У име оца и политичког сина: Босићев добојски гамбит

Рекордер по броју личних гласова у избору за ПСБиХ у досадашњој историји, каже да ове године неће бити на листи.

недеља, јул 8, 2018 / 21:44

Пише: Марко Шикуљак

Једна од идеја коју смо на Фронталу бацили на папир под ставком “било би добро урадити” била је да се послије избора направи поређење резултата појединаца.

Окидач за идеју је био Младен Босић, јер смо сматрали занимљивим видјети да ли би био близу рекордном резултату који је остварио 2014. као предсједник СДС, четири године касније као тек један од функционера те странке. Очекивана претпоставка је била да би број личних гласова пао. Човјек на функцији није дебео, већ елегантно попуњен. И сви се боре за његову наклоност, што престаје чим функције више нема

Будући да наши медији хронично пате од површности и мањка било какве креативније анализе, држали смо ову идеју за генијалну. Али она изгледа пада у воду након јавног Босићевог иступа у медијима, у којем је поручио да не може бити на листи чији је носилац Обрен Петровић. Поручио је да су Петровић и он два различита профила, те да је Говедарица, који је пресјекао дилему око носиоца листе, изабрао систем вриједности који представља Петровић. И који не може да представља Босић, па самим тим ни да са њим буде на истој листи.

Потписник ових редова имао је прилику да за један угасли часопис интервјуише Босића. Предсједник СДС приватно оставља бољи утисак него на ТВ. Без проблема је признао да је његова лична грешка тада актуелни Ненад Стевандић који је у том периоду напустио странку. Вјерујем да би многима Босић био симпатичнији да је у ТВ интервјуима имао и црту ноншаланције којом је на питање да ли је то једина грешка, одговорио: Их, па било их је много.

Јер новине се слабије читају, а многи му у листу грешака књиже подршку Стевандићу из 2012. Босић је тада признао да је тражио да се за градоначелника Бање Луке подржи Чавић, а да је Стевандићево инсистирање на кандидатури био знак да га је већ тада требало избацити из странке.

Из тог интервјуа остаје и одговор у вези са сада актуелним Обреном Петровићем. Босић је “попеглао” критике на рачун градоначелника Добоја, ријечима да је у питању политичар локалног нивоа, који се понекад не сналази у “високој политици”. Петровића не треба цијенити по изјавама које даје, а које противници узимају као примјер “пробосанске политике”, већ по ономе што је урадио у Добоју.

Није само манир политичара да о свему “проговоре” тек онда кад изгубе позицију. То је типично људско понашање у свим областима живота. Питање је да ли то има неког значаја, и да ли је Босићева реакција добра. Јер није јасно са чим се у вези са Петровићем не идентификује Босић. Сулудим и крајње спорним изјавама да му је Сарајево ближе од Бање Луке, или са крајње сумњивим резултатима локалне власти у Добоју? И да ли би и једно и друго могло да се попегла као у поменутом одговору, да је Босић одређен за носиоца, а Петровић за трећег на листи?

Ипак, тема која је на сцени је далеко занимљивија, па да би стигли до суштине, у разради треба навести Босићеву последњу изјаву. Навео је да има најмање права да коментарише одлуке које доноси Говедарица пошто себе сматра најодговорнијим што је он постао предсједник СДС. У овој ситуацији, Босић је од Говедарице очекивао да уради нешто што ни он сам није радио за мандата.

Људи потцјењују учење кроз примјер који дају, па се зачуде како им се дјеца понашају. Мисле да их неко други квари, али забораве да ће дјеца радити не оно о чему родитељи “трубе”, већ ће опонашати оно што они раде, несвјесни да им тако дају примјер.

Говедарица је дајући предност Петровићу, урадио оно што би урадио његов политички отац. У цајтноту избора, у сукобу двојице чланова странке, изабереш онога ко ти на кратке стазе, до избора, доноси више користи. Гласова.

Када је 2006. постао предсједник СДС, Босић је постао познат по искључивању из СДС, толико да је кружио виц да се њему треба обратити ако сте заборавили да искључите ринглу. Човјек зна како се искључује. Па чак и на даљину. Када је учврстио власт у странци, услиједио је период када су проблеми рјешавани прекривањем, па избацивања није било толико. Било је оних који су одлазили, јер нечим нису били задовољни.

У страначким животу, људи се на локалном нивоу боре за подршку централе, па ако је нема, чекају даље или одлазе. СДС је напустило доста чланова, а испоставило се да је то била грешка централе. Рецимо, у сукобу млађих и старијих чланова СДС у Градишци, млађи су изабрали да оду. Тако је СДС остао без тројице од пет одборника: Адама Шукала, Горана Ђорђића и Жељка Благојевића. Двојица која су остали били су Саша Лазић и Ђорђо Крчмар. Ни они данас нису чланови СДС, прешли су у ДНС. Крчмар након што је произведен у делегата у Парламентарној скупштини БиХ. Ту негдје треба урачунати и Славка Дуњића, народног посланика из Градишке, који је такође напустио СДС, и прешао у странку која је блиска власти. За разлику од поменутог тројца који је ушао у СНС, а и након тога су били савезници бившој странци.

Дакле, погрешан избор који је направило руководство СДС, све плашећи се резултата на неким следећим изборима давали су двоструко лоше резултате. Одлазили су прво они који нису добили подршку, а они који су је добили, одлазили су касније, кад је много више бољело. Примјера вјероватно има у другим локалним одборима. Босић није смио рећи Мићи Мићићу да је доста, и да странка подржи Златка Максимовића за градоначелника 2016. Максимовић је отишао, што је оцијењено као мање зло него да је отишао Мићић. Али поучени примјером из Градишке, не значи да се неће догодити и други дио неминовности.

Задатак страначког врха јесте и то да “ишчисти” странку добрим кадрирањем. Некад је то болан процес, јер избор између двије струје као резултат донесе то да увријеђени оде. А за то никада није добро вријеме, јер увијек су неки избори на реду. Није вјероватно тајна да је Босић покушао да сузбије утицај Обрена Петровића у Добоју. Питање је да ли је то било реално могуће, јер у Добоју није било тамошњег Златка Максимовића, којим би се могао замијенити Обрен, као што је у Бијељини могао Мићић. А ни у Бијељини Босић није направио ризичнији потез. Још мање је за очекивати да се одлучи да уради оно што је неопходно, а то је најурити Петровића. Па колико кошта, да кошта.

Кошта много, јер странке нису спремне да се одричу општина, посебно већих, чији буџети су најфлуиднији, и значе доста кад су општи избори у питању. Одрицање од Петровића значило би предавање Добоја, а самим тим и његовог буџета. То што би се ствари истјерале на чистац, и што би добојски бег, иако је у очима добојских СНСД-оваца велик као велики везир, вјероватно постао отворени савезник СНСД, мала је утјеха за руководство СДС.

Говедарица је бирајући између Босића и Петровића направио босићевски избор, не желећи да се се одрекне Добоја. Босић му то не може замјерити, прво јер је Петровић проблем који он сам није ријешио. Као и много других, који само чекају да Говедарица изгуби изборе, па да затраже његову оставку. Или да побиједи, па да као предсједник Српске преда некоме другом вођство СДС. Ово није правдање Говедаричиног избора, већ чуђење Босићевом реакцијом. Јер он тренутно звучи као неко ко планира да напусти странку. А Младена Босића није лако замислити као новог члана ДНС. Или да га видимо на РТРС како прича све оно што причају прелетачи из СДС: Да у СДС владају локални барони, да СДС води пробосанску политику, да је напуштен изворни програм СДС. Не може рећи ни основну мантру, да су скрајнути кадрови из Крајине. Јер Босић је из Брчког.

У друштву ниске политичке културе, најчешћи избор некога ко изгуби дуел у странци јесте да је напусти. Изузетак је Игор Радојичић, који мјесецима ћутао, игнорисао сваки позив да каже било шта о свом положају, али није напустио СНСД. Иако су можда у странци то од њега очекивали, и радили на томе да ту одлуку изнуде. Радојичић је све то прегрмио, сачекао да се ситуација промијени, да постане потребан странци за локалне изборе, а потом да почне освајати позиције почев од бањолучког одбора па навише. Први пут када се огласио, рекао је да се у политици не ломи преко кољена, као што неки замишљају.

Шта би могао да уради Босић, у много бољем положају од Радојичића тада? Када је већ чуо да Обрен нема намјеру да остане локални бег, већ да узме активну пензију на позицији у Сарајеву, требао је почети правити локалне савезе. Петровић у Добоју нема толику базу колико неки замишљају да има, чак и да за њега гласају и добојски опозиционари, само да га испрате у Сарајево. Унутрашњим навођењем гласова на појединце, СДС-овци (али и остали из коалиције за ПСБиХ) из Бијељине, Лопара, Угљевика, Брчког, Шамца, Дервенте, Брода, Модриче и Теслића, могу да избаце Петровића не само са прва два мјеста колико СДС у тој јединици може да добије делегата за ПСБиХ. Могу да га спусте на понижавајуће седмо мјесто, уколико договоре шест имена за које ће гласати сви, уз бојкот добојског градоначелника. Којем би се након таквих резултата, могло поручити да је вријеме за пензију. А све то би било много ефектније уколико је Петровић носилац листе. И то је нешто у чему би интерес могао пронаћи не само отац, већ и политички син. Да ли би у томе интерес нашао Мићо Мићић, друго је питање, али ту се опет враћамо на дилему коју је Босић раније имао.

Све у свему, политика је посао у коме се мора гледати и краткорочно, и дугорочно, доносити одлуке које се односе на оба плана, не запостављајући ни један. Босићева критика Петровића само руши шансе СДС пред изборе. Његове гласаче, уопште гласаче СДС који не мисле добро о Обрену Петровићу оставља без преференцијалног избора на листи. Мораће се помирити да ће својим гласовима индиректно помоћи Петровићу да оде у ПСБиХ, или да не гласају за листу СДС. А све из разлога јер Босић не може бити на истој листи са човјеком, коме је три пута одобрио кандидатуру за (градо)начелника.

Умјесто учења на Радојичићевом примјеру, Босић као да бира да буде Мирослав Миловановић, који је постао највећи бунџија у редовима СНСД, тек кад је изгубио челно мјесто бијељинског одбора.  Од Босића се ипак очекивало више. Уколико нешто друго није по сриједи, јер често скривени иза великих ријечи и принципа стоје много мањи лични мотиви.

За једну странку је најбоље када се на листи налазе људи који су спремни да се међусобно боре за гласове, из престижа или којечега, и привлаче гласаче из различитих “базена”. Говедарица је стога морао наћи начин да има обојицу на листи, уколико је потребно и уз помоћ на већ поменутом инжињерингу на страначкој листи. Уколико нешто друго није по сриједи.



12 КОМЕНТАРА

  1. Несрећна Биљана и други, па онда Калинић, поготову Драган Чавић, па онда Босић, растурали су и уништили СДС. Сад ће СДС, својим незнањем, јер нема квалитетних кадрова да му помогну да одржи и ојача странку, уз “игру“ коју воде моћнији од њега, растурити Вукота Г. Све иде у прилог ономе који то није заслужио, а то је М. Додик. РС нема озбиљну политичку личност: поштену за коју се не веже никакав криминал, која је учествовала у одбрамбено-отаџбинском рату макар 2 године, стручну и способну, од угледа, која је српски националиста, а није шовиниста, која пише искључиво ћирилицом, која добро познаје економију, али и историју, културу и обичаје српског рода, која говори макар руски и енглески језик и коју народ поштује и воли.

  2. Босић је, упркос киксевима које је својевемено направио тзв, подмлађивањем руководства СДС-а, имао прилику да унутар Републике Српске и њених институција учини много на јачању Српске критичким супротстављањем Додиковој букументи која је ојадила Републику у њиховим посљедњим мандатима на власти у толлкој мјери да је право чудо да је нису потпуно урушла.
    Подсјетимо само на слом банака, на аферу Вулић, те аферу Радишић и Станковић.
    Умјесто борбе за своју Републику Босић и његови, да не кажемо чобани, како не би увриједили часне чуваре стоке, у беспоштедној борби за преузимање власти од Додика и СНСД-а срозали су се на дно с кога ће тешко да се дигну на наредним општим изборима. Уз све то. они су, случајно или вољом неких инсајдера омогућили да Додик опстане на власти, наравно, уколико га не сруши бунт који је у току.
    Иако Босић није политички неписмен дилетант, он је, хотећи или не, довео на чело СДС-а заиста дилетанта Говедарицу због чега се Огњен Тадић осјетио непожењним у СДС-у и напустио га.
    Петровић Обрен је иста прича у другом паковању. Он као полигамиста (Супруге су му Цвијета и Аида) одавно не обавља народни посао за који има „повјерење“ народа, односно понаша се као неко кога народ није бирао, Више времена је провео водајући по европским клиникама рођењем неспособно дјетете, које је стекао с Аидом, ради тражења лијека него што га је провео на радном мјесту. ( Предње наводимо као чињеницу а не из зле намјере, јер нам је жао дјетета од зла оца) Опстао је на мјесту начелника у више мандата захваљујући Додиковом „омладинцу“ од 80 и кусур љета Урошу Гостићу с којим је у дилу децнијама.
    Наведену чињеницу је знао као што и данас зна Младен Босић, међутим, жељан гласова за СДС пуштао је да Петровић брука СДС свуда а највише пред борцима херојског града Добоја које је унизио до дна.
    Они који имају храбрости у граду Добоју одавно казују како је Обрен до сада најуспјешнији референт за питања ИВЗ (Исламска вјерска заједница) у овом граду, те да су му стварне газде исламски великодостојници ИВЗ у Зеници и Сарајеву (Муфтија зенички и реис босанско-херцеговачки). Наведену нечасну игру око Добоја мора једног дана платити и Милорад Додик због „Старог пања“, како одмила у Добоју зову Уроша Гостића, Управо, на исти начин како је кажњен Босић који данас пере руке од Обрена Петровића кога је три пута до сада кандидовао за градоначелника Добој, цех треба да плати и Милорад Додик..
    Челни људи из СПЦ (Зворничко-тузлансака епархија и Добојско намјесништво) јавно су својевремено изрекли јавно критику СДС-а и Петровића,али СНСД није никада направио протестни скуп у Добоју таквим и сличним поводом. Насупрот томе, штитио је Петровића баш као да је медвјед из властитих редова.
    Надамо се са ће с предстојећим изборима Петровић отићи заувијек у Сарајево, гдје му је објективно и мјесто. Надамо се да његов глас у Парламентарној скупштини БиХ неће бити пресудан да се у наведеном органу већински доносе одлуке на штету СРба.

  3. Господин Босић за оне који га познају али и разумију представља оличење часног човјека, поштеног и патриотски оријентисаног. Човјек који је први покушао да у политику уведе принцип одговорности и морала, појмове за које ће већина рећи да су неспојиви са савременим политичким животом. Наш проблем је што морално изопачене ствари прихватамо као нормалне уколико медиокритети објасне да су исти политички прихватљиви. Нимало не чуди што у овој мочвари људи попут њега нису цијењени нити прихваћени на прави начин. Једноставно је сувише образован, квалификован, непоткупљив и обзиран за пук који је навикао да се клања апокрифним величинама чији је бог мамон. Занимљив је тај ендемски, српски мазохизам по којем онај који не зна себи неће знати ни другоме. Систем вриједности не постоји или постоји али по мјери девијантних умова. Ипак сматрам да ће Говедарица схватитии грешку и исту исправити просто зато што господин Босић пуно значи СДС и од њега се и даље пуно очекује.Његове посљедње одлуке подигле су моралну љествицу на висину коју сумњам да ће икад ико од људи који се политичарима зову дохватити. У сваком случају, желим му наставак успјешне политичке каријере и да никада не клоне снагом!

  4. Јасмине,

    ти си мој зелени, није твоје да мислиш, овдје искључиво вођу зелених слушаш и онда „потписујеш“, јебем ти учитељицу, једино да није која ракија опет радила?

    Немам ништа ново рећи за човјека који је кривац за моју чувену колумну из маја 2014 године, колумну под називом „САВЕЗ ЗА (НЕ) ПРОМЈЕНЕ У СРПСКОЈ“.

    Иначе, фино сам му неки дан, седам дана прије сигурног пораза од Обрена,пораза на том неком СДС тијелу, предложио да се повуче.

    Иначе, једноставно је поштено да свако ко је имао шансу и није помогао Српску, треба да оде сам, или да га говњивом мотком отјера народ.

    Сад нека ми опросте они који су се оправдано нашли прозвани(част изузецима), наравно.

    П.С. мајке ми, не знам ко нас више спашава и позива се на част, да ли ови стари, или ове јуноше?

    Мислим нешто, ови стари полит-образ, код својих жена, али на коју се част позивају ове јуноше?

    Па они не требају у својим младим данима баш да имају част, ако ништа треба да бар мало изгубер образ, бар им ја то од срца желим.

    Колико ја знам ову прву поставу данашњих бунтовника, оних које сам ја изгледа изазвао колумном „БУНИТЕ СЕ МЛАДИ, СВИ ВАС ЛАЖУ И ЗАЈЕБАВАЈУ, добро се те јуноше буне, али су ми изгледа слаби са дамама, а то је мени као часном примјеру на ту тему много битно.

  5. Одличан је текст, а одлични су коментари. Оштри, али добронамјерни и цивилизовани.

    Прво се поставља питање имамо ли правода се мијешамо у унутрашње ствари и одлуке странке СДС? Немамо. Али као грађани свесни чињенице да се власт сама сахрањује, сахрањујући истовремено српски корпус западно од Дрине, дубоко смо свјесни да оваква опозиција тешко да може зауставити агонију, направити радикалан заокрет, који би вратио наду да ипак можемо опстати и остати на овим просторима.

    Господин Босић је показао људске особине, поднио одговорност због пораза 2016. године. И сада поентира непристанком да дијели исте вриједности са господином Петровићем.

    Проблем је ту што ни господин Босић ни господин Говедарица нису „чврста рука“, као што је Додик у СНСД-у. Странка им функционише као савез локалних кнезова. Добронамјерно сам годинама указивао на погубност компромиса господина Босића са СНСД (оно партнерство на БиХ нивоу, гдје је Додик успут откачио СДС вагон, приколицу), па са партнерима из ФБиХ, коалиционим партнерима (и сада би у случају побједе господин Чавић био премијер) и на крају са властитим локалним кнезовима. Јесу они Петровића (па Говедарица чак и Бабаља) склонили од јавности, па скоро да човјек то и похвали, али онда хладан туш – носиоци листа Бабаљ и Петровић.

    Треба рећи да Петровић може донијети више него Босић у овом моменту (2014. ноје био кандидат, па је СНСД у Добоју имао више гласова), али ће у свим другим општинама и јединицама умањити број гласова, јер народ неће Петровића умјесто Додика, већ људе попут господина Милићевића или нове, млађе снаге. Али Ђога, не Бабаља.

    Да је господин Босић избацио из странке Петровића, краткорочно би изгубио, али дугорочно сигурно добио. Исто вриједи и за друге, који си касније напуштали сами странку. А гдје су нова лица? Гдје су нове генерације? Чини се да Говедарица хода стазама које је утабао Босић, а није тешко закључити куд воде. Првенствено њега лично. А сад има животну шансу. Ја сам увјерен да он размишља слично нама, али ипак нема моћи или храбрости да до краја очисти странку и крене с млађим снагама прије но се угасе.

  6. Uroš Gostić je, kao i Obren Petrović, član i potpredsjednik dobojskog SDSNSD-a. Pogodite ko je predsjednik. Istražite ovu tabu temu koja uveliko prevazilazi dobojske okvire, i koja otkriva razbojničko naličje partitokratije i sumanutih, partitokratskih svađa – pokazuje ih kao instrument unutrašnje okupacije Republike Srpske, bez koje ona vanjska okupacija jednostavno ne bi funkcionisala.

  7. Босић је показао своје препознатљиво лице ситног калкуланта, али од Вукоте није тешјо бити паметнији.

    Његова калкулација се своди на то да у случају пораза, а Босић га већ види, он не буде кривац, а у случају побједе, Вукота му обећао функцију.

  8. Ћудна јада од Добоја града….. СзП-овске, Бакирове & Ди џеј К(о)рмак-ове касабе и СДС-ове Заједнице општина турског и потурченог свијета… Добоја, Бијељине, Јање, Лопара,Кораја, Теслића… и васцијелог Ердогановог дуњалука под фес’ћем небеским!?

    Да нам дуго, дуууууго поживи ефенди НАТО-ИФТАРовац О’брен/Омер-бег „Мујо од Добоја“ Петровић… и врли му јаран хаирли-токмак Др Аган „Змај/Мујо од Прњавора“ меХкић.

    Правда за Д(ж)авида!……… и Рајкана Вас(ков)ића!

    ПОМОР ПРЕДСЈЕДНИКА СРПСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ – УЗРОЦИ И ПОСЉЕДИЦЕ

    Само велика политичка странка, унутра демократски устројена, са унутрашњим „уставом“, који се зове Правила и Процедуре, која је својеврсна политичка породица, може да у неком изборном ритму, четири или двије године, мијења предсједника странке.
    Али. Такве нема.
    Она која све то није а све друго, и више јесте, тим се уништава и претавара у конгломераторијум интересних буљука.
    Она која је лидерска, а све то нема, вишеструки је скуп интересних буљука који зависе од Шефа, и, кад промијени Шефа, оде све „упиздуматерну“.

    Шта да радимо.
    Ништа. Осим да сазнамо зашто је, барем нешто од тога, тако и шта може да произведе.

    еСДееС је промијенио, ономад, Босића и изабрао Говедарицу.
    Босић је то заслужио.
    Али, Говедарица није.
    Што је сљедствено промјенама Караџић – Буха, Буха – Калинић, Калинић – Чавић, Чавић – Босић.
    Караџић је био лидерско-кабадахијски предсједник странке.
    Касније је Додик то технолошки усавршио у лидерско-макијевелистичко лидерство.
    Сви други су само обављали своје промјене.
    На аналфабетски начин.

    Српска Демократска Странка је скоро ко коров. К’о пирика. К’о сијерак.
    Коликогод откидаш и чупаш, она и даље постоји и тићи се.
    То није покуда.
    То је похвала чврстом чланству и бирачком тијелу, којем руководитељства еСДееС-а нису дорасла и нису га заслужила.
    Та руководитељства су еСДееС претварала у групу интересних САО, или га, пак, потчињавала као своју интересну групу.

    Тиме се објашњава овомандатно неславно ПОТУРИЧАРСТВО Српске Демократске Странке. У коју га је вјешто гурнула ЈЕДНА АМБАСАДА и МЛАДЕН ИВАНИЋ, оставивиши манипулативни ПДП, прикривен иза тога.

    Босић је то учинио, и пристао, ради свог интереса.
    Помислио је да му не лажу кад су му рели да он има „Мисију“. Можда је мислио да ће постати и ПријеЦедник Босне. У Брчкоме „Столном Граду“.

    Ко се једном окупа на Брки, тај са Брке силазити неће.

    Због такве унутрашње технологије. еСДееС се, у цијелом овом мандату, не само током Уличне Анархије „Правда За Д(ж)авида, ослања на аморфне параполитичке масе, уличних протеста и окупљања.
    Какав је био онај парковски скуп у Бањалуци и какав је, још израженије, ПЗД.

    Да је Есдеес, у Бањалуци начинио ускостраначки Скуп, са пет и више хиљада присутних, показао би своју снагу, ојачао Странку и осоколио и неопредијељене бираче, или туђе који се колебају.
    Али, они то не могу. Јер губе општине, губе људе, распуштају општинске одборе. А одбори доводе чланове на велики скуп.

    Зато се, законито приклањају параскуповима, параслојевима и парабирачима.
    Крију се иза њих.

    А никакве „гласовне“ користи од тога, за њих, неће бити.

    Дакле.Поптуно су повезана, очекивана и логична три процеса.

    1. еСДееС-ова технологија Промјене Предсједника Странке.

    2. Колаборација, Потуричарство и Издаја Српске.

    3. Сакривање иза туђих покрета, комешања и таласања.

    У томе је Говедаричарење над Босићем и пристајање уз Обрена, само једна мала епизода.
    Није то само освета Босићу, или његово поништење, да се, у октобру, који се први изгуби, он не појави као претендент, већ и мали гатачки макијавелизам.

    Говедарица рачуна да ће МУСЛИМАНСКЕ ГЛАСОВЕ у Добоју, које добије Обрен/Омер, добити и он у трци за Предсједника Српске.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *