Чему АНУРС кад имамо САНУ?

У редакцијско поштанско сандуче стигла нам је реакција на текст наше Марије Милић о Академији наука и умјетности Републике Српске. Линк за текст послао је аутор, публициста Михаило Ракић.

понедељак, фебруар 6, 2017 / 10:52

У редакцијско поштанско сандуче стигла нам је реакција на текст наше Марије Милић о Академији наука и умјетности Републике Српске. Линк за текст послао је аутор, публициста Михаило Ракић.

Пише: Михаило Ракић за Недељник.рс

Поводом текста

МАРИЈА МИЛИЋ: ПССССТ, ТИХО… СПАВАЈУ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ! – Портал Фронтал.рс од 29.01.2017. године

САША БИЖИЋ: ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ОБЕЋАЊА РАЈКА КУЗМАНОВИЋА – Магазин Фактор, бр. 42 од 01.02.2017. године

Марија и Саша су ме наведеним текстовима инспирисали да нешто напишем на ту тему, јер просто нису у праву. Марија је написала да академици АНУРС спавају и не може их пробудити читав низ бурних јануарских догађаја. Саша опет примедбује зашто 10 година не може да изађе ни један том Енциклопедије Републике Српске коју АНУРС "гради" као "Скадар на Бојани", док уредно троше новац који им сваке године стиже са Буџета РС за ту намену. Имају и Марија и Саша право да критикују, али оно што превиђају јесте да ти људи из АНУРС просто немају шта ни да кажу ни да напишу. И када би се некада огласили, добили бисмо јалове флоскуле које можемо чути у свакој локалној кафани. Баш као што је послератна економија РС била претрпана ратним профитерима, чије последице и данас осетимо, тако је рат изнедрио и академске профитере који су уништили систем образовања Републике Српске. Овај текст има за циљ да образложи ове тврдње и да понуди закључак да би најбоље за Републику Српску било да просто угаси АНУРС и у оној новој и лепој згради отвори одељење САНУ у Бањалуци. Дозволите ми да образложим ове тврдње.

Ако се не варам, српски народ има само три националне институције које у свом називу носе реч "српска" – Српска православна црква, Матица српска и Српска академија наука и уметности. Све три наведене институције су имале и имају огромну улогу у очувању српског националног идентитета, где год Срби живели. Наша Црква шири православље од Балкана, преко Европе, Северне и Јужне Америке па све до Аустралије. Матица српска има своје подружнице и у Црној Гори и у Републици Српској што и приличи најстаријој српској књижевној, културној и научној институцији. Једино се САНУ као српска кровна научна и уметничка институција, налази само у Србији. Зар не би било логично да поред огранака у Нишу и Новом Саду, САНУ има одељења и у Бањалуци и у Подгорици? Тиме би српска научна и културна елита остала окупљена око кровне институције без обзира што данас Срби живе раздвојени у више држава бивше Југославије и тиме би наставила да делује у јединственом простору без обзира на државне границе. Истини за вољу САНУ је најмање одговорна за ово стање. Јасно је да је Црна Гора имала и пре независности своју ЦАНУ па је тешко било замислити да би се након 2006. године окренула САНУ, али оно што је сигурно, Република Српска је направила грешку оснивањем АНУРС-а, а што се тек накнадно потврдило о чему сведоче и Марија и Саша.

Намера је била добра, да се непосредно након рата оснује Академија наука и уметности у Републици Српској која би развијала и подстицала развој науке и уметничку делатност и која не би дозволила да се српски интелектуалци са друге стране Дрине с временом утопе у АНУБИХ, а која је претендовала да окупи водеће научнике и уметнике свих народа и народности који су уједно и лојални БиХ. Наравно идеја је била добра док су њени носиоци били Милорад Екмечић, Десанка Ковачевић Којић, Славко Леовац, Светозар Кољевић, Бранко Милановић, Војислав Лубарда, Момо Капор, Веселин Перић, Милан Васић и др. Али нажалост силом природних закона и одласком оних најбољих, АНУРС су преузели они мање познати, те се ова институција претворила у своју супротност – у државни "компресор" за надувавање квази академског имиџа и личних џепова исподпросечних професора, који су узгред уједно и најодговорнији за срозавање високог образовања у Републици Српској, пад критерија, цветање непотизма по катедрама, "сређивање" оцена, уписа, диплома, теза, итд.

Пре неколико месеци руководство САНУ дошло је у посету АНУРС-у у Бањалуку. То би дефинитивно требао бити сусрет од највишег значаја за националну науку и уметност, али када погледамо ко су били гости, а ко домаћини, све је то изгледало помало надреално. На челу београдске делегације био је председник САНУ академик Владимир Костић, међународно признати неуролог, професор Медицинског факултета у Београду, члан Светске неуролошке федерације, Америчке неуоролошке академије, Краљевског медицинског друштва Велике Британије и још неколицине интернационалних асоцијација у чије чланство се дефинитивно не улази "преко везе" него високим дометима и резултатима властитог научног и стручног рада. Такође, аутор је и коаутор преко 400 радова, цитиран је преко 2000 пута у страним публикацијама, одржао је преко 50 предавања по позиву на светским универзитетима, члан је уређивачких одбора водећих међународних часописа из области неурологије, руководио је већим бројем научно-истраживачких пројеката и одржава сталну сарадњу са истраживачким групама у Либеку, Милану, Москви и Њујорку где је био и гостујући професор на Колумбија универзитету.

С друге стране његов домаћин је био председник АНУРС академик Рајко Кузмановић, чију биографију красе функције декана, ректора, председника Уставног суда РС, доживотног председника Академије и председника Републике Српске (ове две потоње функције је обављао истовремено!!), али једино у том асортиману мање или више заслужених функција недостају научне референце. У биографији проф. Кузмановића примећује се да је преферирао тзв. "хоризонтално образовање" уз помоћ тада популарног механизма "степеновање" и да није много журио. Тако је након завршене Више педагошке школе, дуже паузе, извршеног степеновања, дипломирао на педагогији у Загребу са својих 42 године. У међувремену је такође завршио Вишу управну школу коју у својој биографији крсти као "правне студије", да би напослетку искористио "рупу" у закону и докторирао право без завршеног правног факултета са својих 50 година на истуреном одељењу сарајевског Правног факултета у Мостару. Ипак то није омело проф. Кузмановића да у својој 50-тој години живота отпочне научну каријеру. И доказ да се таленат може открити у човеку и у позним годинама, сведочи нам брзина његовог каснијег напредовања, али не у науци. Можда би и оставио неки траг у научној биографији да његов потенцијал није омела каријера. Редале су се функција за функцијом, да је просто проф. Рајко имао само времена да се бави коауторствима и с времена на време да напише нешто о Челинцу у којем је рођен.

Нажалост чувена имена која су сањала да АНУРС буде једног дана "раме уз раме" са САНУ, наследили су бањалучки локални професори не баш раскошних биографија, у научном смислу наравно. Када погледамо њихове биографије у којима су набројане лукративне функције које су обављали, ту су превазишли професоре много цењенијих универзитета. На крају ако се узме да се титула академика стиче и на основу уметничког стваралаштва, ови "уметници прављења каријера и надувавања банковних рачуна" једном речју "уметници свог заната" дефинитивно потпадају под тај критеријум. Поред Рајка, ту се посебно истичу и друга два "уметника" у хјерархији АНУРС – Драгољуб Мирјанић и Драго Бранковић.

Академик Мирјанић данас обавља функцију генералног секретара Академије, а метода научног напредовања је веома слична Рајковој. Једина разлика јесте што је Мирјанић морао (некако) да степенује и средњу школу, јер је под сумњивим околностима уписао факултет након завршене трогодишње Школе ученика у привреди, тзв. ШУП школе, што је и тада било незаконито. Након тога уследила је, већ погађате, Виша педагошка, па опет степеновање, да би на крају диплома била из физике на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Након безуспешног покушаја да пријави докторску тезу у Београду, одлази у Нови Сад где коначно успева да докторира. Оно што је остало као непознаница, јесте шта је Драгољуб Мирјанић студирао на некој вишој школи у Ријеци. Зли језици бањалучке чаршије су одмах извели закључак да је Мирјанић тамо научио да "плива", што му је значајно помогло у каријери – био је 14 година ректор бањалучког Универзитета, а највећа заслуга му је за то време била формирање Студентске бригаде, коју је послао на ратиште, али је сам морао да остане у Бањалуци, наводно да носи "тетки лекове", а могуће је да је имао и равне табане?!? Наредна функција коју је обнашао била је потпредседник Републике Српске, а за ову причу важно је нагласити да је био и члан Савета за спровођење и праћење реформе образовања у РС и председник Републичког савета за унапређење високог образовања. Тако ако се неко данас запита ко је одговоран за лоше стање у високом образовању у РС, ред би било упитати управо академика Мирјанића, можда денунцира неког? Можда Рајка или Драгу? Ко зна.. Елем, уз то, вероватно због силних реформи и послова које је водио, Мирјанић није имао времена у својој каријери да напише више од 4 ауторске монографије, што опет није била препрека да постане не само редовни члан Академије него и њен генерални секретар.

Овде је важно споменути важну карику задужену за финансије АНУРС – у питању је др Драго Бранковић. Слично горе наведеним и овај академик је своје степеновано школовање започео на Вишој педагошкој, а да би круна његовог научног и "уметничког" рада била одбрањена докторска дисертација на Универзитету у Новом Саду лета господњег 1994. године са пуних 49 година живота. Иначе ова ратна година била је позната у Бањалуци као изузетно плодоносна за научно-истраживачки рад, а новосадски Универзитет је очигледно био болећив према кандидатима који су смогли снаге да у свом том ратном хаосу читају, пишу, истражују, описују, цитирају, коригују, поправљају, лекторишу, шаљу на читање члановима комисије, одлазе на одбрану и на крају славе научни успех. Што се тиче научног доприноса академика Бранковића, нажалост као и претходници, каријера му није дозвољавала да пише, тако да нема ни једну ауторску монографију, него је искључиво своју научну каријеру китио коауторствима са професорима којима је заузврат омогућавао напредак на Филозофском факултету на којем је 17 година био декан. Што би наш народ рекао – поштено. Они пишу, њега допишу, а он их промовише на свом факултету. У савремени драмски текст који је био постављен у једном бањалучком позоришту, Драго Бранковић је описан као "декан који неће да оде са функције" што је такође успех, јер не достиже се лако ниво Давида Штрпца.

Све у свему када се погледају биографије водећих људи АНУРС и та силна степеновања виа Нови Сад, Загреб, Мостар и Сарајево, можемо једино да им одамо почаст за ту силну сналажљивост. Наравно у АНУРС постоји већи број оних поштених и правих интелектуалаца, али управо те особине и њихове референце их држе далеко од очију јавности и управљачких полуга АНУРС, те их оправдано изузимамо из ове козерије јер несавесни "управљачи" Академијом и њима наносе штету. Можда би се, моја Марија, та малобројна поштена интелигенција некада и огласила, али њихова логика је следећа: пензија мала, апанажа из АНУРС ми је важна за егзистенцију, тако да боље да ћутим, климам главу оним "горе" медиокритетима и да чекам свој крај.

И сад да се вратимо и на Сашину опсервацију, али и на тезу са почетка текста: колико Републику Српску кошта ова квази научна елита и зашто би исплативије било затворити АНУРС и отворити истурено одељење САНУ у Бањалуци и тиме спасити што се спасити може?

Одговори леже у потрошеном новцу пореских обвезника. У последњих 10 година АНУРС је потрошила из Буџета Републике Српске укупно 7.000.000,00 евра. Од тога 5.000.000,00 евра на функционалне додатке академика, око 1.500.000,00 евра на трошкове типа путовања, смештаја, превоза, телефонских рачуна, стручног усавршавања (?), док је 500.000,00 евра отишло на остале трошкове типа одржавање зграде. Па где овде наука? Колико АНУРС троши на научно-истраживачки рад? Е видите одговор лежи у другој буџетској ставци коју је и Саша детектовао. Наиме по закону АНУРС већ 10 година ради на изради Енциклопедије Републике Српске као капиталног дела које ће Академија оставити будућим покољењима. За то време годишње су добијали у ту сврху додатно по 60.000,00 евра и није тешко израчунати да је овај пројекат до сада коштао око 600.000,00 евра који су опет отишли, а где би друго, него за хонораре академицима који наводно раде на изради Енциклопедије. Ако не верујете питајте академика Љубомира Зуковића, колико је до сада добио новца по основу уредничког додатка за рад на овом својеврсном "Зидању Скадра". Поред саме галантности када су прерасподеле новца међу академицима у питању, проблем лежи и у томе што за ових 10 година није завршен нити један једини том Енциклопедије. И коначно, када први том (од слова А до Д) буде једног дана спреман, опет ће Влада РС морати припомоћи јер господа неће имати новца за штампу, а да не кажем да многи по овом темпу неће ни доживети слово Ш. Поред наведених буџетских издатака, Влада РС је у последњих 10 година платила и реконструкцију 2300 м2 старе зграде Филозофског факултета за потребе АНУРС у износу од 2.000.000,00 евра. Затим преко милион евра коштао је намештај, да би се на крају још милион и по евра поткрао трошак неких обавеза у вези реституције која се, по речима Драге Бранковића, ниоткуд појавила. Све у свему, када ово саберемо, из Буџета Републике Српске потрошено је преко 12 милиона евра за ових десет година, а научни и уметнички резултати те директна корист за грађане Републике Српске су апсолутно невидљиви, јер објавити понекад зборник са научног скупа данас ради сваки просечан НВО и дефинитивно не вреди оволико новца. Тако да је економска оправданост гашења АНУРС и оснивања одељења САНУ у Бањалуци овим доказана. Што се тиче личних примања академика, који би се тиме зауставили – не требамо да бринемо. Академици су и онако пензионери који поред функционалних и уредничких додатака примају уредно и пензију по основу силних функција које су обављали, а верујем да су им и "сламарице" обезбеђене, сем, жали Боже, оних горе споменутих поштених академика којима је та апанажа све.

Други аргумент је заснован на националном интересу. Да ли оваква "ишчашена" АНУРС може допринети развоју Републике Српске или служи само за потрошњу новца пореских обвезника? Уз то треба додати да горе споменута квази елита већ дуго ради на пројекту регрутовања нових чланова који су, веровали или не, још слабијих академских биографија и још сумњивијих моралних капацитета, али су погодни јер се лако "уклапају" у шаблон академског профитера. Тако је Република Српска добила Витомира Поповића за академика. Ако се само узму чињенице да је у питању каријериста који је од места бившег портира до професора универзитета постао и мултимилионер, одмах се поставља логично питање: да ли су његове референце за избор у дописног члана били радови или конвертибилне марке? Углавном, да ли онда та група буџетских потрошача може да има капацитет да развије Републику Српску или само додатно да јој наштети? Одговор је више него очигледан. Отварање одељења САНУ у Бањалуци који би задржали само оне академике АНУРС-а који би могли, у процесу ревизије чланства, да прођу строге критеријуме САНУ, уз стандарде који се примењују у централи у Београду, био би једини спас. Исти рецепт примењен је и у Новом Саду који је неупоредиво јачи културни центар од Бањалуке и то данас одлично функционише. Оним горе споменутим поштеним академицима, који нешто вреде, била би част да постану академици САНУ и не би се много освртали за онима којима и онако тамо није било место. На крају, да ли би могао већи национални интерес да буде за српски народ у Републици Српској од тога да и САНУ делује јединствено као и СПЦ? Одговор је верујем потврдан, јер без обзира на границу на Дрини, ову могућност дозвољавају и специјалне и паралелне везе између Српске и Србије.

Сви ми забринути за нашу националну будућност, надали смо се да је управо ово била тема на столу током ономад састанка руководстава САНУ и АНУРС у Бањалуци. Наравно да о овоме није било ни речи, те се поставља питање па о чему су онда такве величине из Београда имале да причају са (испод)просечним домаћинима из АНУРС? О науци сигурно нису! И да закључим, ако овај текст којим случајем буде окарактерисан као напад на Републику Српску (јер нападам тобож кровну научну институцију), а не на пробисвете који троше све мања буџетска средства, морам унапред да одговорим да је једина шанса Републици Српској управо једна "г… мотка" кад су овакве штеточине у питању, иначе РС неће много дуже живети од доживотног председника АНУРС.

*Аутор је публициста забринут за нашу будућност; Биографски подаци академика преузети су са званичне странице АНУРС



33 КОМЕНТАРА

  1. “ Тако је Република Српска добила Витомира Поповића за академика. Ако се само узму чињенице да је у питању каријериста који је од места бившег портира до професора универзитета постао и мултимилионер, одмах се поставља логично питање: да ли су његове референце за избор у дописног члана били радови или конвертибилне марке? „

    Хахахахаха!

    (Писац је несумњиво издајник српског народа!)

  2. На страну шала. САНУ је други свијет у односу на АНУРС, па и тамо има све више притисака и покушаја куповине. Прије двије године о томе је казала академик Исидора Жебељан:

    „Kao i mnogi od vas, tako sam i ja ovih dana izložena neprijatnim i nedostojnim pritiscima raznoraznih pojedinaca, koji bi po svaku cenu da postanu članovi SANU, tako da je već i sam čin izbora tih novih članova doveden na nivo pijačne trgovine“, nedavno je u otvorenom pismu svojim kolegama napisala akademik Isidora Žebeljan, ugledna kompozitorka, reagujući na pritiske oko prijema novog članstva. „Razočarana sam, ali ne i iznenađena, time što neki od naših uvaženih kolega lako daju ono malo preostalog morala time što podržavaju članstvo u SANU onih osoba čiji kvalitet (stručni i moralni) ni u kom slučaju ne može i ne sme da bude smatran vrednim takvih obećanja, ako želimo da SANU očuva svoju suštinu kao elitne nacionalne institucije nauke i umetnosti“, napisala je Žebeljan, jedna od retkih žena u SANU.“

    http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1276235

    Али на страну чак и улудо потрошене паре, о којима треба водити рачун. Тежа је – срамота.

  3. mica trofrtaljka,06.02.2017. 16:37:10

    „(…)Kako se od SANU može napraviti ANUS(…)“

    Анаграмом.

    *

    Што се тиче ауторовог приговора у тексту, о „степеновању“, касним докторатима итд. подсјетићу само да је Кант имао 57 година кад је изашла „Критика чистог ума“ прије чега није објавио ништа знатно. Потом су услиједили „Критика практичног ума“, „Метафизика морала“, „Критика моћи суђења“, којим се дјелима, уз претходно, записао међу неколико бесмртника.

    Тако и у нас. Најбоља и бесмртна дјела наведених академика Бранковића, Мирјанића и Поповића тек треба да настану. Ја сам сигуран да ће настати.

  4. Овде је важно споменути важну карику задужену за финансије АНУРС – у питању је др Драго Бранковић. Слично горе наведеним и овај академик је своје степеновано школовање започео на Вишој педагошкој, а да би круна његовог научног и „уметничког“ рада била одбрањена докторска дисертација на Универзитету у Новом Саду лета господњег 1994. године са пуних 49 година живота. Иначе ова ратна година била је позната у Бањалуци као изузетно плодоносна за научно-истраживачки рад, а новосадски Универзитет је очигледно био болећив према кандидатима који су смогли снаге да у свом том ратном хаосу читају, пишу, истражују, описују, цитирају, коригују, поправљају, лекторишу, шаљу на читање члановима комисије, одлазе на одбрану и на крају славе научни успех.

    На муци се познају јунаци. B-)

  5. Ај не серите, добар је наш АНУРС!

    Кузма легенда, такав се више неће родити на овим просторима! Што га дркате пред први вијек његовог живота?! Оставите човјека на миру, да умре достојанствено.
    Бранковић, људескара колико је он породица усрећио уписујући им дјецу на филолошки…Искрено се надам да ће наслиједити Кузмановића.
    Мирјанић, највећа фукара од њих. Слаб чо’јек!

    B-)B-)B-)

  6. изгледа да се у Академији накупила елита учитељске школе, степенаши и ратни докторанти. није чудно да не ужиува никакав ауторитет у научној заједници а ни код народа.
    такве институције срамоте Републику Српску

  7. lera,09.02.2017. 10:14:21[168279

    Извини, ај ми напиши ко то данас чува углед Републике Српске и на који начин?

    Република Српска је од настанка па све до данас била и остала крава музара, ко год се докопао власти изашао је богатији бар за трособан стан. Да не набрајамо их поименично.Колико лош народ смо ми показује чињеница да Миле све јебе већ деценију, и сви ћуте.

    Ови из МХФ да су паметни, за 70година ће имати 80% више популације од нас и шта онда? Требам ли ти написати да наша дијаспора више не доноси/ не шаље новац овамо, јер су дубоко загазили у трећу деценију, њихова дјеца слабо долазе, породице су разјединиле се.

  8. лера

    Како да имају ауторитет?!
    Ауторитет се не стиче декретом, него радом, стварањем, борбом против сваке врсте пошасти, исправљањем намјерно и свјесно искривљених дрина…итд.

    Ко их је икада чуо да су изашли у јавност, да су се икада огласили по питању свега и свачега што тишти народ, против криминала, убистава, пљачке, неправде, против дијељења и завађања народа.., да ништа, против срамоћења цијелог народа од стране његових „првих чувара“ недоличним изливима простаклука и примитивизама…, па нам се смију и ругају стопут гори од нас….,
    или су они можда и сами КРЕАТОРИ таквог стања, а све би наравно правдали и бранили фразетинама, како смо под страном окупацијом, народе ви сте их бирали, какав народ таква и власт..,итд итд

    Ех да смо самостални и да смо једини на овој планети, онда би тек било све потаман.

  9. Може, може…у Лубурића јарузи!

    Али ја бих прво да подигнемо какав споменик у центру , „првом великану“, рецимо на коњу!
    Тако би и ми као и БГ имали орјентир за све свакога и свашта по оној: „гдје ћемо се наћи…па код коња“

    :-o:-o:DB-)

  10. Славија брате (свакако, а по ранама и патњи највише) немој их повезивати са симболом достојанства, отмјености, снаге, љепоте, брзине…

    Предлажем (а и у складу је са „цивилизацијским“ напретком до ког смо досегли) трактор, све са трактористом и помоћницима. Међ помоћнике, који притишћу рало да „орање“ буде дубље, турио бих кумове, истакнуте чланове „странке“ и АНУРС-а, свакако.

    А како га назвати? Досјетиће се чувари капије и „савјетници“, прије него што пресвуку дрес.

  11. Svaki narod ima vlast (i akademiju) kakvu zaslužuje a pošto je naše mišljenje o sebi u ogromnom raskoraku sa stanjem stvari na terenu kopiraću jedan tekst koji govori gdje smo stvarno u svijetu
    Mali usputni rasizam Oca Nacije, da se ne zaboravi:
    Dobrica Ćosić, memoari: „Uputio sam poruku Butrosu Galiju da pomogne pri snabdevanju bolnica u Bosni i Hercegovini lekovima. U toj poruci citirao sam Dostojevskog. Valjda je taj Egipćanin čuo za Dostojevskog.“
    Dr Butros Gali je diplomirao pravo u Kairu, zatim internacionalne odnose na Sciences Po u Parizu, nakon čega je, na istom francuskom univerzitetu i doktorirao. Bio je redovni profesor univerziteta, predsednik Centra za političke u strateške studije celog afričkog kontinenta, Fulbrajtov stipendista i gostujući predavač na Columbia univerzitetu u Njujorku, kao i dugogodišnji profesor prava na Pravnom fakultetu u Parizu.
    Pored naučnog doktorata, imao je i počasni doktorat Pravnog fakulteta u Upsali, postao je počasni rektor Instituta za mirovne studije u Seulu. Poticao je iz poznate egipatske koptske porodice angažovanih političara: deda sa očeve strane bio je premijer Egipta, dok nije ubijen u atentatu 1910. godine, a deda sa majčine strane bio je vodeći egipatski istoričar, sudija i državni tužilac iz devetnaestog veka, čija se šestotomna Istorija Egipta proučava i danas.
    Dobrica Čosić je, s druge strane, završio srednju poljoprivrednu školi „Sveti Trifun“ u Aleksandrovcu, odsek voćarstva i šestomesečnu Višu partijsku školu „Đuro Đaković“ za vaspitavanje viših i srednjih političkih kadrova.
    Tako da, mislim da „taj Egipćanin“ ipak jeste „čuo za Dostojevskog“.
    A Dobrica je bar nekoliko kategorija iznad naših jačih akademika………
    Inače u zadnje vrijeme čim neko spomene Bećkovića naše dične vladike Rajka od Kalinovika i slične dotičnog stavim u kategoriju bilmeza ili fukara ili oboje

  12. ratio

    Потпуно се слажем!
    Али како год, коњ би опет избио у први план, и добро засјенио евентуалног самозваног „великана“.
    ————————————-
    Мицо,
    Добар је Добрица!
    Има о њему свакаквих прича и текстова из прошлости, не бих нити знам много о томе, али оно што је написао попут „Корени,Деобе, Време смрти“, које сам у једном даху прочитао док сам лизао ране на ВМА неколио мјесеци, па после још једном, су предивне и прејаке ствари.

    А ево и једне анегдотице:
    Када је последњи пут био на сајму књиге у Б Луци, одем ја на његов штанд са намјером да купим још једну „књижицу“ његову.
    Човјек мало поразговара са мном, пита ко сам, одакле сам, захвали се на куповини, напише посвету са најљепшим жељама мени и породици, фотографишемо се и то је то.
    Али прије тога на штанду, док разгледам књиге, дискретно ми прилази, млађи углађен господин који ту ради…изволите, бла, бла, бла…“а знате ли ви чија су ово дела, да ли сте чули за Д Ћосића, ено га тамо седи у углу, па нагласи, то је онај што је био председник Југославије, јел’знате“…,
    У том тренутку су ми се мијешала осјећања и љутње и срџбе, а и смијеха. Да ли се он то са мном шали, зај… или мисли озбиљно.Па и мало одраслија дјеца су у школи чула за Д Ћосића.
    Мало је фалило да се само окренем и да одем, небих му остао дужан.
    Али ми исто тако у секунди протутња кроз главу, прво зашто сам дошао, и друго битније: одрастао сам у Србији, веома добро познајем и осјећам тај дух тамо. И то надомак Београда.
    Прокрстарио сам Србију и уздуж и попријеко и свугдје је била лако уочљива матрица за људе из ових крајева“глупи Босанци“. И не само у Србији, него и уСловенији, Хрватској..,

    Испочетка сам мислио да они нас не воле, мрзе.., међутим много касније сам схватио да није тако, да им уствари ми веома много дајемо материјала за то. Како одувјек тако и данас, својим непримјереним поступцима, бахатошћу, сировим искакањем, нарцисоидношћу…,како од најнижих слојева тако до самог врха.

    Погледајмо само председнике, који треба да представљају свој народ или нацију у најбољем свјетлу.
    О њима можемо свашта причати и свакаву етикету им пришити, али ријетко или готово никако их нећемо видјети да дозволе себи најприземније простаклуке и примитивизме на јавној сцени као овај наш. И то гомилу. А он бира и разрешује, и сенаторе, и академике, и професоре и докторе, и ректоре и директоре.
    Шему се онда чудити?!

  13. @mica trofrtaljka
    не заслужује наш народ овакву академију, много је овај народ пропатио и страдао, да би неки медиокритети испливали у времену транзиције и беззакоња и обогатили се на његовој несрећи…ако буде протеста у републици српској, мислим да ће почети испред академије, јер је она оличење поремећених вриједности и неспособности државе да промовише квалитет а уклони и казни преваранте

  14. viki,

    Шта мислиш, зашто су тако здушно и немилосрдно трошили све што ваља и што вриједи, а око себе окупљали све најгоре???

    Њима је био дражи и ближи један сланинар са 8 разреда који им је шљего из неке забити, ваљао кутије цигарета, алкохола.., доносио њима пинку на руке само да неби узео пушку…него 10 будућих инжењера, доктора, професора…,

    Њима је био дражи и ближи један градски клошар који је дилао девизе, ваљао украјинке, рускиње…, него 100 будућих школованих стручњака…,

    како онда тако и данас…били би они најсретнији да се од вас/нас није нико вратио…

    Шта мислиш зашто су клошари и сланинари и данас око њих,(додуше мало улицканији и задригли), зашто упорно од њих желе да направе тобож богату и друштвену елиту, а вас су растјерали те и даље растјерују по бијелом свијету. Не треба бити пуно паметан па извести закључке.

    Само,наравно да знају, али неће да знају, да од дрвених шпорета нема ватре, никада.

  15. змај огњени вук, 16.02.2017. 17:51:39

    Змају, опет сереш!?
    АНУРС је Радованова идеја.

    Чак је била основана и Матица РС па је уважени Божидар Ковачек морао лично долазити на Пале да га убјеђује да не могу бити двије матице.
    Фала му на томе јер би сада на Фронталу морали читати “Чему Матица РС кад имамо Марицу Српску“.

    Само немој да ми кажеш да се овог детаља и Божидаровог уоозорења нњ сјећаш!

  16. Drugi memorandum SANU je kolokvijalni naziv za dokument kojega su srpski književnik i političar Dobrica Ćosić, svojedobni predsjednik SR Jugoslavije, prof. dr. Ljubomir Tadić, srpski pravnik i političar čiji je sin Boris Tadić bio predsjednik Republike Srbije 2004. – 2012. godine, te još nekoliko drugih članova Srpske akademije znanosti i umjetnosti uputili članovima vlade Mirka Cvetkovića.
    Bosansko – američki „Europa Magazin“ piše u travnju 2011. godine da je riječ o dokumentu internog karaktera, s oznakom “čitanje bez daljeg rasturanja“. “Memorandum 2 je sačinjen sa ciljem da spasi Srbiju nakon svih balkanskih poraza i stavi je u ravnopravan položaj sa svim državama na koje je izvršila agresiju. U nekoliko poglavlja se navode osnovni pravci i ciljevi kako se Srbija treba i može spašavati u međunarodnim sudskim procesima. Također, kako umanjiti odgovornost Srbije za počinjene zločine i razaranja“, navodno „Europa Magazin“ iz pouzdanih izvora saznaje o sadržaju dokumenta, čiji da se autori zalažu za strateški oslonac Srbije na NR Kinu i za poticanje građanskog nezadovoljstva i nemira u susjednim državama, kako bi se oslabila mogućnost tih država da smetaju ostvarenju strateških srpskih interesa.[1]
    Neki intelektualci prepoznaju u „Drugom Memorandumu SANU“ nastavak velikosrpske politike.[2]
    „Slobodna Bosna“ objavljuje u ožujku 2013. godine faksimile „Memoranduma 2“, u kojem se predlaže koordiniranje institucija iz Republike Srbije i Republike Srpske, radi onemogućavanja konsolidacije stanja u Bosni i Hercegovini i konačnog odcjepljenja teritorija Republike Srpske od BiH i njegovog pripajanja Srbiji.
    “Koristiti sve mehanizme da se oba doma parlamenta BiH maksimalno onemoguće u radu, obezvrede i obesmisle na sve moguće načine. Sprečavati donošenje zakona koji se ne smatraju bitnim i ne predstavljaju nikakvu pretnju RS-u. Ovo je jedno od značajnijih sredstava za dokazivanje teze o nemogućnosti funkcionisanja zajedničkih institucija. Generalno, uvek i na svakom mestu insistirati na tome da su ‘državna’ vlast i institucije na nivou BiH nepotrebne, suvišne, nemoguće, skupe i antisrpske… Ni po koju cenu ne sme se dozvoliti formiranje bilo kakvih saveza, udruženja ili asocijacija na nivou BiH. Dakle, ni po koju cenu se ne sme dozvoliti čak ni formiranje udruženja pčelara na nivou BiH, a o drugim važnijim asocijacijama se ne sme ni razmišljati. Čak i povezivanja saveza iz RS-a s onim iz BiH treba izbegavati. Naročitu pažnju treba obratiti na sportske saveze, a naročito na reprezentativne selekcije na nivou BiH. Svim silama se truditi da Republika Srpska ima svoja republička takmičenja u svim sportovima, na svim nivoima, uključujući i reprezentativni. Raditi na uvezivanju sportskih društava iz RS-a i Srbije, a vremenom ih ujediniti u jedan sportski savez. Onim Srbima iz RS-a koji eventualno budu prihvatili učešće u zajedničkim ligama na nivou BiH ili reprezentacije BiH jasno staviti do znanja da time izdaju srpstvo i svrstavaju se u red srpskih izdajnika. Ukoliko nastave sa takvim aktivnostima, primeniti druge mere kako bi se obeshrabrili…Maksimalno izbegavati upotrebu termina – Bosna i Hercegovina. Vrlo je bitno da se osim političara, medija, kulturnih i javnih radnika u Republici Srpskoj, ovoga pridržavaju mediji, kulturni i javni radnici u Srbiji. U slučajevima kada je iz nekih razloga neophodno pomenuti taj termin, onda staviti u prvi plan Republiku Srpsku npr. Republika Srpska i ostatak BiH. Vrlo je značajno da političari u RS-u jasno stave do znanja javnosti i međunarodnoj zajednici da BiH ne smatraju kao jedinstvenu državu, već kao zajednicu dve teritorije koje trenutno čine celinu. A tu celinu treba što češće nazivati neprirodnom, nametnutom, nemogućom… Koristiti termin Srpska, kako bi se na taj način RS definisala isključivo kao srpska teritorija. Pridev ‘srpski’ koristiti u svim mogućim situacijama, od naziva institucija, službi, ustanova, praznika, gradova, medija, banaka, sportskih klubova, književnika i njihovih dela, sela, zaseoka, reka, mostova i svega drugog, ma koliko to u pojedinim situacijama zvučalo neobično, čak i smešno”,
    citira se sadržaj „Memoranduma 2“ u „Slobodnoj Bosni“. [3] [4]

  17. Nad uposlenikom Obavještajno-sigurnosne agencije (OSA) BiH koji je ukrao dokument označen stepenom tajnosti „Tajno“, te isti dostavio potpredsjedniku Narodne skupštine Republike Srpske (NSRS) Nenadu Stevandiću, bit će pokrenut disciplinski postupak, a izvještaj o počinjenom djelu je dostavljen i Tužilaštvu BiH.
    Radi se o dokumentu pod nazivom „Prijedlog za zavođenje obavještajnog prodora“ iz jula 2016. godine, koji se odnosi na akciju kodnog naziva „Ušće“, a koji je medijima i zvaničnicima iz RS-a poslužio kao osnov za optuživanje OSA-e zbog navodnog neovlaštenog prisluškivanja srbijanskih zvaničnika.
    Zajednička komisija za nadzor nad radom OSA-e je, nakon sastanka sa čelnicima te agencije, utvrdila da su sve aktivnosti provedene u skladu sa zakonom.
    Optužbe o navodnom prisluškivanju srbijanskih zvaničnika su zapravo samo nastavak tvrdnji pojedinih zvaničnika i medija iz RS-a, povezanih sa paraobavještajnom službom Milorada Dodika, iz septembra prošle godine o navodnoj akciji „Vruća kasna jesen-rana zima“, za koju su tvrdili da kao cilj ima destabilizaciju tog bh. entiteta. Sve tvrdnje koje su se u praksi i naknadnim istragama pokazale kao netačne su za cilj imale diskreditiranje OSA-e.
    Prema saznanjima Faktora, disciplinski postupak je pokrenut protiv službenika OSA-e koji je ranije obavljao dužnost vozača Riste Zarića, bivšeg zamjenika direktora OSA-e.
    On je, stoji u saopćenju OSA-e, suspendovan do okončanja postupka, te je pokrenut i postupak dodatne provjere definisan članom 57. Zakona o zaštiti tajnih podataka.
    – OSA BiH će u skladu sa Zakonom o zaštiti tajnih podataka i Zakonom o OSA-i BiH nastaviti saradnju sa svim organima i institucijama u BiH, te Ministarstvom sigurnosti na prevenciji i sprječavanju pristupa tajnim podacima neovlaštenim osobama – stoji u saopćenju te agencije.

    Tagovi: OSA Obavještajno-sigurnosna agencija Risto Zarić Nenad Stevandić Ušće Izvor: Faktor

  18. какве сад везе имају ови коментари око српске политике на балкану са темом чланка? претходна два коментара су чиста теорија завјере и најобичније небулозе, а о кредибилитету и утицају „Еуропа магазина“ сувишно је говорити

Оставите одговор