Српска поново због ММФ предала надлежност

Влада РС обавезала се ММФу, на потписивање Меморандума о разумијевању о финансијској стабилности, којим је предвиђена размјена информација и сарадња на пољу супервизије банака између Централне банке (ЦБ) БиХ, Агенције за осигурање депозита (АОД) и ентитеских агенција.

уторак, фебруар 6, 2018 / 10:02

Влада Републике Српске обавезала се, у најновијем допунском Писму намјере које је БиХ упутила Међународном монетарном фонду (ММФ), на потписивање Меморандума о разумијевању о финансијској стабилности, којим је предвиђена размјена информација и сарадња на пољу супервизије банака између Централне банке (ЦБ) БиХ, Агенције за осигурање депозита (АОД) и ентитеских агенција, сазнаје пословни портал Капитал.

У новом допунском Писму намјере које је ММФ-у упућено 29. јануара, а које је у посједу портала Капитал, наведено је да је једна од кључних реформи која има за циљ јачање сарадње и размјене информација међу институцијама у финансијском сектору припрема Меморандума о разумијевању о финансијској стабилности под покровитељством Сталног одбора за финансијску стабилност (СОФС).

„СОФС је усвојио акциони план и формирао међуинституцијску радну групу за израду текста нацрта који укључује унапријеђену размјену информација и аранжмане сарадње у пољу супервизије, приправности за кризу и управљање кризом, те надзора над системским ризиком, све у складу са препорукама особља ММФ-а. Први нацрт меморандума о разумијевању о финансијској стабилности достављен је особљу ММФ-а. ЦБ, АОД, Агенција за банкарство ФБиХ, Агенција за банкарство РС и друге надлежне стране ће потписати меморандум до јуна 2018. године, у складу са препорукама ММФ-а“, наведено је у Писму намјере.

Централна банка постаје главни актер финансијског сектора

Потписивању меморандума претходиће договор између ових институција, а у вези са методологијом на основу које ће се одређивати системски важне банке.

„ЦБ БиХ, АОД и ентитетске агенције за банкарство ће договорити идентичну методологију за одређивање системски важних банака, усаглашену са особљем ММФ-а, коју ће у марту усвојити надлежне институције. Идентична методологија и улазни подаци су важан предуслов за ефикасну сарадњу супервизора и надзор над системским ризиком“, истиче се у писму.

Саговорници тврде да се овим меморандумом угрожавају надлежности РС и да се Централна банка БиХ се појављује као главни актер банкарског и финансијског сектора иако нема законских могућности да обавља контроле или надзор субјеката обухваћених супервизијом агенција за банкарство.

„Меморандум предвиђа да ЦБ БиХ буде задужена за праћење системског ризика и давање препорука за примјену мјера ублажавања системских ризика што је у супротности са Законом о банкама РС. Централна банка не треба да се бави пословима агенција за банкарство, већ само да координише њихове дјелатности“, наводи наш добро упућен извор.

Додаје и да предложени меморандум ставља ван снаге меморандум из 2009. године чиме се Централној банци БиХ и Агенцији за осигурање депозита БиХ дају значајно већа овлаштења од оних која имају по меморандуму из 2009.

„То се, између осталог, односи на приступ подацима који више није условљен пристанком агенција за банкарство као и на надлежности које по законима о банкама имају ентитетске агенције за банкарство“, каже наш саговорник.

Како сазнајемо, о овом меморандуму не постоји сагласност ни унутар Централне банке БиХ с обзиром на то да је Управни одбор банке би искључен из разговора о њему.

Подсјећамо, Капитал је још 2016. године објавио да ММФ у документу „АИДЕ Мемоире”, који носи ознаку повјерљиво, од регулаторних агенција и Централне банке БиХ тражи заједничке контроле и редовну размјену података о системски значајним банкама у РС и ФБиХ. Тада смо упозорили да би значајан дио надлежности Агенције за банкарство РС могао да буде пренесен на ЦБ БиХ ако Влада Српске прихвати захтјев ММФ, а премијерка Српске Жељка Цвијановић је, иако је признала да меморандум постоји, тврдила и да до преноса неће доћи и да је валидно само оно што пише у Писму намјере.

„Више пута смо поновили да нећемо прихватити никакав пренос надлежности. Оно што можете прочитати у Писму намјере и допуни Писма намјере је једино што је релевантно за Владу РС. У свим другим причама око тога како постоје одређени меморандуми и како смо ми условљени да се нешто пренесе на ниво БиХ ми нисмо и нећемо учествовати“, тврдила је Цвијановић прије двије године.

БиХ одустала од трговачких ограничења

Поред меморандума власти у БиХ су се новим допунским Писмом намјера обавезале да ће радити на заустављању раста неизмирених обавеза здравства, да ће припремити нове законе о развојним банкама, увести односно проширити систем трезорског пословања.

„Влада РС ће усвојити план за поновно успостављање финансијске одрживости здравствених институција до децембра 2018. године. Република Српска ће, такође, затражити од домова здравља да израде буџете са чврстим буџетским ограничењима како би се спријечило акумулирање нових неизмирених обавеза до септембра 2018. године“, наводи се у писму.

Власти БиХ су се обавезале и да ће у будућности остати предане неакумулирању неизмирених обавеза по основу спољних плаћања на нивоу генералних влада ентитета, институција БиХ и ЦБиХ.

Власти су се обавезале да ће се уздржавати од увођења или интензивирања било каквих трговачких ограничења и других мјера и политика које би могле погоршати потешкоће са платним билансом, а обавезале су се и на побољшање ефикасности судских система

Због застоја у спровођену аранжмана власти БиХ су тражиле и његово продужење за годину дана.

„Тражимо од Извршног одбора ММФ-а да закључи први преглед и одобри повлачење 63,4 милиона СДР (148,4 милиона КМ). С обзиром на кашњење у завршавању првог прегледа тражимо продужење аранжмана за 12 мјесеци и да се преостали износ средстава доступних у оквиру проширеног аранжмана (316,2 милиона СДР) распореди на преостали период проширеног аранжмана“, истиче се у писму.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *