не знам, превише је ту збрке, протурених информација, дезинформација, свако има ту своје виђење, ту су и блогери (неки који воле да олајавају Бања Луку и Српску, а неки изгледа нису под васер вагом) исконструисали своју причу, мотиве, ту је отац скрхан болом праћен инструментализованом групом истрајан тражећи правду и исзину, но истина се, како то и бива, загубила у бројним интерпретацијама. И више није ни важна.

    Да ли је на сцени удар на Српску, на полицију, институције Српске, како то тврди овај портал, ни то не знам, но знам да је ова прича исполитизована, испроституисана, знам да смо имали свакодневно текстове у федералним медијима који на свој начин виде све што се догађа у Српској, припомажу ту БН ТВ и портал „Бука“ који су такође од ове приче направили сапуницу, дошла је прича и у талк-шоу програме (Забрањени форум) где су провукли да је Бања Лука опасан град гдје имамо свакодневна неразјашњена убиства (а то свакодневно је једно убиство из 2007-е, једна саобраћајна несрећа из 2011-е и овај случај), и све то поприма облике једне хајке, хистерични напади ко зна чиме мотивисани.

    И паланка, а паланка ко паланка, је дала своје виђење. Па се ту провлачи како се не поклапају извештаји двојице патолога (хљебтије*ем, сви постадоше експерти), да ли је вријеме смрти 18.03 или 20/21.03., те како су Давиду подвалили да су нашли код њега опљачкане ствари из једне куће, да су подвалили супстанцу ЛСД-а у тијелу, па онда кажу „ма све се зна“ а када питате шта се зна, стереотипни одговори, убили га неки „гузоњини синови“, а ова багра из полиције и тужилаштва брже боље да прикрије траг. Није лако са паланком.

    И отац ко отац, скрхан болом, лака мета за манипулацију, за сплеткароше који на овој причи настоје профитирати. Добио је и силну медијску пажњу, изјаве бројне, отац је, бол се мора уважити, и да човјек у таквом стању изрекне и понеку непромишљену.

    Но и то има својих граница, а Давидов отац је јавно на ТВ именовао убице и саучеснике, то су по њему Филип Ћулум, Ђорђе Рађен, укућани Велибора Јањетовића, Дарко Ћулум, Дарко Илић. Драган Лукач и тужилац Драган Врећо. Ову задњу четворицу читаоци овог портала боље од мене познају, они су ваљда саучесници, јер имају високе функције у полицији и тужилаштву (ма ја, багра је то), овај прозвани више пута “убица“ Филиш Ћулум ипак није гузоњин син, већ обичан младић од 20ак љета (рођен 98.), који хљеб зарађује као конобар. Који је и прошао полицијску обраду, полиграф лажи и који се огласио писмом доказујући невиност, но џаба, задојена и инструментализована свјетина зна већ боље.

    Сада су полиција и тужилаштво у немогућој ситуацији, нема шансе да резултати истраге задовоље инструментализовану свјетину, ане можете ни оптужити младића којег је неко прозвао ако истрага каже да је невин.
    Иако реално, осим оца наравно, нико од ових што су се расписали, што су предани у овој хајци, и не мари како је Давид скончао, нити маре да се случај разоткрије, заправо, више воле да остане недоречено, како би истрајно протурали како је све труло у Српској.

    Агитаторима политичких партија је лако, они ће ову причу искористити да би прозивали оне друге, но ја не знам шта мислити, који закључак извести, осјећај горчине остаје, више што је ова прича злоупотребљена и испроституисана, што је кроз ову причу Бања Лука постала неки Сиуад Хуарес. Није добро.

    1. “ како би истрајно протурали како је све труло у Српскоj“.
      srpCki interesi, cpctvo, opanCi i tako dalje, blize, spReda, zguza i tako bliZe . . . (cmajlikoji povraCa) dize mi se koCa na paChi . .

  19. Пуштите шупљу причу…

    Сад ће испасти да нико никад није тражио укидање МУП-а РС, као што никад нико није тражио укидање МУП-а Србије.

    Ajde supak pokazi nam gdje i ko trazi ukidanje intitucije MUP-a RS-a?Ostali koji citaju neka izvine ,sa njim stvarno ne moze drugacije.Supcina.Kao Borislav i Slobodan traze ukidanje istog,proziva svakog ko nije Srbin da koristi slucaj nazivajucu ga teroristickim….

    Mladene svaka cast na info…

    https://www.youtube.com/watch?v=tkxXIf9p5NQ&feature=youtu.be

    Posto supak nije reagovao na ovo da mu ponovimo…

    1. Џасмине,

      видиш како се исплати вршити притисак.

      Ја овдје годинама прозивам Мехтића да је Бакиров пион и он није више могао трпити притисак па се морао доказати.

      Резултат: Атиф у фржуну…

  20. “Gradski odbor SDS-a Doboj organizovao je danas, povodom obilježavanja devet godina od ubistva nekadašnjeg potpredsjednika ove stranke Branislava Garića, mirnu protestnu šetnju do zgrade Policijske uprave, izražavajući nezadovoljstvo zbog „aktivnosti koje su preduzete na rasvjetljavanju okolnosti koje su dovele do njegove smrti, kao i svim nerazriješenim ubistvima u posljednjih deset godina“.

    “Predsjednik SDS-a Vukota Govedarica rekao je da je „lako zaključiti da je Garić ubijen na jedan svirep način, a da za to niko nije odgovarao“.

    “On (Говедарица) je naveo da ljudi koji vode MUP Srpske moraju da shvate da su na jedan indirektan način birani od građana i da bi trebalo da rade u interesu građana, a ne da, kako tvrdi, vrše razne vrste političkih pritisaka.

    Сад се поставља питање шта је Говедарица тражио пред Полицијском управом. У случају Гарић МУП РС је убицу ухапсио, предао тужилаштву, а тужилаштво суду.

    Али битно је наставити хајку на МУП. Користи се свака прилика.

    Ово је још један доказ да се против МУП-а води специјални рат.

    Да су отишли пред суд који је ослободио убицу, ја ни ријеч не бих рекао, али отићи пред полицију и протестовати против судске пресуде може само неко ко жели што више да оцрни МУП.

    http://www.rtvbn.com/3905232/devet-godina-od-ubistva-garica

  21. Чуо сам данас како бивши комадант 502.брдске бригаде Хамдија Абдић Тигар каже да је Дудаковић невин. Јел то онај исти Хамдија Абдић Тигар………. ?

  22. ŠOKANTNO: David Dragičević „ubijen“ u Zvorniku

    Brutalno ubistvo Davida Dragičevića je samo još jedna teška posljedica djelovanja trenutno najmoćnije kriminalne organizacije ex-jugoslavenskog prostora, čiji su ključni akteri ministar Dragan Lukač i Naser Orić. Ukoliko težimo ka rasvjetljavanju svih okolnosti Davidovog stradanja onda se moramo usmjeriti na uzroke, a to podrazumijeva preusmjeravanje istrage na prostor Zvornika, Milića, Tuzle, “vojvođanskih lovišta“, pa sve do tzv. Balkanske rute krijumčarenja narkotika.

    Piše: Borislav Radovanović

    Od svih aktera istrage stradanja Davida Dragičevića čujemo kako se „satraše od posla“, ali nikako da navedu jednu jedinu konkretnu radnju koju su preduzeli ili da predoče i najmanji rezultat. Mogu se oni ovako vrtiti u krug još par stotina godina, a to je već neprihvatljivo svima koji žele da slobodno i sigurno žive u ovoj nesrećnoj zemlji.

    Odlično javnost prepoznaje koga sve treba onemogućiti u daljem opstruiranju istrage, a posebno zbog okolnosti da pojedinci ometaju istragu kako bi izbjegli drakonske kazne od 45 godina zatvora. Da, kad govorimo o međunarodnom organizovanom kriminalu enormnih razmjera, sa još najmamnje dva ubistva (prije Davidovog), onda je razumljiv strah vođa kriminalne organizacije od takvih kazni. Zato od samog starta nastoje istragu usmjeravati u pogrešnom pravcu, od žrtve načiniti kriminalca, uticati na oštećene, svjedoke, inspektore, tužioce…

    Danas su već nesporno identifikovana dva ključna moćnika koji su od strarta opstruirali istragu – ministar Dragan Lukač i „borac“ protiv organizovanog kriminala Darko Ilić. Rado bi Lukač „pustio niz vodu“ Ilića, čija inkrimisana veza sa ubistvom Davida Dragičevića je već nesporna, ali ovaj previše zna o kriminalnoj hobotnici čija je David sekundarna žrtva. Zato se ova istraga „vrti u krug“, a šta je već postalo kontraproduktivno. Zato „udaramo u glavu“ i istragu (pre)usmjeravamo u pravcu pune istine i pravde.

    Da bi istraga krenula u pravom smjeru prvo moramo utvrditi ko je u MUP-u RS-e Naseru Oriću izdao lažne lične isprave na srpsko ime i prezime. Pa već je „javna tajna“ da se Naser Orić sa lažnim dokumentima kreće kud mu drago. Primjera radi sjetimo se njegovog boravka u Milićima zbog podmićivanja svjedoka na suđenju za ratne zločine (pored sudske zabrane da napušta Federaciju BiH). Mediji su masovno pisali o tome, pa prosto zaprepaštava da to „nije poznato“ policijskim i tužilačkim istražiocima.

    Pored toga sjetimo se medijskih natpisa iz novembra prošle godine o tome kako Naser Orić redovito lovi po Srbiji, posebno po Vojvodini. I Orić se javno pohvalio kako mu na graničnim prelazima „salutiraju“. Jeste, salutiraju policajci i carinici, ali nikako njemu sa lažnim dokumentima, nego policijskoj službenoj legitimaciji njegovog vozača.

    Da nije tragedije o kojoj govorimo mogli bi izvoditi cirkuse od toga kako se početkom oktobra prošle godine Lukač i Orić preko medija međusobno optužuju za ratne zločine, a samo mjesec kasnije zajedno love po Vojvodini. Treba nešto znati o zvorničko-vojvođanskim „lovačkim vezama“ i nije neki problem utvrditi zajedničke lovačke izlete Lukača i Orića, inače poznatih ljubitelja lova.

    Elem, nije nikakav problem identifikovati ključnu osobu koja povezuje ova dva bivša specijalca. To je svakako kontraverzni tajkun Rajko Dukić, vlasnik preduzeća „Boksit“ iz Milića. Dvodecenijske veze između Dukića i Lukača datiraju još od vremena kad su oba izdala Radovana Karadžića i priklonili se Plavšićki i Dodiku. No, Dukić ima i svog „aduta“ unutar SNSD-a, a to je šef poslaničke grupe Radovan Višković.

    Sa druge strane za Dukića i Nasera Orića je takođe opštepoznato da godinama poslovno sarađuju, te da iz te saradnje proizilazi Dukićevo pomaganje Oriću u podmićivanju svjedoka i slično (o čemu se dosta pisalo). No, ovde je ključno pitanje u čemu sve „surađuju“ Dukić i Orić? Ima MUP RS o tome podosta informacija samo je problem što naša policija nije suočena sa „dvojcom“, nego sa „trojcom“ – računajući i Lukača.

    Naš vajni ministar kad je zbog sopstvenih kriminalnih interesa razarao strukture borbe protiv organizovanog kriminala računao je da će vrhunski profesionalci „doživjeti amneziju“ i zaboraviti sve prikupljene informacije na kakvima se zasniva ovaj tekst. Ništa nije zaboravljeno, nego se samo čeka prilika za okončavanje davno započetih istraga. Pa i za objelodanjivanje dokaza i informacija!

    Elem, vratimo se esenciji problema – odnosno organizovanom kriminalu. Javnost se dugo bavila pitanjem od kud Rajko Dukić u Upravnom odboru zvorničke „Alumine“? Ima tu i poslovnih interesa, i sukoba interesa i štočega o čemu su mediji pisali. Ipak, ima nešto javnosti nepoznato: da je taj Zvornik postao ključna tačka djelovanja kriminalne organizacije pod kontrolom Orića, Lukača i Dukića.

    Da bi shvatili posebnu zainteresovanost ove moćne kriminalne organizacije za „Aluminu“ u domenu međunarodnog krijumčarenja narkotika dovoljno je pogledati spisak država u koje ovo preduzeće izvozi svoje proizvode (sa njihovog sajta): Španija, Francuska, Italija, Njemačka, Danska, Holandija, Švajcarska, Austrija, Slovenija, Slovačka, Makedonija, Mađarska, Češka, Rumunija, Bugarska, Poljska, Ukrajina, Rusija, Bjelorusija, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Grčka, Turska, Izrael, Saudijska Arabija, Jodan, Tunis, Egipat, Sudan, Maroko, Alžir, Pakistan, Indija, Kina, SAD, Kolumbija, Kostarika.

    Još uvijek nema konkretnih dokaza da se kompanija „Alumina“ koristi za međunarodno krijumčarenje narkotika, ali i kako doći do takvog dokaza kad ministar Lukač čini sve da spriječi djelovanje pripadnika MUP-a RS-e na tom području? No, ono gdje Lukač nema uticaja jesu brojne evropske zemlje u koje narkotici dolaze „Balkanskom rutom“. Pogledajmo koliko je naših državljana (udruženih sa „braćom“ iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore) samo u zadnjih pola godine pohapšeno u međunarodnim policijskim akcijama (Italija, Slovenija, Španija, Austrija), pa i koje količine narkotika su oduzete.

    Interesantno je da MUP-u RS-e niti jedna zamlja nije obratila za saradnju, a istine radi mahom izbjegavaju i policijske agencije na državnom nivou. Ranije nije bilo tako, a šta autor teksta nesporno zna pošto je radio na organizovanom kriminalu u vrijeme kad je to bilo u nadležnosti Siniše Kostreševića i njegovih prethodnika. Naša policija bila je vrlo cijenjen partner međunarodnih operacija. Danas toga nema, a ne treba prevelika pamet oko pitanja – zašto? Naprosto, diljem Evrope zna se sa kakvim problemom tavori Bosna i Hercegovina, odnosno ko su ključni nosioci organizovanog kriminala, pa je razumljivo i zašto nas „izbjegavaju“.

    Možda zbog naših unutrašnjih (opisanih) problema nećemo doći u poziciju istraživanja zloupotreba kompanije „Alumina“ od strane organizovanog kriminala, ali teško da će to promaći međunarodnim policijskim strukturama suzbijanja krijumčarenja narkotika. Jeste da je i asortiman proizvoda ove kompanije upravo pogodan za skrivanje narkotika, šta čini posebnu dimenziju zainteresovanosti kriminalne hobotnice za „Aluminu“, ali daleko od toga da to nije moguće otkriti. Normalno, ovde niko ne govori o tome da se kompanija „Alumina“ bavi krijumčarenjem narkotika, nego o zloupotrebama poslova, sredstava i prostora kompanije od strane organizovanog kriminala.

    Znači, u granicama neometanja istrage ovde je obrazloženo djelovanje organizovanog kriminala čija je David Dragičević žrtva. Zato možemo preći na drugu, mnogo težu, dimenziju problema. Unutar „PRAVDE ZA DAVIDA“ nebrojeno puta je poručeno kako građani ne pristaju na nekakvu polovičnu ili manipulativnu istinu i pravdu, nego da se društvo oslobodi od pošati koja je ovde predstavljena.

    I tu dolazimo do esencijalnog problema: koliko su institucije Republike Srpske sposobne da se suprotstave ovako moćnoj kriminalnoj organizaciji. Pritom valja razjasniti na čemu sve počiva moć predmetne pojave. Opštepoznato je kako ministri Lukač i Tegeltija čine neraskidiv dvojac u brojnim kriminalno-tajkunskim poslovima. Kad im dodamo premoćnog Nasera Orića to je dodatni problem. Međutim, danas je već nesporna i direktna sprega Lukača i Tegeltije sa izetbegovićevsko-tajkunskim strukturama Federacije. Nema potrebe da ponavljamo svima znane marifetluke oko opremanja našeg MUP-a.

    Milorad Dodik je lično intervenisao i zabranio kontraverzni posao sa instaliranjem klasične špijunske opreme koja se prodaje kao saobraćajna, te da Lukač i Tegeltija „jaranima“ Bakira Izetbegovića obezbijede zaradu od oko 100 miliona maraka (normalno uz njihovu proviziju). Međutim, ukoliko od Dodika očekujemo da se sam suprotstavi svojim ministrima (udruženim sa premoćnim tajkunskim strukturama Srpske), Orićevim kriminalnim strukturama zaštićenim i u funkciji Bakira Izetbegovića, a sve povezano sa radikalno-islamističkim snagama, naša očekivanja su nerealna.

    Odlično je predsjedniku poznato šta se događa, baš kao i to da njegova lična bezbjednost zavisi od minista Lukača, pa sve do toga da i centrima moći Zapada aktuelna vlast u Srpskoj je prihvatljiva, ali bez njega lično. Dodik je od Velikog Baje postao „glineni golub“ vezanih ruku. Kako trenutno stvari stoje njemu jedino od „PRAVDE ZA DAVIDA“ ne prijeti direktna opasnost i zato ne treba čuditi njegova podrška i pomoć (ovako on dobrano pomaže sam sebi).

    U daljem ostaje nam da razjasnimo razloge objavljivanja ovog teksta i podastrtih informacija. Svi čekamo, već izvjesno sudbonosnu, sjednicu Narodne skupštine Srpske. Davoru Dragičeviću nisu poznate neke od ovde podastrtih informacija, ali opet dovoljno zna da prepozna suštinu problema sa kojim je suočena Republika Srpska, pa i kompletna zemlja. Zato Davor uporno ukazuje kako ovo nije pitanje politika, entiteta, nacija, vjera i slično, nego pitanje naše zajedničke budućnosti. I u pravu je!

    Ono šta od Davora možemo očekivati zasigurno jeste da će pokušati produkovati jedinstven stav parlamenta kao najvišeg tijela vlasti entiteta. Da bi istragu oko ubistva njegovog sina realizovali do nivoa pune istine iz struktura policije i pravosuđa moramo hitno eliminisati već svima znane SAUČESNIKE U ZLOČINU nad Davidom Dragičevićem. I nadati se da će parlament iskazati jedinstvo oko toga da bar iz policije eliminišemo one koji su van svake sumnje kršili zakon i razarali istragu. To jeste u nadležnosti parlamenta i tu se nadamo konkretnom rezultatu.

    Elem, problem ostaje na strani pravosuđa. Eto autor teksta kao stari profesionalac lično poznaje bukvalno sve aktere istrage, pa i njihove direktne veze sa najmoćnijim čovjekom u zemlji kad je pravosuđe u pitanju – sa Milanom Tegeltijom. Nije poenta u tome da su svi akteri istrage na trenutne pozicije postavljeni voljom Milana Tegeltije, nego u brojnim krivičnim predmetima teškog kriminala iz kakvih se ove veze mogu nesporno utvrditi. I u pitanju su deceniju i po stare inkriminisane veze. Pa upravo su Milan Tegeltija, Miodrag Bajić, Gojko Vasić, Darko Ilić, Dragi Milošević i ostatak „ekipe“ u našu praksu uveli ove cirkuse oko „medijskih hapšenja“, gdje se sve svodi na puko manipulisanje javnošću. Bombastična hapšenja su samo u funkciji povećavanja mita kojim se krivični predmeti okončavaju.

    Dakle, dolazimo do toga da institucije Republike Srpske nisu dovoljne za puno razrješavanje problema sa kojim je zamlja suočena. No, nadati se da ćemo ipak imati jedinstveno institucionalno djelovanje svih relevantnih aktera iz Republike Srpske prema državnim institucijama. Ili će Davor Dragičević morati „voditi sjednicu“ i Parlamentarne skupštine BiH. U „PRAVDI ZA DAVIDA“ postoji potrebno jedinstvo i spremnost na dalju borbu.

    Ukoliko bude potrebe možemo razmišljati i o istovremenim masovnim okupljanjima u desetinama gradova Bosne i Hercegovine sa nekoliko stotina hiljada učesnika. Ako i to ne bude dovoljan „motiv“ da se institucije države napokon uozbilje i započnu čistke bandita i zločinaca iz svojih redova, onda neka nosioci političke i institucionalne moći porazmisle o sve većem interesovanju evropske i svjetske javnosti za „PRAVDU ZA DAVIDA“.

    Znači, da prednje rezimiramo, nemamo moći oživjeti Davida, Dženana, Nikolu, Milana…, ali imamo volje i moći suprotstaviti se zločincima koji institucije države zloupotrebljavaju za zločinaštvo i kriminal. Decenijama ovde trpimo stravična stradanja i gledamo bahatost najgoreg mogućeg šljama na čelu državnih institucija i nemonovno je da jednom mora doći do masovnog otrežnjenja i one iskrene ljudske solidarnosti. To je esencija ideje „PRAVDA ZA DAVIDA“ i u tome sve više uspijevamo na opštu dobrobit.

    „PRAVDA ZA DAVIDA“ = BITKA ZA NAŠU BUDUĆNOST!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *