Kако РТРС шири лажне вијести помоћу порталоида и жетон аналитичара?

Радио телвизија Републике Српске још једном се прописно избламирала објављивањем информација, које су потекле из непровјерених извора. Но, нити им је први пут, нити им је непријатно.

петак, март 9, 2018 / 21:20

Пише: Марко Шикуљак

То им свакако није први пут, али овај је занимљив по томе што их у потурању лажних и узбуњујућих информација нису подржали ни органи власти. Кренимо редом. Прво је у петак 2. марта пренесено писање портала Вести, о документу који “кружи обавјештаним простором Балкана”.

Према наведеном, британске и америчке службе интензивирају рад са циљем дестабилизације власти у Српској. Као главни дио те операције истиче се организовање атентата на неког од опозиционих политичара или јавних личности, а за то би се оптужио Додик. Изазвану кризу би искористила опозиција за покретање општенародног револта према властима, стварање контролисаног хаоса…

РТРС је ове наводе пренио, иако су у питању бесмислице, ако ни због чега, оно због више на исти начин најављених “хаоса” од којих се није десило ништа. Све је почајано изјавом назови аналитичара Александра Павића, који се већ годинама појављује на РТРС само у случају када треба да каже нешто што потврђује тезе које заступа СНСД. Углавном прича бесмислице и покушава да прави паралеле са догађајима у Србији, и његова кредибилност тежи нули.

Класично дезинформисање

Наставак бламаже услиједио је када су Вести наводно објавиле други дио “сазнања”, у којима заправо није било ништа, осим нагађања извјесног Љубана Карана, како би жртва “операције лажне заставе” могао бити било ко, па чак и новинар, научник… Најгротескнији дио прилога РТРС било је преношење изјаве Жељке Цвијановић, која је рекла да се о сваком потезу може разговарати на сједници, али да се мора водити рачуна о изворима неке теме.

Министар унутрашњих послова Драган Лукач је био прилично нарогушен на питање да ли има сазнања да се спремају убиства појединаца у Српској, па је одговорио:

– Зар мислите ми стварно можемо да имамо информацију да неко припрема атентат, а да он до данас не би био ухапшен? О претпоставкама било чијим  и политичким причама нећу да команетаришем такве ставове, али министарство гарантује безбједност у Републици Српској, и не препоручујем никоме ко на било који начин припрема или размишља о атентату на било кога, да то покуша да уради, јер МУП ће на адекватан начин то спријечити – рекао је Лукач.

Највљен је и други дио другог дијела, и до сада није објављено ништа. У питању је класично дезинформисање кроз наслов “Стручњаци потврђују сазнања Вести”, у којим нема никакве потврде, већ искључиво нагађања. Потврде да је нешто могуће и гомила политичких нагађања о томе како Западу не одговара стабилна Република Српска.

Лажни портали, лажне вијести, лажне анализе

Оно што је најзанимљивије у последњем случају, јесте то да се говори о документу који кружи, а не помиње се ниједан цитат или неки његов дио.

Уколико “документ кружи” логично би било да постоји барем његова слика. Ако је за “извор” дотуреног документа или информације логично да не буде разоткирвен, за документ није.

Наравно, документи не круже, нити се појављују у поштанским сандучићима као рекламе за попусте у супермаркетима. Уколико неко из обавјештајне заједнице жели да неку информацију пусти у јавност, урадио би то преко неког поузданог медија. Испразне новине српске дијаспоре у Франфурту то дефинитивно нису.

Упадљив је модус операнди који се примјењује за пласирање ове вијести: Објављује се на интернету, никад са медијем који има адресу у Републици Српској, преузимају их СРНА и РТРС, а онда их коментаришу ноторни “аналитичари”.

Нарушено повјерење у медије у Српској се компензује “страном адресом”, а испразно и пристрасно извјештавање РТРС се компензује тиме што још неко извјештава о оваквим темама.

Хроника најављених хаоса и наранџаста диоптрија др Влајкија

Посебан аспект је отужно понављање прича о наводним немирима и организовању хаоса, гдје је у свему виђен повод за то. Хронолошки можемо издвојити неке од најзначајнијих најава које се понављају.

17.12.2013. Влајки најављује интензивирање наранџасте револуције

07.03.2014. Влајки: „Наранџаста револуција“ у пуном току

13.03.2014. Влајки: Завршена „наранџаста револуција“

Тугаљиви мандат Емила Влајкија памтићемо једино по манијакалном понављању приче о наранџастој револуцији у Српској, која се никад није десила, али је Влајки успио да види револуцију у догађајима у Ефбиху, када су плануле зграде институција у Сарајеву.

Свако разуман је и тада видио да је немогуће пребацити немире из Ефбиха у Српску, као и како тачно изгледају акције које координишу Американци. Насиље је било циљано, усмјерено, и стало је кад су демонстранти отишли пред америчку амбасаду да питају шта даље. То медије није спријечило да јавност Српске држе у масовној хистерији.

Напросто, Српска и Ефбих су два различита политичка друштва, и то зна сваки студент политичких наука, уколико редовно долази на предавања. Не постоји заједничка тачка која може истовремено покренути догађаје у оба ентитета, а да они иду у истом правцу. Шта више, огромне су шансе да ће бити супротстављени једни другим.

Уколико су странци толико наивни да покушају прелити догађање народа из Ефбиха у Српску, онда можемо спавати мирно. Ако странци у континуитету до данас подржавају опозицију да као до сада руши власт, и она може мирно да спава.

Чуј читала, држала у руци царе!

Крајем 2015. Спутњик, је објавио наводе тајног плана опозиције, који су им скројили странци. Текст је интониран тако као да се препричавају дијелови плана, без цитирања, а све је звучало као уобичајене ствари које ради опозиција било гдје у свијету.

Иако у разради звучи озбиљно, текст пада одмах на наивном почетку у коме се каже да би се Додик могао наћи “на удару одређених снага којима није по вољи његово настојање да води политику пре свега у интересу грађана Српске.” Новинарски неутрално би било написати “због политике коју води”, а не као аксиом узимати да је та политика у интересу грађана.

Објава коинцидира са Додиковим гостовањем на Радио Спутњик само три дана раније, када је рекао да опозиција има озбиљне намјере да уруши Републику Српску. Након бурних реакција опозиције у Српској, уредница Љубинка Милинчић каже да ће објавити наставак плана, уколико се настави хајка на њих. План су наводно имали у рукама и добро га проучили. Логично је опет упитати зашто сликом плана или фототипом неког дијела није илустрована вијест. Од тада је прошло више од двије године, али Спутњик није објавио никав наставак.

Изгледало је као крај бламаже, али само дјелимично. Спутњик није објављивао планове, а у игранку је убачена Искра, портал који се барем јавно повезује са Андрићградом и Кустурицом. Међутим, оправдана је сумња да Кустурица има времена и да лично одржава сајт и истражује активности страних служби, а имена новинара и уредника Искре нису нигдје објављена.

Упркос непознатој редакцији, Искра мјесец дана након Спутњика наставља са објављивањем “наставка плана” који је овај пут добио и име – “Прољеће 2016” и “Помрачење”. Опет занимљиво да име плана није објављено и први пут на Спутњику, иако је име неке акције увијек медијски-естрадно занимљив податак.

Шетање тајних планова

Након притиска прије свега Драгана Чавића, Искра, као и Спутник, каже да су документ имали у посједу, али ето, ни њима није пало на памет да га барем сликају мобилним телефоном. Оно што је врхунска иронија, јесте да је Милинчићева, у реакцији на оптужбе опозиције написала “да истраживачко новинарство значи “имати нешто што други немају”, те додаје да се у Спутњику никада нису бавили спекулацијама већ чињеницама, као што је чињеница и оригинални документ који су имали у рукама.” Како то да искусна уредница дозволи да ексклузивну информацију онога што су “имали у рукама” објави неко други, иако су имали цијелих мјесец дана за то, не постоји објашњење које би прихватила особа старија од 13 година и са минимумом интелигенције.

Текст на Искри почиње дословно: Нема сумње да је у току реализација Плана за рушење актуелне власти у Републици Српској о коме је недавно писао Спутњик, објављујући један дио Плана у који је, како наводе, имао увид. Одлука Уставног суда БиХ да се 9. јануар Дан Републике Српске прогласи неуставним, затим ненајавњени упад агенције СИПА у полицијску станицу у Новом Граду, медијско спиновање како Додик руши БиХ само је дио Плана, који је у цјелости у посједу Искре која објављује до сада необјављене дијелове.

Све наведено у овој реченици апсолутно се коси са оним што се даље помиње као дијелови плана: Да Драган Чавић преузме опозициону палицу, да се преокрене скупштинска већина, да се понуди амнестија ДНС и СП, те да се у случају одбијања демонстративно каже да су једнако одговорни као и СНСД, да ће безбједносним агенцијама на нивоу БиХ из тужилаштва бити достављени материјали из Тужилаштва… Све у вези са Даном Републике је само ојачало власт и дало јој прилику да се размаше у Србовању, а политичка борба је била пренесена на тај терен. И Искрин текст долази пар дана након Додикове изјаве да су у току удари на Српску.  

Логична је претпоставка да су из власти сазнали да опозиција размишља о организовању протеста, и да су учинили све да створе негативну атмосферу око те идеје. Како се приближавало одржавање протеста (14. мај 2016.) уз најављени протест власти створена је атмосфера у којој је братоубилачки рат на помолу, и да га ништа не може спријечити, сем одустајања опозиције. За потпиривање такве такве атмосфере посебно су искориштени медији из Београда, који су додатно увећавали спинове из Бање Луке, што им није тешко будући да медији из Србије о стању у Српској и иначе извјештавају у рангу извјештавања о Мађарској и Бугарској. Објаве портала тада већ угашених новина Прес, како мајице које стужу за демонстранте имају етикету Произведено у Турској, данас свакако изгледају као зезанција, али тада су биле мало више од тога.   

Кад нам се наслови побркају

Но мало прије него што се десио (контра)митинг на порталу Видовдан, његов оснивач Бранко Радун у четири руке са Драгомиром Анђелковићем, написао је текст о “Последњој шанси”. Тако је именован наставак плана за рушење власти у Српској. Два аналитичара су потом за РТРС причали о свему, Украјини, Македонији, америчким операцијама, проналазили паралеле и индиције, али нигдје нису рекли откуд им сазнање да се нешто спрема, и откуд им име Последња шанса, кад већ „сви знамо да се план зове “Прољеће 2016”. За разлику од Милинчићеве, они ништа нису држали у руци.

Слиједи скок у 2017. скоро тачно 13. мјесеци након двојца Радун-Анђелковић, поново се појављује Последња шанса, поново одлучујући удар на власт у Српској, поново странци, поново “једна телевизија из Бијељине” и “једне новине чији власник је из Њемачке”… У овом случају се спомиње “прошлогодишњи план Прољеће 2016” па је сада јасно да овакви текстови настају кабинетски, али се и у кабинетима помало збуне око имена планова и њихових трајања.

За пласирање дезинформације употријебљен је још један неименовани портал из Србије, Ослобођење.рс, опскурни сајт који припада групи оних који живе од кликова. Колико су озбиљни довољно говори да објављују вијести у којима Путин свако мало објављује рат САД, а имају и комплетну рубрику “аутохтонисти”, за мисли псеудоисторичара.

Оно што је очигледно је то да немају никакав капацитет да открију било шта, а камоли тајни план из сусједне земље. Више је него јасно да им је текст написан и достављен. Занимљиво је да је текст на Ослобођењу сада немогуће наћи, и да постоји само кроз оно што су препричали на РТРС и СРНА. Стога је немогуће провјерити како изгледа изворни текст и да ли барем покушава измислити цитат дијела плана, или се само служи “својим ријечима” попут у „измишљеним аферама ‘Алумина’ и ‘Арселор Митал’, које су медијски ‘надуваване’ на штету власти у Републици Српској”.

И овај текст, као и Искрин, пати од мноштва детаља, набраја све опозиционе лидере и већ им додјељује функције по освајању власти, али нема ништа опипљиво као елементе плана да се до власти дође, осим приче да се са нивоа БиХ треба кочити било који договор за прилив новчаних средстава Републици Српској. А то је теза коју већ увелико понављају из Владе Српске, на сваки покушај да се задуже.  

И остатак 2017. протекао је у сталним најавама хаоса.

13.08. 2017. Додик: Покушаће да направе врућу јесен у Српској

13.09.2017 Запад има план: Срушити Додика методом — „да удари брат на брата“

14.09.2017. Додик: Немири у НСРС увод у македонски сценарио

16.09.2017. Вучића и мене руше исти људи – Додик повезао Рестарт српске са Сашом Радуловићем

18.10.2017. – Павић: Бакир Изетбеговић уз помоћ опозиције покушава нешто да уради

Као закључак, можемо рећи да је РТРС учестао са праксом по којем преузима невјеродостојне текстове, често из неименованих извора, попут портала без импресума, да би објављивали вијести са наративом који већ износе припадници владајућих странака.

Потом, узима изјаве увијек истих назови аналитичара, који потом домишљају тезе које наводно потврђују речено, не улазећи ни у проблематичност извора, ни у климавост изнесеност податка. Они ни не причају о било ком дијелу вијести, већ се баве уопштеним причама о томе како и шта раде западне тајне службе, углавном на другим мјестима по свијету.

Не проналазе се никакве паралеле између активности тамо и овдје, осим што се као неупитна чињеница узима то да Запад не жели стабилност Српске ни Додика, који је суштина те стабилности.

Додику одговара стање опште хистерије у којој свако друштвено дешавање, било оно и најмањег замаха, може назвати дјеловањем мрачних сила које су уперене против Републике Српске. Тиме је потпуно укротио опозиционо дјеловање и смањио могућност да се било каква критика изнесе у јавни простор. Ко год нешто покуша, издајник је који ради за странце!

Што се самих аналитичара тиче, распон је велики: Од Предрага Ћеранића, који се хвалио ЦИА обуком, преко Александра Павића, америчког ђака и савјетника Биљане Плавшић из времена кад је направила државни удар, до Мирослава Лазанског који једне године прича да БиХ треба у НАТО, а следеће да не треба.  

Шта смо до сад научили?

– Медији у Србији, који иначе ништа не објављују од уобичајених вијести у Српској, имају најексклузивније информације када су у питању активности страног фактора на рушењу Додика

– Извјештаји безбједносних агенција (раније познатијих и као тајне службе) и планови страних центара моћи испадају у јавност као да су конфете

– Новинари којима ти планови дођу под руку ни за живу главу их не сликају или на сличан начин потврде њихово постојање

– САД руши власт у Украјини, која је у руском дворишту, “ЦИА, снајка, пола свијета ојадила” али упркос свему не може пера одбити Милораду Додику годинама и упркос томе што су га баш они довели два пута на власт

– РТРС, који је водио кампању против портала, и никад није цитирао ниједан из Српске који има уредан импресум и новинаре, уредно објављује вијести са треш портала из Србије

– Аналитичари из Србије знају боље стање о Српској, иако у коментарима о њој више причају о петом октобру, украјинском Мајдану и македонском сценарију.

– Да би нешто у медијима добило додатну тежину, потребно је да понови и неко ко није политичар, већ наводно неутралан. То је створило занимање “аналитичара” што је постало збирно име за личности коментаришу догађаје.

Домаћи и увозни аналисти

Већина професионалних аналитичара су особе кроз које трбухозборе они за чије интересе раде. Поменути Радун и Анђелковић су особе које образлажу и рационализују Вучићеву политику у Србију. Разлика је само у томе што Радун прича љепше и мирније, док је Анђелковића тешко слушати у његовој брбљивости и наметљивом тону.

То, наравно, не искључује и ангажовање за РТРС, који, вриједи поновити, експлоатише то што се свако из Београда у Српској гледа као неко озбиљан, јер се, забога, појављује и на РТС и Пинку.

Од домаћих аналитичара ту су Анђелко Козомара и Предраг Ћеранић. Свако ко их је слушао, могао је да види да мање више не знају ништа ни о чему.

Козомарина интелигенција иде дотле да је јавно на ТВ екранима покушао да негира један такав егзактан податак, као што је број умрлих и рођених у Српској. По њему природни прираштај није негативан јер број рођених у Бањој Луци, Бијељини и Приједору расте!? Углавном, када год у неком медију из Србије видите да су саговорници Козомара и(ли) Ћеранић, нема бољег путоказа да је читава прича осмишљена у кабинету Пере Симића или неког другог “спин мајстора” и дотурена у редакцију тог медија.

Ћеранић је занимљив и као веза за аналитичаре из Србије. У Бијељини је виђен као домаћин и возач Александру Павићу и Бранку Павловићу, који су гостовали у емисији Глобално, тада код водитеља Бориса Малагурског. И Павић и Павловић су са позиције мудраца из Београда објашњавали гледаоцима у Српској шта је мјера српства, и да је свака прича о криминалу и економској ситуацији само параван за рушење Републике Српске који организују странци.

Истовремено су заборавили да је Павић амерички ђак и савјетник Биљане Плавишић, која је извршила нешто што би био меки државни удар са мјеста предсједника Републике, а уз тенкове и хеликоптере ИФОР-а који су зазуели репетиторе исте те наше убоге РТРС, то је постао и прави војни удар. Павловић такође може говорити из прве руке о рушењу власти мотивисану из страних центара моћи, будући да је био активан учесник Петог октобра.

Због чега Павловића нема више у Српској, разлог је вјероватно тај што у Србији активно критикује Вучића, коме Додик одавно шаље медијске пољупце, па не жели да се компромитује сарадњом са Вучићевим критичарима. Слично вјероватно важи и за Ђорђа Вукадиновића. Он је био чест гост на РТРС, али је напрасно заборављен, како се политички активирао против Вучића.

Телепатија између Вукадиновића и Додика је била таква да су истовремено, у изборној ноћи, позивали на велику коалицију СНСД и СДС. Додик са говорнице у штабу странке, Вукадиновић из студија РТРС, који је донио легендарну одлуку да ће прилике на изборима у Српској најбоље растумачити коментатори из Београда, па домаће нису ни звали.

Незаслужено ће Вукадиновић добити више простора од осталих, будући да је 2013. на освештању саборног Храма у Подгорици размијенио пар ријечи са потписником ових редова.

– Фронтал, ах да, знам. Ви сте оно жестоки, пишете против Додика. Бојим се само да вам не буде као и нама, рушимо једног, па нам дође гори – отприлике је био сиже Вукадиновићеве мисли, који након рушења Милошевића, па доласком горег Тадића, па доласком још горег Вучића, није престао да “руши”, па је стао иза Јеремића и Ђиласа.

Мирослав Лазански је нешто више од аналитичара, па га се не троши на потврђивање измишљених конструкција, као Павића или Ћеранића. Он је ту да употпуни и потврди слику о странцима који роваре на све стране, обарају власти широм свијета, и једино што им не успјева јесте рушење Милорада Додика.

Уколико се успротивите његовим оцјенама, Лазански ће вас бомбардовати свим типовима и именима руског и америчког наоружања, за шта нећете имати одговарајући ракетни штит. Иначе, од неког коме су Американци пустили да завири у њихове подморнице, Лазански је поприлично постао човјек од повјерења Русије и Сирије, па сада говори против НАТО. Иако је донедавно сматрао да БиХ треба да уђе у ту војну организацију. Дешава се и најбољим да направе грешку. Ваљда то нико не памти.

Џевад Галијашевић је “олраунд” играч. Може потврђивати неименована открића медија, а може причати о глобалним кретањима. Што је Лазански за типове оружја, то је Џевад за терористе, па зна поименице све оне који су за остатак медија само „абу хамзе“ и онда прецизним повезивањем странаца и исламстичких спавача стиче улогу ненадмашног зналца свега. 

 



7 КОМЕНТАРА

  1. sasaT
    V Bastilja je vec odavno medijski servis RS koga placaju svi gradjani. Mi ovdje prozivljavamo „medijski mrak devedesetih “ iz Srbije i vjerovatno ce rezultat biti isti….

  2. sasa
    Ipak profesionalni novinari su to bolje opisali od mene: “ Nije vise dovoljno biti 24 sata ispred kamera -mora se biti i iza televizijske miksete.Poenta je da sve bude u vidokrugu vrhovnog demjunga, da s eliminise i najmanji moguci sum u propagadnom lancu.
    .Poenta je da se od muve napravi slona , kako se ne bi video njegov rodjak kako orgija po staklarskoj radnji“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *