УГ Тендер: Нови закон исти, чак и гори

Из овог удружења грађана стигао нам је коментар актуелног стања у јавним набавкама, те овај документ преносимо у цјелости.

Фронтал цијени мисију и рад УГ Тендер, те је у неколико наврата сугерисао доносиоцима одлука у овом удружењу да своје налазе и примједбе учини разумљивијима широј популацији. Са тог становишта похваљујемо покушај да се начини овакав Коментар, али у питању је документ који истински заслужује такво име.

Због јасно оријентисане селективности већине медија у Српској, ми се одлучујемо да га пренесемо у цјелости. Ипак, ово је документ претјеране опширности и са тежином комуникације чак и за специјализованог новинара, што тешко да има и једна редакција која није на буџету или се њен буџет попуњава радњама против којих се боре људи из УГ Тендер.

Ријечи УГ Тендер у цјелости:

Коментар актуелног стања у јавним набавкама БиХ са посебним освртом на предложени најновији Нацрт Закона о јавним набавкама (ЗЈН), којег су Агенција за јавне набавке и њен Одбор упутили Вијећу министара са циљем да се исти усвоји у Парламенту БиХ, као и ставови о томе двије водеће политичке партије.

На захтјев више новинара, Аналитичко – истраживачки тим УГ Тендера, након детаљне анализе предложеног садржаја новог Нацрта, а имајући при том у виду интенције из ставова Директива ЕУ из 2004., 2007. и предложених за 2011. годину, набољих рјешења из ЗЈН-ова република Хрватске и Србије и других европских земаља, као и богатог искуства учешћа приватних предузећа у јавним набавкама из којих су чланови Удружења, те више проведених непосредних истраживања , сачинио је шири Коментар на актуелно стање корупције у јавним набавкама, као и непримјерена рјешења садржана у предложеном, иначе трећем по реду Нацрту у посљедње двије године.

У предложеном Нацрту након дуго времена коначно су уграђени обавезни ставови из одредби Директива ЕУ из 2004. године који се односе на дјелатност водоснадбијевања, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга, што је свакако за похвалу, као и за понуђаче веома корисно упрошћавање припрема понуда у којима се умјесто оригиналних или овјерених, омогућује достава обичних копија, док првонаведене су обавезне само за оне понуђаче који побиједе на тендерима, као што се то чини у европским земљама и код наших сусједа.

Сва остала рјешења и механизми које омогућују и доводе до корупције су остали у игри, неки од њих су чак и погоршани али и додани нови. Највеће слабости предложеног Нацрта очитују се у: необавезности доношења планова набавки; наплатама тендерских документација од понуђача; неоспособљавању набавних служби и несертификовању њихових службеника; немогућности благовременог увида у понуде понуђача по донесеној одлуци о избору; задржавању подкритерија услови плаћања у оквиру критерија за избор економски најповољније понуде; окрупњавању јавних набавки од стране Вијећа министара; недовољној разради и начину примјене подјеле предметне набавке на ЛОТ-ове; неомогућавању учешћа понуђачима за све ЛОТ-ове; недовољној обухватности казненим мјерама још више одредби и без навођења конкретних чланова на које се односе; недовољној висини новчаних казни за најодговорније у уговорном органу и понуђачу и др.

Значајну потешкоћу у провођењу новог Закона неминовно ће представљати подјела одредби садашњег Закона који има 57 на чак 127 чланова, али и најављено у старту доношење низа подзаконских аката, чак 12 од стране Вијећа министара и 9 од стране Агенције за јавне набавке, што није била пракса у другим земљама код доношења нових ЗЈН-ова. Искуства из досадашње праксе говоре да превелика нормираност, путем многих подзаконских аката, усложњује, компликује и чини мање јасним приступе рјешењима, а самим тиме и отежава практичну примјену па и остваривање духа, али и сврхе Законом утврђеног ефикасног регулисања области јавних набавки.

Садржај Нацрта посматран са становишта антикоруптивности, јасно указује да су Агенција и њен Одбор наведени документ припремали под пресудно доминантним утицајем коруптивног лобија из јавног и приватног сектора, па исти као такав апсолутно неће моћи да обезбиједи више него потребну транспарентност јавним оглашавањем поступака, а тиме и учешће већег броја понуђача, као и успјешнију ефикасност у провођењу самих процедура, а тиме ни очекивано нужно рационалније располагање јавним финансијским средствима у свакој од конкретних предметних стварно јавних набавки роба, услуга и радова. Корупција која је увелико у јавним набавкама премашила износ од 700 милиона КМ годишње, примјеном одредби предложеног Нацрта незауставно ће наставити даљње повећање пуњења џепова корумпираних појединаца и евидентно достићи цифру од милијарду КМ, обезбјеђујући тако БиХ мјесто међу најкоруптивнијим земљама свијета.

Дакле, од наговјештаваног одлучног провођења квалитетног документа „Стратегија за борбу против корупције 2009.-2014.“, који би у јавним набавкама обухватао ефикасне механизме за успјешну превенцију, едукацију и пооштрене санкције, сасвим је извјесно да од очекиваног неће у догледно вријеме бити готово ништа.

То порески обвезници и грађани просто не би смјели да дозволе, па би сви одговорни и добронамјерни у овој држави морали просто речено скочити на ноге и укључити аларме најодговорнијих у руководствима, прије свега водећих политичких партија, које до сада као и у активностима у пропремама за доношење новог ЗЈН-а нису испољили потребну политичку вољу, као што су то учинили најодговорнији у Хрватској и Србији. Исто тако, нужно је извршити и притисак на представнике у законодавној и извршној власти захтјевајући од њих, да корупција у јавним набавкама коначно престане да буде најкохезионији фактор јединства у функционисању власти, већ напротив суштинска основа за идеолошку диференцијацију по питању обрачуна са највећом пошасти савременог свијета, а поготово Босанскохерцеговачког друштва.

Да ли су најодговорнији у овој држави заиста спремни на радикалан заокрет и доношење антикоруптивног кључног не само економског, већ и друштвеног, политичког, па и моралног Закона, свакако ускоро ћемо видјети у Парламенту БиХ, тим више што ће сваком делегату УГ Тендер, на основу договора са представницима из свих 13 политичких партија понудити антикоруптивне Амандмане, чијом би уградњом у нови ЗЈН и одговорнијим и законитијим радом надлежних институција корупција свела знатно испод 10% и не би прелазила годишњи износ од 250 милиона КМ, иако се Тендер одлучно залаже за нулту толеранцију по питању корупције у јавним набавкама.

Разлози због чега смо коруптивнији од наших сусједа и других земаља на простору Европе па и шире

Извјесне мањкавости и недостаци нормативне природе у актуелном Закону и подзаконским актима нису били пресудни за успјешно провођење јавних набавки, јер значајан број уговорних органа веома успјешно, коректно и одговорно практикује да проводи јавне набавке, док се на жалост у већини уговорних органа то не чини због склоности одговорних у истима, али и из кључног разлога, који се прије свега односи на Агенцију за јавне набавке, а потом и Уред/Канцеларија за разматрање жалби, па и Суд БиХ, јер исти не поступају и не проводе досљедно утврђене им обавезе у одредбама ЗЈН-а. Таквом, толерантном и непримјереном дугогодишњом праксом континуирано је охрабривало, подстицало и омогућавало неодговорним појединцима у уговорним органима и понуђачима да манипулишу и злоупотребљавају одредбе ЗЈН-а свакако из коруптивних разлога, доприносећи тако све већој укупној неодговорности, јавашлуку и фактички девастацији јавних набавки.
Конкретно, Агенција у свом раду не проводи досљедно мониторинге над: обавјештењима из Сл. гласника БиХ, као и евидентно бројним непримјереним и незаконитим понашањма уговорних органа при одабиру, али и провођењу самих поступака набавки, те анализама бројних незаконитости регистрованим у рјешењима КРЖ-а. Таквим приступом изостала је потребна пракса редовног затварања уочених „рупа“ у Закону и тиме смањивања простора за оне који не поштују и злоупотребљавају одредбе истог. Под одлучујућим утицајем коруптивног лобија Агенција је кроз Парламент (фебруара 2009. године) прогурала изузетно штетну измјену Закона којом су подигнути новчани цензуси за набавке роба и услуга на 50.000 КМ, а радова на 80.000 КМ, чиме је отворен простор многим појединцима у уговорним органима склоним корупцији да на нетранспарентан начин путем конкурентских захтјева без јавне објаве енормно подижу цијене у својим понудама, практикујући уз то и да веће набавке дијеле на конкурентске захтјеве, како би коруптивна захватања била што већа и по том основу достижу годишњи износ од 200-250 милиона КМ, примјера ради наводимо да се у предложеном новом Закону Србије свака набавка преко 3.500 КМ мора јавно објављивати.
Толерисање оваквог понашања подстакло је бројне уговорне органе да прибјегавају провођењу и преговарачких поступака без објаве, који су у структури укупно потписаних уговора у 2010. години учествовали са 44%, док је тај постотак у Републици Србији износио 24%, а Републици Хрватској 14%. У истом периоду регистрован је и раст броја директних споразума, који су исто тако нетранспарентни, у једном уговорном органу током 2009. године примјењен је чак 386 пута и то за набавке многих роба које су већ обухваћене у другим поступцима.

Шта је све то практично значило за пораст корупције у БиХ набоље потврђује податак да је 2008. године вриједност потписаних уговора по проведеним отворенм поступцима у укупној структури јавних набавки у БиХ износила 91%, а да је за непуне двије године, конкретно 2010. године тај најтранспарентнији и једино могућ поштени поступак сведен на само 37%, са тенденцијом даљњег смањења за 3% у овој години. Поређења ради отворени поступак у јавним набавкама ЕУ износи 82%, Хрватској 78%, а Србији 57%. Суштински проблем лежи у томе што су цијене које понуђачи нуде у отвореним поступцима ниже просјечно од 20 до 60% од цијена у нетранспарентним поступцима (директним споразумима, конкурентским захтјевима и преговарачким поступцима без објаве). Ако се има у виду посљедњи податак из Извјештаја Агенције за 2010. годину, јер за 2011. годину није сачињен, иако је новембар мјесец 2012., за разлику од наших сусједа који то раде шестомјесечно, нико у БиХ не зна ни стварно стање укупне висине годишњег трошења новца у јавним набавкама, јер износ од цца. 3.400 милиона КМ се односи на само 742 уговорна органа, а не и на све, јер сматра се да их у БиХ има више и од 2.000. Новинари чак и нама постављају питање зашто се иначе не прате и не обезбјеђују потпунији подаци и како је могуће да Агенција са 20 запослених за 7 година рада не располаже ни са основним релевантним показатељима, па очито није ни чудо како се није могао обезбиједити ни један од тражених података са листе питања Европске уније вазаних за актуелно присуство корупције у јавним набавкама у БиХ.

Поред наведених извјесно лоших показатеља, корупцију је увелико генерисала катастрофална слабост по питању правне заштите понуђача. Од око више од 8.000 жалби КРЖ/УРЖ-у, више од 50% истих је ријешено у корист понуђача против уговорних органа, али само формално јер као другостепени контролни орган није досљедно поштовао одредбе Закона. За период од 6 година ни један понуђач није обештећен, изречено је само 8 новчаних казни од 500 до 1.000 КМ од могућих 4.000, а поднесено је 5 кривичних и једна прекршајна пријава. Истовремено у око 60 пресуда Суда БиХ по тужбама у корист понуђача у овом сегменту ни један до сада није успио добити новчану накнаду, што вјероватно представља јединствен случај не само у европским државама. Наведена апсурдност јасно указује на сву бесмисленост борбе понуђача против починилаца корупције у јавним набавкама, јер исти поред силног малтретирања са подношењем приговора, жалби и тужби обавезни су да плаћају накнаду за таксу од 20, 50, односно 100 КМ. Дакле од оних који су били најупорнији у доказивању корупције, јер зашто би неко без разлога у уговорном органу кршио одредбе ЗЈН-а, ако нема лични интерес, највећу корист је свакако имао и државни буџет, који по основу такси годишње инкасира и до 80.000 КМ.

Непримјерена рјешења из актуелног, која се уз лоша новопредложена налазе и у Нацрту новог ЗЈН-а

1. Поред очито омогућене системске корупције, због превеликог толерисања провођења нетранспарентних поступака и злоупотреба одредби ЗЈН-а, на погоршање стања у јавним набавкама у великој мјери утиче и незаконито наплаћивање тендерске документације понуђачима, што за најдиректнију посљедицу има смањење броја учешћа понуђача на тендерима и немогућност успјешног провођења предметних набавки отвореним поступком због честог необезбјеђивања обавезно 3 прихватљиве понуде. Само за 9 мјесеци ове године уговорни органи су од понуђача незаконито наплатили тендерску документацију у износу од 600.000 КМ. Дакле наведено незаконито понашање уговорних органа које Агенција годинама толерише неминовно смањује број учесника и могућност ефикасног провођења јавних набавки због недовољног броја понуђача као и приспјелих понуда. Задржавањем у новом Нацрту, а тиме и у будућем ЗЈН-у наведене постојеће негативне праксе, незаконите наплате тендерске документације, неминовно ће доприносити споменутим слабостима, а уједно ће представљати јединствен случај у Европи, јер у законима ни једне европске земље, а тиме и наших сусједа није предвиђена наплата тендерске документације. Износ који уговорни органи добију од понуђача за документацију је неупоредиво мањи од новчаног износа који исти морају плаћати за поништавање и поновно оглашавање предметних набавки због непостојања 3 прихватљиве понуде, што јасно говори о нерационалности како у погледу губљења новчаних средстава уговорног органа, тако и у погледу неефикасности, односно великог губљења времена у провођењу поновљених предметних набавки. Нажалост многи уговорни органи управо из тих разлога често прибјегавају провођењу предметних набавки конкурентским захтјевима и преговарачким поступцима без објаве, а самим тиме чине још већу нерационалност и штетност по буџетска сретства, јер се цијене у таквим поступцима енормно дижу и на тај начин се још више угрожава јавни интерес који неминовно бива подређен коруптивним интересима појединаца.

2. Велику штету јавним средствима, поред многих других слабости, проузрокује необавезност доношења годишњих планова набавки, што је јединствен случај у Европи и за посљедицу неминовно има: непримјерен избор поступака, нереално одређивање висина планираних средстава за конкретно зацртане набавке, рокове њиховог провођења, трајања уговора и слично, што крајње негативно утиче и доводи пречесто до „ад хоц“ провођења набавки само и због свјесне намјере да се уђе у цајтнот како би се приступило провођењу нетранспарентних поступака. Наведени недостатак у погледу квалитетног и редовног планирања, према истраживањима Тендера за 9 мјесеци ове године, указује да је непотребно на рачунима уговорних органа задржавано просјечно 20% средстава више него што је то било потребно за реализацију потписаних уговора, а код уговорних органа на државном нивоу чак 48%. Напомињемо да у законима Европске уније као и Хрватске и Србије, доношење детаљнијих планова набавки на почетку календарске године је обавезно и кажњиво уколико се исти не донесу, дакле фактички ни једна јавна набавка не може бити проведена ако није планирана и за исту обезбијеђена финансијска средства.

3. По процјени стручних и упућених у проблематику јавних набавки и свакако УГ Тендера сматра се да недовољно оспособљавање набавних служби и несертификовање службеника утиче на скоро све слабости и пропусте у јавним набавкама. Такво стање свакако одговара коруптивном лобију, али га исто тако нажалост резолутно подржавају Агенција и њен Одбор, опредјељујући се да и у наредном периоду неодговорност и јавашлук у уговорним органима наставе успјешно дјеловање и тиме фактички умање могућности за доношење квалитетних планова набавки, израда тендерских документација, успјешног провођења предвиђених процедура као и досљедног праћења реализације потписаних уговора. Избјегавањем прихватања добрих искустава и пракси европских земаља и наших сусједа, који континуирано и упорно раде на јачању набавни служби као и лиценцирању и сертификовању најодговорнијих у њима, практикујући да вежу њихов рад за могућност даљњег продужетка ваљаности лиценци, односно сертификата, имаће и даље несагледиве посљедице по успјешно и квалитетно провођење јавних набавки у БиХ.

4. Велики проблем за успјешну правну заштиту понуђача по питању благовременог и квалитетног сачињавања жалбе представља непримјерено предвиђена могућност за увид у тендерску документацију најбоље пласираног и других понуђача по донесеној одлуци о избору, остављајући само могућност да се то ради примјеном одредби Закона о управном поступку. Наведени приступ, апсолутно неће моћи обезбиједити тражено у року од 5 дана када истиче и рок за подношење жалби, па би једино било упутно да се у одговарајући члан Закона угради могућност увида одмах по донесеној одлуци као што је у ЗЈН-у Хрватске, односно најкасније 48 сати као што то прописује ЗЈН Србије.

5. Задржавање у критерију за избор економски најповољније понуде подкритерија услови плаћања и у новом ЗЈН-у омогућиће манипулисање и захватање унапријед успостављеним дилом између уговорног органа и понуђача средстава у висини од 30% вриједности понуде. Готово редовна пракса у таквим случајевима била је давања рокова плаћања знатно дужих од 1.000 дана, што је свакако незаконито, а у суштини је представљало само фиктиван рок који је служио искључиво корупцији. Напомињемо да се наведени подкритериј не налази ни у једном закону земаља ЕУ нити наших сусједа Хрватске и Србије, дакле из суштинског разлога што се јавне набавке не смију оглашавати уколико средства нису планирана и обезбијеђена у текућој години.

6. Залагање креатора Нацрта ЗЈН-а да се одлуком Вијећа министара врши окрупљавање јавних набавки у значајној мјери може да угрози мала и средња предузећа због већ увелико присутне лоше праксе па и злоупотреба код примјене критерија квалификације понуђача. У ово вријеме актуелне економске кризе, на ову опасност увелико у Европској унији указује Европска асоцијација занатлија, малих и средњих предузећа, плашећи се управо од могућег доминантног протежирајућег коруптивног утицаја и спрега уговорних органа са већим корпорацијама, а истовјетно мишљење и став има и УГ Тендер.

7. Интенција да се успјешно помогне преживљавању па и опстанку малих и средњих предузећа, Европска унија у предложеним Директивама за 2011. годину изналази у додјељивању обавезно једног ЛОТ-а у оквиру сваке од проведених значајнијих набавки понуђачу који нема најповољнију понуду ни за један од ЛОТ-ова. Са оваквим коректним и одговорним ставом према малим и средњим предузећима у потпуности се слаже и подржава наведена Европска асоцијација, а на истом већ 5 година упорно инсистира и УГ Тендер. Нажалост, разумијевање и смисао за такво нешто Агенција и њен Одбор до сада нису имали, јер коруптивни лоби очито не жели да угрози свој интерес, па и да мешетари са превеликим бројем ситних понуђача. Они у својој мегаломанштини очито траже велике за коруптивни договор, дакле хуманост, коректност и намјера да се допринесе заштити и опстанку малих и средњих предузећа њих уопште не занима, јер они свакако не осјећају економску кризу и како ствари стоје њих очито измишља и велича само сиротиња и свакако непријатељ власти.

8. У предложеном Нацрту, за неповјеровати утврђује се могућност да уговорни орган може елиминисати понуђача, односно одбацити понуду ако иста садржи више ЛОТ-ова него што је уговорни орган дозволио својом тендерском документацијом. Овакав став и приступ априори дискриминише и онемогућује понуђача да учествује за укупној предметној набавци, што није у складу са тржишним законима, јер остаје крајње отворено питање, за које то ЛОТ-ове и који од понуђача може да учествује. Ако је у питању дисперзија ризика за уговорни орган такав проблем се једино може успјешно ријешити доношењем одлука о избору већег броја добављаљача у складу са интересима и опредјељењу уговорног органа.

9. Креатор у новопредложеном Нацрт није практиковао, што је чинио у предходним нацртима да побројане прекршајне одредбе веже за конкретне чланове Закона, чиме ће у многоме отежати, прије свега понуђачима да у жалбама повезују почињене незаконитости у уговорним органима за конкретне чланове, што није пракса у ЗЈН-овима Хрватске и Србије, а и других земаља. Посебно велики пропуст у Нацрту представља изостанак низа битних обавеза које би као и у законима других земаља морале бити обухваћене новчаним казнама, као што су: недоношење планова набавки са свим релевантним елементима и обавезно објављивање на wеб страници; недостављање одговора за појашњење тендерске документације; необезбјеђивање благовременог увида у податке по донесеној одлуци о избору; ако онемогући оспособљавање и сертификовање службеника за јавне набавке; ако на порталу јавних набавки не објави измјене потписаног уговора; ако ненадокнади трошкове поступка понуђачу по рјешењу УРЖ/КРЖ.

10. Поред низа примједби које Аналитички тим има на рјешења и механизме који су непримјрени, а који се нуде у предложеном Нацрту посебно ћемо указати и на непримјереност новчаних казни за одговорна лица у уговорном органу и понуђачу. Апсурдно је да се казна до 15.000 КМ изриче уговорном органу, јер се иста плаћа искључиво од средстава пореских обвезника и грађана, док се за одговорно лице у истом, који је доприњео злоупотреби Закона предвиђа највећа новчана казна до 3.000 КМ. Наведена висина казне јасно говори да се одговорна лица у уговорном органу просто стимулишу, а по мишљењу многих и подцјењују са тако минималним казнама, које би биле фактички стимулативне, па би исте по предлогу УГ Тендера морале износити најмање 30.000 КМ за одговорно лице у уговорном органу, а у понуђачу 20.000 КМ, јер на томе инсистира Директива ЕУ из 2007. године која истиче да је „потребно предвидјети прописе за учинковите, размјерне и застрашујуће казне“, а исти став је и чувеног нобеловца Гарy Бецкера који каже да се корупција мора учинити неисплативом, дакле да свако онај ко се дрзне да посегне за коруптивним радњама мора бити ригорозно санкционисан. Примјера ради, новчана казна за одговорно лице у уговорном органу предвиђена ЗЈН-ом Хрватске износи 27.000 КМ. Пред очима свих грађана, а поготово најодговорнијих у овој држави, стално би морало да „лебди“ утврђено аксиолошко правило Европског суда за људска права да је „јавни интерес изнад интереса и ауторитета сваког поједница, па и државне тајне“, гдје смо ми у свему томе?!

Питања која су Тендеру поставили новинари везана за актуелно доношење новог ЗЈН-а, а која су била предмет договора руководстава водеће двије политичке партије у Парламенту БиХ

a) Да ли ће и у којој мјери предложена висина административних такси за подношење жалби од 100 до 100.000 КМ утицати на ефикасност правне заштите понуђача и успјешнију борбу против корупције? – Аналитичко – истраживачики тим Тендера сматра да је такав приједлог крајње контрапродуктиван и да ће увелико бити у функцији одвраћања евидентно оштећених понуђача да подносе жалбе. Поставља се суштинско питање када ће и ко коме враћати 50.000 или чак 100.000 КМ за плаћену таксу јер у пракси поступци правне заштите укључивањем и Суда БиХ трају и до 6 година. Такве апсурдности нема у пракси земаља ЕУ ни наших сусједа који далеко озбиљније, студиозније и антикоруптивније приступају овој проблематици од политичког, законодавног и институционалног фактора у БиХ. Примјера ради у Хрватској се таксе за подношење жалби крећу од 810-7.300 КМ, а у приједлогу ЗЈН-а Србије од 740 КМ до 0,1% вриједности понуде. Дакле, интенција најодговорнијих политичких фактора да се драстичним висинама такси смањи број жалби, апсолутно ће уродити плодом и постићи жељени циљ десетковања највећих ентузијаста у борби против корупције, на посљедњем најплоднијем пољу располагања јавним финансијским средствима. Биће то најбољи доказ владајућих да се корупција убрзано повлачи и смањује, што исто годинама тврди директорица Агенције за јавне набавке, шаљући домаћој и свјетској јавности поруку да корупције у јавним набавкама у БиХ нема, јер нема ни судских пресуда.

б) Како Тендер види најављену могућност да се ЗЈН у Парламенту донесе по хитном поступку? – Аналитичко – истраживачки тим Тендера сматра да без потпуније расправе у Парламенту, а тиме и одсуства сваке могућности за сучељавање ставова делегата са аргументима и чињеницама, био би не само антидемократски чин, већ и крајње површан и само формалан приступ изузетно значајном проблему или боље рећи злочин по будућа средства пореских обвезника и грађана, јер је у питању доношење кључног реформског Закона најзначајнијег за домаћинско трошење јавних средстава. Такав однос посматран са теоретског аспекта не би био само у домену ендемске односно системске него и црне корупције. УГ Тендер али и шира стручна и демократска јавност се нада да до тако нечега неће доћи, иако живимо у земљи свакојаких чуда, био би то уједно и знак „да је ђаво однио шалу“ и да је коруптивни лоби у потпуности преузео контролу над трошењем јавних средстава у јавним набавкама.

Велика очекивања да ће доношењем новог ЗЈН-а простор за могуће манипулације и злоупотребе бити минимизиран а тиме и могућност за корупцију, УГ Тендер види у датим надамо се искреним обећањима, добијенх од задужених представника готово свих политичких партија које чине Парламент БиХ, да ће подржати сва конструктивна, квалитетна, корисна и ефикасна рјешења у Амандманима које ће им УГ Тендер понудити у вријеме вођења расправе у Парламенту и који су искључиво у функцији заштите јавног, а не интереса корумпираних појединаца заштићених системском корупцијом која је дубоко укоријењена у институцијама и тиме постала легална.

Из свега презентованог, а нарочито готово претећих мјера од кључних политичких субјеката, све више постаје очито да ће УГ Тендер и друге организације цивилног друштва као и сви одговорни, коректни и добронамјерни појединци и институције у овој држави још дуго морати водити упорну и жестоку борба против оних који безобзирно завлаче руке у џепове пореских обвезника и грађана знајући да су као медвједи заштићени од стране непрофесионалних, несамосталних, некомпетентних, неефикасних и нетранспарентних органа и институција.

Стога је више него очито да за нужан реформски пут у овом сегменту који би водио БиХ бржим европским интеграцијама, постоји евидентна опасност да буде још излокванији макадам умјесто пожељног и очекиваног асфалта, који би то заиста и могао постати прихватањем антикоруптивних рјешења и механизама које нуди УГ Тендер, а која су искључиво у функцији заштите јавног интереса и вишеструке друштвене користи. Зашто и коме то није у интересу, ваљда је свакоме јасно, зато учинимо све што је у нашој моћи да почетак успјешног заустављања дивљања зла корупције буде доношење новог заиста антикоруптивног ЗЈН-а.

Аналитичко – истраживачки тим
Удружења грађана „Тендер“