Видмо се у џеннету: Исповијест Сеније из Цазина, чија кћер је отишла у Исламску државу

Сенија Мухамедагић из Цазина кћерку Муамеру није видјела три године, откако је 2015. године с двоје дјеце отишла у Сирију, гдје се на страни милитантне организације Исламска држава Ирака и Леванта (ИД) борио њен муж Нермин Бајрамовић, аустријски држављанин поријеклом из Цазина.

четвртак, јун 21, 2018 / 14:41

„Она није била покривена, кад се удала за њега, она се покрила, али он је њу узео на превару. Претварао се да је оно што није… И зато га је тај екстремизам и одвео гдје га је одвео. Али није мислио на своју жену и на своју дјецу, и шта ће се десити с њима. Што она каже, Нермин је мене испаметио, каже, исцрпио ме, оно што кажу, да сам и ја ето отишла…“ прича Сенија о томе како је њена кћерка од Цазина преко Аустрије стигла у Сирију.

Из Сирије се ријетко јављала и углавном је писала једно те исто.

„Значи она би написала ту само поруку кратко – добро смо, здрави смо, пуно те волим и видимо се у џеннету. Јер она није знала хоће ли имати прилику други пут да ми напише поруку хоће ли бити жива до другог јављања. То је тешко за родитеља, то је немогуће.“

Два мјесеца након што је из Аустрије с једним дјететом и трудна дошла у Сирију, Муамерин муж Нермин Бајрамовић је погинуо.

Мумера је, тада већ с двоје дјеце, као и друге удовице милитаната ИД, смјештена у кућу за удовице или мудафу. Из ове куће излази се једино поновном удајом.

Муамера се удала за другог милитанта из Босне и Херцеговина – Хариса Каричанина из Бугојна. Он је погинуо три или четири мјесеца касније, па је Муамера опет смјештена у мудафу. Била је опет и трудна.

„Зато што је она с Нермином била два и по мјесеца у браку, са Харисом је можда била три мјесеца, четири, а ово све вријеме она је провела у тој кући, с тим женама, значи дијелила је њихову судбину,“ прича Сенија, и додаје како за њену кћерку није било излаза нити могућности за бијег.

„Ратно је стање, не можеш добити слободу да ти изађеш из тога да би ти утекао. Она се онда одлучила да се уда за једног Арапа, тако да би изашла на слободу, али је то био, оно, да се за њега уда, а да већ тражи себи излаз да утече,“ каже Сенија и објашњава како је Муамера одлучила да након треће удаје побјегне из ИД.

Како каже Сенија, платила је да је преведу до турске границе, али је остављена с дјецом у пустињи. Већ тад је била трудна с Арапом за кога се удала да би побјегла.

„Она је у тој пустињи, значи, наставила сама, с то троје дјеце, гладна, жедна, уморна, исцрпљена, и значи идеш… не знаш куда идеш. Знала је оријентацију, идем према турској граници.“

Након неколико дана стигла је у град на сјеверу Сирије гдје је с дјецом и још двије жене из БиХ, смјештена у камп у септембру 2017. године.

Тада почињу и напори мајке Сеније и породице других жена да их врате у БиХ. Процес повратка је спор и тежак, али како каже Сенија, нада се да ће скоро видјети кћерку и унуке у Цазину, у своме дому.

Брине јер, како стоји у писмима које јој кћерка шаље путем Црвеног крста, у кампу се појавила епидемија туберкулозе.

„Ту, у кампу влада епидемија, епидемија туберкулозе, већ им је једна жена умрла, остало је троје дјеце, не знам чија је жена, откуд је. И значи и даље има болесних. Молим, апелујем на министарство наше, на амбасадоре наше, на наше институције, да нам изађу у сусрет, да помогну, због ове наше дјеце, да буду депортована, враћена кући, за Босну,“ поручује Сенија.

Према подацима Амбасаде БиХ у Јордану, 12 жена из БиХ регистровано је у неколико сиријских кампова, с око 35 дјеце. У Сирију и Ирак од 2012. до 2017. године отишла су 172 мушкарца из Босне и Херцеговине и више од 60 жена, с око 60 дјеце.

Према студији Регионалног вијећа за сарадњу, погинуло је око 60 мушкараца, а у БиХ се вратило око 50. До краја 2017. године у Сирији је остало више од 50 жена с око 80 дјеце. Погинуле су три жене и четверо дјеце, а у БиХ се вратио исти број жена и дјеце.

Није познато колико је држављана БиХ у Ираку, али према информацијама тамошњих медија, најмање 40 жена бораца ИД досад је осуђено на смрт вјешањем, а вјерује се да је око 300 људи укупно погубљено због веза с ИД у Ираку. Више од 100 људи је у затворима у Багдаду из истих разлога.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *