Судбина напретка у Српској, на примјеру хоризонталне сигнализације

Код нас се не штеди када треба да се уведе нека инвенција, која се обично преплати страним компанијама и њиховим домаћим посредницима блиским власти. Нико послије не мисли о одржавању и колико кошта.

недеља, фебруар 18, 2018 / 06:22

Фронтал је већ писао о баналним стварима, као што је могућност да мјесецима нико не примјети да су прегориле све (али баш све и то мјесецима) илуминационе сијалице код споменика Жртвама геноцида у Јасеновцу, испред Народне скупштине Републике Српске.

Но, то ни не чуди, обзиром на шта споменик личи и да већина грађана нема појма ни да постоји, нити зна шта је уколико им на њега покажете.

Пјешачки прелаз на мосту КАБ (полтронизован малограђански назив „Венеција мост“), заиста је дуго био неосвијетљен и опасан за пјешаке једнако као и онај нешто ниже низ улицу, између студентског дома Никола Тесла и улаза у Економски факултет универзитета у Бањој Луци.

Међутим, након уградње сијалица у асфалт, тај дио инфраструктуре је заборављен, као што се заборавља и већина ствари које се растрошно натоваре на буџет „генијалним“ или „модерним“ замислима тада актуелне власти, које обавезно не смију имати извјештаје, процјене и статистике исплативости у оваквим случајевима.

Власти остану или се промијене, а њихове генијалне и модерне инвенције спадну само на једну сијалицу која тужно трепће у мраку наше неуредности и непланираности.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *