Шкоти пронашли потомка Еве, прве жене

У оквиру пројекта који су покренули Џејмс Вилсон, популацијски генетичар на Универзитету у Едимбургу и Алистер Мофар, историчар и ректор Универзитета Сент Ендрјуз, анализирани су ДНК узорци 2.000 особа међу којима се нашао и узорак Јана Кињарда, удовца са сјевера, који пензионерске дане проводи изучавајући историју.

Он се заинтересовао за пројекат и ријешио да издвоји 200 фунти (око 250 евра) за ДНК тест и не очекујући да ће доћи до таквог открића.

"Водио сам сасвим обичан живот, а ово ме је потпуно изненадило. Дјелује да носим ген из Западне Африке који је на ово подручје стигао трговином робљем. Сада истражујем везу трговине робљем између Ливерпула и Африке", каже Кињард.

Генетска анализа је показала да он носи генетски маркер Л1Б1 који води поријекло до "Еве", нашег најстаријег претка која је живјела прије око 190.000 година у Африци.

Научници су дошли до закључка да цијела модерна људска популација води поријекло са југа Сахаре, одакле су се касније раселили широм свијета.

Ту такозвану "Ева хипотезу" први је покренуо амерички генетичар Алан Вилсон и она је доказана захваљујући истраживањима митохондријске ДНК.

Она се преноси са мајке на дете, па је могуће реконструисати цијелу генетску прошлост по женској линији.

Ева није била једина жена свог времена, али је потомство њених савременица изумрло. Прије око 70.000 година Африку је погодила суша, због чега је људска популација готово изумрла, а број се свео на око 2.000 јединки.

Према хипотези професора Брајана Сикса, сви Европљани су потомци седам "Евиних кћери" које је назвао Урсула, Тара, Велда, Хелена, Јасмина, Ксенија и Катрина.