Саша Тривић: Одгајамо генерације које мисле да су послодавци највеће зло

– Ми смо дошли у ситуацију да држава, која је највећи и најбогатији послодавац, више није у стању да поштује сва права и обавезе из закона што само по себи говори о ситуацији у којој се сви заједно налазимо.

понедељак, март 7, 2016 / 09:47

Није довољно нешто прописати законом, потребно је и зарадити средства од којих се права остварују, а о томе се мало ко брине у нашој држави – каже у Саша Тривић, потпредсједник Уније удружења послодаваца РС, у интервјуу за Фронтал.

Можда је вријеме да се почне мислити, да је умјесто такозваних нових политичара, трећих блокова и младих снага, посљедња нада Републике Српске удруживање поштених и вриједних привредника, њихових радника и грађана. Не удруживање у странку, већ једноставно удруживање.

Саша Тривић, раније читаоцима новина и гледаоцима телевизије најпознатији као лице које даје изјаве када треба да поскупе/појефтине пекарски производи, био је најистакнутији представник послодаваца у драматичним разговорима о новом Закону о раду, који су се завршили са још више драме у сали Народне скупштине.

"Мрски послодавац", био је једини који је одбио да прима накнаду за учешће у раду Економско-социјалног савјета Републике Српске. Из његовог објашњења дало се помислити да је то човјек који сматра да има нешто погрешно у томе да му неко даје новац који није заслужен радом (бројем састанака савјета).

Тривић се појавио и на друштвеној мрежи Твитер, гдје "уживо" објашњава своје ставове. Одговоре који су пристигли мејлом нисмо хтјели скраћивати, али зато ћете у овом интервјуу прочитати и о Твитеру, затим о ћириличном брендингу чувене бањалучке пекаре "Мања", али понајвише о Закону о раду, држави, радницима и послодавцима.

Нови Закон о раду, око којег се подигла велика прашина, ступио је на снагу 20. јануара. Недавно је изречено да постоји низ дилема око његових одредби и да се већ спрема иницијатива за измјене и допуне, те потпуно прилагођавање тржишним условима пословања. Каква је то иницијатива и шта очекујете од ње, да ли ће бити прихваћена?

Како је закон усвојен ”на мишиће”, односно, без пуно разговора и успостављеног дијалога и у њему нису квалитетно рјешена монога питања. Сама чињеница да је у току ноћи ”убачено” преко 30 амандмана на закон је довољан аргумент да можемо рећи да у њему постоје многе недоумице, половична рјешења, чланови који су у сукобу један са другим и сл. Сматрам да о многим питањима треба отворити дијалог и дати прилику свим странама да изнесу своје погледе на њих јер се до доброг закона може доћи само дијалогом и разумијевањем а никако искључивошћу.

Многи који су одлучивали о одредбама закона нису имали представу с чим се у пракси сусрећу радници и послодавци него су углавном на закон гледали из личне или боље рећи синдикалне перспективе. Један од највећих проблема код доношења овог закона су биле претпоставке да су сви послодавци лоши и да је основни циљ послодаваца умањење радничких права.

Циљ закона би требало бити да се санкционишу лоши послодавци и лоши радници и да се истовремено добрим послодавцима и добрим радницима створе услови за нормалан рад . Сматрам да су предложена рјешења написана на штету добрих послодаваца док истовремено немамо рјешење за лоше послодавце. У закону је садржано доста социјалистичких одредби којима се држави оставља могућност да покуша утицати на пословање предузећа иако сви знамо како се то на крају заврши.
Тренутни закон је у једном дијелу ријешио проблеме лоших радника а што се тиче лоших послодаваца нисам сигуран да ли контролни органи имају могућност контроле свега прописаног законом. Ми ћемо кроз нашу иницијативу покушати отворити расправу о питањима која нису ријешена на одговарајући начин те питањима која кроз примјену изазивају недоумице и стварају проблеме у редовном пословању. Имамо обећања Владе да је спремна да разговара о свим проблемима те очекујемо да се у разговоре укључе и сви синдикати.

Шта значи када поједини синдикалисти кажу да су "пропуста у закону свјесни и послодавци" и да у ЗОР-у "све пише а ништа нема"?

