Случај Давида Драгичевића је политизован

То није спорно. Нити забрањено. Проблем је у онима који то поричу, док истовремено Народна скупштина сазива ванредну сједницу овим поводом!?

понедељак, мај 7, 2018 / 18:26

Фронтал.СРБ не спада у оне редакције које се поводе за општим медијским трендовима. Истрајавамо на темама које други медији не примјећују, а још чешће намјерно игноришу. Ова, никако, није једна од њих.

Овим случајем се у Бањој Луци баве сви. Страствено. На улици, у кафани, на слави. Свако данас види своју прилику да се на неки начин овајди за пажњу јавности, па се слободно може рећи да је ово случај који је уздрмао Српску. И то не без разлога.

Но, кренимо редом.

Држава коју пољуља једна нерасвијетљена смрт

Да се одмах разумијемо, Фронтал.СРБ и сви појединци који га чине, желимо и тражићемо одговор на питање како је изгубио живот Давид Драгичевић. Али нећемо патетисати, додворавати се приземним страстима таблоидне публике, а поготово се нећемо, као портал са јасним политичким педигреом, правити да не примјећујемо политизацију овог питања.

Све оно што се тврди, мора бити засновано на чињеницама. Данас још ни једна страна или појединац нису изнијели податке, који би судски непобитно доказали да је у питању била задесна смрт, или убиство. Није изречено ни једно име, а тврди се да се знају.

Наш уредник је већ идентификовао нови покушај власти да у сваком нападу на неспособност установа које су под њеном контролом, представи као напад на Српску у цјелини. Нама се одавно колективно бљује од логике "Српска то смо ми (у нашој партији)", али то не амнестира непријатеље српске државе западно од Дрине, који покушавају да овај случај искористе за своје циљеве.

Пошто је све још под велом мистерије, предмет је до сада указао највише на крхкост Републике Српске какву смо изградили. Крајњи дилетантизам државног апарата, који је себи допустио да случај на нивоу Центра јавне безбједности Бања Лука, полицијске станице Лауш, дође до Народне скупштине и високе политике. Тако слаба може бити само приватна држава.

Сви смо данас инспектори

Да су се сви у овом послу придржавали правила и прописа који већ постоје, ништа се додатно трагичније од смрти једног младића не би догодило. А десило се оно што је најгоре за једно цивилизовано друштво. Нико не вјерује полицији коју плаћамо да нас штити. Општенародно отпочињемо личне истраге, пуне јаких емоција, приватних убјеђења, кафанских наклапања, полуистина, неистина и највише опште нестручности за оваква питања.

Али то је кривица државе. Ни полиција се није показала бољом.

Од трена кад је Давид Драгичевић из нестале особе проглашен мртвом, увидјела се крајња недораслост полиције у највећем граду Српске. Прије свега у домену односа са јавношћу. Свакоме, па чак и онима који имају повјерење у полицију и тужилаштво, засметало је што се већ на првој конференцији за штампу, док се родбина и пријатељи још нису ни помирили са губитком, страдали Давид тако грубо означава као лопов.

То је разбјеснило и нас у редакцији, а камо ли његове родитеље. Малтене, као да су хтјели рећи: Лопов је и наркоман, заслужио је да умре???

Полиција гријеши из намјере или неспособности?

Какве везе има са истрагом да је било који нестали, па онда под чудним околностима смртно страдали појединац и убица? Или педофил? Или и једно, и друго?

Када је неко мртав, не може му се судити. Треба утврдити да ли га је неко убио, па спријечити убицу или више њих да ходају некажњено међу нама. Сем што су украдени предмети споредни за истрагу о смрти, то је било нешто што ни на који начин није требало занимати јавност. Подаци о пронађеним предметима који су пријављени као украдени, могли су, односно морали, бити објављени касније. Док код породице прође први шок и жалост, те док се провјери да ли су у питању чињенице. Или монтажа.

Данас слушамо да је то све био конструкт да се облати мртав човјек. Не и ко је то урадио и зашто. Надзорне камере су га забиљежиле у центру, док је полиција тврдила да се види у крађи, на снимку из насеља Лауш. Била то истина или не, факат је да је и сам МУП РС, смјеном врха ПС Лауш, признао своју грешку.

Сада се постављају два питања:

1. Да ли су појединци у полицији то урадили намјерно, са жељом да заштите некога?

2. Да ли су срамотно неспособни, па су покушали да отаљају истрагу и скину случај с дневног реда, како то и иначе чине?

У обе опције је то општедруштвена трагедија.

Још неемотивних истражних радњи

Случај је имао и два патолога, те два налаза, који су се сложили око кључних ствари. Повреде на Давидовом тијелу су задобијене док је још био жив, а смрт је настала гушењем. Оно око чега се не слажу, јесте вријеме које је тијело провело у води.

Лаички гледано, у оваквим случајевима се треба извадити узорак воде из плућа и воде покрај, или у којој је страдали појединац нађен. На тај начин се у свим полицијама свијета рутински утврђује да ли се особа утопила у истој води гдје је нађена, или је неко удавио на другом мјесту (нпр. у кади) и онда се отарасио тијела да наликује на несрећан случај, или самоубиство. То се, у случајевима видљивих заживотних повреда, морало учинити. Ако уопште имамо технику за то?

Са друге стране, уколико Драгичевић није починио кривично дјело крађе у бањолучком насељу Лауш, на који начин су предмети пријављени као украдени доспјели у његове џепове? Да ли их је касније узео од некога да их препрода и користи, или су му подметнути како би истрага, али и цјелокупна јавност, били скренути са путоказа да је ово убиство, а не "задесна смрт"?

Толико је непознатих у једначини, а форензички се не може искључити ни један од могућих сценарија. Ни тај да је страдао случајно, ни онај који данас важи као највјероватнији, да се "неко занио" при мучењу Давида Драгичевића. Ово није америчка Си-Ес-Ај тв серија о истражиоцима мјеста злочина, ово је стваран живот у једном српском граду. А и тамо код њих истраге убистава трају некад годинама, уз гомиле неријешених, али се у свим опцијама могу судски потврдити само старим добрим полицијским радом. Испитивањем осумњичених, тражењем материјалних доказа, реконструкцијама, поштовањем закона и прописа.

Два пута ка једној истини: Приватна држава

Уколико се полиција није потрудила ни да изузме снимке надзорних камера по правцу кретања страдалог, људски и разумљиво је што су се породица и пријатељи (који су урадили њихов посао и открили или проблематизовали поклапање приче), скупили да протестују и траже истину о смрти Давида Драгичевића. Разумљиво је и да изговарају тешке ријечи и исказују неповјерење у државни апарат судства и законске принуде. Разумљиво је и што су у очају посезали за свим полугама, које би им могле помоћи у притиску на полицију и тужилаштво.

Оно што није разумљиво, јесте понашање наше полиције. Државе у цјелини. Ако је шта рушење државе, онда је то њихово дјеловање.

У припреми за писање овог текста, редакција Фронтала је спремила питање за МУП РС, да потврди или демантује изјаве Давора Драгичевића дате у емисији "Изазови" на БН ТВ, када је рекао да је он поставио услове: Синишу Кострешевића за инспектора који ће водити поступак, те да он (Давор Драгичевић) буде укључен у истражни тим. (!?!)

Сматрали смо да је отац Давор у тешком психичком стању, па да је негдје "полупао лончиће", бар када је рекао ово друго. У свим полицијама свијета, када је неки инспектор у родбинским везама са оштећеним, мора се скинути са случаја. Камоли цивилно лице којем је страдао двадесетједногодишњи син.

На нашу општу саблазан, МУП РС сопственим саопштењем (у којем су се ваљда сјетили да утврде јесу ли полиција или Коло српских сестара), потврђује своје противзаконско дјеловање!

У међувремену, на скуп пред Тужилаштвом је дошао и предсједник Републике. РТРС је, зато и само зато, почела да се оглашава поводом протеста, па је било јасно да је породица покојног Драгичевића од државе добила посебан третман. Барем оно што обичне грађане не запада при сусрету са полицијом.

Тако нешто је, опет понављамо, могуће само у приватној држави.

Чему наставак протеста?

Политичка параноја је потпуно очекивана у изборној години. Тако није један симпатизер или запосленик власти у покрету "Правда за Давида" видио "Пицин парк 2". Било је ту разних неумјесних квалификација, од издајника и беспосличара, до санаторијума. Но, ситуација је из више разлога другачија.

Прије свега, повод за протесте није ни близу исти. Жељко Вулић и Давид Драгичевић су два сасвим различита симбола. Са потоњим се може идентификовати далеко већи број људи, посебно родитеља, али прије свега омладине и женске популације, иначе слабо заинтересованих за политику. Натезање око екологије против урбанистичког плана из 80тих, те да ли продати или не имовину за милион више или мање, није ништа у поређењу са мистериозном смрћу једног младића.

Изгубљени живот који доводи у питање очигледно неефикасан и често једнако очигледно корумпиран рад полиције и судске власти, у свом гњеву би могао некога коштати избора. Фотеља је до сада већ морао да кошта.

Отуд брзоплето и панично батргање власти, која је МУП РС одвела у кршење сопствених правила. Исто тако су се разлетили пословично нерадишни запослени у тужилаштву, па се прави и тим од великог броја тужилаца. Раде се увиђаји око опљачкане куће 40 дана након пријаве…

Већина тих ствари, и поред ко зна каквих протеста, не би изазвале овакве потресе у државном апарату, да за шест мјесеци нису избори.

Сјећате ли се Бранислава Гарића?

Да ли ико памти случај убиства Бранислава Гарића, некада првог човјека Добоја и потпредсједника СДС? Убица ухваћен у покушају бјекства. Изведен пред суд, који га је ослободио одговорности на основу налаза судског вјештака из Тузле, супротно оном са Сокоца, да је као епилептичар у тренутку извршеног кривичног дјела био неурачунљив.

И ником ништа.

Ни дана затвора, зида човјек ТЕ Станари, а данас се из Добоја чују гласови да је чак и пиштољ којим је извршио убиство, враћен власнику усљед истека законског рока.

Чињеница је да април 2009. није био изборна година, као и то да је опозиција страшљива и неспособна да направи било какве протесте. Када нису устали за једног од њих на начин као што се то чини данас, и то битног и моћног једног од њих, јасно је да опозиција није направила ни покрет Правда за Давида. Само хвата прикључак тамо гдје би могла да упеца гласове. И услика се, наравно.

Реприза ефбиховске "цјеловите бриге" из 2014. године

Без обзира што о томе сви причају, ограничен број људи је заинтересован да изађе и подржи протест. Радним данима је то свега пар стотина, викендом никако више од хиљаду људи. То нити смањује, нити повећава потребу да се случај расвијетли, а Фејсбук група може имати и милијарду чланова. То је, знамо из ранијих протеста, крајње небитно. Поготово слике подршке из Шведске, Данске, Норвешке, Аустрије, Њемачке, Хрватске, Ефбиха, итд.

Изузетак је чинила једна недеља, када су у Бању Луку дошли навијачи из Тузле, уз још неке људе из Зенице, Сарајева, Кисељака, Фојнице и ко зна откуд још. То је била велика грешка свих оних, који заиста желе сазнати шта се стварно десило са Давидом Драгичевићем. Од тог тренутка скуп је политизован, и то увозним агендама. Дат је шлагворт и оправдање свима који, с разлогом или не, Правду за Давида посматрају као предизборни план за насилне демонстрације и политички маркетинг.

Погријешила је ту и полиција, која је знала и морала зауставити и вратити кући аутобус са хулиганима, да нам не би урадили оно што су у Тузли урадили 2014. године.

Исти они ефбиховски медији, који су спонзорисали дешавања из 2014. године, када је извршен државни удар и попаљене институције у већим градовима Ефбиха са муслиманском већином, данас су главни пратиоци и подстрекивачи овог протеста. Као што су тада лажно извјештавали да се протести одвијају "у цијелој БиХ", тако и сада покушавају да подрже и омасове протесте под слоганом Правда за Давида у другим градовима.

Они ће се ухватити и за један ЈМБГ, а камо ли за овако моћан симбол "новомученика пострадалог од режима".

Покушај инфилтрације грађанистанаца

У поменутој емисији Изазови, Драгичевић изговара: Одем у Сарајево, људи ме дочекају као најрођенијег, а у мојој Бања Луци неће нико ни да ме погледа. Шаље поздрав са песницом из Сарајева. На ФБ групи Правда за Давида, људи упорно говоре о рушењу система у оба ентитета (погађате "цијеле БиХ"). Нико те људе, из жеље за некаквом привидном масовношћу која се не детектује на Тргу Крајине, не санкционише нити их упозорава да то није тема ни групе, ни окупљања.

Покрет добија своју химну и иконографију, уводећи песницу коју по злу памтимо из Србије 2000. године, али и других земаља гдје су спонзорисане тзв. "плишане револуције". Давора и остале људе који упорно говоре да су против политизације, чак и када се сликају, руку прекрштених да симулирају хапшење, са Бореновићем и Мектићем, нико не криви да они разумију у чему учествују. Али учествују.

И под хитно би требали да престану, уколико заиста не желе додатну политизацију, која ће само нашкодити истрази и откривању истине; а тиху већину која ни 2014. није насјела на позиве за "рушењем система" другачије него изборима, десензибилизираће у овом случају, у којем смо још увијек сви у Српској прилично јединствени у жељи за правдом.

То су схватили изгледа и сами организатори протеста, који су у писму предсједнику рекли: "Тај народ нико нема право отјерати ни са једног Трга, јер су они својом крвљу бранили у рату те Тргове, а сад треба пендрецима и казнама да их тјерате док траже оно што би било сасвим нормално да су институције до сада већ ријешиле".

Дакле, квазипатриотске флоскуле власти о смишљеним нападима на институције, а не корумпиране личности у њима, најбоље се дисквалификује онако како су то чинили студенти на својим протестима, које је полиција забрањивала. На челу колоне је застава Републике Српске, азбучни транспаренти, па ће РТРС и Влада РС који се у јавности само претварају да пишу ћирилицом, бити постиђени од грађана које покушавају направити антисрпским издајницима.

Лукач као гуштеров реп

Родитеље и родбину нико не може да криви за њихове емотивне поступке, али државу можемо да кривимо што је дошло до тога. За покушај управљања овим случајем као предизборном естрадом. Навикло се да било шта у јавности што не пренесе РТРС, као да се није ни десило. А није то баш тако. Неке ствари се не дају сакрити.

Када се због лошег управљања, кршења сопствених правила да би се задовољила јавност, покушаја контраманипулације, те пословичне нетранспарентности која изазива гњев грађана; толико пољуља вјера грађана у установе Српске, онда без нешто пуно фемкања начелник ЦЈБ Бања Лука и министар унутрашњих послова морају природно понудити своје оставке.

Министар Лукач, који баш због своје позиције не може да се суздржи и тешко не поломи од батина дјечака због свађе са његовим сином, па онда само због њега скупштинска већина мијења Закон о кривичном поступку, како би министров случај ушао у застару и избјегао осуду; нормално да уз случај Давида Драгичевића, Бранислава Гарића, Милана Вукелића и ко зна колико још јавности непознатих, не да не улива поврјерење, него постаје симбол мржње.

Тако најаве новоуспостављеног портала блиског власти, да се спрема "персонална измјена" у Влади Српске, треба и посматрати као пробни балон у предизборном рату унутар СНСД, гдје би, као што гуштер одбаци реп да се спаси од предатора, и Лукач могао бити пуштен низ воду.

Деполитизација је у рукама државе

Фронтал.СРБ је толико пута осјетио неправду од стране судске власти, а и полиције такође, да потпуно разумијемо и осјећамо притајени бијес у грађанима. И у случају напада на дијете у играоници о којем смо писали, полиција није жељела уопште да пошаље техничаре на терен и узме снимак надзорне камере, па су случај рјешавали медији и друштвене мреже. А по свједочењу мајке, полиција још увијек не жели да извијести о томе ко је нападач, ко је водио поступак, те како се физички напад на дијете може санкционисати као "нарушавање јавног реда и мира".

Пуно се тога нагурало под тепих. Када се цијело друштво, већ деценијама, обликује да буде послушно, партијски корумпирано, подређено појединцима са великим амбицијама, а минорним потенцијалима; онда се може десити чак и да полиција не може, просто технички и стручно не може, да одреди да ли је нешто убиство или задес.

Заправо, читав тај систем од прелетача из чак ефбиховских странака, који је сада културнополитичка елита у врху СНСД, неспособна је да заштити и Милорада Додика самог. Систем који је створио од издајника и среброљубаца, није уопште заинтересован да брани било шта. Само да се приклони јачем.

Стога би држави, односно онима који је представљају, било паметније да искочи из ауре своје недодирљивости, и прихвати се озбиљног посла, макар се налаз полиције и оцјена тужилаштва не буду слагали са мишљењем Давора Драгичевића. Истина не мора сваком да се допадне, али мора бити транспарентна и заснована на доступним чињеницама, а не нечијим личним убјеђењима или политичко-пропагандним потребама.



98 КОМЕНТАРА

  1. Ова прича је исполитизована, испроституисана, ријалитизована, и то јесте истина. Ту су и свакодневни текстови у федералним медијима који су се придржили хајци, хистерији и који на свој начин виде све што се догађа у Српској.
    БН ТВ и портал „Бука“ су од ове приче направили сапуницу, дошла је прича и у талк-шоу програме, ту је и карамела који се игра детектива (е ако карамела не ријеши овај случај, нико неће), а имамо и свакодневне перфомансе на Тргу Крајине. митинговање гдје отац Давидов праћен лоботомираном руљов истрајава тажећи „истину“ и правду. „Истину“ коју су они потпомугнути од лешинара који на овој причи настоје профитирати, већ исконтруисали.

    И шта би сада требала полиција? Било какви резултати истраге неће задовољити ову инструментализовану свјетину. А и да полиција прихвати ту неку исконтруисану причу, што би задовољило ову безличну, лоботомирану гомилу, и коју гурају блогујући неки смутњивци, је ван сваке памети. Полиција је ту у немогућој ситуацији.

    Полиција је, заједно са тужилаштвом, кроз ову причу стигматизована и криминализована. И иначе је она кримнилизована, но овдје је то „болдовано“.
    У реду, није спорно, полиција на удару бити мора. Увијек је то и била. Чак и онда у временима бивше нам Југе када је кроз медије морала бити глорификована, плебс то тако није гледао, у плебсу би била на злу гласу, и тада су их називали дротовима, кљуновима, муријом, и селективно су се бирале рђаве појаве како би се „подебљала“ рђава слика о полицији.

    И то је тако. Полицајци у овој причи морају бити лоши момци, од финих, уљудних, који ће стрепити да их стално прозовоте да крше људска права слабе вајде.
    Они морају бити лоши момци да би испунили своју сврху. А њихова сврха је да држе друге лоше момке даље од врата, истих оних, припросте, доброћудне али и инфантилне свјетине која их стално прозива. Тако то функционише.

    Најављују се и тужбе и контратужбе, за клевету или узнемиравање, но од тога нема ништа. Ови лешинари који злоупотребвљавају Давидовог оца знају да закон не санкционише поган језик. Уопште, у том процесу клевету није лако доказати, а погрдне етикете или квалификације, и ријечник који воле користити погани људи, судови неће ни разматрати.
    И наравно да нико нормалан у оваквој ситуацији неће покренути тужбу против човјека који је изгубио дијете, из разлога више него очигледних. Сад што Давидов отац ту ситуацију и користи, није до њега, узели су га лешинари који се настоје окористити на овој причи, под своје.

    Несрећно изгубљен живот младог момка више нема важности, чак више није важно ни шта је истина, јер реално, нико од ових што су се расписали, што су предани у овој хајци, што арлаучу и грокчу, и не мари за Давидовом судбином и како је скончао, нити маре да се случај разоткрије.

    Када све ово прође, и када то буде плусквамперфект, да ли ће се неки који су хушкали, лешинарили на овој причи, или који су чинили рђаве ствари на било који начин, макар посрамити? Сумњам. Ти срама и немају.
    Тужно.

  2. „ДРЖАВА КОЈУ ПОЉУЉА ЈЕДНА НЕРАСВИЈЕТЉЕНА СМРТ“
    Па нормално да је пољуља кад очигледно стоји конкретна структура која потпомаже да се то деси. Немојте бити слијепи, направићете сами себи неку још већу несрећу, очигледно је да се преко овог догађаја спрема нешто теже.
    Поздрав од брате из Републике Српске Крајине.

  3. Овдје постоје индиције да врх полиције заташкава злочин, тако да се ово убиство не може довести у ранг с већином других. И треба да буде у врху политичких тема, јер се ниједан грађанин не може осјећати сигуран, ако бројна убиства (Кнежевић, Марковић, Гарић, Вукелић, Ђуровић, Арбутина, Драгичевић,…) без казне за починиоце.

    Радио сам сваког викенда с Давором неколико година. Човјек је РВИ. Страшно је ако му је држава убила дијете. На трг сам дошао не знајући да се ради о његовом Давиду. И тамо не видјех никакву руљу, већ најурбанији дио Бање Луке. Трећину људи познајем лично, Даворове колеге, комшије, други људи који су и раније имали грађанску свијест. Пријатно се изненадих наступима неких грађана које не познајем. Бејах на тргу десетак пута и не видјех ниједном битне политичке фаце. Овај се бунт рађа из базе и зато је власт сада збуњена. Лако би они с опозицијом.

    Кад већ Симић помену студентске протесте, па њих су режирали Амер помоћу Копање и Касиповића. Момке са српским заставама позвао сам лично и знак бубњару да удара „Марш на Дрину“ на челу колоне дао сам ја, јер сам знао за окупљање групе мрзитеља Српске на другом мјесту, која се придружила колони код „Сан Рема“. Замисли да су под таквом иконографијом парадирали Бурсо, Пух, Киндер Киндл и она ханума са српским именом и презименом, што је 1992. са Грбавице прешла на Башчаршију. Водила је у Бихаћ на семинар унука четничког војводе Лазе Тешановића, па он јадан пљуну према мени на тим протестима, пљувачка паде на српску заставу, уз његов коментар: „Нису ово ти протести.“. Наби га због тог мој комшо Жељо ногом у задњицу, одскочио је два метра, а наш пријатељ, полицајац у цивилу, смирио је ситуацију. Успјела је та СДП „мадона“, лажно представљена као Бањалучанка, и нашег саборца, а бившег генсека СРСРС, придобити са свој портал. На сваким протестима је покушала режирати, па видим да се и у ове покушава инфилтрирати. Али слаба је то снага и нема мјеста параноји. Ово убиство је српска интерна ствар, а познајем лично и бројне несрбе који се људски идентификују као родитељи.

    Протестима пред Тужилаштвом РС, дакле институцијом Српске, лично се придружио Додик, па се укључио и у истрагу, па увео и оца у истрагу (како је до детаља описаноу тексту), али кад се каже политизација, првенствено се мисли на опозицију.

    Па они су први који морају стати у прве редове да штите грађане ако их власт терорише. Али немају они снагу, они протестима не могу извести грађане, па гледају да преокрену ситуацију на гњеву према властима, пошто свјежим квалитетним људима, свјежим идејама и организацијом очито не могу. Показало се да грађани имају моћ да натјерају власт у дефанзиву и то је највећи квалитет ових окупљања. Народ је јачи и од најјаче странке. Да смо то имали код убиства Милана Вукелића, не бисмо имали оволико незаштићених жртава.

    1. Drazene, oko organizacije I rezije tih davnih studentskih protesta koje pominjes, definitivno nemas sve tacne informacije. Jednostavno zato sto tada nisi bio u prilici da ih imas, nisi bio ni u uskoj a ni u uzoj organizaciji. Uzu organizaciju su cinila dva covjeka, sto zbog pojedinih iz sopstvenih redova, sto zbog fleksibilnosti odlucivanja. Moram te demantovati (bar djelimicno) oko „momaka sa srpskim zastavama“, ne sporeci da ti nisi nekog pozvao. Ali zastave RS su bile, uz transparente, unaprijed pripremljen materijal u studentskoj organizaciji. Moram te upitati koja je bila grupa sto navodis (mrzitelja Srpske), ova iz Kampusa ili ova od Pravnog!? Mozda i ja nesto novo da cujem oko tih desavanja. Sa ostatkom teksta se generalno slazem i ne zamjeri mi ako je ovaj tekst, kucan mobilnim telefonom, malo nekoncizan.

    2. Дејане, не познајем Вас, па не бих полемисао. Тачно је да нисам ни на који начин везан за организацију, али далеко од тога да немам информације. Нисам открио оне најпикантније. На челу јесу биле двије велике заставе Српске које је донио организатор. Ја говорим о већем броју појединаца (најмање десет) које сам позвао да донесу заставе Српске. Лично сам сугерисао да се свира „Марш на Дрину“. А ти србомрсци који се придружише нису студенти. Они су се окупили негдје у Центру и придружили се код „Сан Рема“. Прочитајте текст објављен на Фронталу „Празник апсурда у Бањој Луци“!

    1. Stize tata erdogan u saray evo.
      Bolje bi ti bilo da trazis alimentaciju i odstetu z genocid etnocid urbicid ,nasilno prevođenje na drugu vjeru itd itd…
      Mani se ti Dodika i Dragičevića za koji dan vise niko nece pricati o tome jer…velikome se skida kapa a malome glava

  4. Smeta mi samo ovo pominjanje u negativnom kontekstu svake podrške iz FBiH.
    I što reče jasse, treba krvnim zrncima da se mjeri ko može a ko ne može podržati na ljudskoj osnovi rasvjetljavanje jednog monstruoznog ubistva u režiji „države Republike Srpske“.
    Neka se gone u pičku materinu svi oni koji misle da je Republike Srpska njihova privatna svojina, oni je ruše svojim postupcima.
    Ako neće sami dati ostavke pobrojani tačno onim redom kako ih je Vasković poredao ili ih Mile neće počistiti onda Republika Srpska nije ni potrebna da postoji.
    Privatni režim treba rušiti po svaku cijenu i podršku treba prihvatiti odakle god da dolazi.
    Strane službe pomozite narodu Banja luke, samo banja luka može završiti taj posao na isti način kao što su banjalučani i srušili onu Republiku Srpsku za koju se borio moj otac.
    Na strane tenkove i rušiti institucije, zašto to sada nije prihvatljivo zašto bi se sada gadili Franje Majdančića i prevladavanja.

    1. Mladene
      Ako procitas par zadnjih piskaranja Rajka Vasica sve je jasnije.Polako se otkrivaju.Kod ovog slucaja je doticni posebno obazriv pa ga pokusava podvesti cak pod krinku davnja para od strane Amerike nezavisnim medijima.Naravno vec uvjezbanu patku da se pokusava unistiti institucija RS.a tj MUP Srpske.(uvidzas li slicnost sa Siminim stavom?)pokusava i dalje imputirati SZp-u
      Cak je pomenuo da i nesretni Davor koristi ta novcana sredstva fuj.
      Америчке Паре никад неће опростити Српској одбијање Реформе Полиције Српске и одбијање њене предаје Сарајеву.
      Зато је Мектић полетио у Правду За Давида.
      Јер има налог да се полиција централизује. Да ради на томе. Зато Будалаш каже да они неће дозволити да се туче Народ.
      Нема везе што нико није рекао да ће га тући.
      Политизација и Лешинарење у Случају Давид, наставак је Реформе Полиције. Уличним и анархистичким средствима.
      Они који то гледају људски, добро обманути да је у питању завјера, убиство, комплот, што сад није битно, наивно су искориштени као топовско месо у тим играма Пара и Анархије. Лоповско Месо.
      Сада је и Отац један од оних који их користи.
      Како функционише Систем који је покренуо Пројект рушења Полиције Српске а назвао га Правда За Давида.
      ◘ На врху је неки Енглез из турске серије Џевдет у грчкој војсци.
      ◘ Испод њега су, на вези, многи организатори и активисти, корисници Пројеката за ово и оно. И лове. Енглез из турске Серије Џевдет, сугерише им, благо, пријатељски, да покрену механизам протеста, окупљања, да дигну глас, демократија је, слобода, правда, то ће им подићи углед код младих. Требате то на Друштвене Мреже. Интерес је велики, све пријатеље окупите у Групу. Нека и они окупе своје пријатеље и познанике. Ако треба за трошкове, можемо нешто издвојити.
      ◘ Кад је све кренуло, пробранима, провјеренима, пласира се Лова за Трошкове.
      ◘ Они средства користе невидљиво и пажљиво. Често плаћају нешто што ће се појавити као донација, да изгледа као помоћ.
      ◘ Енглез из Серије Џевдет даје прецизну стратегију, двојици, тројици играча. Као и у Барси или Реалу. Зидан никад о тактици није причао се глупим Пепеом, већ са Роналдом, Кросом… онима који разумију, који су школовани за то.

      Strasno …Da li je pogledao danasnje slike sa obdukcije…

  5. „PRAVDA ZA DAVIDA“: Kome prijeti Dragan Lukač?!

    Nakon jučerašnjeg saopštenja MUP RS, kojim se javno vrši MASOVNO ZASTRAŠIVANJE članova i simpatizera „PRAVDA ZA DAVIDA“, a posebno prema Davoru Dragičeviću kao našem predstavniku, reagovao sam APELOM ZA TRAŽENJE MEĐUNARODNE ZAŠTITE za sve nas kojima prijete „krivičnim prijavama“ i sudskim sankcijama.

    Mi, kao UZBUNJIVAČI, zaštićeni smo nizom međunarodnih konvencija koje je Bosna i Hercegovina implementirala i sa te strane vidjećemo kome će da prijete Lukač, Ćulum, Ilić i slični. Da li ćemo mi „morati dokazivati“ nepovjerenje prema njima, ili će oni odgovarati za ovakvo teško kršenje ustava i zakona, raspravićemo narednih dana.

    Pošto nakon 40 dana kontinuiranih protesta građana diljem zemlje institucije države nisu reagovale, pa su pojedinci sebi dali za pravo da nam čak JAVNO PRIJETE DALJIM ZLOUPOTREBAMA INSTITUCIJA, preko Ministarstva inostranih poslova SM BiH, za sve nas „Davorove ljude“ zatražena je zaštitu od strane specijalizovanih tijela Savjeta Evrope i UN-a.

    TEKST APELA:

    Bloger Borislav Radovanović
    ( http://borislavradovanovic.blogspot.ba/ )
    „PRAVDA ZA DAVIDA“

    PREDSJEDNIŠTVO BIH – za informaciju

    SAVJET MINISTARA BIH
    – MINISTAR IGOR CRNADAK – za postupanje

    PREDMET: Apel za traženje međunarodne zaštite građana okupljenih oko
    ideje „PRAVDA ZA DAVIDA“

    Uvaženi gospodine ministe,

    obraćam Vam se povodom MASOVNOG JAVNOG ZASTRAŠIVANJA GRAĐANA od strane MUP-a RS-e učinjenog saopštenjem objavljenim na zvaničnoj veb stranici ministarstva pod naslovom „MUP neće tolerisati neutemeljene napade na instituciju“ (očitano sa: http://www.mup.vladars.net/index.php?vijest=18504&vrsta=novosti ).

    Spornim saopštenjem MUP RS protivustavno i protivzakonito javno zastrašuje Davora Dragičevića koji predstavlja građansku asocijaciju „PRAVDA ZA DAVIDA“, gdje se samo kroz Fejsbuk grupu istog naziva samoidentifikovalo blizu 200 000 građana, dok je broj građana koji realno podržavaju ovu građansku inicijativu nemoguće utvrditi, ali svakako govorimo o obimu mjerljivom u stotinama hiljada građana.

    Pored imenovanog Davora Dragičevića sporno saopštenje odnosi se na „određene ljude oko njega“ šta utemeljeno možemo tumačiti kao protivustavnu i nezakonitu JAVNO IZREČENU PRIJETNJU prema stotinama hiljada građana koji preko društvenih mreža podržavaju „PRAVDU ZA DAVIDA“. Ili, u minimumu prema hiljadama građana koji se svakodnevno okupljaju u Banjaluci i drugim gradovima diljem Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, te javno izražavaju nepovjerenje prema pojedinim nosiocima institucionalne moći. U tu kategoriju spada i apelant lično, koji je svoje stručno znanje stavio u funkciju istine i pravde, a šta je u daljem pravni osnov obraćanja.

    Protivustavnost, nezakonitost i protivpravnost upućene prijetnje ogleda se iz niza činjenica jasno vidljivih u spornom saopštenu ovog ministarstva, inače represivnog državnog organa. Suprotno Zakonu o krivičnom postupku RS (ZKP) ovde se navodi kako će protiv građana biti podnošene „krivične prijave“. Termin „krivična prijava“ naš ZKP ne poznaje i zato uopšte nemamo predstavu kakvom progonu možemo biti podvrgnuti svi mi koji se solidarišemo sa Davorom Dragičevićem i „PRAVDOM ZA DAVIDA“.

    Međutim, kad je ovakvo javno djelovanje u pitanju moramo apostrofirati jednu činjenicu: unutar „PRAVDE ZA DAVIDA“ hiljade građana djeluju kao UZBUNJIVAČI. Prema svim mogućim parametrima pravnog definisanja ovakvo djelovanje se mora podvesti kao JAVNO UZBUNJIVANJE na teške nezakonitosti unutar institucija krivičnog gonjenja. Pravo na uzbunjivanje je kategorija zaštićena nizom međunarodnih konvencija (dijelom implementiranim u državnom ustavu) i sa te strane ovakve JAVNE PRIJETNJE prema uzbunjivačima zahtjevaju hitne mjere i radnje nadležnih institucija.

    Zbog propuštanja dužnih radnji zaštite uzbunjivača Bosna i Hercegovina bi mogla biti ozbiljno sankcionisana, a posebno zbog činjenice da niti jedno tijelo sa državnog nivoa do danas nije odreagovalo na ono šta se dešava diljem zamlje. I to ne samo u vezi Davida Dragičevića, nego niza sličnih teških stradanja naših građana na koja institucije nisu zakonito odreagovale. Upravo zbog ignorantskog ponašanja institucija države preko Ministarstva inostranih poslova (ministra konkretno) prinuđeni smo tražiti međunarodnu zaštitu. Ukoliko željena reakcije izostane moraćemo se direktno obratiti međunarodnim organizacijama.

    U daljem, kao ZASTRAŠUJUĆU OKOLNOST spornog saopštenja ističm da će nakon „krivičnih prijava“ građani „morati svoje tvrdnje potkrijepiti materijalnim dokazima u postupku pred nadležnim sudom ili će u suprotnom snositi krivičnu odgovornost i sankcije u skladu sa zakonom“. Na prvom mjestu ističemo kako nam nije poznat zakon koji uređuje oblast krivične odgovornosti po kom sudovi mogu sankcionisati građane po nekakvim „krivičnim prijavama“ policije. Po ZKP-u to svakako ne mogu činiti!

    Ovde nadležni državni organ – MUP RS javno isključuje tužilaštvo kao jedini nadležni organ za pokretanje krivičnog gonjenja i uspostavlja direktnu relaciju između policije i sudova. Naš pravni sistem nedvosmisleno utvrđuje da krivično gonjenje jedino može pokretati tužilaštvo, te da sudovi krivičnu odgovornost mogu samo ispitivati i utvrđivati spram tužilačkih optužnica. Pošto MUP RS javno tvrdi kako je moguće i drugačije sankcionisati građane trebalo bi ovu spornu situaciju HITNO i adekvatno ispitati.

    Međutim, ono šta ovde posebno zabrinjava jeste navod da će građani „morati svoje tvrdnje potkrijepiti materijalnim dokazima u postupku pred nadležnim sudom ili će u suprotnom snositi krivičnu odgovornost i sankcije“. Nije tu samo problem isključivanja istituta presumpcije nevinosti, nego što se tvrdi da će građani „morati dokazivati“ nevinost spram tih kontraverznih „krivičnih prijava“. Do ovog saopštenja MUP-a RS-e tužilaštvo je moralo dokazivati krivičnu odgovornost, a građani nisu bili u obavezi da dokazuju bilošta. Sad očigledno imamo neke nove „pravne aršine“.

    Stotine hiljada građana iskazalo je nepovjerenje prema ministru Draganu Lukaču, direktoru policije Darku Ćulumu i načelniku Darku Iliću. Sa te pozicije svi mi moramo zapitati: kojim to materijalnim dokazom je uopšte moguće potkrijepiti nepovjerenje? U tom smislu svi se možemo unaprijed smatrati osuđenima pošto je nepovjerenje i slične emocije (strah, osjećaj ugroženosti, uznemirenost, sumnjičavost i ino) NEMOGUĆE materijalno dokazati.

    Nejasno je o kakvom „presedanu“ se ovde govori oko toga što je Davor Dragičević uključen u istragu stradanja svog sina Davida. Profesionalni standard je da kriminalistički inspektori i tužioci u istrazi uspostavljaju različite oblike saradnje sa oštećenima kao najzainteresovanijim subjektima da se neka krivična stvar razriješi. Istovremeno, MUP RS je JAVNO OSUMNJIČIO Davida Dragičevića za počinjenje krivičnog djela „krađa“ i sa te pozicije njegovi roditelji kao pravni zastupnici imaju pravo štititi ga od dokazno ničim potkrijepljenih sumnji (šta im policija i tužilaštvo kontinuirano nezakonito uskraćuju).

    No, ono šta je ovde bukvalno morbidno, a da ne pominjemo kako je nezakonito, jeste navod MUP-a RS-e kako Davor Dragičević smrtno stradanje svog sina „ neutemeljeno kvalifikuje kao ubistvo“. Davor Dragičević nije nadležni tužilac da bi pravno kvalifikovao ovaj događaj, međutim, ni MUP RS jednako tako nije nadležan da pravno kvalifikuje ovaj ili bilokoji drugi slučaj. To je ekskluzivna nadležnost tužilaštva! Sa te pozicije izražene sumnje Davora Dragičevića i pojedinaca iz policije (Lukača, Ćuluma i Ilića) imaju apsolutno jednak značaj i svode se na tumačenja događaja spram raspoloživih saznanja i interesa.

    Uostalom, da li je nadležno tužilaštvo u ovoj krivičnoj stvari dalo konačnu kvalifikaciju? Je li tužilaštvo okončalo istragu i ustvrdilo da David Dragičević nije ubijen? Sa te strane odakle MUP-u RS-e pravo da tvrdi kako nad Davidom nije počinjeno ubistvo? Problem ministra Lukača, direktora Ćuluma i načelnika Ilića jeste to što su bez pravno relevantnih dokaza i činjenica JAVNO USTVRDILI kako je „nesumnjivo utvrđeno“ da je ovde riječ o zadesnoj smrti i da NEMA ELEMENATA KRIVIČNOG DJELA.

    Zaživotno zadobijene povrede utvrđene od strane oba obducenta nedvosmisleno dokazuju da je nad Davidom POČINJENO KRIVIČNO DJELO, a u kakvoj je to uzročno-posljedičnoj vezi sa njegovom smrću istraga tek treba da utvrdi. Dokazi i činjenice nedvosmisleno pobijaju navode ministarstva o nepostojanju krivičnog djela i sa te strane unutar „PRAVDE ZA DAVIDA“ postoji posebno podozrenje prema pojedincima iz vrha policije. Konkretno, strahuju da bi i njihovo stradanje ili ugrožavanje policija, preko/mimo nadležnih pravosudnih tijela, mogla „kvalifikovati“ kako to odgovara moćnim pojedincima.

    U daljem posebno je zabrinjavajući navod: „Davor Dragičević je očito usmjeravan i vođen od strane ljudi kojima je već duži vremenski period cilj podrivanje i rušenje ovog Ministarstva i drugih republičkih institucija, a sve opet radi ostvarivanja političkih ciljeva i planova ljudi koji na morbidan način koriste tragičnu smrt pokojnog Davida Dragičevića“. Ko su ljudi koji „usmjeravaju i vode“ Davičevića, na koji način to čine, ko je i kako utvrdio tu „očitost“…? No mnogo važnije je utvrditi ko su ljudi koji „podrivaju i ruše“ MUP RS i druge institucije, a time (valjda?) i Republiku Srpsku?

    Ovde MUP ukazuje na „podrivanje i rušenje“ ustavno-političkog uređenja i bitisanja Republike Srpske, šta predstavlja teško krivično djelo na koje nadležne institucije moraju pravno reagovati. Kad jedan državni organ iznosi tako teške optužbe javnost očekuje da što prije bude obaviještena o tome ko su ti „ljudi“, kojim sve radnjama čine teška krivična djela, kojim dokazima je to potkrijepljeno i ino. Da svi koji ugrožavaju ustavno-političko uređenje Republike Srpske pod hitno budu izvedeni pred nadležna pravosudna tijela. Ili, ćemo ponovo zaključiti da neodgovorni pojedinci iznose LAŽI!

    U stvari ovde je ključni problem što pojedinci sebe identifikuju sa institucijama i Republikom Srpskom. Davor Dragičević nikada nije iznio niti jednu jedinu riječ protiv policije kao institucije. Čak suprotno, javno je nebrojeno puta hvalio policiju. To što je nekoliko pojedinaca, precizno iznoseći njihova imena, javno prozvao i što se isti ne mogu nositi sa argumentima koje je javno iznio je samo njihov lični problem i ništa više.

    Dodatno zabrinjavajuća je i sljedeća činjenica: Davor Dragičević na okupljanju u 18 časova javno pohvali sve čestite policajce koji vrijedno rade na rasvjetljavanju smrti njegovog sina i kaže kako će svi oni uskoro stati iza njega i „PRAVDE ZA DAVIDA“, a odmah ujutro ministar i direktor policije NEZAKONITO suspenduju i smjenjuju policijske službenike. Navodno je neko (Lukač, Ćulum i Ilić?) izvršio nekakvu „analizu“ po kojoj su odluke donesene, a onda je tek pokrenut unutrašnji postupak kojim treba istražiti da li su inspektor i rukovodioci prekršili zakon i profesionalne standarde. To je u stvari PRAVNI PRESADAN, a nikako ovo šta čini Davor Dragičević.

    Na kraju obrazlaganja sporne situacije ističemo kako je prijeteće saopštenje izdano neradnog dana (nedelja 06.05.), šta indikuje neke „hitne razloge“ ovakvog djelovanja. Svima je znano o kakvim „hitnim razlozima“ je riječ: 10. maja počinje posebna sjednica Narodne skupštine RS posvećena slučaju Davida Dragičevića i ozbiljno narušenoj bezbjednosnoj situaciji u Srpskoj.

    Davor Dragičević treba da se obrati narodnim poslanicima i već je najavio kako namjerava iznijeti istinu o stradanju svog sina. To je po svemu sudeći ono šta zabrinjava pojedince iz vrha MUP-a i navodi ih na ovakve JAVNE PRIJETNJE prema Dragičeviću i „njegovim ljudima“. Međutim, ovo zasjedanje zakazao je predsjednik parlamenta na osnovu odluke kolegija, a nikako Dragičević ili neko drugi. Najviše političko i zakonodavno tijelo vlasti Republike Srpske raspravljaće o ovoj temi koja zabrinjava odlično znane pojedince: Lukača, Ćuluma i Ilića, pa moguće i donijeti neke po njih nepovoljne zaključke ili odluke.

    Znači, pod „nekim ljudima“ na koje se ove prijetnje odnose mogli bi podvesti i narodne poslanike. Pa i Narodnu skupštinu kao instituciju. Ministar Lukač je već „dokazao“ da je spreman policiju uvesti u parlament i odlučivati oko toga ko sve može učestvovati zasjedanjima (prvo policija onemogući ulazak u salu desetinama narodnih poslanika po samo njima znanim „aršinima“, a tek potom predsjednik Čubrilović izriče mjere udaljavanja). Zar bi nekog iznenadilo da to ponovo učini, a posebno zbog činjenice da raniji njegovi slični postupci nikada nisu istraživani od strane nadležnih pravosudnih tijela?

    Zbog svega nevedenog, u svoje i u ime brojnih aktivista „PRAVDE ZA DAVIDA“ i građana koje je sporno saopštenje ozbiljno zastrašilo, ministru inostranih poslova, gospodinu Igoru Crnatku, predlažem sljedeće HITNE RADNJE zaštite građana:

    Da ostvari kontakt sa Predsjednicom Vlade Republike Srpske, gospođom Željkom Cvijanović, te provjeri da li je sporno saopštenje MUP-a RS-e zvaničan stav Vlade ili je u pitanju izdvojeno ponašanje ministra Dragana Lukača (koji opet zloupotrebljava službeni položaj za lične interese).

    Da o aktuelnom protivustavnom i protivzakontom MASOVNOM ZASTRAŠIVANJU GRAĐANA obavijesti nadležna tijela Savjeta Evrope, čija je Bosna i Hercegovina članica i sa te pozicije svojim građanima je obavezna osigurati bezbjednost, zejamčena prava i osnovne slobode, a kako bi Savjet Evrope oformio istražnu komisiju koja će ispitati situaciju i adekvatno odreagovati.

    Da sa aktuelnim dešavanjima upozna nadležna tijela Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija nadležnih za osiguranje elementarnih ljudskih prava i sloboda, a čija je Bosna i Hercegovina članica i odatle je pravno obavezna reagovati.
    Preko 40 dana u Banjaluci i drugim gradovima imamo kontinuirane proteste, gdje je na najvećem protestu preko 10 000 iz BiH-e i zemalja okruženja iskazalo nepovjerenje prema pojedincima iz vrha MUP RS (prednje identifikovanim), te ih čak javno prozvalo da su saučesnici u monstruoznom zločinu. Samo u Fejsbuk grupi imamo 200 000 članova koji kontinuirano iskazuju nepovjerenje prema prozvanim pojedincima i uporno traže istinu i pravdu, dok o drugim oblicima javnog djelovanja da ne govorimo.

    Znači, desetine i stotine hiljada građana na svojim okupljanjima, preko medija i društvenih mreža kontinuirano vrše uzbunjivanje javnosti, kakvo institucije države krajnje neprimjereno IGNORIŠU. Na kraju uzbunjivačima/građanima se još javno prijeti da će morati dokazivati svoje navode u protivustavnoj i nezakonitoj proceduri. To podrazumijeva da se građanima prijeti hapšenjima zbog javno izrečene misli i bez obrazloženja kakav krimen time čine. Je li to oblik štićenja ljudskih prava i sloboda na kakve se Bosna i Hercegovina obavezala kad je pristupala Ujedninjenim nacijama, Savjetu Evrope i drugim međunarodnim organizacijama?

    Za kraj ističemo kako sporno saopštenje MUP RS spada u kategoriju opštih pravnih akata, zbog čega se u formi informacije obraćam i Predsjedništvu BiH, koje bi kao najviše tijelo izvršne vlasti države trebalo odreagovati prema Ustavnom sudu BiH-e i zatražiti pravno tumačenje ustavnosti i zakonitosti ovog saopštenja MUP-a RS-e. Saopštenje se odnosi se na neodređen broj građana, ili kako se kaže „ljudi“, čime ima svojstvo opšteg pravnog akta, kojim represivni državni organ JAVNO PRIJETI da će građane krivično goniti (podrazumijevano i hapsiti) za samo u MUP-u znane „krimene“ i u nekakvoj jedino ministru i direktoru policije znanoj proceduri. Da li će Predsjedništvo BiH usvojiti ovaj prijedlog ostaje da se vidi, ali u „PRAVDI ZA DAVIDA“ spremni smo i sami pravno reagovati na planu štićenja naših života i prava. Ovako nam bar ostaje dokaz da smo se obratili najvišem tijelu izvršne vlasti države na planu UZBUNJIVANJA zbog teškog kršenja državnog ustava.

    Kako bi izbjegli bilokakve konotacije oko toga da neke političke opcije „napadaju“ grupaciju „PRAVDA ZA DAVIDA“, ili da nas drugi „brane“, odnosno da preduprijedimo politikanstvo, zloupotrebe našeg javnog djelovanja i slično, tražimo međunarodnu zaštitu i to (prvo!) preko legitimnih institucija.

    U Prijedoru, 07.05.2018. godine

    S poštovanjem,

  6. Отворено сам одмах као родитељ и предсједник зелених подржао оправдану борбу родитеља и Давидових пријатеља да се расвијетли ово убиство.

    Ту је и било ред да станем као човјек који води хуману партију, организацију која промишља годинама унапријед о сваком сегменту живота наших грађана,подржали смо протесте, све даље не мијешајући се управо због могуће политизације и злоупотребе.

    Иначе, морало је до неке буне доћи,због овог, или неког другог разлога, не може се народ довијека зајебавати.

    До политизације ових протеста је већ дошло и тек ће доћи, да се спортским ријечником изразим, мислим да је ово тек прва четвртина политизације, тако да сад треба бити паметан и опрезан, на шта овај текст оправдано упозорава.

    Мислим да се праве грешке у корацима, тако да бих поручио своме пријатељу Бориславу-великом борцу за поштено друштво, да разумијем зашто тражи помоћ, али бих му исто тако поручио да помоћ за ових 200.000 људи не треба из вана.

    Превише је овај покрет јак, прерастао је он у свеопшти бунт назадовољства стањем у друштву,морао се он десити све захваљујући дводеценијској ненародној власти.

    Ово убиство и мирни протести, грешке у корацима власти и ступидне изјаве разних ТУКИЋА, пробудиле су народ, урадиле су оно о чему сам писао у колумни „Буните се млади, сви вас лажу и зајебавају“.

    Дугогодишња бахатост је прави узрок народног бунта,чекала се иницијална каписла.

    Смрт младог музичара, те глупо понашање власти поводом смрти овог дјетета и невјероватне изјаве, изазвале су преко друштвених мрежа само већи револт ионако незадовољних грађана, поготово младих људи.

    Коликом видим, неће се ово завршити само на расвјетљавању убиства овог младог човјека, све су назнаке да ће се ићи даље.

    Видим да ће то користити неки из опозиције,већ дижу стиснуту песницу, али користиће то и тзв. „ОНИ“, неки други, неки много опаснији од ових који дижу шакицу да се индентификују са народом.

    Надам се да ту шаку дижу зато што имају муда и што то раде из убјеђења, да нису као спавачи „оних“, пустани да се задња четвртина политизације заврши како „ОНИ“ хоће?

    Што се тиче зелених, увијек ћемо бити ту за народ, односно, на бранику отаџбине, тако да сигурно нећемо дозволити да се проведе било какво насиље над грађанима,нити ћемо дозволити неким, „оним“ да ово искористе.

    П.С. Једно је сигурно,не дај Боже неког ружног сценарија, а могу бити два, тада ће се и зелени умијешати, а капетан Лазаревић стиснути шаку и са њом замахнути.

    Значи, оно што могу да гарантујем животом, ако не дај Боже капетан Лазаревић буде натјеран да стисне и подигне шаку, све да заштити нормалне грађане од репресије власти, са једне стране, или да заштити угрожену државу тражећи да му се преда привремена власт док се не стабилизује ситуација, са друге стране, та шака неће остати само стиснута и подигнута, напротив.

    1. Tebi da predaju vlast,u tom slučaju biću dobrovoljac iz FBiH na strani režima.
      Naoružani smećari, bajkeri, policija kao udarna pesnica režima + dobrovoljci iz FBiH.

  7. Interesatno da mediji iz FBiH transparentnije prenose informacije o ovom slucaju – vidi vaskovicev intervju Amiru Zukicu.
    Tako i u drugim federalnim medijama procitah izjavu stefana Blagica:
    Spriječili smo nehumanu deložaciju majke i djeteta. Biće nam čast da u zemlji gdje lopovi i ubice normalno šetaju gradom, svoju “kaznu” odslužimo iza rešetaka. Ne damo mafiji ni fening
    Vođa UG ReStart Srpska Stefan Blagić

    To da g. Lukac prijeti ocu obijenog Davida pokazuje samo koliko nisko smo pali…

  8. СЈЕЋАТЕ ЛИ СЕ БРАНИСЛАВА ГАРИЋА?
    Да ли ико памти случај убиства Бранислава Гарића, некада првог човјека Добоја и потпредсједника СДС? Убица ухваћен у покушају бјекства. Изведен пред суд, који га је ослободио одговорности на основу налаза судског вјештака из Тузле, супротно оном са Сокоца, да је као епилептичар у тренутку извршеног кривичног дјела био неурачунљив.
    И ником ништа.
    Ни дана затвора, зида човјек ТЕ Станари, а данас се из Добоја чују гласови да је чак и пиштољ којим је извршио убиство, враћен власнику усљед истека законског рока.

    Treba na ovom mjestu dodati da gore navedeni R.S. od trenutka kada je proglasen neuracunljiv – postao fenomenalan biznismen koji je visetruko povecao svoj biznis pa pored RS-a radi dosta i u Federaciji.
    O tempora, o mores…

    1. Ja sam bio bot 90tih u rovu. Niti sam crven, niti sam zelen. Ne podrzavam niti jedan, niti drugi pristup ali Republiku Srpsku ne dam. ‘Ajde sad odjebi!

  9. Ја написах да се ми зелени не мијешамо у ове протесте, баш због политизације, али ако неко почне тући народ, или узгрози државу, у оба случаја, случај преузима капетан Лазаревић, баш да заштити народ и Републику Српску.

    Хајде сад одјебите, што рече прошли коментатор.

  10. „Пуно се тога нагурало под тепих. Када се цијело друштво, већ деценијама, обликује да буде послушно, партијски корумпирано, подређено појединцима са великим амбицијама, а минорним потенцијалима; онда се може десити чак и да полиција не може, просто технички и стручно не може, да одреди да ли је нешто убиство или задес“.
    ——————
    Ет’ цијели текст је садржан у овоме пасусу, одговори на сва питања леже у овоме.
    Сјећам се када сам се прије неколико година накачио на овај Фронтал да је међу првим, ако не и први мој коментар био отприлике овако: док год не дође до „жестоког обрачуна“ између оних који су крварили и стварали ову државицу и оних који су је за вријиме гињења и крварења па и до данас дожиљавали само као ратни плијен овдје нема среће, нити ће је бити. То су једноставно природни закони и равнотежа такви.
    Зато се и дешавају и дешавале су се овакве ствари.
    Симптоматично је да су после рата најчешће и највише страдалници и даље људи из борачке популације, како појединци тако и њихове читаве породице, умиру превремено, гину им дјеца, принуђени на исељавање итд итд…па тако и овај случај Драгичевић.
    Мајка једних других Драгичевића(не знам да ли су у сродству са овима) сахрани оба сина унаѕад пар година. Обојица изашли из рата, првоборци, овај други далеко познатији цијелој Крајини,па и шире (Ранко Драгичевић-мајор) славни командант једног од ударних батаљона велике 16 Крајишке бригаде, и од непријатеља веома цијењене по витештву и јунаштву.
    Први син гине на радном мјесту???, убрзо затим и Ранко у 58г одболијева од стресова, дијабетеса, па и он умире. Сигурно од задовољства, среће и поштовања која му је приредила државица за коју је гинуо. „Држава“ се чак није удостојила ни да напише, умро је борац, ратни командант на широко познат и сл…, него му се чак и мртвоме наругала, биједним текстићем у двије реченице „умро је фудбалски судија Р Драгичевић“. Он је за „њих“ играо фудбал, био фудбалски судија.
    Давор Дргичевић добровољац борац РВИ, је наравно за њих страни плаћеник, издајник, прво се за лову договорио са тамо – њима да му убију сина, па онда даље по сценарију да руши државу…,
    И Ранко Драгичевић је био у систему око продаје Боске, да је доживио вјероватно би и он био издајник и сл. …,

    О многим другим борцима, инвалидима, и њиховом стању и статусу да се и не говори.
    Ако питате управу БОРС-а за стање у Српској, одговор је по њима: „Стање редовно“
    Вијенци се редовно полажу, позамашне плате редовно лијежу, извештаји партијским шефовима се редовно подносе, сви њихови ситуирани, давно пензионисани…ждере се, пије се, наздравља и то је то
    Баш по оној „ко нас клео дангубио није“!

  11. Текст детектује непогрешиво све закулисне радње у овом случају. Све и да се открије да су полицајци убили клинца, нико не може тражити укидање Републике Српске. И тачка.

    1. Koliko ima vas i radikalnih islamista koji svakodnevno razmisljaju i smisljaju da naude Republici Srpskoj?

    2. Koliko Vas ustaških unuka ima da branite Republiku Srpsku tako što joj kalemite odgovornost za zločine nad sopstvenim narodom?

  12. Неки „конспиративни“ хаирли-вехаблија помену Рајкана Васића?
    Па хајде онда:
    ***
    петак, 27. април 2018.

    ПРОЈЕКТ ПРАВДА ЗА ДАВИДА, ТЕХНОЛОШКИ ПОСТАВЉЕН ДА ДЈЕЛУЈЕ ПРОТИВ СРПСКЕ ПЕТ ДО ДЕСЕТ ГОДИНА

    Не спорећи сву трагедију губитка једног живота.
    И чињеницу да су се, многи, из разних разлога, искрено уживили у цијелу јавну представу.
    Случај Давид, како га креирају Плаћеници, Медиотлуци и стандардизовани Противници Републике Српске, Политичари са Бувље Пијаце и необавијештени али изричити Мрежаши, засад је поставио три циља.
    ◘ МУП Републике Српске. Са кључном оптужбом да није способан да разликује утапање од убиства.
    ◘ Тужилаштво Српске.
    ◘ Народна Скупштина Републике Српске.
    Која је најновији циљ. И којој је захтјев за обраћање доставио отац Давида Драгичевића.
    Код МУП-а је јасан циљ. Да се докаже њихова непрофесионалност и да се уклони Министар.
    Тужилаштво треба да се оквалификује као бојажљиво, које је под контролом и које, по наредби штити ове или оне.
    Код Народне Скупштине циљ је да се она девастира као Законодавно Демократско Тијело.
    И претвори у Циркуски Чадор.
    То су већ радили Промјенаши са оним офанзивама на столове и пиштаљкама.
    То је већ радила Ранка Мишић са излежавањем по поду. И опкољавањем зграде Народне Скупштине од људи свакојаког мјеста боравка.
    Народна Скупштина, као и сваки Парламент, има своје уставно мјесто у Политичком Систему.
    Она не може да служи за обраћања било кога.
    То није тржни институт Старе Атине или енглески Хајд Парк.
    Претпостављам да ће Колегијум Народне Скупштине, прихватити захтјев Оца. Јер, Година Избора је Година Страха.
    И тако ће девастирати једну Државну Институцију.
    А обраћање Оца не може да буде ништа друго до суфлерашки пледоаје и галерија општужби МУП-а и Тужилаштва. И ко зна кога ће му још убацити у списак.
    Стварањем фаме о Убиству, а то је у Јавности већ узело добре коријене, ствара се подлога за петогодишње или деценијско кориштење овог случаја.
    Јасно је да су цијелу сторију преузеле Стране Службе. У стране убрајам и сарајевске.
    Рецепт је уходан.
    Тако је преузет бомбашки напад на Копању. Од кога су Странци, послије, направили хероја помирења и заједништва, великог борца за БиХ.
    Никад нећемо сазнати за шта би Копања користио да је подлегао.
    Тако је искориштена Саобраћајка на раскрсници за Раковачке Баре.
    Која је била усијана све док Чађо није завршио министарску функцију.
    Тако је искориштен бомбашки напад на Вукелића. За оптужбу да државна зиблова мафија убија по реду.
    Јавност се лако придобије. И запали. Нико не размишља да бомбу под ауто може да постави, у земљи у којој су били Ратови, најмање десет хиљада овдашњих људи. А да у саобраћајној несрећи може да учествује свако. Не треба бити министар.
    Девастирање Народне Скупштине важан је Политички Корак.
    А и преседан, ако се прихвати, послужиће дуготрајно за такве представе.
    Против Српске.

  13. „ПРАВДА“ за Рајкана Васића!
    ***
    недеља, 06. мај 2018.

    ИЛУЗИЈЕ О ИЗБОРИМА.
    ПРАВДА ЗА ИЗБОРЕ.

    Побједници, често, имају мање заслуга за Побједу на Изборима, од Губитника.
    Само што ни једни ни други, у свом сљепилу и заносу, то никад неће сазнати.
    Резултати Избора су посљедица дугих и невидљивих трендова.
    Стога је потпуно бесмислено, једнократне и краткорочне догађаје користити као залихе за изборне успјехе,
    Власт их користи, скривајући се, или рјешавајући површно, нестручно и на брзину, из страха да утичу на Изборе и да ће само због тога изгубити.
    Опозиција их користи као богомдани знак да су на правом путу и да само треба да потпале већу ватру па ће зрели гласови да падају у прегрштима а не један по један.
    Пошто се у Странкама, нико дугорочно и у континуитету озбиљно не бави тим процесима, и ефектима, мјерећи ангажмане Страначког Механизма и Резултате, све остаје потпуно нејасно. Недоказиво и несхватљиво.
    Имао сам срећу, што се послије показало као велика несрећа, да се више од деценије бавим послом припреме странке, Организације, за Изборе. Из тога сам изградио читаву једну филозофију и праксу. Читав концепт функционисања Странке.
    Најчешће нисам о томе никога обавјештавао. Јер сам знао да неће пити воде или да могу само добити неког непријатеља и протвиника, који ће то из њему неразумљивог разлога, спријечити.
    Упозоравао сам на Трендове. Али, ни то није помогло.
    Упозорио сам на губитак локалних Избора 2012е. Неколико година прије тога.
    Али. И данас, Опозиција, СДС, мисле да су побиједили њиховом заслугом, реформама, поштењем и свјетлошћу локалних лидера.
    А СНСД мисли да су сви били против њих.
    Ни једно ни друго нема никакве везе са животом.
    Након тога дошла је Четрнаеста. Четрнаесте само Додик побиједио. Био је то наставак Тренда који је почео прије 2010е.
    Онда је Скупштинска већина у Српској формирана преласком два посланика. Што је окарактерисано Куповином Папака.
    Опозиција је од тога направила Политичку Хистерију, познату под именом Неправда За Папке.
    Игноришући чињеницу да је то једнократан политички догађај и да није никакав Тренд. И да због тога не може да утиче на Политичку Сцену и на Изборе. У њихову корист.
    Папкарење је уобичајен посланички живот. И код кандидовања и код понашања послије Избора. Нарочито у миљеу малих странака, изборног прага и аматерског бављења политиком.
    Послије Политичке Хистерије Два Папка, Опозиција је изгубила 20 општина.
    Сазап је остао у чуду. Једна Амбасада, такође. Остао је у чуду и СНСД.
    Пандица, данас, то објашњава чињеницом да су то сиромашне општине и да сваке четири године мијењеају гаће.
    Ја, пак, то објашњавам страначким нерадом.
    При чему не значи да је СНСД више радио од СДС-а.
    У Градишци, нпр, СНСД никад не мора да ради за побједу колико и СДС.
    Али мора мање дугорочно да гријеши него СДС.
    Сада Опозиција настоји да од Случаја Давид начини Политичку Хистерију. Надајући се, пошто је Октобар пред вратима, изборном резултату.
    Успјели су то да убаце у Народну Скупштину Републике Српске. Што је насиље над Парламентаризмом.
    Тек у Скупштини ће Есдеес и пртљаг, да изгубе у Јавности.
    Тога је свјестан и Вукота па позива на достојанство, коректност, озбиљност, без пиштаљки и слично.
    Чињенице су, пак, неумољиве.
    ◙ Правда За Давида је исфорсиран случај од Плаћеника. Они су у све увукли и Давидовог Оца. Плашећи га, чак, јавно, да му се, да ли, спрема ликвидација.
    ◙ Они који искрено подржавају Правду За Давида, који, дакле, долазе на Трг, а не сви чланови Фејсгрупе, никад нису гласали за Власт и неће никада гласати. Многи немају ни Право Гласа. Они који подржавају цијелу акцију, али се не експонирају, нису, такође никада гласали за Власт. И неће.
    А питање је колико су гласачи Опозиције а колико апстиненти.
    ◙ Гласачко опредјељење је стабилније и дугорочније него што се то мисли. То да се Глас може добити циркусом, парама, подмитом, асфалтом, исто је као и мислити да сви у селу добијају Пичке на тај начин. Да не постоји нека тајна веза.
    *
    Дакле.
    ▬ Опозиција, Правдом За Давида неће добити ништа. Нешто може изгубити.
    ▬ Владајућа Странка неће ништа изгубити што није већ изгубила.
    ▬ Штетоваће Институције Српске, од Народне Скупштине па надоле. И цијели Систем. Јер је ово извјесна ерозија повјерења и кредибилитета.
    То је и циљ пројектаната Правде За Давида. Само СДС и пришипетље, мисле да је циљ њихова побједа.

  14. „ПРАВДА“ за Др Агана „Змаја од Прњавора“ Мекетића!
    ***
    понедељак, 07. мај 2018.

    АНАРХИСТА МЕКТИЋ

    Свака Политичка Посјета Правди За Давида, на бањалучком Тргу, подршка је Анархији у Републици Српској.
    И идеологији Анархије којом Муслимански Анархист Васковић, јер га претежно читају муслимани у Федерацији, иначе, недавни Амерички Угошћеник, збуњује Јавност. Досад је промијенио многе тезе о несрећном Давиду. Од Масовне Туче, Отмице, присиљавања да дила дрогу, питања да ли Они желе да убију његовог оца, тврдњи да је циљ уништење цијеле Породице Драгичевић… до константних оптужни према неколицини служебених лица, да су саучесници у Убиству.
    Ту Анархију, која је Политички Пројект, подржавају и протежирају, адирају, чак, и Сазаповци.
    Посљедњи су то учинили Бореновић и Мектић.
    Пред сједницу Народне Скупштине о безбједности у Бањалуци.
    И само то Засједање, дио је Анархистичког Пројекта који лебди над Српском.
    Бореновић је небитни Бутикаша у цијелој тој сторији.
    То је једини начин да покаже Лидерство над Педепеом. Бореновић је Голф Дојка у односу на Дроњка. Уличар.
    Али, Мектић је типични Анархист.
    Са провинцијалним ратовско-есдеесовским коријенима.
    Он је овај Театар Правде искористио да захтијева да се изнесе Истина. И да каже да неће дозволити да неко туче Народ.
    Ако запоставим чињеницу да је Мектић Политичка Будала, морам да закључим да је ово класично сарајевско надсрпско понашање.
    Каква је надлежност неког министра у Савјету министара, који је, укупно, дејтонски нелегалан и неуставан, па и конкретно, Мектићево, министарство, над институцијама Републике Српске и у Заштити Народа.
    Никакво.
    Ну.
    Важно је да Мектић поручи да ће Власт да туче Народ на Тргу. И да Он, а мисли на Њих, неће дати.
    Та морбидна инсинуација, срачуната је да даље анархизује Јавност Републике Српске. Да долијева нови страх. Јер, страх је већ постигнут тиме што сви сматрају да је Давид убијен. И да је у то укључено најмање сто актера, што уличних, што криминалних, што оних из МУП-а и Власти.
    Мектић се, овим, и ранијим акцијама, успоставио као стварни Предсједник Српске Демократске Странке.
    Његови политички домети су много мањи него Говедаричини.
    Али су домети Неартикулисаних Лудости, много већи.
    И оне, Лудости, иду према почетном Циљу Мектића, и налогодаваца му. Хапшењу Руковоства Републике Српске и Обојеној Анархији.
    Стога, на Сједници Народне Скупштине треба очекивати све.
    До захтјева да се формира Влада Трга, назваће је Концентрациона, Националног Спаса, Прелазна… и да до избора многе Институције буду девастиране па да, когод побиједи на Изборима, сљедеће године само дијели штаке државним богаљима од Политичког и Административног Система.
    Можда ће, чак, захтијевати да се Народна Скупштина пресели у Сарајево. Јер је Безбједност у Бањалуци непостојећа.

  15. „ПРАВДА“ за USAID, NED, NDI, KAS, OPEN SOCIETY, FREEDOM HOUSE…
    „ПРАВДА“ ЗА ПЛАЋЕНИКЕ, БЛОГЕРЕ, КВАЗИ НОВИНАРЕ, И$ТРАЖИВАЧЕ,
    „ПРАВДА“ ЗА ПРОЛУПАЛЕ ЕКС-ИНСПЕКТОРЕ СА ПСИХИЧКИМ ПОТЕШКОЋАМА,
    „ПРАВДА“ ЗА АМЕРИЧКУ „БУКА“-у,
    „ПРАВДА“ за КОРМАКОВУ,
    „ПРАВДА“ ЗА $ЛОБОДАНА ЗЛОБУ ВА$КОВИЋА, БУР$АЋА, $РЂАНА ПУХАЛА, АЦИКУ & ДАРКА ТРИФУНОВИЋА, ВУКАНОВИЋА, КОВАЧЕВИЋА,
    „ПРАВДА“ ЗА „МИСТЕР“ ТРИ$У ОД ТУРБО-ФОЛК ИНФО-КЛОАКЕ БНТВ,
    „ПРАВДА“ ЗА ПАТРИКА МУНА, РАФИЈА ГРЕГОРИЈАНА, НИКОЛАСА ХИЛА,
    „ПРАВДА“ ЗА МЛАДЕ ОТПОРАШКЕ АКТИВИСТЕ И „ЛИДЕРЕ“
    „ПРАВДА“ ЗА ЂЕРЂА ШОРОША…
    ***
    уторак, 08. мај 2018.

    ТОКОВИ НОВЦА, ТОКОВИ ПЛАЋЕНИКА И ТОКОВИ СВИЈЕСТИ У ПРОЈЕКТИМА КАО ШТО ЈЕ
    ПРАВДА ЗА ДАВИДА

    Додик је лансирао суму од дванаест милиона долара Америчке Амбасаде, за подршку медијима и невладином сектору у БиХ, и шест милиона долара за спречавање утицаја Русије.
    Мислим да Амамба не даје директно те паре, већ иду преко разних агенција. Као што је УСАИД.
    Све земље имају те Development агенције. Неке искрено помажу развој, као што је Јапанска. Већина их утиче на политичку сцену и онда то није Development већ Divilopine Агенције.
    Они дају средства онима који ће да раде у њиховом интересу. То је, у правилу, еродирање постојећег система и покушај размјештаја за нови Политички Мозаик.
    Често та средства дијеле домаће Лопине и Страни Фактор.
    Много Лове долази у Кешу, од оног што је објављено као грантови, а поготову од оног што није објављено, долари су увијек као испод наковња, ти их први узимаш у руке, и немогуће је открити токове. То иде на много меандара. Плаћају се полазници разних семинара, кроз дневнице и фол трошкове. Дабоме, плаћају се и организатори свега тога. Плаћају се чак и гости у неким Политичким Емисијама. Па се морају потписати да су учествовали.
    Најавећи дио Пројеката је дугорочнијег карактера.
    Циљ је везивање људи за те стране ганглије, заокупљање младих, утицај на свијест и опредјељење. Из цијелог тог спектра, надају се, регрутоваће се многи који ће послије послужити, или добровољно служити. Постати министри, спавачи, лобисти…
    Када се појави Случај, као што је несрећни Давид, систем реагује перфектно уиграно и веома брзо.
    Трома Власт и Институције, које су још увијек на нивоу Општинског Комитета Савеза Комуниста Југославије, из шездесет треће, у свим државама бивше СФРЈ, не може да стигне развој догађаја.
    Тако брз развој догађаја не одвија се сам од себе.
    Фејсбук Група се не формира сама од себе.
    У Случају несрећног Давида, све изгледа као да су га они убили и одмах лансирали догађај као удар на Јавност. А, у ствари, удар на Институције.
    Америчке Паре никад неће опростити Српској одбијање Реформе Полиције Српске и одбијање њене предаје Сарајеву.
    Зато је Мектић полетио у Правду За Давида.
    Јер има налог да се полиција централизује. Да ради на томе. Зато Будалаш каже да они неће дозволити да се туче Народ.
    Нема везе што нико није рекао да ће га тући.
    Политизација и Лешинарење у Случају Давид, наставак је Реформе Полиције. Уличним и анархистичким средствима.
    Они који то гледају људски, добро обманути да је у питању завјера, убиство, комплот, што сад није битно, наивно су искориштени као топовско месо у тим играма Пара и Анархије. Лоповско Месо.
    Сада је и Отац један од оних који их користи.
    Како функционише Систем који је покренуо Пројект рушења Полиције Српске а назвао га Правда За Давида.
    ◘ На врху је неки Енглез из турске серије Џевдет у грчкој војсци.
    ◘ Испод њега су, на вези, многи организатори и активисти, корисници Пројеката за ово и оно. И лове. Енглез из турске Серије Џевдет, сугерише им, благо, пријатељски, да покрену механизам протеста, окупљања, да дигну глас, демократија је, слобода, правда, то ће им подићи углед код младих. Требате то на Друштвене Мреже. Интерес је велики, све пријатеље окупите у Групу. Нека и они окупе своје пријатеље и познанике. Ако треба за трошкове, можемо нешто издвојити.
    ◘ Кад је све кренуло, пробранима, провјеренима, пласира се Лова за Трошкове.
    ◘ Они средства користе невидљиво и пажљиво. Често плаћају нешто што ће се појавити као донација, да изгледа као помоћ.
    ◘ Енглез из Серије Џевдет даје прецизну стратегију, двојици, тројици играча. Као и у Барси или Реалу. Зидан никад о тактици није причао се глупим Пепеом, већ са Роналдом, Кросом… онима који разумију, који су школовани за то.
    ◘ Резултат је да Васковић уџбенички прецизно лансира сторију по сторију, да би Јавност била слуђена а искрени убијеђени да је у питању Убиство, Завјера, Саучесништво…
    ◘ У све се укључују Новинари са терена. Њима се ништа не саопштава, нити тражи од њих, осим да извијесте, снимају, да то представе у правом свјетлу. Њима је раније речено да је бити против Власти, Независно Новинарство. И та дрога је довољна. Један или два, у њиховм медијима, знају шта је циљ. Они ће учинити да се то прошири по Балкану. По мрежи Медија који то лансирају, видљиве су многе ствари.
    ◘ Кад некоме од тих изнесеш став да нема доказа да је у питању Убиство, они се увриједе, схватају то лично, дискредитују свакога ко тако или друкчије мисли.
    То је знак да нису примили Лову.
    ◘ Циљ није никаква Правда за несрећнпг Давида. Намјерно није речено Истина. Или Чињенице. Правда је растегљив појам, коубио се да свака свијест то гледа у свом калеидоскопу.
    Циљ је девастација Институција, Система и Републике Српске.
    Не треба да буде неког опипљивог резултата. Али. Сви ће изаћи оштећени.
    А цијели Пројект може да се користи пет или десет година у будућности.
    Јер, никоме није ни циљ да се оконча, ријеши, разријеши, открије, побије, потврди, разјасни.
    Циље је да траје. Да Давида убијају, убијају, убијају…

  16. „ПРАВДА“ ЗА ПЛЕСНИ ПАР КОРМАК-ВА$КОВИЋ
    ***
    четвртак, 10. мај 2018.

    ПРОШЛО ЈЕ ВРИЈЕМЕ ОБЈЕКТИВНОСТИ, ЧИЊЕНИЦА, НОВИНАРСКИХ ПЕТ А ДОШЛО ЈЕ ВРИЈЕМЕ ДА СЕ ЈАВНОСТ МОРА СВАКИ ДАН ВОДИТИ НА КАВУ

    Број играча на терену расте оном прогресијом зрна на шаховским пољима. А Судија остао један са два кукавва Аутотриктера.
    Вријеме се згушњава. Дан траје двије године. Још ове године. Сљедеће ће, већ, трајати четири.
    Количина Информација је већ сада толика, да она једна или хиљаду њих, које садрже неку чињеницу или све, не може да се нађе никаквим микроскопима ни телескопима.
    Чињеница никоме није циљ. Чак ни оном ко је њоме оштећен.
    Некад су за чињенице, били задужени Органи и Новинари. А Широке Народне Масе су вјеровале.
    Можемо за то окривити било којег од та три фактора, или све, али, Вријеме је било такво.
    Данас, Вријеме, није добро и погодно ни заједан од тих фактора.
    Данас Плесни Пар Васковић – Кормак, замјењују сва та три фактора. И све Новинаре.
    Ко Шта Кад Гдје Зашто, више не постоји.
    Све је постало То.
    То ти дајем на тацни, у очи, у свијест, у политику, на улицу, по мрежама.
    То.
    И не имај друго То, осим Тога.
    И свих десет заповијести су једнаке.
    Не сумњај у То.
    То је љигав, аморфан и пластелински флексибилан Облик, само Облик без садржаја, попуне и суштине, иза којег стоји чврст, прецизан и кибернетски испланиран механизам.
    Шта у таквој ситуацији да раде Новинари. И Власт.
    Да сједну на њиву и Богу кукају.
    Јер, за њих, овдје нема посла.
    Они, Новинари и Политичари, више нису школовани за то. А и да су школовани, они никог не занимају.
    Јер сви све знају.
    Од таквог конгломераторијума не можеш начинити Државу.
    То су овце, од којих свака жели да буде и чобан, и врљика, и керче, и вратница.
    Власт и Политичке Странке, мораће да промијене тактику према Јавности.
    Не због Јавности, већ да би се коликотолико, супротставили најезди крадљиваца.
    Стање је као и у односу Лопови и Полиција, у крађи кола ислично. Увијек су два корака, организационо и технолошки, испред.
    Али боље и каснити два корака, него Јавност потпуно препустити крадљивцима.
    С тим што је крадљиваца аута, мало а Крадљиваца Јавности много.
    Пошто Министри, Страначки Лидери итд, не могу да сваки дан дају три изјаве, двије КЗМ и четири интервјуа, морају створити свако свој ТБС, Таблоидно-Ботовски Систем, којем ће бити циљ да барем пласира њихово виђење, ако је, већ немогуће доћи до чињенице или је одбранити.
    Нека корист се неће постићи али ће се ублажити, успорити или зауставити ерозија Јавности.
    Јавност је Национално Добро, као Небо, Земља, Вода, каква ријетка руда.
    Али је свима стало да од тога направе Сеоску Курву.
    Којој сви, ноћу, приређују Сношај а ујутро, себи дају Значај.

  17. Види се да се ближе избори, чим се појављује оволики број нових никова на фронталу. Кренула је секташка армада да зараћује своју крваву надницу. Сад ће они нама да објасне, да живимо у држави која је правнија од Данске, развијенија од Њемачке, социјалнија од Норвешке. И да то што се нама чини да није баш тако, само продукује опозиција и страни плаћеници. Имам ријеч од три слова: „Фуј! „

  18. Дакле, „ПРАВДА“ ЗА $ЛОБОДАНА „ЗЛОБУ“ ВА$КОВИЋА, америчког и сарајевског ПЛАЋЕНИКА, ШПИЈУНА, КВАЗИ-НОВИНАРА, И$ТРАЖИВАЧА, „блогера“, „активисту“ РАФИЈА ГРЕГОРИЈАНА, смутљивца, гњиду, фукару, издајника, лажног балетана, главног корисника и дистрибутера спинованих антисрпских лажи и дезинформација муслиманске тајне службе „ОБА“, најбољег „јарана“ ГЊИДЕ и кркана „мистер“ Владе Три$ића, његове септичке јаме од тв БНТВ и главне му уреднице инфо-пропагандног програма поменутог БН америчког мегафона и гебелсовске турбо-фолк инфођ-клоаке, $узане Рађен Тодорић.

    ***
    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2016/07/vasington-nakon-pet-dana-berlinski-zid.html
    $лобо Ва$ковић и Санчо Пухало му у WASHINGTON-у

    четвртак, 14. јул 2016.

    ***Vašington nakon pet dana; Berlinski zid i haiku***

    piše: Slobodan Vasković
    1.
    Nakon pet dana Vašingtona selimo se u Sent Luis, grad u kojem je bh. dijaspora u SAD-u najbrojnija. Najmanje 70.000 izbjeglih iz BiH su se skućili u Sent Luisu.
    2.
    U Vašingtonu stalno imaš “raskorak” u percepciji: Sa jedne strane, grad je miran, ležeran, sve funkcioniše, ti se bez problema uklapaš, niko ne upire prstom u tebe, niti se osvrće za tobom…; Sa druge strane, nalaziš se u gradu sa najviše moći po m2 na Svijetu, gradu u kojem se donose odluke ključne po Planetu, ali ta činjenica ni na koji način ne utiče na ritam grada, niti se u njemu primjećuje; Sa treće strane, svjestan si da dolaziš iz malog siromašnog razorenog Društva, koje je sebi dozvolilo suludi projekat direktne konfrontacije sa Vašingtonom…
    3.
    Budimi realni, Tvorci i Izvođači tog projekta nemaju šanse. Nisu je nikada ni imali.
    Ne moraš doći u Vašington da bi to znao, ali kad si već tu nije na odmet potvrditi sopstvene stavove izrečene mnogo prije.
    4.
    U Kongres smo ušli u velikoj koloni građana. Svi oni išli su kod svog narodnog poslanika. Stigli su iz raznih krajeva SAD-a.
    Gužva na ulazu je ogromna. I u samom Kongresu. Tako je sve vrijeme zasjedanja ovog Doma. Svakog dana, svih deset mjeseci.
    Građani dolaze u Kongres i u direktnom razgvoru sa poslanicima (kongresmenima) iznose zahtjeve, prijedloge, primjedbe…
    Kod nas skupštine djeluju kao Maljevi protiv sopstvenih stanovnika. Svaki dolazak pred Skupštinu karakteriše se u rasponu od potencijalnog kršenja javnog reda i mira do potencijalne obojene revolucije.
    5.
    Vašington je pokazao kako pravi, moćni, sistem funkcioniše i da funkcioniše. Bez zastoja. Nenaviknutom na to, sve djeluje nestvarno.
    Nije riječ o fascinaciji, već spoznaji da je ljudima ovdje stalo da sistem radi, da se bore da bude što efikasniji, da neće pobjeći ni od jednog vašeg pitanja, ma koliko ono neprijatno bilo, da će braniti svoja uvjerenja, svoj način života vrlo postojano, a da, pri tom, ni jedan jedini put neće ugroziti vaše pravo na stav ili ga na bilo koji način difamirati…
    6.
    Zakasniti na sastanak znači uvrijediti. Niko ne kasni. Ni domaćini, ni mi.
    7.
    Ulazak u Muzeje je besplatan.
    “Newseum” u svojih šest spratova čuva sva izdanja. I brojne materijalne dokaze događaja koji su uticali na svjetsku istoriju.
    Berlinski zid-istočni dio
    Dijelovi Berlinskog zida su šokantni. Posebno razlike između njegove Istočne i Zapadne strane. Slike sve najbolje kažu.
    Nažalost, Zidovi u BiH nisu muzejski eksponati; Imaju istočni izgled.
    8.
    Vašingtonski “Starbaks” još danas.
    Jedna crtica iz “Starbaksa”, od prije dva dana, pokazuje karakter ljudi koji žive i rade u ovom gradu: Račun je bio oko 14 dolara. Greškom sam izvadio dvije novčanice po pet i jednu od pedeset dolara. Odmah mi je ukazano da sam dao previše.
    Jezička barijera nije predstavljala prepreku trgovkinji da reaguje u moju korist.
    9.
    Naši ljudi koji žive ovdje primarno će potencirati poštenje Amerikanaca, ne moć ove države.
    Naši ljudi ovdje su kao i svi naši ljudi: duhoviti, dobri, vrijedni…
    10.
    Shvatite kako god hoćete, ali Srđan Puhalo ima jake veze u Vašingtonu.
    Bez njegovih veza ne bi bilo ništa od šopinga.
    11.
    Nije do “outleta” kao do granapa – ima dobar sat vožnje.
    Prekratili smo vrijeme haiku poezijom iz Kalinovika…
    12.
    Javljaju mi da je u RS u toku “Razoružavanje Pantelije”, kao refleksija na tekst: (KRIVO)LOVAČKA UDRUŽENJA: Lažni izvještaji, duplo knjigovodstvo i milioni neprijavljenih maraka (koji sam prenio sa “Žurnala”), ali o tome šire iz Sent Luisa…
    13.
    Džetleg? Sitnica. Ne može on da udara, koliko ja mogu da ne spavam. #IVLP

  19. КОНФЕРЕНЦИЈА АМЕРИЧКИХ ШПИЈУНА, ПЛАЋЕНИКА, КВАЗИ-НОВИНАРА, „БЛОГЕРА-И$ТРАЖИВАЧА“, ГЊИДА И „АКТИВИСТА“ ЗЛОБЕ ВА$КОВИЋА И ФУЊАРЕ $РЂАНА ПУХАЛА У НАЈВЕЋОЈ МУСЛИМАНСКО-БОШЊАЧКОЈ КОЛОНИЈИ У САД СЕЈНТ-ЛУИСУ
    ***
    ВА$КОВИЋ И ПУХАЛО КОД БОШЊАКА У СЕЈНТ ЛУИСУ
    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/…/konferencija…

    петак, 15. јул 2016.
    ***Konferencija blogera u Sent Luisu***

  20. HIGH-NOON IN St. LOUIS

    КОНФЕРЕНЦИЈА АМЕРИЧКИХ ШПИЈУНА, ПЛАЋЕНИКА, КВАЗИ-НОВИНАРА, „И$ТРАЖИВАЧА“, ГЊИДА И „АКТИВИСТА“ ЗЛОБЕ ВА$КОВИЋА И ФУЊАРЕ ПУХАЛА У НАЈВЕЋОЈ КОЛОНИЈИ МУСЛИМАНСКО-БОШЊАЧКИХ ИЗБЈЕГЛИЦА У САД, СЕЈНТ ЛУИСУ

    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/…/sent-luis-tacno-u…

    петак, 15. јул 2016.
    ***Sent Luis – Tačno u podne***

  21. $ЛОБО ВА$КОВИЋ И SIDEKICK ПУХАЛО МУ У АМЕРИЧКОМ КОНГРЕСУ…
    ВА$КОВИЋ ПРОГНОЗИРА ПОБЈЕДУ ГАЗДАРИЦЕ ХИЛАРИ КЛИНТОН, ЉУБИМИЦЕ ВЕЛИКОГ ИНКВИЗИТОРА ЂЕРЂА ШОРОША, НА АМЕРИЧКИМ ИЗБОРИМА

    ***

    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/…/demokrate…

    субота, 16. јул 2016.

    ***Demokrate, alternative i bitke za Kongres***

    piše: Slobodan Vasković

    U Kongresu, u Vašingtonu, smo (13.07.) bili u kancelariji kongresmena William(a) Lacy Clay, da bih u Sent Luisu (15.07.) na konferenciji “Digitalno organizovanje naroda na lokalnom nivou”, odabrao panel “Prenošenje Bernijeve (Sanders) revolucije u Kongres”, i ne sluteći da će mi to pružiti izvanrednu priliku za istina mali, ali ipak uvid u djelić dešavanja/previranja unutar Demokratske stranke, nekoliko mjeseci prije predsjedničkih izbora u SAD-u.

    Na panelu je, između ostalih, uvodničar bila i Maria Chappele-Nadal, senatorka u državi Misuri. I direktan protivnik, unutar Demoratske stranke, već pomenutom kongresmenu u trci za za nominaciju za novi mandat u Kongresu.

    Lacy i Chappele – Nadal pripadaju istoj stranci, ali ona ga uopšte nije štedila, ističući da je i njegov otac bio kongresmen i da oni, porodično, drže tu funkciju već 48 godina (petodecenijski nepotizam).

    “Kada se desio slučaj Ferguson (ubistvo mladog Crnca), naš kongresmen (Lecy) pojavio se tek četvrti dan; Do tada je ispijao koktele. Nema ništa jadnije već kad imaš kongresmena koji nije u svojoj zajednici”, rekla je Chappele-Nadal i ustvrdila da će zbrisati svog protivnika na izborima u trci za kongresmena.

    Bitno je ovdje sledeće: Chappel-Nadal, svi ostali uvodničari i najveći broj učesnika panela “Prenošenje Bernijeve (Sanders) revolucije u Kongres”, među kojima je bio i jedan američki senator, Alan Grayson, sa Floride, članovi su Demokratske stranke. I svi oni su izgovorili najteže optužbe na račun stranke kojoj pripadaju, ali koje se i ne odriču.

    Oni su, tokom predizbora unutar DS-a, podržali Bernija Sandersa, koji je bio protivkandidat Hilari Klinton, a nastavljaju da stoje iza njegovih ideja i vizije i nakon što je on izgubio unutar Demokratske stranke u trci za predsjedničku nominaciju.

    Njihov cilj je promjena Kongresa iznutra, rušenje elitizma kongresmena, njihovo približavanje ljudima… i, jedan od najvažnijih, promjena načina finansiranja stranke. Kako bi postigli te ciljeve organizovali su se u grupaciju “Brand New Congress” i slobodno se mogu nazvati frakcijom unutar Demokratske stranke.

    Ogromna je količina optužbi iz usta pomenutih demokrata na panelu sasuta na račun njihove stranke: Od toga da je ta stranka “sluga Vol strita” do toga da su “kongresmeni kupljeni od multinacionalnih kompanija-donatora kampanja”.

    “Živimo u tišini. Treba to promijeniti. Od političara moramo tražiti da vjeruju u ono što govore, da budu realni, stvarni. Istina i akcija”, akcenti su sa ovog panela, a učesnici su najavili organizovanje velikih skupova u sto gradova SAD-a kako bi sve zainteresovane unutar Demokratske stranke (i van nje) ponukali na akciju i mijenjanje stvari u toj partiji. (Na dan konvencije demokrata, oni će u istom gradu održati i svoj skup).

    “Ako nastavimo raditi kao i do sada možemo se pozdraviti sa demokratijom, a i sa ovom zemljom”, bile su riječi visokih funkcionera Demokratske stranke o Demokratskoj stranci. Među njima i Alana Grayson-a, senatora SAD-a sa Floride.

    Sadašnju elitu DS-a oni nazivaju “desnim krilom, koje plaća Vol Strit”!

    Kao rješenje za ovaj problem (donatora i donacija) navode Sandersov model malih donatora, a kao rješenje za probleme SAD-a, oni promovišu Sandersovu političku platformu, koju je on predstavljao tokom kampanje. (“Sanders je želio da promijeni zemlju”).

    Demokratska stranka je tokom proteklih nekoliko godina izgubila 40 mjesta u Kongresu i pripadnici ove njene frakcije u borbi na (novim) izborima za ta mjesta vide svoju šansu. Da bi je dobili, prvo se moraju izboriti unutar DS-a.

    Neki su se već i izborili, kao što je to slučaj sa Misty Snow, koja je pobijedila na predizborima unutar DS-a u državi Juta i to u trci za Senat! I ona je govorila na panelu.

    “Demokrate nisu alternativa, ovakvi kakvi jesu”, rekla je Snow.

    Maria Chappele-Nadal
    Izrečeno je još niz stvari, veoma zanimljivih, oko organizacije u borbi da se “Promijeni Kongres” i o načinima da se promijeni stranka, a ključnu snagu vide u malim, lokalnim, organizacijama i njihovom uvezivanju.

    Po završetku panela, prišao sam uvodničarima i pitao ih da li njihove kritike na račun Demokratske stranke (kojoj i oni pripadaju) štete kandidatu te stranke u trci za predsjedničke izbore i da li smatraju da bi poraz Hilari Klinton dao dodatnu energiju njihovoj frakciji?
    “Vaše pitanje je potpuno legitimno, ali ovdje je riječ o pitanju autentičnosti. Mi ne kažemo ništa što birači već ne znaju. Mi se zalažemo da se ostvari vizija Bernija Sandersa. Iako je Hilari Klinton apsolutno nesavršen kandidat, kao takva bolja je od Trampa”, rekli su u odgovoru na moje pitanje.

  22. ЗЛОБО НА ВРАТИМА ЗАПАДА
    ***
    $ЛОБОДАН ВА$КОВИЋ, АМЕРИЧКИ ШПИЈУН, ПЛАЋЕНИК И „БЛОГЕР-И$ТРАЖИВАЧ“ на Мисисипију… без Тома Сојера и Хаклбери Фина… али, духовно инклузиван са Рафијем Грегоријаном, Николасом Хилом, Патриком Муном, и са хаирли-„јаранима“ СЕНАДОМ ХАЏИФЕЈЗОВИЋЕМ, Бакиром Хаџимеровићем, ВУкановићем, Мектићем, Боснићем, Три$ићем, $узаном, и ханумицом Љиљом

    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/…/misisipivrata…

    субота, 16. јул 2016.

    ***Misisipi: Vrata Zapada***

  23. $ЛОБО, РАЗОЧАРАН РЕПУБЛИКАНЦИМА У СЕЈНТ ЛУИСУ, ЛЕТИ ЗА ПОРТЛАНД, ОРЕГОН

    ***
    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/…/boja-promjene-i…

    среда, 20. јул 2016. ; piše: Slobodan Vasković

    ***Boja promjene i Pantelija pred razoružanjem***
    1.
    Preletio sam Ameriku – Od Istočne do Zapadne obale. Od Sent Luisa do Portlanda. Četiri i po sata Boinga, dva nova sata vremenske razlike, Patuljasti (dvosatni) Džetleg koji ponovo napada i prijeti dezorijentacijom.
    2.
    Poletiš u pola dva, letiš četiri i po sata, stigneš u četiri, a ne u šest. Pa se ti snađi devet sati iza Banjaluke.
    3.
    Nakon pola sata Boinga već se osjećaš kao u atobusu, samo što ne pitaš stjuardesu “gdje Majstor staje”. Da se noge protegnu i nešto založi.
    4.
    Skloni laganoj paranojici ne gledaju kroz prozor; Previsoko je. Ja sam na pola između sklonih i nesklonih, malo gledam, malo se zapitam…
    5.
    Svodim utiske iz Sent Luisa. Vlaga je stopostotna, temeperatura stalno visoka. Hodajući tuševi.
    6.
    U Sent Luisu je bilo odlično. Iz susreta nosim zaključak da su Republikanci pravi demagozi. Preživljena politika. Isprana, bez ideje. Postaviš pitanje, Republikanac krene od Kulina bana kako ne bi odgovorio, kako bi pitanje demolirao, kako od njega ne bi ostalo ništa.
    7.
    Rasna jednakost je glavna tema, od koje jedni bježe formirajući Komisije/ne provodeći njihove zaključke, demagogijom…, a drugi intenzivno učestvuju radeći na projektu “Boja promjene” i nizu sličnih, sve preko lokalnih zajednica, malih grupa, organizovanim u njima.
    8.
    “Boja promjene” pretenduje da postane nacionalni pokret, kojem pripadaju sve rase; Promovišu ga i Bijeli i Crni/Obojeni; Tako se i legitimišu.
    Dvoje mladih Crnaca, oboje završili pravo na Harvardu, sat vremena govore o jačanju institucija; o načinima kako pomoći to jačanje, da bi postigli ciljeve, nikoga ne etiketirajući/difamirajući, bez jezika mržnje.
    9.
    Ferguson, opština u okrugu Sent Luis, i ubistvo Majkla Brauna u njoj (novembar 2014.), kao i brojni drugi tragični događaji što su uslijedili, nacionalna su tema. I u Vašingtonu i u Sent Luisu.
    Niko ne bježi od razgovora o njoj, čak ni demagozi, iako su njihovi pristupi ponešto obeshrabrujući, jer su nekorisni.
    Mnogo više je onih spremnih na polemiku o ovom pitanju. I ta polemika traje vrlo intenzivno.
    10.
    Ključna razlika između američkog i društva u kojem mi živimo lako se uočava na ovom primjeru, uprkos svoj njegovoj težini koju ovdje ima: Amerikanci teže konstrukciji, unapređenju, dok je kod nas destrukcija dominantna.
    11.
    Dok arhiviram Sent Luis, muzej džeza, navijače “Kardinalsa”, koji na utakmice dolaze porodično…, U Boingu me oslovljava stjuardesa, koja u ruci drži kesu za smeće.
    Nešto mi reče, ja joj dam čašu od vode, ona nastavi, ja joj dam neke grickalice, koje je ona meni ranije dala, ona ne prestaje, dam joj ja i više od pola kesice kikirikija…
    Sve ona uredno baci u kesu, ali i dalje priča, ja je gledam, nemam više šta da joj dam da baci…
    Hana mi reče da treba torbu staviti pod sjedište. Slijećemo.
    Stavih torbu pod sjedište, strjuardesa ode. I kikiriki sa njom.
    12.
    Portland je pred nama, nakon leta od četiri i po sata, koji je dva i po sata.
    13.
    U Portlandu, hotelu gdje smo odsjeli, sobe su oveće garsonjere – kuhinja, mala trpezarija, kupatilo, dio za spavanje, mali boravak…
    Da bi došao u sobu prvo moraš u samoposlugu…
    14.
    Ovdje je 22 časa/19.07., kod nas je 07.06/20.07.
    Međuvrijeme da ispričam kako je Dragan Lukač ultimativno zatražio da se razoruža Lovačko Udruženje Dubica, u kojem je i Pantelija Ćurguz, savjetnik Milorada Dodika. Dao im je i drugu varijantu: da se priključe nekom Lovačkom udruženju koje ima lovište.
    15.
    Ultimatum je dat, jer je Lukač procijenjeno da je Ćurguz izvor za tekst “(KRIVO)LOVAČKA UDRUŽENJA: Lažni izvještaji, duplo knjigovodstvo i milioni neprijavljenih maraka”, koji je objavio “Žurnal.info”, a ja prenio.
    16.
    Sad Ćurguz mora seliti sa svojim Lovcima u Pelagićevo ili će ga Lukač razoružati.
    I sve se to odvija dok RS potpuno tone. MUP se bavi teoretisanjem da li je Ćurguz “Izvor ili ne”, a ne dilerima droge, neriješenim ubistvima i privrednim kriminalom; Lukač traži da Dodik izbaci Ćurguza iz kabineta; Ćurguz traži kako da im naudi…, sve se slama, ali Boje promjene ni na vidiku. Samo sve crnje i crnje boje.

  24. $ЛОБА ВА$КОВИЋ СА ПАТКИЦАМА (ЖУТИМ?) У ПОРТЛАНДУ
    ***
    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2016/07/16283837.html

    среда, 20. јул 2016.

    16.283.837
    Ovaj blog posjetilo je 16.283.837 čitalaca.
    Nije loše za jednog Čuvara Patki u Portlandu.
    Hvala svima.

    ***
    $ЛОБО, МИРИ$АН КАО ПОРТЛАНД$КА РУЖА…
    ***
    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2016/07/portland-park-ruza.html

    четвртак, 21. јул 2016.

    ***Portland – Park Ruža***

    ***
    $ЛОБО ВА$КОВИЋ И ЈАРАН МУ ПУХАЛО СА ДОМАЋИЦОМ САНЕЛОМ ИЗ БИХАЋА – ФИЋОМ ПО ПОРТЛАНДУ
    ***
    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2016/07/ficom-po-portlandu.html

    петак, 22. јул 2016.
    ***Fićom po Portlandu***

  25. $ЛОБОДАН ВА$КОВИЋ И $РЂАН ПУХАЛО СА ДОМАЋИЦОМ САНЕЛОМ ИЗ БИХАЋА, У ПОРТЛАНДУ:
    ***
    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2016/07/izvori-optuznica-zlatko-i-igor-dzejn.html

    петак, 22. јул 2016.

    ***Izvori, Optužnica, Zlatko i Igor, Džejn, Džon, Sanela i Pipa***

    piše: Slobodan Vasković

    1.
    Izvori: Optužnica u slučaju “Bobar banka” biće podignuta u drugoj polovini avgusta. Biće optuženo 14 lica, među njima i Slavica Injac, direktor AB RS i Snežana Vujnić, direktor IRB RS. Plus brojni funkcioneri “Bobar banke”.
    2.
    Izvori (Dodikov krug): U ovom trenutku Dragan Čavić bolje stoji od Igora Radojičića u trci za gradonačelnika Banjaluke. Zaključak izvučen nakon otvaranja kampanja, načina djelovanja/aktivnosti Čavića i Radojičića i dešavanja na društvenim mrežama.
    3.
    Izvori (Dodikov krug): U SNSD-u su svjesni da će pretrpiti poraz na sledećim lokalnim izborima. Gradišku neće vratiti, a uvjerenja su i da će Banjaluku teško zadržati.
    4.
    Izvori (SDS BL): SDS BL stagnira, loša lista već je dala i loše rezultate. Izborni rezultat SDS u BL neće previše, posebno ne opredjeljujuće, uticati na izborni rezultat Dragana Čavića.
    5.
    Izvori: Prije par dana Zlatko Maksimović, kandidat SNSD-a za gradonačelnika Bijeljine, pozvao je Igora Radojičića, kandidata za gradonačelnika Banjaluke.
    Razgovor je ovako tekao:
    ZM: Igore, ko će biti predsjednik Saveza gradova i opština nakon izbora?
    IR: Ti, ko drugi!
    ZM: Ma znam da ću ja biti, samo provjeravam.
    Komentar: Ahahahahaha

    6.
    Još sam u Portlandu. Država Oregon.
    Dćejn P. Etkins, državni sekretar Oregona
    Primila nas je i Džejn P. Etkins, državni sekretar Oregona. Po rangu, drugi funkcioner ove države.
    Ugodna dama, rukovanje, riječi dobrodošlice, slikanje, par biranih riječi. I to je to. Nakon toga objavila je sliku na svojoj FB stranici. Nije loše ni za nas ni za BiH iz koje dolazimo.
    7.
    Njeni saradnici cijeli dan su nam demonstrirali otvorenost ovdašnje vlasti, posebno parlamenta, prema građanima.
    Djeluje nestvarno tolika transparentnost, zadržali smo malo skepse, ali viđeno ukazuje na veliki iskorak ove države u sferi informisanja sopstvenih stanovnika.
    Parlament ima portal (poseban softver) koji zainteresovanim stanovnicima Oregona omogućava da zakonske akte proprate od njihovog ulaska u proceduru do usvajanja. Sa svim mogućim raspravama, polemikama, verzijama, amandmanima…
    Sve sjednice kongresnih odbora se snimaju i moguće je video (audio) zapisima pristupiti u svakom trenutku. Moguće je zatražiti od skupštinskog info tima da šalju mejlom obavještenja o svakom novom koraku u procesu donošenja zakona. I to tri dana (najkasnije) prije njegovog održavanja.
    Svaki građanin može uzeti učešće u predlaganju rješenja/kreiranju zakona.
    8.
    Čak 600.000 stanovnika Oregona zatražilo je ovu vrstu usluge od parlamenta. Oregon ima 3,4 miliona stanovnika.
    9.
    Džon Kicheber, sada već bivši guverner Oregona, prisiljen je od javnosti da odstupi sa te pozicije, jer njegova vjerenica nije mogla pojasniti kako je njena firma došla do državnih grantova. Vjerenica je platila porez, ali za grantove nije pružila racionalno objašnjenje.
    FBI istražuje cijeli slučaj, a Džon K. je demisionirao.
    Sada se povlači po sudovima.
    Svi sa kojima smo razgovarali u Portlandu i Salemu (glavni grad Oregona) ponosni su na tu činjenicu i rado je ističu kao dokaz sopstvene otvorenosti, uticaja javnosti na politička dešavanja i visok prag morala i etike, čije kršenje se ne prašta.
    10.
    U listu “Oregonian”, najuticajnijoj i najstarijoj novini države, detaljno su nam pojasnili cijeli slučaj: Korupcija Džonu K. još nije dokazana, ali sama činjenica da njegova vjerenica nije imala racionalno objašnjenje za grantove bila je dovoljna da ga javnost prisili da ode.
    K. je tužio “Oregonian” i izgubio.
    11.
    Večerali smo kod Pipe Arend, direktorice organizacije koja pomaže djecu beskućnike.
    Potpuno su nezavisni, ne primaju nikakav novac od države, samo pomoć od malih donatora. Za 15 godina svog humanitarnog rada Pipa i njena organizacija zbrinuli su 4.500 napuštene djece.
    Razlozi napuštanja djece najčešće su ekonomski, a veliki broj njih uspije se vratiti u normalne tokove.
    Program se zove “Kruška”, sastoji se iz tri dijela i baziran je na matrici “Duša, Srce, Tijelo”. U njegovoj osnovi je umjetnost.
    12.
    Kod Pipe smo zatekli i našu Sanelu iz Bihaća. Otišla je 1995. godine, završila fakultet i postdiplomske studije u Portlandu, onda se prije par godina vratila u Bihać. I razočarala. Potom Švica, Novi Zeland, pa opet Portland.

    Sanela je kuhala. Vrhunski.

    Nakon toga strpala nas je u fiću, digli smo krov, pustili muziku i kroz Portland…
    Perfektan dan.

  26. $ЛОБО СЕ ОПРАШТА ОД САНЕЛЕ, БИШЋАНКЕ ИЗ ПОРТЛАНДА И ЛЕТИ ЗА ПИТСБУРГ:
    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2016/07/pitsburg-slijetanje.html
    недеља, 24. јул 2016.
    ***Pitsburg-slijetanje***

    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2016/07/pitsburg.html

    ЗЛОБО ВА$КОВИЋ У „ДАБЛДЕКЕРУ“ КРОЗ ПИТСБУРГ:
    понедељак, 25. јул 2016.
    ***Londonskim dabldekerom kroz Pitsburg***

    ***
    ЗЛОБО $ЛОБОДАН ВА$КОВИЋ СЕ КУЛТУРНО УЗДИЖЕ – У МУЗЕЈУ ЕНДИЈА ВОРХОЛА: $ЛОБИНИХ 5 МИНУТА СЛАВЕ
    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2016/07/endi-vorhol-muzej.html

  27. $ЛОБОДАН ЗЛОБО ВА$КОВИЋ НА КРАЈУ СТУДИЈСКОГ ПУТОВАЊА И БЛОГЕР-ТРЕНИНГА КРОЗ ЧЕТВРТИ АМЕРИЧКИ РАЈХ – КОНАЧНО, „ВЕЛИКА ЈАБУКА“!
    ЗЛОБО ХАЛАПЉИВО КОНЗУМИРА СВОЈ ЗАСЛУЖЕНИ АМЕРИЧКИ ХОТ-ДОГ (ОЛИТИ СЕНДВИЧ?) И НАПУЊЕНИХ БАТЕРИЈА (И ЏЕПОВА), СПРЕМА СЕ ЗА ПОВРАТАК У „ВОЉЕНУ“ МУ БЕЕЕЈХА И ЈОШ „ВОЉЕНИЈУ“ РЕПУБЛИКУ ШУМСКУ, ДА СЕ НАХ…….ЕБЕ КЕВЕ МРСКОМ МИЛЕТУ, ЛУКАЧУ, СРБИМА, СКУПШТИНИ, СУДСТВУ, ТУЖИЛАШТВУ, ВЛАДИ И ОСТАЛИМ „ГЕНОЦИДНИМ“, „ВЕЛ’КОСРПСКИМ“ ТВОРЕВИНАМА И ИНСТИТУЦИЈАМА…

    МИЛА БОСНО, ДАЛЕХКО ОДОСМО… ЈА И ПУХАЛО МИ!

    ВРАЋАМО СЕ У МИЛИ НАМ ЗАГРЉАЈ САРАЈЕВСКЕ ЋАРШИЈЕ, ХАЏИФЕЈЗОВИЋУ, ХАЏИОМЕРОВИЋУ, ФЕЈСУ, ХАЈАТУ, ПЕДЕРАЛНОЈ ДАЛЕКОВИДНИЦИ ФТВ, ТРИ$ИЋУ, ДР АГАНУ МЕХКИЋУ, ЧАВИ, БНТВ-У, БУКА-и, И ОСТАЛИМ НАМ БЛОГЕРИМА, И$ТРАЖИВАЧИМА, МЛАДИМ ЛИДЕРИМА, СКОЈЕВЦИМА, АКТИВИСТИМА, РЕСТАРТУ, АНТИФИ, РЕВОЛТУ, КЛУБОВИМА ЈУЕСЕЈД НОВИНАРА, „ЖУРНАЛУ“ НАМ ДРАГОМ, ВУКАНУ, АЦИКИ, ЖУЖАНИ, ДРОЊАК „ЕЛИТИ“, ОМЕР-БЕГУ ПЕТРОВИЋУ, МИРСУ ШАХОВИЋУ, БОСНИЋУ, СЗП-У, ЗЕХРУДИНУ КРСМАНОВИЋУ…

    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2016/07/njujork-njujork.html

    среда, 27. јул 2016.

    ***Njujork, Njujork***

  28. ЗЛОБО И У ЊУЈОРКУ „МИСЛИ“ О ГРАДИШЦИ И СРПСКОМ „ПРОСПЕРИТЕТУ“ И ДОБРОБИТИ:
    ***
    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2016/07/vaskovic-u-njujorku-i-gradisci.html

    четвртак, 28. јул 2016.
    ***Vasković u Njujorku i Gradišci***
    1.
    Njujork je Spektakularan.
    Neopisiva je ta energija.
    2.
    Slobodno vrijeme.
    Sjediš na pločniku. Pušiš. Onda uđeš u radnju u kojoj su minimalne cijene nekoliko stotina dolara. Čisto da se uvjeriš u kojoj mjeri su ti nedohvatljive.
    Prošetaš, izađeš, zubi trnu od cifri.
    3.
    Kad se zasitim vršljanja po superluksuznim radnjama, jurim sniženja. Izjurim Amadua. Cjenkamo se. Prstima. Šije, šete…, tako nekako.
    Onda Amadu isuče digitron. Brojke i Prsti.
    Amadu prihvata da spusti cijenu, ali traži keš. Naša posla.
    Uzimam, pa predlažem da se slikamo. Amadu odbija. Vidi skrivenog poreznika.
    4.
    U Njujorku ima svega, samo cigara nema po prihvatljivoj cijeni. Pakla košta od 11-15 dolara!!!
    To je sve što po pitanju cijene cigara imam reći.
    5.
    “Tramp tauer” blješti. Zlatni odsjaj.
    Da li će biti i predsjednički?!
    U BiH se uveliko navija: Srbi (mahom) priželjkuju Trampa, Bošnjaci i Hrvati (mahom) Hilari. Kao da će se nešto u politici SAD-a prema BiH bitno promijeniti ko god pobijedi?! Neće, ali važno je navijati. I sukobljavati se. Sve je za sukobe u BiH dobrodošlo, pa i američki predsjednički izbori.
    6.
    Proteklih dvadeset dana, koliko sam u SAD-u, razgovaram (s kim god mogu) o tome ko bi mogao pobijediti na američkim predsjedničkim izborima.
    “Da ste me pitali prije tri mjeseca, lako bih vam dao procjenu, iako to ne znači da bi bila tačna. Sada je to nemoguće”, sukus je većine razgovora.
    7.
    Prije tri mjeseca Hilari je djelovala kao sigurni dobitnik. Danas se niko ne usuđuje prognozirati.
    Među svim tim koji se ne usuđuju su brojni novinari uglednih američkih novina, njihovi urednici, političari, običan svijet…, sa kojima sam imao priliku razgovarati u nekoliko američkih država.
    8.
    Tramp i Berni Sanders su razdrmali Ameriku: Ukoliko Hilari pobijedi moraće preuzeti dio njihovih programa i ideja; Pobijedi li Tramp, neće moći ignorisati platforme demokrata.
    9.
    “Biračima je dosta više istih političkih obećanja i njihovog neispunjavanja. Traži se iskrenost, treći put. Ni Demokratska stranka ni Republikanci nakon ovih izbora neće moći ostati u dosadašnjem okviru. Promjene su neminovnost”!
    10.
    Navedeno sam čuo i u Vašingtonu i u Sent Luisu i u Portlandu i u Pitsburgu. Očekujem isto i u Njujorku.
    11.
    Navedenog sam svjestan i kada je BiH u pitanju. I njene vodeće stranke.
    Na neke utičem direktno iz Amerike. Pa mogu konstatovati da su pod mojim direktnim “Američkim” uticajem, jer se trude da me demantuju. Što će reći da hitro reaguju na ono što objavljujem.
    12.
    SNSD je (27.07.) upriličio foto-sešn u Gradišci, nakon mog teksta “Sukobi unutar SNSD-a u Gradišci, veliki otpor SDS-ovog Juga u Banjaluci, Mektić i mostovi Pitsburga”.
    Na slici zajedno (teško zavađeni) Nikola Kragulj i Zoran Adžić, koji time, valjda, žele reći da nisu zavađeni.
    13.
    Dopada mi se i njihov drugarski, propratni, komentar: “Vaskovićev članak danas je izazvao dosta smijeha u kancelariji OO SNSD-a Gradiška, zahvaljujemo se našem drugu Vaskoviću i nadamo se da će nas i dalje zasmijavati”.
    14.
    Zahvaljujem se i ja drugovima Kragulju i Adžiću, jer su slikom javno dokazali da ih, osim Druga Dodika, samo Drug Vasković može natjerati da zajedno poziraju, a da ih za potrebe poziranja lisicama ne vežu.
    A to nije malo priznanje. Posebno što Dodik djeluje na njih iz Laktaša, a ja preko čitavog Okeana i još nešto Komada Obale.
    15.
    Što se daljeg zasmijavanja tiče, nastaviću. Prije toga moram primijetiti da na slici nedostaje Nenad Kesić.
    Očito je da ni Drug Dodik ni Drug Ja ne možemo Druga Neđu natjerati da stane uz Adžića.
    Bilo bi odlično da me drugovi dragi, biseri rasuti po cijeloj Gradišci, opet demantuju i objave novi “Foto dana”: Gradiški SNSD – Trolist, pa da se svi slatko ismijemo. Do suza.
    I čim se ja vratim zajedno se još jednom sva četvorica slikamo. Pa i tu sliku objavimo. Ja u majici kupljenoj od Amadua.
    Oni po volji.
    Drug Neđo štucovanih brkova.
    16.
    Do tada nekoliko statističkih podataka o značajnim funkcionerima OO SNSD Gradiška, koji su 2012. povukli najveći broj glasova, a sada ih nema na listi, jer su to odbili ili su izostavljeni zbog sukoba unutar odbora. Koji je Adžiću i Kragulju smiješan.
    Ognjen Žmirić zadnja dva izborna ciklusa imao je najviše osvojenih glasova na listi SNSD-a, a sada nije nominovan.
    Doktor Marija Cvjetković na prošlim lokalnim izborima bila je nosilac liste i druga po broju osvojenih glasova. Uvažena dr. Cvjetković nije nominovana.
    Uroš Grahovac je 2012. po broju glasova bio treći. Adžić ga je sklonio i optužio ga za neuspjelo preuzimanje vlasti u Gradišci. Svu krivicu je prebacio na Grahovca, iako je Adžić taj koji je izgubio već dobijenu utakmicu.
    Nemanja Panić je 2012. bio četvrti po broju osvojenih glasova. Panić je mladi pravnik zaposlen u “Elektrokrajini” i vrhunski operativac. Tražio je da bude nosilac liste, ali mu Adžić nije dao.
    Gojko Zeljković, jedan od osnivača SNSD-a, 2012. je bio šesti po broju osvojenih glasova, dok je dr. Brankica Vrsajković bila deveta. Nema ih.
    Na listi nema ni doktora Rajka Dodika koji je 2012. osvojio preko 1.000 glasova…
    Na prošlim izborima Zoran Adžić imao je 6.680, a SNSD (Gradiška) 10.917 glasova, što znači da za predsjednika OO nije glasalo 4.237 SNSD-ovih birača. Dalje nema potrebe nabrajati.
    17.
    Sadašnja lista SNSD-a je Spisak Anonimusa koji je, najblaže rečeno, katastrofalan. Ili, što bi moji Drugovi iz Gradiške rekli, Smiješan!

    ***

    $ЛОБО & ПУХАЛО МУ – ФАНТОМИ У БРОДВЕЈСКОЈ ОПЕРИ – МАЖЕСТИК:
    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2016/07/brodvejmazestik-fantom-u-operi.html

    ***

    ВА$КОВИЋ ЗЛОБО НА МЕНХЕТНУ
    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2016/07/menhetn.html
    субота, 30. јул 2016.
    ***Menhetn***

  29. Letimicno gledajuci komentare iznad , razumio sam bolje jedan drugi prilog na Frontalu – vidi ispod:
    ИНТЕРВЈУ СА ДВА НАЈВИЂЕНИЈА БОТА ТРЕБИЊА
    Били су мирни скоро двије године, међутим, изгледа да је прошло то вријеме и полако се припремају за предстојеће изборе, извиру и освајају простор на друштвеним мрежама.

  30. АПРОПО, „ПРАВДА“ И ЗА НАРЕЧЕНОГ ПСИХОПАТУ, БЕЈО’ГРАДСКОГ УСТАШУ, И – БИЋЕ ВАЉДА – НЕПРЕВАЗИЂЕНОГ, НЕДОСТИЖНОГ UUUUU-ЗОРА И „ИДЕАЛА“ СВИХ $ЛОБОДАНА ВА$КОВИЋА, БРАНКИЦА СТАНКОВИЋ, СВИХ ДРАГАНА БУР$САЋА, ВУКАНОВИЋА, ПУХАЛА, ВУКЕЛИЋА И ОСТАЛИХ, ЈЕЛ’ТЕ, „НЕОВИСНИХ“, ЗЛОБОДНО-МИСЛЕЧИХ КВАЗИ-НОВИНАРА, БЛОГЕРА, И$ТРАЖИВАЧА, ПЛАЋЕНИКА, „НОВИНАРА“ ПО ЗАДАТКУ…
    „ПРАВДА“ ЗА ПЕРУ, НАЈВЕЋЕГ НАМ „ЉУБИТЕЉА“, „ПРОМОТЕРА“ И ПОДРЖАВАОВЦА „ГЕНОЦИДНЕ“ НАМ РЕПУБЛИКЕ ШУМСКЕ, МАХНИТОГ ПЕРУ „MAD DOG“ ЛУКОВИЋА…

    „ПРАВДА“, КАКО ЗА ПЕТРА ТАКО И ЗА СВЕ ОСТАЛЕ „ХАИРЛИ-ЈАРАНЕ“ МУ, ПОЧАСНЕ ГРАЏАНИНЕ ДРАГЕ НАМ И МИЛЕ САРАЈЕВСКЕ МУЛТИЕТНИЋКЕ, МУЛТИКУРТУЛНЕ, МУЛТИЂАМИЈСКЕ & МУЛТИВЕХАБИЈСКЕ КАСАБЕ:

    http://sarajevo.ba/pocasni-gradanin-grada-sarajeva/

    ДАКЛЕ, „ПРАВДА“ ЗА „ПОЋАСНЕ ГРАЏАНИСТЕ САРАЈ’ВА“:

    ПЕТРА ЛУКОВИЋА,

    НАТАШУ КАНДИЋ,

    СОЊУ БИ-СЕРКО,

    „ФАНТАСТИЋНУ“ ФЛОРАНС АРТМАН,

    КРИСТИЈАНУ АМАН-КУР,

    ВАЛЕНТИНА ИНЦКА,

    САД ХАМБАСАДОРА ВИКТОРА ЈАКОВИЧА,

    ХАНЏЕЛИНУ ЏОЛИЋ,

    БЕРНАРА-АНРИ „ЛЕВОГ“ ЛЕВИЈА,

    ОТА ФОН ХАБЗБУРГА,

    ТАДЕУША И МАЗОВИЈЕЦКОГ…

    И НАРАВНО,

    „ПРАВДА“ И ЗА ТАЗЕ & АБУЗЕНЗЕ, НАЈНОВИЈЕГ „ПОЋАСНОГ“ САРАЈ’ВСКОГ ГРАЏАНИСТУ, ПЕРФИДНОГ ТЕРАЗИЈСКОГ НАМ МИЛОВОГ МОНТЕНЕГРИНЦА

    – ДУЛЕТА ДУШКА ВУЈОШЕВИЋА!!!!

    1. ЈЕС’ ВАЛЛАХ, ХАИРЛИ ТАЛИБАНЕ! МУДРО ЗБОРИШ, ШУЋУР АЛЛАХУ, РАФИЈУ ГРЕГОРИЈАНУ, НИКОЛАСУ ХИЛУ, ПАТРИКУ МУНУ, БАКИРУ ИЗМЕТБЕГОВИЋУ, ДР АГАНУ „ЗМАЈУ ОД ПРЊАВОРА“ МЕКЕТИЋУ, МИРСУ ШАХОВИЋУ, ФЕРКОЊИ ЦРНАДАКУ, СРПСКОМ КОМШИЋУ-ИВАНИЋУ, ТАЈНОМ АГЕНТУ ЧАВИ ОД „СРЕБРЕНИЋКОГ ГЕНОЦИДА“, ЗЕХРУДИНУ КРСМАНОВИЋУ-ПОЛУМЈЕСЕЧИЋУ ОД ГОРАЖДА, ОМЕР-ОБРЕН-БЕГУ „МУЈИ ОД ДОБОЈА и Заједнице СДС-ових оштина турског свијета“ ПЕТРОВИЋУ, БАБАЉУ, БОСНИЋУ, ПАНДУРЕВИЋКИ, „РИЧУЋЕМ МИШУ“ БУРАНИЈИЋУ, АЦИКИ ТРИФУНОВИЋУ, ДРАГАНУ БУР$АЋУ, „МИСТЕР“ ВЛАДИ „КРКАНУ“ ТРИ$ИЋУ, ЈЕБОЗОВНОЈ ХАНУМИЦИ ЖУЖАНИ-$УЗАНИ РАЂЕН-ТОДОРИЋ, „ЖУРНАЛУ“, „БУКА-МАГАЦИНУ“, ЗЕЈДУ ДУКМАНИЋУ, ОБА-и, „ОСМИЦИ“, ХАЏИФЕЈЗОВИЋУ, ХАЏИОПМЕРОВИЋУ… И, БЕЗБЕЛИ,

      ЂЕРЂУ „ОТВОРЕНО-ДРУШТВЕНОМ“ & „ФЕЈСБУК-ЛИЈИ“ ШОРОШУ…..

      екбер!

    2. Ma pa neka te pajdo…ne koristi se liberalnim stavom Frontalove redakcije… Skontali smo sve sto si htio reci: Napali na nasu Srpsku i na njene institucije sav belosvetski, federalni i opozicioni olos… A institucije nisu ni krive ni duzne ni za sta… Sve smo skapirali, hajde sad popusti malo…Evo, pobjedio si..Poslije tvojih komentara promjenio sam misljenje. Zivim u najboljoj drzavi na svijetu: Republici Srpskoj

      Izvinjavam se na latinici

    1. Ма, јес’, ба, бАлијска спинујућа, хаирли чкапи-це… виртуелна садакли-вехаблијице… „добри“ мој, Осама BiH-BiN „Mladene“… LADENE…
      Сербез ме је уништиЈо, БА!
      Ошину ме и „уби“ змај (од Прњавора), бирвактиле, све онако, полаХко, поистија, с’ хајром, ал’

      З У Б И М А ПО ВЕЛ’КОСРПСКИМ М У Д И М А !

      ‘Ајде сад бАлијице, одгмижи до најближег мерхаметли камена испод којег си испузао, ретарде.

      PARDON MY FRENCH,
      konspirativni moj merhametlijo, Osama BiH Mladene.

      Хајде, мерхаметли бАлијице, Осама БиН – BiH „Младене“… Прискочи му и ти у при-помоћ, па ме, опетовано, јопе’ „уништите“ скупно….
      З У Б И М А ПО М У Д И М А.

  31. Без обзира што сам један од ријетких који је упозоравао опозицију да од овога тужног догађаја не прави политичку причу и што сам упозоравао да није у реду да се људи јавно оптужују за саучесништво у убиству без доказа, опозиција се сама уваљала у блато из којег ће се тешко извући, истовремено помажући Додику да се из истог елегантно извуче.

    Треба бити неограничено глуп па прихватити врућ кромпир у тренутку када је то Додику било пријеко потребно. Додик је био упао у политичку замку у којој је умало настрадао, али… Док су му год овакве политичке будалетине конкуренција, он не може изгубити изборе.

    Знао сам да је Говедарица политички глупан, али да је и политичка будалетина нисам.

    Један вођа озбиљне политичке странке који претендује да буде предсједник РС не смије себи дозволити да тврди да Давид Драгичевић убијен, а да истовремено нема доказа за то. Једно је имати лично мишљење у кафани и износити га кафанским јаранима, а нешто сасвим друго на званичном мјесту, у својству народног посланика.

    А да не причам о силним лупетањима у интревјуу за БН.

    Поново сам се увјерио да је у опозицији једини озбиљан и паметан човјек Драган Чавић. Велика је штета што не стоји на челу неке озбиљније странке. На примјер да је он на Вукотином мјесту.

    Сада народ очекује да Бореновић и његов анкетни одбор уради оно што су причали да треба урадити. Нека на анкетни одбор позову и Васковића, Мехтића (вратио сам му слово х) који треба да каже из којих извора је сазнао да се полиција спрема да бије народ и којим снагама и формацијама је нмислио бранити народ. Позвати и све остале који тврде да знају да се десило убиство. Ту обавезно треба да дође и Говедарица па да каже на основу чега и којих доказа мисли да је Давид убијен.

    Много бољи је слоган “Истина за Давида“, јер се само истином може доћи до правде.

    На жалост, у свему овоме ће на крају сви заборавити Давора Драгичевића, његову трагедију, а лешинари који су од овог хтјели направити политичку причу у октобру ће узети посланичке мандате и из опозиције поново чекати прилику (нечију несрећу) да Додика скину са власти,

    1. Sve ovo što Simo piše odražava razmišljanja i nadanja crvene buržoazije. Oni zaista misle kako su prejebali sve one koji su konačno izašli iz svojih fotelja, kancelarija i svog svijeta ludila i mašte kako će narod vječno glasati za njih a oni će živjeti i hraniti se na budžetskom anusu. Tu mislim na opoziciju koja je sramno dopustila ubijanje Vulića u Banjaluci.
      Postoji još jedan razlog zašto Simo i crvena banda misle isto,javna je tajna da Mile nema pola SDS-a,on ima čitav SDS.
      Može anketni odbor zaključiti šta god hoće, lično se samo uzdam u Ameriku i njihovu moć prisluškivanja.
      Evo ovo pismo porodice Rađen u temelju uništava režim,pa onaj divni iskaz o Lepir Želimiru.
      Što bi rekao Đuro u Balkanskom špijunu “ ni nas nisu ovako vješto ispitivali“.
      Čvrsto vjerujem da će se slučaj uz pomoć Amerike završiti tako što će armija koja samo čeka izbore kako kaže režim na kraju plakati ako im je preostalo imalo savjesti, stida i časti jer će Amerika ovo završiti slično kao kada su oslobodili koncentracioni logor pa doveli sve ljude iz obližnjeg grada da vide šta je nacional-socijalizam radio u njihovo ime.
      Režim nije imao mjeru u ubijanju i svireposti, narod je sada ustao iz obamrlosti i uzdigao pesnicu,pred njom je pao svaki režim u zadnjih 20 godina.
      Zna to Simo veoma dobro.
      Odoh sada na trg mladih u Brčkom u 17 časova potpisuje se peticija „Pravda za Davida“.

    2. Hoce, hoce, Amerika ce sve rijesiti, kao sto je rijesila u Libiji, Iraku, Siriji, Ukrajini, Kosovu… Sto se predstavljas ko Mladen balijo? Idi na bn portal, tamo ste dobro razvili tu semu komentarisanja „balije se prave da su srbi“.

    3. Točkice, nekada davno kada su ljudi u SFRJ vjerovali da je SFRJ jača od Boga moj djed je pod grožđem kuće gdje je odrastao stavio ruku na sto i ljuljao šaku oslonjenu na prstima uz riječi:
      -“ ovako se ljulja ova država dok se ne sruši“.
      Većina ljudi je pobegla od stola u strahu od režima.
      Ti kriviš Ameriku zato što je Ben Ali imao u spavaćoj sobi sef napunjen paletama novčanica od 500€, razmisli malo!
      A ovo za balija,da ne postavljam ponovo link pogledaj zajedno sa kapetanom Nikolom Marčela.
      Sve što on govori to Vam i ja mislim.
      Mladen Sofrenović
      Brčko

  32. Pozdravio sam danas trkace sa majicom „Pravda za Davida“ i drago mi je da se i omladina ukljucila u ovaj proces rasvjetljavanja Davidove.smrti.
    Inace govoriti da pojedinci optuzuju MUP RS bez dozaka je vrlo licemjerno znajuci da pojedinci iz redova policije skrivaju dokaze.i manipulisu istragu.
    Da li se trebe sjetiti kultne recenice iz filma „Profesionalac“ kada Teja kaze : Bojim se da oni koji istrazuju pokusaj mog ubistva stoje iza napada …

  33. Чуј Младена потписа се, шта ти би?

    Не би ми тешко, погледах на фејсбуку, стварно постоји неки Младен Софреновић у Брчком.
    Слика, го до паса, па још бистри политику.

    Поштујем, ако је тачно, што се тиче мене, слагали се ми, или не, бар имаш муда да напишеш ко си?

    1. Treba covjeka pitati je li to on ili mu je neko ukrao identitet, sto vec spada u domen nadleznih sluzbi

  34. Pa, sad, ima nas svakavih pod kapom nebeskom.

    Vremeplov: iz starih, zaboravljenih, prašnjavih arhiva

    PRAVO NA DRUGAČIJE MIŠLJENJE kroz istoriju U Srbalja iliti

    KAD SRBIN ŽELI DA BUDE OBJEKTIVAN ON ONDA PREĐE NA STRANU NEPRIJATELJA
    (Stevan Sremac)

    Pravda za Srbe koji su samo imali nešto drugačije poglede od zaluđene većine, odnosno koji su samo – istina, preuranjeno – konzumirali svoje demokratsko pravo na drugačije mišljenje.

    — 7 NEPOZNATIH PRIČA O DRUGOM SVETSKOM RATU —

    ČUDO U NDH: SRBIN, A USTAŠA!

    Momčilo Petrović, 20.01.2017.

    Predstavljamo događaje o kojima se već decenijama ne govori ili se prećutkuju.

    Od ukupno 93 generala u vojsci zloglasnog poglavnika NDH Ante Pavelića, njih trinaest bili su Srbi, i to na vrlo odgovornim položajima

    Ustaška NDH osnovana je 11. aprila 1941, a u januaru 1942. poglavnik Ante Pavelić izdao je naređenje da se ustanovi Hrvatski državni sabor, čije članove je postavljao lično…

    -Pavelićev ustaški ministar dr SAVO BESAROVIĆ:

    Predsedništvo ustaškog HDS je imalo pet članova, a jedan od njih bio je Srbin – dr SAVO BESAROVIĆ, predratni advokat, kolega sa studija i lični Pavelićev prijatelj. Sredinom rata Besarović je postao ministar u NDH, a posle rata su ga partizani streljali.

    Besarović je bio samo jedan od Srba koji su imali istaknutu ulogu u NDH – recimo da je, od ukupno 93 generala u NDH, bilo 13 Srba, i to na istaknutim položajima.

    -MILAN UZELAC

    od 1912. bio je komandant Ratnog vazduhoplovstva Austrougarske, a posle Prvog svetskog rata prešao je u jugoslovensku vojsku. Otišao je u penziju 1923, ali je 1941. prišao Pavelićevim ustašama i organizovao njihovo ratno vazduhoplovstvo. Posle Drugog svetskog rata proveo je samo dve godine u zatvoru i kao penzioner 1954. umro u Petrinji.

    -MIHAJLO LUKIĆ

    čin generala dobio je samo osam dana nakon osnivanja NDH. I on je karijeru započeo u austrougarskoj i nastavio u jugoslovenskoj vojsci, gde je kao general predavao na Vojnoj akademiji, a kod ustaša je komandovao divizijom i korpusom. „Zbog velikih zasluga za izgradnju oružanih snaga NDH“ dobio je titulu viteza. U zatvoru je, od deset presuđenih, odležao pet i 1961. umro kao penzioner.

    -ĐURO GRUIĆ

    „Vitez“ je bio i general NDH Đuro Gruić, Srbin rođen u Sremskoj Mitrovici.
    Bio je na dužnosti „glavara glavnog stožera Hrvatskih oružanih snaga“ i osoba od Pavelićevog poverenja, pa ga je čak pratio u posetu Hitleru 1944. Zarobljen je u Austriji i izručen partizanskim vlastima. Vojni sud u Beogradu osudio ga je na smrt.
    Na suđenju je izjavio: „Veliki broj Srba pravoslavaca bio je visokopozicioniran u hrvatskoj vojsci, a veliki broj civila, Srba svoju su obavezu prema državi odrađivali na druge načine.“

    -DUŠAN PALČIĆ

    Dušan Palčić, takođe oficir austrougarske i kasnije vojske Kraljevine Jugoslavije, za svoj rad promovisan je u čin generala NDH, sa titulom krilnik, što je bio najviši čin u vojsci NDH. Umro je u Zagrebu 1963. kao penzioner.

    -ĐURO DRAGIČEVIĆ

    Đuro Dragičević, austrougarski pa jugoslovenski oficir, od 1941. bio je komandant ustaške artiljerije, a pred kraj rata prešao je u Berlin. Rusi su ga zarobili, pa je dve godine proveo u logorima u Nemačkoj i još sedam u SSSR. Umro je u Austriji.

    -ZVONIMIR STRIMAKOVIĆ i JOVAN ISKRIĆ

    Zvonimir Strimaković i Jovan Iskrić, posle verne službe u vojsci NDH, čin generala dobili su 1944. Iskrić je umro kao penzioner 1961. u Zagrebu.
    Strimaković je izdržao svih 20 godina robije u zatvoru Stara Gradiška. Tvrdoglavo je odbijao da se pokaje. Umro je 1974. u Zagrebu u 83. godini.

    Pada u oči da su posle rata skoro svi Srbi generali u NDH kod partizanskih vlasti prošli mnogo bolje od ostalih ustaša.

    -Pavelićev ministar LJUBOMIR PANTIĆ

    Ljubomir Pantić, apotekar iz Bijeljine, bio je ministar bez portfelja u ustaškoj vladi. Zahvaljujući protekciji svog rođaka, istaknutog komuniste Rodoljuba Čolakovića, odležao je samo tri i po meseca u zatvoru, a posle slobodno živeo u Beogradu. Čak je dobio i državnu penziju.

    https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2643195/7-nepoznatih-prica-o-drugom-svetskom-ratu-cudo-u-ndh-srbin-a-ustasa

  35. Прво, још није сигурно да ли је то овај Младен, друго,много фејсбук профила је лажно, треће, немам потребе да му се извињавам,он је мене нападао, ја њега нисам.

    Напао сам га исто као и тебе, ти реци јесам те икад напао, наравно, осим што сам ти понекад морао мало јаче одговорити на твоје лицемјерне коментаре.

  36. Borislav Radovanovic Blog
    ZABRANJENI ANALITIČAR …………………………………. Sadržaj tekstova dozvoljen je za preuzimanje i objavljivanje uz navođenje izvora.

    nedjelja, 13. svibnja 2018.
    OBDUKCIONI NALAZI NEUMOLJIVI: David Dragičević je ubijen! (DOKAZI I ČINJENJICE)

    Na bazi obdukcionih nalaza banjalučko Okružno tužilaštvo prije više od 20 dana trebalo je PU Banja Luka izdati Naredbu o prikupljanju dokaza i obavještenja za krivično djelo „Teško ubistvo“ na štetu pok. Davida Dragičevića. Umjesto toga Glavni tužilac Želimir Lepir je sebi dao za pravo da pred Narodnom skupštinom RS-e teško krši zakon i pravila struke. Da Lepir ne bi beskonačno „vagao“ kakvu će naredbu donijeti uskoro će zaprimiti krivičnu prijavu protiv NN počinioca za „Teško ubistvo“ na štetu Davida Dragičevića, a on zna kakve su onda obaveze tužilaštva.? Protiv Dragana Lukača, te imenjaka Ćuluma i Ilića, slijedi prijava Glavnom republičkom tužiocu RS-e za produženo krivično djelo „Zloupotreba službenog položaja ili ovlaštenja“ na štetu Davida i Davora Dragičevića, i drugih oštećenih – uz zahtjev za izuzeće Želimira Lepira. Nije im „PRAVDA ZA DAVIDA“ Narodna skupština, pa da se sa nama mogu „poigravati“ kako su navikli! I ovom objavom im to nedvosmisleno pokazujemo.

    Piše: Borislav Radovanović

    Javnost je sa velikom interesovanjem ispratila dešavanja u Narodnoj skupštini Republike Srpske oko stradanja Davida Dragičevića. Njegov otac, Davor Dragičević, zauzeo je stav kako je u pitanju ubistvo, a činjenice će pokazati da je kao pravni laik (konobar) dokazno mnogo bliži stvarnoj pravnoj kvalifikaciji ovog slučaja od sve sile „stručnjaka“ angažovanih na predmetu.

    Sa druge strane, ministar Lukač, umjesto da informiše parlament kako mu to zakon decidno nalaže, izvodio je nebulozno i protivpravno „dokazivanje“ da nema elemenata krivičnog djela i da je u pitanju zadesna smrt utapanjem (sa dodatnim krajnje bezobzirnim i DOKAZNO NEOSNOVANIM kriminalizovanjem žrtve, njegovog oca i drugih građana). No, ključ problema leži u činjenici da je Glavni tužilac Želimir Lepir prije i tokom sjednice grubo kršio zakon i pravila struke, te direktno produkovao aktuelno izuzetno teško i nadalje neodrživo narušavanje pravnog sistema.

    Ovde moramo poći od činjenice da su predstavnici državnih organa U PRAVNOJ OBAVEZI isnositi istinu i to ne nekakvu njihovu „ličnu“ ili manipulativnu, nego objektivnu i na dokazima zasnovanu, ISTINU. Od ministra Lukača očekivalo se da će LAGATI, a naprosto zato što on, direktor policije Ćulum i načelnik Darko Ilić stradanje ovog mladića lažno i protivpravno kvalifikuju još od one kontraverzne konferencije za štampu do dana današnjeg. Zbog straha od krivične odgovornnosti oni će lagati do posljednjeg daha i tu nema nikakvih dilema.

    Sa pozicije struke stravično zvuči izjava Želimira Lepira kako je od početka uključen u istragu i da je proučio sve dostavljene dokaze i obavještenja. Dakle, on nesporno zna objektivnu istinu i sa te pozicije mora biti JAVNO PROZVAN i „OSUĐEN“. Dokazi protiv njega su neumoljivi – a zadokumentovani su u čak dva obdukciona nalaza! Reče da je zatražio i treće mišljenje vještaka: valjda u nadi da će time izbjeći ili odložiti ispitivanje individualne odgovornosti. Neće!

    Na čemu se zasniva odgovornost gospodina Lepira? Prvo, sa pozicije funkcije koju vrši i stručnih znanja koja ima MORAO JE OGRADITI SE (u minimumu!) od Lukačovih nezakonitosti i neistina. Bio je pravno obavezan to učiniti još nakon prvih javnih izjava odgovornih lica MUP-a, a pred parlamentom posebno. Da bar reče kako je to ministrovo „lično viđenje“ i da se u mnogim elementima kosi sa dokazima i činjenicama iz krivičnog predmeta. Jok, on je čak pozivao se na ministrove neistine i „pokrivao“ ih potpuno svjestan da grubo krši zakone, pravo i pravila struke.

    Ministar unutrašnjih poslova „informisao“ je parlament da Ambasada Sjedinjenih Država u BiH-i, preko blogera Slobodana Vaskovića i „duševno bolesnog“ Borislava Radovanovića instrumentalizuje Davora Dragičevića za rušenje institucija i čak same Republike Srpske. Je li odgovorno lice Okružnog tužilaštva u Banjaluci, Želimir Lepir, obavijestio parlament i građane koji su to gledali kako su u pitanju ministrova proizvoljna tumačenja, kakva nemaju apsolutno nikakve veze sa krivičnim predmetom? Nije, nego je višestruko potvrđivao autentičnost Lukačovih navoda i protivpravno omogućavao minisrtru da narodne poslanike i građane dovodi u zabludu! Zabludu kakva je uticala (direktno ili indirektno, svejedno) na donošenje odluka parlamenta, šta je PRAVNO NEOPROSTIVO. Takva (ne)činjenja povlače njegovu individualnu odgovornost.

    Drugo, šef banjalučkih tužilaca bio je „gluv“ na nebrojeno puta izgovorenu tvrdnju kako su oba obducenta utvrdila da je riječ o zadesnoj smrti utapanjem, bez elemenata krivičnog djela. Pa čak i na dokazno neosnovano, nezakonito i krajnje nemoralno još jedno javno kriminalizovanje oštećenih (Davida i Davora) i drugih lica – uključujući i atutora teksta. No, stravična i neumoljiva istina mu je odlično poznata – (zadesno) utapanje i UTOPLJENJE U VODI zvuče slično i kod pravnih laika mogu proći, ali iskusni krivičari mogu se samo manipulativno pretvarati kako tu „sitnicu“ previđaju.

    Evo stručne definicije termina „utopljenje u vodi“: nasilno mehaničko udušenje usljed zapušenja donjih i gornjih disajnih puteva, odnosno pluća, vodom“. Dopunsko obrazloženje glasi: za utopljenje je dovoljno da otvori usta i nosa budu istovremeno u tečnosti, ne mora cijelo tijelo da bude u vodi. To je ono šta nesporno stoji u oba obdukciona nalaza, i nema apsolutno nikakve veze sa Lukačovim nebulozama, lažima i „stručnim tumačenjima“

    Ono šta obducenti nisu objašnjavali, ali šta krivičari MORAJU ZNATI jeste da kod utopljenja, baš kao i kod svih oblika nasilne smrti, postoje tri moguća pojavna oblika: zadesno, samoubilačko i ubilačko. Kad se primjenom medicinskih metoda obducenti ne mogu decidno izjasniti o prirodi utopljenja ONI TO NAPROSTO NE ČINE! Zato zadokumentuju sva zapažanja važna za krivični postupak (zbog čega ih uostalom i angažuju) i daju mišljenje u domenu svoje struke – medicinske. Na krivičarima je da obdukcioni nalaz dovedu u logičko-konstruktivnu vezu sa drugim dokazima i činjenicama, pa da sve to pretoče u pravnu kvalifikaciju događaja.

    Ono šta oba nalaza nedvosmisleno utvrđuju jeste: „Na lešu su ustanovljene spoljašne povrede, nagnječenja i krvni podlivi, locirane u predjelu glave, trupa i ekstremiteta,koje su NESPORNO ZAŽIVOTNE i koje su po svojoj prirodi mehaničke, nastale djelovanjem tupe mehaničke sile.“. Kad obducenti kažu da se tjelesne povrede ne mogu direktno dovesti u vezu sa uzrokom smrti (udušenjem usljed zapušenja disajnih puteva), to samo znači da primjenom medicinskih metoda ne mogu utvrditi nespornu vezu i ništa više. Nisu obducenti lakrdijaši, pa da čine ono šta je prezentovao vajni ministar, a na šta je Lepir očigledno bio „slijep i gluv“.

    No, to znači i da obducenti NE ISKLJUČUJU mogućnost da su povrede nastale nasilnim potapanjem disajnih puteva u vodu – odnosno da je počinjeno KRIVIČNO DJELO „UBISTVO“! Ili, čak Teškog ubistva, gdje su zaživotne povrede po cijelom tijelu iznimno važan element u dokazivanju ovog kvalifikatornog (težeg) oblika ubistva. Ponavljam, na krivičarima je da razjašnjavaju i uspostavljaju korelacije između uzroka smrti, povreda i ostalih dokaza i činjenica.

    Sad dolazimo do toga kako krivičari tumače ono šta su im dostavili obducenti, gdje je već sam nalaz obdukcije nad mrtvim tijelom Davida Dragičevića dovoljan za pravno kvalifikovanje krivičnog djela. Koristeći klasični metod eliminacije nastoji se doći do onog pojavnog oblika utopljenja u vodi za koji postoji najviši stepen vjerojatnoće (osnov sumnje). Zato idemo redom.

    U uobzirivanju mogućnosti da se David utopio, ili da je nastupila ta Lukačova, Ćulumova i Ilićeva „verzija“ zadesne smrti, moramo se referirati na zaživotne povrede. Ukazali su obducenti na postmortalne promjene nastale u vodi i eksplicite ih izdvojili kao nerelevantne. Povrede zaživotno prouzrokovane tupom mehaničkom silom ukazuju da je David bio izložen teškom nasilju prije negoli je usmrćen. Već nanošenje tjelesnih povreda naš Krivični zakon propisuje kroz niz krivičnih djela (laka tjelesna povreda, nasilničko ponašanje, učestvovanje u tuči, izlaganje opasnosti, ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči ili svađi… gdje je smrtna posljedica najčešće kvalifikatorno propisana).

    Dakle, obducenti su zadokumentovali dvije ključne činjenice: zaživotne povrede i smrt lica nad kojim je počinjeno krivično djelo. Po stoti puta treba ponoviti: NAD DAVIDOM DRAGIČEVIĆEM JE POČINJENO KRIVIČNO DJELO! Zato stoji činjenica da Lukač, Ćulum i Ilić LAŽU kad tvrde kako su obdukcionim nalazima „utvrdili“ zadesnu smrt bez elemenata krivičnog djela.

    Nigdje, apsolutno nigdje, u oba obdukciona nalaza nema izražene direktne ili indirektne ocjene da je u pitanju zadesna smrt utapanjem. To su Lukač i „ađutanti“ izmislili, slagali, izmanipulisali… I problem je što to Želimir Lepir izvanredno zna i šta je BIO PRAVNO OBAVEZAN POBITI čim je pročitao obdukcioni nalaz i doznao šta je Darko Ilić ispred MUP-a RS (policije kao pomoćnog tijela tužilaštva u smislu Zakona o krivičnom postupku) javno ustvrdio na kontraverznoj konferenciji za štampu. Umjesto toga on je „ogluvio“ i tokom zasjedanja Narodne skupštine, pa valjda zato nije čuo kakve laži i nebuloze Lukač iznosi pred poslanicima i javnošću. Na to je MORAO ODREAGOVATI! Elem, vratićemo se kasnije na ovaj ključni problem!

    Da bi do kraja demontirali i najmanju sumnju oko toga da je David Dragičević žrtva krivičnog djela i da nema apsolutno nikakvog prostora za drugačiji oblik smrtnog stradanja moramo se vratiti na metod eliminacije. Na redu je mogućnost da je u pitanju samoubistvo. Nimalo slučajno je Lukač pred parlamentom insinuirao kako LSD izaziva halucinacije, poremećaj svijesti. Bilo bi zanimljivo od Lukača, „magistra pravnih nauka“, doznati kojom pravnom ili naučnom metodom je moguće postmortalno utvrditi šta se zaživotno dešavalo u domenu svijesti Davida Dragičevića. Ili, glupostima se ne treba uopšte baviti.

    Ako se samo držimo obdukcionih nalaza nema prostora za kvalifikovanje ovog događaja kao samoubistva, a da ne govorimo kako nema niti jedne jedine pravnorelevantne indicije koja bi na to upućivala. Opet nas zaživotno izazvane povrede vraćaju na poziciju da je nad Davidom počinjeno krivično djelo. Dakle, sve, apsolutno sve, procesne radnje u ovom krivičnom postupku MORAJU biti usmjerene ka razjašnjavanju krivičnog djela. Čak i da se na kraju svega utvrdi kako je David počinio samoubistvo moramo istražiti krivično djelo koje je nad njim NEDVOSMISLENO POČINJENO, pa onda istraživati u kakvoj je to vezi sa suicidom. Kad je suicid posljedica krivičnog djela i to je zakonodavac rješio nizom propisanih krimena. Profesionalni standardi i struka nam ne dozvoljavaju da zanemarujemo nesporno krivično djelo, a bavimo se ničim utemeljenim „verzijama“. Kao neki!

    Nakon što smo isključili zadesnu smrt ili suicid ostaje nam još samo jedna mogućnost utopljenja u vodi, a to je UBILAČKO UTOPLJENJE! Hajde da uđemo u pravničko cjepidlačenje i kažemo kako teorijski postoje i drugačija dva oblika utopljenja, no, i tu POSTOJI JEDINSTVEN PRAVNI I KRIMINALISTIČKI STANDARD: prvo se istražuje ona logičko-konstruktivna mogućnost usmrćenja za koju postoji najviše dokaza i činjenica.

    Obzirom da je nad Davidom zaživotno nesporno počinjeno krivično djelo, a da nema apsolutno niti jednog jedinog dokaza, činjenice, pa čak ni pravnorelevantnih indicija, da je u pitanju zadesna ili samoubilačka smrt, ostaje nam samo opcija da je ovde u pitanju nasilna smrt ubilačkog karaktera. U osnovi to je ubistvo! Čak da istragom kasnije dođemo do toga da je počinjeno teško ubistvo, ubistvo na mah ili šta slično, opet u osnovi imamo protivpravno nasilno oduzimanje ljudskog života – odnosno UBISTVO.

    I po ini puta se moramo vratiti na nesporne zaživotne povrede kao posljedice krivičnog djela. Tu valja znati još jednu važnu stvar. U obdukciji učestvuju i službena lica policije (najmanje inspektor i krim-tehničar), koja opet u domenu svojih posebnih znanja doprinose službenoj radnji, te o tome sačinjavaju službenu dokumentaciju. Primjera radi valja znati da sve ove fotografije koje se pojavljuju u javnosti pravno imaju diskutabilan i sekundaran značaj. Za krivični postupak se primarno koristi fotodokumentacija kriminalističkog tehničara. Znači, svaki mogući detalj ili okolnost obdukcije tokom istrage i na suđenju se može dodatno analizirati, tumačiti, nadograđivati… i to od strane i obducenta i policijskih službenika, a sve zasnovano na službenoj dokumentaciji, dokazima i saznanjima.

    Znači, to što obducent nije do najsitnijeg detalja u nalazu zadokumentovao ili opisao svaku povredu stručno posmatrano nije nikakav problem. Oba patologa, pa i evo ovaj treći kog je Lepir angažovao (i koji u esenciji može samo dodatno precizirati neka pitanja, a teško da će nešto bitno različito zaključiti), mogu primjenom stručnih znanja i u kasnijep postupanju davati dodatna mišljenja. I da ne bi bilo kakve zabune: oni unaprijed znaju da na suđenju moraju braniti svoje nalaze, a to često i nije lako – kad ih „prorešetaju“ iskusni advokati.

    Na sve to dolazi i pozamašna službena dokumentacija uviđaja na licu mjesta, a kakva zajedno sa ukupnom dokumentacijom obdukcije čini jedinstven set koji krivičari tumače i razjašnjavaju. Primjera radi reče Lukač kako je u plućima nađen „muljevit sadržaj“ i to automatizmom predstavlja kao „dokaz“ da se David utopio u Crkvini. Notorna glupost i pokazatelj da treba ispitati gdje je Lukač stekao diplomu „magistra pravnih nauka“.

    Ono šta Lukaču očigledno nije poznato jeste da su postupajući tužilac, inspektori i kriminalistički tehničari ti koji su MORALI izuzeti nesporne uzorke vode i Vrbasa i Crkvine, te to uputiti na hemijska vještačenja. Obducenti, sve i da hoće, nemaju pravnog osnova za vršenje takvih radnji. Mogu to sugerisati, a onda se jasno zna ko i kako izuzima uzorke, pakuje i deponuje ih, te kasnije upućuje na vještačenja. Za sve radnje uviđaja na licu mjesta primarnu odgovornost snosi postupajući tužilac, a neka ga Lepir upita da li su ili zašto nisu izuuzeti nesporni uzorci vode obe rijeke. Uobzirili bi obducenti hemijske nalaze vode sa lica mjesta da su im blagovremeno dostavljeni.

    Dr Ivica Milosavljević je uobzirio toksikološki nalaz naprosto zato što je imao ga na raspolaganju, a izjasnio bi se i oko hemijskog nalaza vode – da propust neizuzimanja uzoraka (najvjerojatnije?) nije načinjen od strane za to ovlaštenih službenih lica. No, i tu valja znati iznimno važan pravilo struke: pravna tumačenja medicinskih i svih drugih nalaza vještaka vrše krivičati – prvo tužioci, a na suđenjima i sudije! Vještaci samo iznose stručna mišljenja u domenu onoga šta tužioci, sudije, advokati i optuženi kao stranke u postupku od njih traže. I apsolutno ništa preko toga!

    Znači, rezimirali smo neke važne elemente ove krivične stvari, tako da se u daljem možemo referirati na esenciju problema, na ono šta je produkovalo ukupnu situaciju. Građani s punim pravom negoduju i iskazuju nepovjerenje spram organa krivičnog gonjenja. Za to što već svima znani moćnici iz policije očigledno krše zakone i prava u vezi ove krivične strari najodgovorniji je Želimir Lepir!

    Apsolutno nijedno službeno lice policije u krivičnom postupku ne može se ponašati proizvoljno, nego striktno onako kako mu to naređuju postupajući tužioci i sudije za prethodni postupak. Svako ko se neovlašteno ili protivpravno miješa u rad tužilaštva, pa bio to i ministar policije, može i MORA biti sankcionisan. Želimir Lepir i njegovi tužioci u svakom mogućem trenutku mogu narediti policiji da liše slobode Lukača, Ćuluma i/ili Ilića. Lepir pred parlamentom iznosi kako ga je ministar Lukač samo par dana nakon pronalaska tijela zvao i tražio da požuri u okončavanju krivičnog postupka. Je li Želimir Lepir na samom startu razgovora upitao ministra od kud mu uopšte ideja da ga zove, sa koje pozicije i pravnog osnova to čini, te ga upozorio kako je takav njegov poziv, a o zahtjevu da ne govorimo, PROTIVPRAVAN I NEDOZVOLJEN.

    Ispriča Lepir i kako je zahtjev advokata za izuzeće Vreće odbio kao nedozvoljen (šta će u završetku teksta posebno biti istaknuto), a eto jednom političaru, koji nema status službenog lica policije i koji se NIKAKO NE SMIJE miješati u rad nadležnih organa krivičnog gonjenja, on DOZVOLJAVA da pokušava uticati na odluke tužilaštva. Već takav pokušaj je kažnjiv! No, pozabavimo se u daljem šta je Lepir odavno trebao uraditi i zbog kakvog neprofesionalnog ponašanja je ova situacija upravo ovako rezultirala.

    Ono šta je prema Zakonu o krivičnom postupku, po pravnoj praksi i svim prednjim obrazloženjima Okružno tužilaštvo Banja Luka TREBALO učiniti odavno jeste da smrt Davida Dragičevića preliminarno pravno kvalifikuje kao „Teško ubistvo“ ili bar „Ubistvo“. Šta znači „preliminarno kvalifikovanje“? Onu krajnju i pravnoobavezujuću kvalifikaciju tužilaštvo daje tek u optužnici. Do tad prema našem zakonu ima mogućnost da neko krivično djelo kvalifikuje u okviru predistražnih i istražnih radnji, i to ne prizvodi nikakve pravno štetne posljedice, nego, naprotiv, kompletno djelovanje kvalitativno unapređuje.

    Krivičari odlično razumiju Lepirove pred parlemantom izrečene manipulacije oko naredbi o sprovođenju ili nesprovođenju istrage. To je tek jeftin spin i ništa drugo. Znači: u ovom slučaju tužilački tim je davno trebao DONIJETI NAREDBU O PRIKUPLJANJU DOKAZA I OBAVJEŠTENJA u kojoj bi djelo okvalifikovali kao „Teško ubistvo“. Ta naredba policiju bi obavezala da svoje aktivnosti usmjeri na konkretno krivično djelo, te da prikuplja dokaze i obavještenja u nekom konkretnom pravcu i cilju. Naprosto da ne „luta k’o bez glave“!

    Zna Želimir Lepir odlično zašto je ovakva kvalifikacija nužna. Primarno da bi sve potrebne naredbe izdavao Okružni sud u Banjaluci, a kako tokom eventualnog kasnijeg suđenja ne bi tužilaštvo zapadalo u probleme stvarne nadležnosti suda po čijim naredbama su dokazi prikupljani. Mjesna nadležnost je ista, ali ako dokaze pribavljate po naredbi stvarno nenadležnog suda odbrana ih uvijek problematizuje. Zato se u principu ide na težu kvalifikaciju, jer je okružni sud stvarno nadležan za izdavanje naredbi i ako se kasnije bude sudilo za neko lakše djelo pred osnovnim sudom.

    Razumije Lepir vrlo dobro u čemu je tu kvaka, samo izgleda da iz nekih razloga „istragu“ vodi u nekom čudnom pravcu i cilju. Upravo je upitano: koji sud i po kom pravnom osnovu je tužilaštvu i policiji izdavalo dosadašnje naredbe. Nullum crimen nula poena sine lege, a Lepir tvrdi kako vodi „istragu“. Protiv koga i za koje krivično djelo? Uopšte, po kom zakonu?

    Termin istraga je pod navodnicima opet zbog njegovih navoda u parlamentu, a koji su u funkciji obmanjivanja najvišeg tijela vlasti Srpske. Istraga se u principu pokreće protiv konkretnog osumnjičenog i na bazi utvrđenog „osnova sumnje“ da je taj npr. Pero Perić počinio krivičnim zakonom propisano krivično djelo. Ostavio je zakonodavac čak mogućnost pokretanja i vođenja istrage protiv nepoznatog počinioca, ali je to poprilično besmisleno obzirom na druge dozvoljene mogućnosti pravnog djelovanja. Svi Lepirovi navodi o „teškom vaganju“ da li donijeti ovakvu ili onakvu naredbu su puki spinovi i DOKAZI kako se ne trudi da ovu krivičnu stvar izvede do kraja.

    Evo i jednog konkretnog primjera, Lepiru dobro poznatog, koji nedvosmisleno dokazuje da se može i bitno drugačije djelovati. U slučaju ubistva prijedorskog taksiste Milana Zrnića upravo je Želimir Lepir višestruko postupao kao sudija za prethodni postupak, pa ne može tvrditi kako mu to nije poznato. Nakon prijave da je Zrnić nestao, nekih 30 sati od momenta nestanka, pronalazimo njegov automobil. U vozilu zatičemo ispaljenu čauru pištoljskog metka, tragove krvi i pokušaja paljenja vozila. To je sve šta smo uviđajem utvrdili i imali kao pravno polazište.

    No, iskusan tužilac Vukašin Kondić i ja (kao službenoi lice policije) predmet pravno kvalifikujemo kao „Teško ubistvo“, a primarno da bi naredbe pribavljali od Okružnog suda u Banjaluci, da nas kasnije „ne boli glava“ oko validnosti dokaza. Pred nosom nam je bio prijedorski osnovni sud, ali smo se svakojako dovijavali sa višim sudom u kom je Lepir bio dežurni sudija za prethodni postupak. Moram ga tu javno pohvaliti da je za potrebe rada bio „raspoloživ“ i dok je primao infuziju umedicinskoj ustanovi. Bio je bolestan, ali i pored toga činio je sve šta je trebalo i to treba javno pohvaliti.

    Svaka Lepirova naredba rezultirala je novim dokazima i saznanjima, pa sve do identifikovanja potencijalnog osumnjičenog. Počinjeno djelo osumnjičeni je priznao i čak nas odveo do leša, na vrhu Kozare u kanjonu dubokom 50-ak metara i u potoku, gdje bi ga životinje i voda brzo raznijele i najvjerojatnije nikad ne bi bio pronađen. Peti dan od nestanka pronašli smo tijelo i to je u stvari bio taj konačni „dokaz“ koji nam je trebao (sve ostale dokaze smo po Lepirovim naredbama pribavili ranije). Kad je proučio spis advokat (ako se dobro sjećam tada još uvijek osumnjičenog) je tužiocu Zoranu Bulatoviću rekao da nije pronašao niti jedan jedini osnov za koji bi se zakačio na sudu, te predložio sporazum o krivici (samo kako bi njegov branjenik izbjegao maksimalno zaprijećenu kaznu).

    Imao sam sa Lepirom još pozitivnih iskustava u razbojništvima, ali da ne duljimo, nego da zapitam – GDJE JE ONAJ ŽELIMIR LEPIR KOG SAM POZNAVAO? Čovjek kog sam posmatrao u parlamentu samo fizički liči na onog kog sam upoznao prije deceniju i duže. Eto ispričao sam kako rezultira kad se nekoliko inspektora, profesionalno hrabar tužilac i sudija za prethodni postupak predano posvete radu.

    U slučaju stradanja Davida Dragičevića, prema onome šta je javnosti predočeno, TUŽILAČKI TIM, dva policijska tima sa boga pitaj koliko inspektora (čak iz specijalizovanih jedinica u sjedištu) i krim. tehničara, evo i sa tri patologa, sa ko više zna koliko i odakle sve poligrafista, sa „ekspertima“ iz inostranstva – sve do FBI… i gdje je jedan jedini konkretan rezultat?! Pa kako postići rezultat ako nemate jasno definisan cilj? Zato je važno slučaj okvalifikovati i izdati tužilačku naredbu policiji – da sve šta zajednički rade dobije neki cilj, smisao, svrsishodnost…

    Za kraj valja još samo istaći par NEMINOVNOSTI. Da Želimir Lepir ne bi beskonačno „vagao“ da li i kakvu odluku donijeti obrzo će zaprimiti krivičnu prijavu protiv NN počinioca za krivično djelo na štetu Davida Dragičevića. To će biti učinjeno samo zbog obaveze tužilaštva da prijavitelja pismeno obavijeste o tužilačkoj odluci. Kad bi pravno cjepidlačili već se objavljivanje ovog teksta može podvesti kao svojevrsno prijavljivanje krivičnog djela (u širem smislu tumačenja ZKP-a i nekih drugih zakona), no dobiće Lepir pismenu prijavu i to zasnovanu primarno na prednjim navodima i dokazim.

    Druga neminovnost jeste da će Glavnom republičkom tužiocu Mahmutu Švraki biti dostavljena krivična prijava protiv Dragana Lukača, Darka Ćuluma i Darka Ilića zbog produženog krivičnog dječa „Zloupotreba službenog položaja ili ovlaštenja“ na štetu Davida i Davora Dragičevića, autora teksta i drugih oštećenih. Uz prijavu biće mu dostavljen i zahtjev za izuzeće Želimira Lepira, a sa vrlo jasnim ciljem – da po prijavi postupa neko drugo okružno tužilaštvo. Neka Švraka ovaj zahtjev odbije kao nedozvoljen, pa ćemo i to pitanje raspraviti pred Vrhovnim sudom RS.

    Znamo i mi unutar „PRAVDE ZA DAVIDA“ štokako „vagati“ i procesno djelovati, a u šta će se prozvani pojedinci vrlo brzo uvjeriti. Nije im „PRAVDA ZA DAVIDA“ ni Narodna skupština, ni neka druga (kvazi)institucija, pa da se sa nama mogu poigravati kako su to zamislili. Nama Dragan Lukač, Želimir Lepir i Radovan Višković ne mogu proturati jeftine manipulacije i PODRIVATI PRAVNI SISTEM REPUBLIKE SRPSKE! Ovo je naša zemlja i to ćemo svima jasno pokazati! A tek kad se „dohvatimo“ međunarodnog prava…

    „PRAVDA ZA DAVIDA“: MI I VI VIŠE NIKADA NEĆEMO ZAJEDNO ŽIVJETI!

    Борислав Радовановић, криминалиста, забрањени аналитичар, дипломирани правник
    Borislav Radovanović

  37. Baš tako, kolega blogeru Radovanoviću. Niko nama ne može zabraniti pravo na drugačije mišljenje.

    Pravda za sve Srbe. Kako za one mentalno zdrave, većinske, tako i za nas sa manjim ili većim psihičkim poremećajima. Kako za nas profesionalne, obučene blogere i istraživače, tako i za one trunčicu somnabulne, fantazmaforične entuzijaste, poluprofesionalce, amatere i zanesenjake koji su uspješno liječeni i izliječeni u za takve pacijente odgovarajućim institucijama.

    Još samo da nađemo modalitet i način da u praksi sprovedemo moto našeg pokreta „Pravda za Davida“:

    MI I VI VIŠE NIKADA NEĆEMO ZAJEDNO ŽIVJETI!

    Ne znamo baš kako ćemo sprovesti u djelo tu komplikovanu „operaciju“ odvajanja nas, „izliječenih“ sa drugačijim mišljenjem, nas manjinskih (blogera i ostalih) koji se borimo za neotuđivo pravo na drugačije mišljenje, od vas zaluđene većine, od vas rigidnih, nefleksibilnih, neposlušnih, zločinačkih, korumpiranih, mafijaških, antibosanskih, antibošnjačkih, antiameričkih, konc-logoraških, genocidnih, proruskih Srba? U svakom slučaju nećemo više živjeti u istoj državi s vama. Sigurno ćemo se – glede i unatoč toga – za pomoć obratiti našim prijateljima u Sarajevu, Federaciji BiH, našim velikim bošnjačkim ekspertima, Švrakama, Bakiru, Zvizdiću, našem saveznom „ministru“ Mektiću, njegovom velikom prijatelju i ekspertu Zejdu „Crnom Labudu“ Dukmeniću, nekadašnjem tjelohranitelju Alije Izetbegovića, i komandantu „elitne“ bošnjačke ratne jedinice „Crni labudovi“, a sada ličnom tjelohranitelju Alijinog sina Kalifa umjesto Kalifa Bakira; Da se i ne pominje eventualna pomoć naših još većih prijatelja u američkoj, britanskoj, turskoj i inim sarajevskim ambasadama… Svi oni čekaju kao zapete puške da pruže podršku i priteknu u pomoć i izađu u susret svim zahtjevima nas Srba sa drugačijim mišljenjem.

    Ako ništa, uvijek možemo pronaći svijetle primjere iz bliže ili dalje prošlosti, o Srbima sa drugačijim mišljenjem. Uvijek se na njih možemo ugledati kada je konačni rasplet u pitanju, odnosno odvajanje nas manjine sa drugačijim mišljenjem od vas zločinačke, genocidne korumpirane većine.
    Od dr Save Besarovića, Milana Uzelca, Mihajla Lukića, Đure Gruića, Đure Dragičevića, Dušana Palčića, Ljubomira Pantića, Jovana Iskrića, Zvonimira Strimakovića do Jovana Divjaka, Bogića Bogićevića, Mire Lazovića, Marka Vešovića, Petra Lukovića, Čede Jovanovića, Nenada Čanka, Nataše Kandić, Sonje Biserko…

    … iz starih, zaboravljenih, prašnjavih arhiva …

    SRBI I PRAVO NA DRUGAČIJE MIŠLJENJE kroz istoriju ili

    KAD SRBIN ŽELI DA BUDE OBJEKTIVAN ON ONDA PREĐE NA STRANU SVOG NEPRIJATELJA
    (Stevan Sremac)

    Pravda za Srbe koji su samo imali nešto drugačije poglede od zaluđene većine, odnosno koji su samo – nažalost, preuranjeno, u nevrijeme – konzumirali svoje demokratsko pravo na drugačije mišljenje.

    7 NEPOZNATIH PRIČA O DRUGOM SVETSKOM RATU
    ČUDO U NDH: SRBIN, A USTAŠA!

    Momčilo Petrović, 20.01.2017.

    Predstavljamo događaje o kojima se već decenijama ne govori ili se prećutkuju.

    Od ukupno 93 generala u vojsci zloglasnog poglavnika NDH Ante Pavelića, njih trinaest bili su Srbi, i to na vrlo odgovornim položajima

    Ustaška NDH osnovana je 11. aprila 1941, a u januaru 1942. poglavnik Ante Pavelić izdao je naređenje da se ustanovi Hrvatski državni sabor, čije članove je postavljao lično…

    -Pavelićev ustaški ministar dr SAVO BESAROVIĆ:

    Predsedništvo ustaškog HDS je imalo pet članova, a jedan od njih bio je Srbin – dr SAVO BESAROVIĆ, predratni advokat, kolega sa studija i lični Pavelićev prijatelj. Sredinom rata Besarović je postao ministar u NDH, a posle rata su ga partizani streljali.

    Besarović je bio samo jedan od Srba koji su imali istaknutu ulogu u NDH – recimo da je, od ukupno 93 generala u NDH, bilo 13 Srba, i to na istaknutim položajima.

    -MILAN UZELAC

    od 1912. bio je komandant Ratnog vazduhoplovstva Austrougarske, a posle Prvog svetskog rata prešao je u jugoslovensku vojsku. Otišao je u penziju 1923, ali je 1941. prišao Pavelićevim ustašama i organizovao njihovo ratno vazduhoplovstvo. Posle Drugog svetskog rata proveo je samo dve godine u zatvoru i kao penzioner 1954. umro u Petrinji.

    -MIHAJLO LUKIĆ

    čin generala dobio je samo osam dana nakon osnivanja NDH. I on je karijeru započeo u austrougarskoj i nastavio u jugoslovenskoj vojsci, gde je kao general predavao na Vojnoj akademiji, a kod ustaša je komandovao divizijom i korpusom. „Zbog velikih zasluga za izgradnju oružanih snaga NDH“ dobio je titulu viteza. U zatvoru je, od deset presuđenih, odležao pet i 1961. umro kao penzioner.

    -ĐURO GRUIĆ

    „Vitez“ je bio i general NDH Đuro Gruić, Srbin rođen u Sremskoj Mitrovici.
    Bio je na dužnosti „glavara glavnog stožera Hrvatskih oružanih snaga“ i osoba od Pavelićevog poverenja, pa ga je čak pratio u posetu Hitleru 1944. Zarobljen je u Austriji i izručen partizanskim vlastima. Vojni sud u Beogradu osudio ga je na smrt.
    Na suđenju je izjavio: „Veliki broj Srba pravoslavaca bio je visokopozicioniran u hrvatskoj vojsci, a veliki broj civila, Srba svoju su obavezu prema državi odrađivali na druge načine.“

    -DUŠAN PALČIĆ

    Dušan Palčić, takođe oficir austrougarske i kasnije vojske Kraljevine Jugoslavije, za svoj rad promovisan je u čin generala NDH, sa titulom krilnik, što je bio najviši čin u vojsci NDH. Umro je u Zagrebu 1963. kao penzioner.

    -ĐURO DRAGIČEVIĆ

    Đuro Dragičević, austrougarski pa jugoslovenski oficir, od 1941. bio je komandant ustaške artiljerije, a pred kraj rata prešao je u Berlin. Rusi su ga zarobili, pa je dve godine proveo u logorima u Nemačkoj i još sedam u SSSR. Umro je u Austriji.

    -ZVONIMIR STRIMAKOVIĆ i JOVAN ISKRIĆ

    Zvonimir Strimaković i Jovan Iskrić, posle verne službe u vojsci NDH, čin generala dobili su 1944. Iskrić je umro kao penzioner 1961. u Zagrebu.
    Strimaković je izdržao svih 20 godina robije u zatvoru Stara Gradiška. Tvrdoglavo je odbijao da se pokaje. Umro je 1974. u Zagrebu u 83. godini.

    Pada u oči da su posle rata skoro svi Srbi generali u NDH kod partizanskih vlasti prošli mnogo bolje od ostalih ustaša.

    -Pavelićev ministar LJUBOMIR PANTIĆ

    Ljubomir Pantić, apotekar iz Bijeljine, bio je ministar bez portfelja u ustaškoj vladi. Zahvaljujući protekciji svog rođaka, istaknutog komuniste Rodoljuba Čolakovića, odležao je samo tri i po meseca u zatvoru, a posle slobodno živeo u Beogradu. Čak je dobio i državnu penziju.

    https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2643195/7-nepoznatih-prica-o-drugom-svetskom-ratu-cudo-u-ndh-srbin-a-ustasa

  38. Nečasna režimska propaganda,smeta im Savo a ljube čizme ustaškoj unuci!
    Čitajte ako možete shvatiti.

    Savo Besarović, s kancelarijom u Kralja Aleksandra 61, jedna je od onih tragičnih figura u povijesti grada, čijoj se sudbini više neće smilovati ama baš nitko, pa je i sreća što mu nema groba, jer nema onog tko mu po grobu ne bi pljunuo, a kamoli da bi mu itko zapalio svijeću za pokoj duše.

    Rođen 1889. u Sarajevu, odvjetak jedne od najuglednijih gradskih i srpskih porodica, studirao je pravo u Beču, pa u Zagrebu, gdje se, za svoju nevolju, zbližio s kolegom s godine Antom Pavelićem. Što ih je spojilo vrag će znati, i nije lako zamisliti, ako nije sklonost Pavelićeva bosanskim pjesmama i tvrdim bosanskim glavama, jer se, eto, pomalo i igrom slučaja, rodio u Bradini kod Konjica. Savo je u međuratnom vremenu bio jako daleko od Pavelićevih političkih i kulturnih nazora: kao član Samostalne demokratske stranke, koju je vodio Svetozar Pribićević, zalagao se za prava Srba prečana, te za njihov dogovor s Hrvatima i harmonizaciju političkih i nacionalnih odnosa, nasuprot diktaturi kralja Aleksandra i ambicijama velikosrpske buržoazije (kako se to nekada u školi zvalo). Koristio je porodični ugled, ali je znao i kako valja biti dostojan znatnog prezimena, beg među hrišćanima, kako je to već znalo biti u neformalnoj bosanskoj aristokraciji, koja je u socijalnom, obrazovnom i kulturnom smislu jednom dobacila do Beča.

    Kada je došla 1941. i kada je za Srbe u Sarajevu postalo jednako strašno, a možda i malo strašnije nego u drugim dijelovima Nezavisne Države Hrvatske, Savo je učinio nešto bezumno, o čemu bi se, međutim, moralo u tišini promisliti: odazvao se pozivu svoga šulkolege Poglavnika, i došao mu na noge u Zagreb. Tada su već tisuće ljudi završile u logoru smrti u Jadovnom, a po Hrvatskoj i Bosni su, pod Luburićevim stručnim rukovodstvom, nicali koncentracijski kampovi, u kojima se uz neviđeni entuzijazam “rješavalo srpsko pitanje”. A Besarović je išao Paveliću da ga moli za intervenciju, da neki ljudi budu oslobođeni, drugi pošteđeni, treći pušteni da odu u Srbiju… Mnoge je tako spasio, ali ta se činjenica nikoga na kraju neće ticati, jer je pristao platiti najveću moguću cijenu. Nije žrtvovao svoj imutak, niti je dao život, nego je za spas drugih žrtvovao svoju nacionalnu i ljudsku čast. Kada mu je Poglavnik ponudio da kao predstavnik Srba uđe u Hrvatski Državni Sabor, kupujući tom ponudom blagonaklonost Nijemaca, kojima su masovni ustaški zločini nad Srbima, to jest genocidna kampanja koja je provođena s još i više entuzijazma nego kampanja protiv Židova, pričinjavali ozbiljne probleme, jer su ustaški zločini motivirali Srbe da se priključuju partizanskom pokretu, Savo Besarović tu je ponudu prihvatio. Na taj je način Anti Paveliću vraćao uslugu, i računao je da će tako još ponekog spasiti. Računica mu je izlazila iz okvira općeprihvaćenog morala. Jer svako će žrtvovanje ljudi podržati, proglasiti ga moralnim uzorom, ali će žrtvu časti prezreti i oni koji su na taj način spašeni od noža. Pogotovo oni. I nije to samo u nas tako. Svugdje je u Europi bilo isto. Nigdje se takvima nisu zaračunavale zasluge za tuđe živote, ni Judenratu, ni Chaimu Rumkowskom u židovskome getu u Lođu. Da, Savo Besarović usporediv je s Rumkowskim.

    Sredinom listopada 1943, Savo Besarović postaje državni ministar, u Vladi svoga starijeg kolege Nikole Mandića. Kao i Mandić, ostat će do kraja lojalan Paveliću. Nikola Mandić će u svibnju 1945. bježati iz zemlje, ali će ga Britanci izručiti partizanima, a Besarović će oslobođene dočekati kod kuće, uvjeren da nije kriv. Njemu će suditi sarajevski sud, i naravno da će ga osuditi na smrt. Za književnost, biografija Save Besarovića mogla je biti vrlo zanimljiva. Trebalo je na vrijeme razgovarati s onima koji su ga poznavali, istražiti zapisnike sa suđenja (ako uopće postoje), proniknuti u motive ovoga čovjeka i ispričati priču. Ali danas je već kasno. Suvremenici su mrtvi. Jedva da ima onih koji bi razumjeli takvu priču.

    Svoj obraz, čast i život Savo Besarović mogao je spasiti samo da je pobjegao glavom bez obzira, zaboravivši studentska prijateljstva, ali i to tko se, kad i kako u stočnim vagonima, sve uz blagoslov katoličkog svećenstva i muslimanskih imama, nadbiskupa Stepinca i jeruzalemskog muftije El Huseinija, vozi u koncentracijske logore, pod nož, metak ili malj. Taj čovjek nije skrivio ničiju smrt, osim svoje vlastite, a živote je spasio mnogima. Čast bi sačuvao da nikoga nije spašavao. Ima li veće i važnije književne teme od ove? Ima li teme na koju smo danas manje spremni?

  39. Naš projekat „Pravda za Davida“ (čiji je moto MI I VI VIŠE NIKADA NEĆEMO ZAJEDNO ŽIVJETI!) najveću pomoć i podršku (stručnu, političku, materijalnu, finansijsku, moralnu) očekuje od naših prijatelja, eksperata i stručnjaka iz Sarajeva.

    Na prvom mjestu, naravno, očekujemo asistenciju od našeg dragog (SDS-ovog) ministra bezbjednosti u Zvizdićevom (SDA-ovom) Savjetu ministara, neustrašivog pravednika, borca protivu mrske i zločinačke srpske policije, sudstva, tužilaštva… blagoglagoljivog, elokventnog, inteligentnog, visoko obrazovanog gospodina Mektić Dragana, koji je više puta svojim prisustvom, fotografisanjem, selfijima, podizanjem stisnute otporaške pesnice u vazduh, udostojio i uveličao naša okupljanja ispred Boske.

    Dakle, ukoliko zločinaki režim i zločinačka policija u genocidnom logoru „Srpska“ pokuša da napadne i fizički rastjera nas, poštovaoce i sljedbenike Pokreta za Davida, Srbe sa drugačijim mišljenjem, ako ti mrski zločinci i ubice, srpski policajci počnu da tuku nas okupljenje, štovani ministar je obećao brzu i efikasnu pomoć, dolazak brojnih, prijateljskih SDS-ovih parabezbjednosnih snaga da nas zaštite, ali

    u takvom (eventualnom) raspletu događaja, svakako možemo računati i na dodatnu zaštitu od velikog Mektićevog prijatelja i ličnog trenera, uvaženog, iskusnog i visokostručnog gospodina, merhametlije, hairlije, vehabije (ili šta već?) ZEJDA DUKMENIĆA. Gazije i heroja muslimanskog otaĐbinskog, odnosno domovinskog rata – inače hrvatskog konvertite – bivšeg ličnog tjelohranitelja gospodina Babe, Oca Nacije, Alije Izetbegovića, prekaljenog bosanskog/bošnjačkog ratnika, bivšeg komandanta proslavljene elitne muslimanske jedinice „CRNI LABUDOVI“, koja je vodila bezbroj bitaka sa zločinačkim srpskim vojnicima; danas vjernog i pouzdanog ličnog bodigarda-tjelohranitelja gospodina „kalifa umjesto kalifa“ Bakira Izetbegovića (sa oca je ostanulo sinu!) i njegove hanumice Sebije. Konzekventno tomu, ako Sebija na budućim izborima za člana kolektivnog Predsjedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda pobijedi, hairlija Zejd Dukmenić će nastaviti svoj plemeniti zadatak (Šućur Allahu!) očuvanja tijela i života dobrog nam Bošnjanina / Bošnjakinje predsjednika/predsjednikovice BiH Iznogudovice Sebije.
    Sve ostaje unutar porodice.
    Zato s nestrpljenjem očekujemo pomoć, ekspertizu i iskustvo Zejda Dukmenića, Crnih labudova, SDS-a i našeg hrabrog i plemenitog ministra Mektić Dragana.

    MI I VI VIŠE NIKADA NEĆEMO ZAJEDNO ŽIVJETI!

    https://govorisrbija.rs/pogledajte-koji-srpski-politicar-iz-bih-se-druzi/

    — Kоји српски политичар из БиХ се дружи са АЛИЈИНИМ РАТНИМ ЗЛОЧИНЦЕМ! —

    18/09/2017

    Један од најближих сарадника министра безбедности Савета министара БиХ и члана главног одбора СДС-а Драгана Мектића је муслимански ратни злочинац и телохранитељ породице Изетбеговић – Зејд Дукменић.

    Скорашња изјава министра безбедности БиХ Драгана Мектића о томе да подржава ,,македонски сценарио“ у Републици Српској, јер би он, како каже, донео ,,демократију и владавину права“, изазвала је, својом дрскошћу, очекивану огорченост великог дела српске јавности.

    ,,Ја сам за македонски сценарио у Републици Српској и не видим ништа спорно нити лоше у таквом сценарију. Разговарао сам садашњим премијером Зораном Заевим, са некадашњим лидером опозиције шта је ,македонски сценарио’ и сазнао да је његовим спровођењем побиједила демократија у тој земљи“, рекао је Мектић о догађају који је отворио врата за дефинитивну албанизацију и натоизацију Македоније.

    Овакве изјаве једног етнички српског политичара могле би да на први поглед изненаде, међутим Мектићеве изјаве су потпуно у складу са његовом подривачком улогом против Републике Српске. О тој улози пуно говори и његово најближе окружење. Тако је лични тренер и близак сарадник министра Мектића извесни Зејд Дукменић који је током рата у БиХ служио у озлоглашеној муслиманској јединици ,,Црни лабудови“, а данас је телохранитељ породице Изетбеговић.

    Мектић и Дукменић у теретани, извор: facebook.com

    ,,Црни лабудови“ су током рата извршили бројне ратне злочине против српског и хрватског цивилног становништва. Међутим, како је ова јединица имала посебан статус у оквиру тзв. ,,Армије БиХ“ и била директно подређена Алији Изетбеговићу, готово ниједан њен припадник није одговарао за злочине услед опструкција рада правосудних органа од стране сарајевских структура. Ужасава помисао да је врло вероватно у овим опструкцијама учествовао и Мектић лично.

    Али ко је у ствари Зејд Дукменић? Рођен као Жељко Дукменић у Белишћу у Хрватској, Зејд Дукменић је бивши првак Немачке у теквондоу. У овој земљи је каријеру започео 1978. године, а био је и првак бивше Југославије. Након рата, у раздобљу од 1996. до 2004. године, био је и селектор теквондо репрезентације БиХ, а оснивач је и теквондо академије која носи његово име. Дукменић је у овом делу Европе једна од најпознатијих особа које су прешле у ислам. Међутим, поред блиставе спортске каријере, Зејд Дукменић има и своју мрачну страну коју врло успешно крије од јавности.

    Наиме, током протеклог рата, као припадник ,,Црних лабудова“, Зејд Дукменић био је један од главних инструктора у кампу за обуку исламских терориста у месту Добриње у општини Високо. То су потврдили и мештани Добриње који кажу како се обука обављала у просторијама Основне школе „Братство и јединство“ у насељу Добриње, а регрутовани су младићи бошњачке националности из овог места. Постојање кампа за обуку терориста у Добрињи разлог је што је већина Хрвата напустила ово место.
    Дукменић и даље игра улогу инструктора за муслиманске паравојне групе, извор: facebook.com

    Зејда Дукменића Хрвати Добриње криве за етничко чишћење. Но, Дукменићу признају да је био врло успешан као инструктор за обуку исламских терориста. Многи од оних које је обучавао „прославили“ су се на ратиштима Авганистана, Чеченије, а камп су посетили и многи светски познати исламски терористи попут шеика Ахмеда Јасина, духовног вође Хамаса који је убијен у пролеће 2004. године.

    Дукменић је данас телохранитељ Бакира Изетбеговића, а велики је поштовалац лика и дела Алије Изетбеговића, коме је такође био телохранитељ (што се лако може приметити на његовом фејсбук профилу). Поставља се питање шта са таквом особом тражи српски политичар Драган Мектић? Шта министар безбедности једне земље тражи са бившим инструктором у кампу за обуку џихадиста?
    Дукменић као телохранитељ Изетбеговића – оца и сина. Извор: facebook.com

    Потенцијални одговори су застрашујући, али како се не би бавили спекулацијама, подсетимо се да је прозападна грађанска НВО ,,Трећи блок“ недавно управо од министра Мектића тражила забрану уласка српских патриота на територију БиХ, о чему је наш портал недавно писао. Овај захтев је уследио свега неколико дана након што су у јавност процуреле информације које упозоравају на припрему обојене револуције у Републици Српској. Значи ли то да Мектић, осим што призива ,,македонски сценарио“ и активно ради на његовој реализацији, удружен са исламистичким структурама Сарајева?

    MI I VI VIŠE NIKADA NEĆEMO ZAJEDNO ŽIVJETI!

  40. Добро ви и ви што нећете живјети заједно,ви сте свакако подијељени због личних и партијских интереса, али шта ћемо ми који живимо са вама и са вама, ми који се не опредјељујемо по интересу личном и интересу партије,ми који се искључиво опредјељујемо по интересу Републике Српске и интересу свих њених грађана?

  41. Nikola,svojim pitanjem na kraju si dao u odgovor. Ukoliko sve moguće sile zemaljske i nebeske ne pomognu da „pravda za Davida“ polomi spregu ličnih i partijskih interesa koji su zarobili i privatizovali svaku instituciju Republike Srpske kao i sudbinu svakog čovjeka jasno ti je čemu možeš da se nadaš.
    Jasno je ko dan da je i podrška “ pravdi za Davida“ uslovljena ogromnim strahom.
    Peticiju neće da potpišu ljudi čak ni oni čiji dijete robuju za 400 maraka kod režimskih privatnika.
    Dotle to ide,taj strah da mogu izgubiti sadaku koja ih samo održava u životu da ne umru od gladi.
    Jadna je takva Republika Srpska.

  42. Јебем ли га јесам јак, једном мало јачом реченицом разоружам „спасиоце“ са обије стране,ево сви заћуташе, замислите како ће бити кад стварно крену зелени са оригиналном причом о ПРВОЈ ПРАВОЈ ПОСЛЕРАТНОЈ ОБНОВИ.

    Видим неки се жале да им неко понижава програм, хоће то кад имаш хипотеку прошлости, ма о којој партији да се ради, кад нудиш пети први програм, односно кад по пети пут нудиш ОБНОВУ Републике Српске.

    Одмах да опоменем све, најебаће свако ко не прихвати нашу патриотску понуду о ПРВОЈ ПРАВОЈ ПОСЛЕРАТНОЈ ОБНОВИ, нема приче о обнови старим партијама у кампањи.

    Са нама ако буду, то је нешто друго, МИ СМО ЧИСТИ КАО СУНЦЕ ЖАРКО, наша прича је оригинална, неизраубована, неукаљана и 100% проводива.

    Замислите да смо добили прилику прије бар десет година, да не говорим рецимо 2002 године, онда када су ови што нуде обнову у наслову програма добили власт на изборима смјењујући Додика.

    Би то у вријеме када је дуг Српске био три пута мањи, привреда три пута мање уништена, а природних ресурса је било три пута више него сад,све док је народ био много јачи финансијски и морално него данас.

    Видјећете господо шта значи ријеч ОБНОВА кад наша понуда свакој породици и младим људима буде понуђена у кампањи.

    Апсолутно не сумњам да ће АВАНГАРДНИ ЗЕЛЕНИ одушевити оних 150-200.000 незадовољних, оних који траже и патриотски приступ и јасна рјешења, оних које неће нико моћи купити, осим идејом, програмом, чашћу и храброшћу.

    Није тајна, тражићемо посебно подршку од младости,од ових што су се организовали незадовољни стањем у друштву по свим питањима.

    Заслужили смо једини од свих партија да са ОБРАЗОМ затражимо њихову подршку, што због части, што због идеје о здравој, нормалној, запшосленој, чистој и безбједној држави, све гарантујући својим животом провођење у роковима обећаног.

    Нисам ја џаба годинама писао, кроз медије причао и молио младост и младе породице да почну да мисле својом главом, да својим старим кажу да их послушају и буду уз њих, све како би сами о својој судбини одлучили?

    Нисам џаба прије 14 мјесеци написао колумну која је на Фронталу оборила све рекорде у коментарисању и посјети порталу, колумну под називом „БУНИТЕ СЕ МЛАДИ, СВИ ВАС ЛАЖУ И ЗАЈЕБАВАЈУ.“

    Да не буде забуне, нисам овај коментар писао да увриједим било кога, само се намјестило, ми смо људи који виде деценије унапријед, ми искрено нудимо сарадњу и рјешења, тако да су сви који стварно хоће да се подвуче ЦРТА, наши су могући програмски партнери, значи, свако ко стварно мисли о ПРВОЈ ПРАВОЈ ПОСЛЕРАТНОЈ ОБНОВИ може уз зелене.

    Ово је само порука да нећемо дозволити ни једној партији која не прихвати наша спасоносна рјешења да прича о ОБНОВИ РЕУБЛИКЕ СРПСКЕ,знате добро да Ниџо држи ријеч.

    У осталом,шта има да се неком правдам, газићемо све ко стане на пут последњој шанси Републике Српске, па само луд, и злонамјеран неће прихватити као заједничка наша рјешења.

    Која то будала у ово вријеме подјела и несигурне егзистенције већине грађана Републике Српске неће заједничи са нама ући у причу која гарантује народно јединство и апсолутну солидарност- социјално супер одговорно друштво, све кроз успоставу неуништивог правног, привредног, образовног и безбједносног система.

  43. Наравно змају да смо чисти као сунце жарко.

    Ја поштујем шта ти радиш, стално те хвалим, увијек напишем овдје како имаш став и муда, разумијем зашто ово пишеш, једина је разлика што ја не идем ђоном, чак ни према оним који су заслужили, а не људима које поштујем, то је змају питање части.

    Ја сам у политику ушао да докажем да се може остати честит и доследан, ма какви били изазови, ја не могу пући због малог мозга као многи, због слабог карактера, или притиска, ма одакле долазио,мене нико не може препасти, купити и уцијенити, ја живим за идеју, идеологију и програм зелених, живим да докажем како се може успоставити неуништив правни, безбједносни, образовни и привредни систем Републике Српске.

    Поново морам цитирати великог Волта Дизнија:“ОНАЈ КО ЗНА НЕШТО ОСМИСЛИТИ, ОН ТО ЗНА И ОСТВАРИТИ.“

    Иначе змају, једно је бити честит и мислити да мислиш, а друго стварно са подлогом мислити.

    Прејаки су морално и програмски и идеолошки зелени и Лазаревић за све партије без јасне идеологије у твом опстанку, исто као што су прејаки за све прелетачевић партије.

    Зелени су ЗМАЈУ са оним што доносе нада свакој часној породици и младим људима,код нас нема као код тебе 13 мишљења, зна се јасно програм, циљ, рокови извршења, ми смо змају оправдано са својом позитивном енергијом и јасним програмом једина АЛТЕРНАТИВА у Републици Српској.

    Све што ви тражите, што траже прелетачевић партије, све је то заједно мање много мање, него што СТВАРНО доноси свим грађанима Републике Српске наш спасоносни програм, односно пројекат ПРВЕ ПРАВЕ ПОСЛЕРАТНЕ ОБНОВЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.

    Ми ћемо са јаком листом самостално, или са програмским партенрима затражити од грађана заслужено повјерење да вршимо власт, не да будемо приљепак било коме.

    Немој се изненадити ако тим окупљен око зелених буде трећа политичка снага после избора, у овој држави само Никола Лазаревић и зелени имају право са образом тражити подршку младих и нормалних породица,око 200.000 је ту гласова које се неће моћи купити, осим јасним пројектом позитивном причом и образом.

    Не мисле ваљда неки из опозиције, па и твоји из коалције да ће овај бунт народа искористити како би добили гласове разочараних,могли би неки, од вас појединца нешто и очекивати да сте уз нашу авангардну и патриотску причу, овако, морам да ти кажем, те да успут поручим и разочарам све прелетачевић партије, видјећете господо да ли смо ми, ви, или они АЛТЕРНАТИВА и коме ће ти млади и десетине хиљада нормалних породица вјеровати?

    Поздрав

  44. Чуј дај му програм да прочита, превише је ту оригиналних ствари да ми не пада на памет да изађем са најважнијим детаљима у јавност.

    Ево прошле јесени сам био са послаником ПДП-а на кафи, кажем му да моги сви отрести ушима, свакако једини имамо неизраубован програм и да смо већ пар година понудили пројекат ПРВЕ ПРАВЕ ПОСЛЕРАТНЕ ОБНОВЕ.

    Проше два мјесеца, изађоше са својим петим, шестим програмом, овог пута под називом, „програм обнове Републике Српске“

    Кажем ја предсједнику партије прије пар мјесеци да им је назив плагијат и да знам ко им је предложио назив.

    Он помену тог посланика и рече да није он.

    Ја га на то питах, откуд знаш на кога мислим?

    Шта би ти, да рано пропјевам, да дам у јавност рјешења у пољопривреди, енергетици, образовању………….. да нпр. предложим наше уникатно рјешење за Српске шуме и дрвну индустрију, па да га други прераде и пошто имају уплив у све медије, модификованог пласирају следећих мјесеци, тако да се не зна ко је осмислио тај спасоносни пројекат.

    Немој ово схватити као да ја са тбом коментасришем, ја користим коментаре појединаца да пошаљем поруке.

    Поздрав Мухарему од Ниџе.

    1. I kod tebe se jasno uocava da koristis ovaj tragicni dogadjaj da iskaljujes svoje licne i politicke frustracije. Nema to veze sa emaptijom. Odjebi od mojih komentara ljigavi trole.

    2. Kada se pojavio snimak kako zlotvori Škorpioni ubijaju vezanu djecu iz Srebrenice u ime srpstva Zametica i ja idemo ulicom i ja pozdravom probudim lika iz duboke zabrinutosti.
      Upitam ga jel mu AID kumovao kada mu je na autu otpao točak a on završio na rubu provalije nad Drinom. On mi uzvrati pitanjem kako ja znam za to.
      Posle pitam Zameticu jesi li vidio da čovjek sada razmišlja gdje se sve izbacivao pred kamere a ovo za točak sam ga pitao da u razmišljanja ubaci i službe.
      Ovo sam napisao čisto da bi bilo jasnije kako istraga može izazvati zabrinutost u našem slučaju istraga ubistva Davida Dragičevića.
      Ko je ubica Davida?
      Nesumnjivo ljubitelj institucija, neko ko nije ni crveni ni zeleni već je plavi.
      I ono što izaziva najveći strah kod ubica su pisanja Vaskovića da postoje dokazi tačnije snimci.
      Dok god u ovoj zemlji bude mjerilo jesi li bio 90-tih u rovu biće ubijana djeca koja su rođena 1997 i vaspitana da postoje različiti ljudi a da je najvažnije biti čovjek.
      Glumiti empatije a pri tome kvalifikovati nekoga balijom govori da najmanje imate poštovanje za Davidovu nevinu žrtvu i istinsku podršku iz čitave BiH.
      Da nije tih „balija“ Davor bi davno bio pregažen.
      Idi doručkuj u zgradi RTRS,čuo sam da mrzitelji RTV BN mogu jesti za 4 marke.

    3. И рођени прије деведесетих (па и послије четрдесетих) су били васпитавани да постоје други и другачији људи па је избио рат. Многа од те тадашње дјеце су ратовала и убијала друге. Не видим какве везе и ова ваша политизација , у смислу „братства и јединства“ , има везе са страдањем овог младића?
      На крају крајева , први политичар који је политизовао овај случај био је „велики баја“. Не могу избрисати из сјећања фотографију која је настала када је излазио из куће породице Драгичевић и његов израз лица , поглед и осмјех рубом усана. Сваком је могло бити све јасно након те фотографије.

  45. ТАЧКИЦЕ,

    пусти БОТОВАЊЕ, прочитај горње коментаре, види да сам веома коректно писао, док ме змај није подјебао.

    Лазаревић се као родитељ и одмјерен политичар, одмах после конференције за новинаре о убиству Давида јавно огласио и подржао породицу, тражећи од власти да се хитно ријеши ово убиство младог музичара, спортисте и студента.

    У истом саопштењу сам поручио свим вођама политичких партија да се не баве политиканством и не покушавају добити јефтине поене користећи се несрећом.

    Сад ти овдје просипаш морал, изјасни се ко си, па онда држи моралне придике, наравно ако имаш због чега.

    Ево, желим искрено да си неко моралан човјек, али ми се чини да си ти неки рестартовић, да је теби засметала констатација, да ће сви авангардни млади и све нормалне породице бити за часне зелене, џаба кречите.

    Унапријед се извињавам ако ниси неко подмукло ботовско говно, олош који користи портале и било коју тему да по задатку газде дискредитује часне људе.

  46. Ја Никола брате не мислим да си ти лош човјек. Ја само мислим да си свима нама који смо увијек били добронамјерни према теби дужан извињење због твоје сарадње на изборима 2016 са злочиначком организацијом. Човјек треба признати своју грешку, у томе је његова величина.

Оставите одговор