Никада нисмо ни рекли да нема пропуста и ту се слажем са синдикатима. Кривица за лош закон је на страни синдиката јер нису хтјели да разговарају о проблемима него су притиском на власт покушали зауставити доношење новог закона. Представници Владе су у таквој ситуацији преузели улогу синдиката, и више него квалитетно са позиције јачега ,заступали ставове синдиката што је на крају произвело лош закон. Сигурно би кроз разговор у мирној атмосфери ријешили један дио пропуста .

Оно што ме охрабрује је став синдиката да у закону има проблема те се и они залажу за одређене измјене. Синдикати су такође дјелимично у праву када кажу ”све пише а ништа нема” из разлога што у закону постоје многа права која послодавци у тренутној ситуацији нису у стању испунити. Није довољно нешто прописати законом, потребно је и зарадити средства од којих се права остварују, а о томе се мало ко брине у нашој држави. Тражили смо да се закон пише у складу са могућностима а не само у складу са лијепим жељама.

Ми смо дошли у ситуацију да држава која је највећи и најбогатији послодавац више није у стању да поштује сва права и обавезе из закона што само по себи говори о ситуацији у којој се сви заједно налазимо. Најлакше се утврђивањем одређених права додворавати бирачима али неко та права треба и обезбједити. Прописивањем права која се не могу испунити или се тешко испуњавају само се вјештачки продубљује сукоб између радника и послодаваца а за заједнички успјех нам је потребно међусобно разумјевање и рад на побољшању услова рада и плата.

Многи тврде да се ни "прошли" Закон није поштовао. Које су то одредбе из старог ЗОРа-које су се најчешће кршиле?

Један дио закона је био непримјењив, односно није био у складу са могућностима послодаваца, а други дио закона није примјењиван злоупотребама лоших послодаваца . Генерално, односи између радника и послодаваца су на ниском нивоу јер сматрам да не постоји довољно разумијевање за проблеме у којима се налазе једни и други. Непровођење ЗОР-а је посљедица дивље приватизације, финасијски недовољно јаке привреде те покушај власти и синдиката да се социјалистичка права одрже без реалне материјалне подлоге. Послодавци су начешће кршили права радника у дијелу исплате плата у готовини, годишњих одмора, неких права из колективних уговора те броја радних сати, док су истовремено послодавци имали проблема са отпуштањем лоших радника, неоправданим боловањима и организацијом рада у предузећу.

Да ли се послодавци у Српској дијеле на оне који поштују закон, и оне који "не морају" да поштују закон из било којег разлога и колики је простор и разлика између њих?

Већ сам рекао да један дио поштовања закона зависи од финасијских могућности послодавца док други дио зависи од способности послодавца да схвати значај међусобних односа односно поштовања радника и његових потреба. Сматрам да је успостављање дијалога и промјена односа једних према другима основ за провођење закона. Крајњи циљ треба бити да нам не треба закон него да се договором права и обавезе подигну на ниво већи него што је законом прописан. Стога бих ја ту подјелу направио на други начин односно подијелио бих послодавце на оне који покушавају поштовати права што је могуће више, у складу са могућностима, те на оне који их поштују што је могуће мање, чиме чине штету како својим радницима тако и савјесним послодавцима и вјероватно највише себи, јер по мени такви послодавци немају будућност.

Морамо знати да низак ниво контроле од стране државе у појединим областима омогуђује постојање нелојалне конкуренције чиме су на неки начин оштећени ”уредни” послодавци и радници који раде код њих. Битна ствар за повећање успјешности пословања и истовремено повећање плата и услова рада је борба против сиве економије. Док год неко може да не плаћа порезе не постоји ни могућности да га било ко натјера да поштује ЗОР. Ипак је за све лоше што нам се дешава је најодговорнија држава јер она једина има могућност контролних и репресивних мјера. Нико од нас послодаваца се не може пријатно осјећати док се константно оптужујемо за све лоше у друштву док истовремено има јако мало активности државе на сузбијању недозвољеног понашања. Наравно да би неко поштовао закон и сам закон мора бити у потпуности примјењив што тренутни није. Врло је тешко процијенити ко из ”оправданих” разлога крши закон а ко то ради намјерно, али у сваком случају основна разлика између добрих и лоших послодаваца је у томе што једни имају будућност, а други не.

Да ли постоји "здрава пословна заједница" и да ли је она уједињена ?

Постоје здрава предузећа и оно на чему ми радимо у посљедњих пар година је уједињење таквих предузеђа кроз наша удружења те њихова промоција као битног дијела друштва. Сматрам да док год здрава пословна заједница не буде имала већи утицај на државне политике које се тичу привреде нећи бити бољег живота у РС.
Ми смо као друштво дошли у ситуацију да се сви послодавци осјећају као лопови и да се на неки начин крију од јавности. Одгајамо читаве генерације који мисле да су послодавци највеће зло умјесто да их потичемо да и они буду послодавци. За пословну заједницу а и за цијело друштво је битна промјена односа премо приватном капиталу јер је социјализам пропао и не постоји више јака држава која рјешава све проблеме и обезбјеђује радна мјеста. Једини који данас могу покренути друштво према напријед су послодавци који могу обезбједити нова радна мјеста.

Наравно за јака предузећа требају и способни радници и организована држава те опет долазимо до тачке гдје је видљиво да без друштвеног дијалога не можемо напријед.

Чини се да постоји велики јаз између синдиката и радника које представљају представници Савеза синдиката и радника који раде код послодаваца у име којих сте ви преговарали са синдикатом? Да ли је то иста група људи, да ли се бар дјелимично поклапају ове двије групе?

Основни проблем социјалног дијалога у РС је што је Влада помијешала улоге највећег послодавца и владе . Сматрамо да Влада треба са синдикатима који представљају буџетске потрошаче преговарати одвојено од послодаваца и радника запослених у привреди. У протеклом времену Владе су са једне стране ”гурале” послодавце у преговоре са буџетским потрошачима, а са друге стране, кад испреговарају права буџетских потрошача, та права наметала привреди чиме су изазвани врло лоши односи између радника и послодаваца. Као посљедицу таквих активности имамо ситуацију да послодавци највећим дијелом негативно гледају на активности синдиката, те ће требати доста времена за успостављање међусобног повјерења. Ми ћемо у будућем времену радити на успостављању дијалога са свим синдикатима који представљају раднике у привреди и заједно са њима радити на уједначавању права са радницима који примају плату из буџета јер нам није прихватљиво да неко ко прима плату која се заснива на раду наших радника има знатно већа права од њих.

Младен Иванић је у петак изјавио: "Вријеме је да привредници презму иницијативу". Шта бисте му на то одговорили?

Ми смо са партијом господина Иванића имали доста коректне разговоре у протеклом периоду и добили смо њихову подршку за највећи дио наших захтјева и приједлога те сматрамо да са њихове стране постоји разумијевање економске ситуацији. Оно са чиме нисмо задовољни је што је у случају Закона о раду код њих превладала коалициона стега и нису у пуном капацитету подржали ЗОР. Да би иницијатива са наше стране била успјешна мора постојати спремност цјелокупне политике да нас саслуша и да у случају рјешења која се тичу привреде нема политиканства, коалиција и сличних ствари него потпуни консензус . Ми ћемо у скорој будућности позвати све партије на разговоре и покушати постићи договор да привреда буде на врху свих приоритета тако да ће се иницијатива привредника ускоро видјети, а све политичке партије ће имати могућност да покажу да ли је важнија политичка свађа од развоја привреде.

Када би се морала изабрати једна ствар од оних који највише сметају привређивању у Српској, шта би то било, шта би ваљало поправити?

Највећи проблеми везани за привређивање се налазе у нашим главама, а то су однос према раду и учењу. Ми тренутно имамо нискоакумулативну и технолошки заосталу привреду и без изузетног рада и знања нећемо моћи обезбједити боље плаћена радна мјеста. Задатак Владе је да обезбиједи квалитетан и опремљен школски систем те послати јасну поруку свим дијеловима друштва да морамо више радити. Такође треба покушати обезбиједити, услове за гринфилд инвестиције, јер путем њих добијамо знање и технологију. Наравно предуслов за све ово је да политика схвати да привреда мора бити на првом мјесту односно да без јаке привреде нема ни РС. Независни смо онолико колико смо финансијски јаки.

Да ли држава наметима попут дупло скупље цијене воде за пословне субјекте небитно од врсте дјелатности, глобом на величину натписа предузећа на сопственом објекту, великим издвајањима на запосленог, кочи или побољшава пословни амбијент?

Ми у принципу и немамо систематски развијен пословни амбијент него је све ствар стихије и импровизације односно узима се колико коме треба и колико се може узети. У прошлости смо кроз разговоре и преговоре поравили доста ствари који су сметали привреди али и даље не видимо спремност да се до краја уђе у смањење непотребних намета и беспотребних бирократских процедура са којима се свакодневно сусрећемо. То је само знак неспремности бирократије да схвати значај привреде. Врло често сам у ситуацији да видим да бирократија ”минира ” договоре Владе и послодаваца те се понекад питам ко уопште упраља у овој држави.

Активни сте на друштвеној мрежи твитер, и поред вас ту је још неколико власника приватних предузећа у Српској (да не кажемо – бизнисмена). Шта вас је мотивисало на овакав вид комуникације?

Твитер је врло интересантно мјесто гдје кроз кратке реченице имаш могућност да пошаљеш неку поруку и истовремено будеш ”оцијењен” од неке заједнице. Мислим да је за свакога врло интересантно провјерити шта о његовим ставовима неко други мисли што у реалном животу није баш лако. Твитер је мјесто дијалога гдје свако на основу реакција других може евентуално кориговати своје ставове. Такође путем твитера имаш могућност добити присталице за неке своје идеје те и на тај начин покушати утицати на позитивне промјене у друштву те ћу тамо остати док буде постојала клима разумијевања.

Ваш ланац пекара користи ћирилицу у својој медијској галантерији и то му ни најмање не смета да буде изразито успјешан. Зашто наши људи бјеже од домаћег и покушавају се претварати да су неко други, чак и у областима гдје је традиција од изузетне важности?

Колико смета или не смета, није доказано, мада нас у Федерацији мало чудно гледају кад се појавимо са "ћириличним возилима."

То је иначе моја давнашња одлука – да се не стидим свога.

У почетку су ме сви око мене чудно гледали и сматрали да нисам баш сав свој што ме је као чувеног инаџију натјерало да на томе истрајем. Морам рећи да и за мене то није била лака одлука јер стално размишљаш како ће "они други" реаговати на то. Такође смо имали и ружних коментара на наше "понашање" али нисмо одустали. Чак и данас сву робу која иде за Федерацију декларишемо латиницом што значајно компликује организацију производње. Дакле, није лако остати свој али се треба борити да се не буде срамота бити свој.



137 КОМЕНТАРА

  1. „мада нас у Федерацији мало чудно гледају кад се појавимо са „ћириличним возилима.““

    Daj ba ljudi, prestanite ćirilicu tretirati kao herojstvo. Milion puta sam vam ovdje pokazao i dokazao da su dječije sveske u Pederaciji pune ćirilice.
    Daj dobar i kvalitetan proizvod po povoljnoj cijeni i svi će te gledati čudno.

    Upotreba ćirilice u Pederaciji nije provokacija
    kao što ni upotreba latinice u Banja Luci nije izdaja.

    Usput, koliko vidim na internetu je sva ova Manja na latinici.

  2. САША ТРИВИЋ: ОДГАЈАМО ГЕНЕРАЦИЈЕ КОЈЕ МИСЛЕ ДА СУ ПОСЛОДАВЦИ НАЈВЕЋЕ ЗЛО

    Висока школа за такав одгој се налази на Фронталовом коментарлуку. Професори су из телалука, асистенти из балилука, а студенти сиротиња раја (читаоци).

  3. Nekoliko odličnih zaključaka i nešto manje zabluda.

    Zabluda je da neko nešto ima protiv poslodavaca i da je opšta slika u društvu da su poslodavci govna.

    Zabluda je i da je zadatak države da obezbijedi kvalitetan školski sistem. Država je i u tom kao i u svakom drugom poslu – nesposobna. Privatnoj inicijativi treba prepustiti i obuku/pripremu radnika zahtjevima tržišta rada.

  4. Реуфе, који ти је курац?

    ‘Оћеш да дођем да те ишамарам?

    Што не признаш народу да си се код Неше усро, ниси се смио указати.

    Ја сам сваког ко је ушао у кафану усликао, а твоју ћу слику окачити на интенет да свако види како изгледаш. Метар и жилет, ћелав, криве ноге, немаш два предња зуба.

  5. Naravno da nisu svi poslodavci isti.Mnogi imaju koliko toliko obraza pa svojim robovima(citaj radnicima) udijele i nesto malo mjesecne crkavice.Ova nakaradna vlast svojim zakonima omogucila ovim sto sebe zovu poslodavci da mogu da dovedu firmu do same propasti,zaduze gde god mogu i ne placaju nikome.Onda na istim temeljima i na istoj adresi,regisrtuju novu firmu .Da li se neko sjeca zakona po kojem ce poslodavci krivicno odgovarati ako radnicima ne placaju za njihov rad?Da li je iko ikada kaznjen po tom zakonu koji je ova vlast uz veliku pompu donijela,kako se ona brine za radnike?Naravno da nije.

  6. Zabluda je i da je zadatak države da obezbijedi kvalitetan školski sistem. Država je i u tom kao i u svakom drugom poslu – nesposobna. Privatnoj inicijativi treba prepustiti i obuku/pripremu radnika zahtjevima tržišta rada.
    ——————————————————————————————————————————————–

    Glupi Finci

  7. @ češnjak,08.03.2016. 16:58:46

    Finci i njihov obrazovni sistem su daleko. Porediti nas i njih je glupo taman koliko je glupo pokušavati u BiH pokrenuti masovnu proizvodnju čipova, supersoničnih aviona, pametnih telefona, banana… Prosto ne ide.

    Država nam nije potrebna kada je u pitanju pripremanje radne snage zahtjevima tržišta. Koliko je dobrih varioca izašlo od Ćosića a koliko iz srednjih škola tešanjskog kraja? Ako bi da ti dijete nauči stranog jezika, gdje bi ga poslao? Kod privatnika ili u državnu školu? Slično je i sa vozačkim dozvolama, informatikom, vještinama prodaje, poslovne korenspodencije, poljoprivredom…

  8. Ex,
    sasvim razumljiva logika,
    ti bi za dijete svog radnika da se obučava da zamijeni svog oca za mašinom, da svojom inteligencijom i sposobnostima ne ugrozi šanse tvog djeteta da ima jeftinu radnu snagu

    Sirotinja i ne treba u školu nego da se do 14 obuči za varioce i motače kartona da djeca poslodavaca brže dođu do para za časove klavira.

    Takvi poslodavci i jesu najveće zlo.

  9. Da pojasnim.

    Naš državni obrazovni sistem stvorio je masu naroda nesposobnog da se samozaposli ili da stvori proizvod/uslugu koji može imati prođu na otvorenom tržištu. Očekivati od države i samo od države da to promijeni – glupo je. Država nas je dovela u takvo stanje.

    Da bi smo tu čitavu masu koju mjerimo u stotinama hiljada mladih, pravih i zdravih ljudi zaposlili na radnim mjestima koja imaju tržišnu perspektivu – svi ti ljudi moraju usvojiti nove vještine i znanja. Samo sa tim novim vještinama i znanjima možemo razmišljati o novim poslovima i novim radnim mjestima. Kada se broj novih radnih mjesta značajno poveća onda se može očekivati i značajno povećanje plata u realnom sektoru.

    Ideja da poslodavcima treba jeftina radna snaga – potpuno je besmislena. Poslodavicma trebaju kreativni ljudi koji će stvarati nove prilike i nove poslove.

    Niko ne spori ulogu države u kreiranju obrazovnog sistema u dugom roku. Naravno da država tu mora imati ogroman uticaj. U fokusu imam nešto drugo – kako zaposliti ljude koji su završili svoje obrazovanje, ljude koji su plod našeg obrazovnog sistema.

  10. Дијелом се слажем са Вама ех-1978. Слажем се да је државни систем створио масу школованих људи који не могу да се запосле. Томе је допринијела пропаст индустрије, тако да се млади, осим административним пословима, обучавају углавном за услужне дјелатности попут трговаца, конобара, пекара и осталих суфицитарних занимања. Да крене сада индустријализација и отварање фабрика, веома тешко би се могла наћи радна снага, народ се одвикао од физичких послова.

    Не бих се сложила са Вама да послодавцима није потребна јефтина радна снага. Потребна је до те мјере да би најрадије користили бесплатну радну снагу. Част поштеним послодавцима којих је веома мало, на прсте се могу избројати. Већина даје ниске зараде за десеточасовни радни дан без и једног дана одмора седмично, без празника, годишњих одмора, или веома кратких годишњих одмора, без плаћених доприноса. Поуздано знам да радници код многих послодаваца не смију да кажу да раде на црно да не би остали и без оно мало зараде.

    Тврдим да је и прошли Закон о раду у потпуности поштован од стране послодаваца и од стране државе, да би смо имали здравију привреду, већу запосленост и боље зараде. Поштовањем закона постигла би се већа запосленост, већи прилив пореза и доприноса буџету и фондовима, а послодавци би могли од државе да траже растерећење привреде и смањење стопе пореза и доприноса. Ако се иста пракса буде наставила и са новим Законом о раду онда нема ништа од прерасподјеле социјалне правде.

    1. Закони престају да важе ако и само ако се појави страни послодавац. Они се одмах правно осигурају и плес почиње. У Србији је познато да радници носе пелене за одрасле, нема ићи у тоалет! ХАХАХА.

  11. @ zona 1,09.03.2016. 16:27:49

    Potpuno je pogrešno od bilo kog i bilo kakvog zakona očekivati da zaposli. Zakoni ne zapošljavaju. Tržište to radi. Radnike zapošljavaju potrošači/korisnici usluga/kupci proizvoda.

    Samo kada se neki proizvod/usluga svojim kvalitetom nametne potrošačima i oni ga kupe i uredno plate, nastaje mnogućnost da se radnik zaposli. Sve ostalo je šuplja. Naš obrazovni sistem tu je zakazao. Mi redovno nemamo pojma šta i kako raditi. Završe ljudi 12 ili 16 godina škole i nemaju pojma. Ne znaju pritku podoštrit.

  12. Ma Trivić se samo dobro zahebava na račun radnika,pošteno rečeno zasluženo većina tih radnika je imala najveća prava na svijetu pa im nije valjalo i izabrali su razne Triviće i sad po onoj tražili ste gledajte.
    Triviću reci ti nama koliko puta si ti uvećao svoje bogatstvo otkad se baviš bizmisom a koliko puta tvoj najbolji radnik?Sve ostalo je šuplja.
    češnjak,09.03.2016. 07:59:50[161692]
    Ex,
    sasvim razumljiva logika,
    ti bi za dijete svog radnika da se obučava da zamijeni svog oca za mašinom, da svojom inteligencijom i sposobnostima ne ugrozi šanse tvog djeteta da ima jeftinu radnu snagu

    Sirotinja i ne treba u školu nego da se do 14 obuči za varioce i motače kartona da djeca poslodavaca brže dođu do para za časove klavira.

    Takvi poslodavci i jesu najveće zlo.

    U sridu. S tim što exerčići idu na cecin oncert a ne na klavir

  13. Priča o poslodavcima me nešto podsjeti na prastari vic iz vremena afganistanskog rata:
    Sreli se ameri i rusi i raspravljaju ko ima bolji tenk američki ide 60/h i troši 200l/100km nafte.Ruski ide 100/h i troši 10 l/100km vode.Ameri na jedvite jade ukradu ruski tenk i rastave ga a unutra 10 afganistanaca moli „vode gospodine“
    Nemam pojma zašto mi naum pade baš ovaj vic?????

  14. еџ-1978
    „Potpuno je pogrešno od bilo kog i bilo kakvog zakona očekivati da zaposli. Zakoni ne zapošljavaju. Tržište to radi. Radnike zapošljavaju potrošači/korisnici usluga/kupci proizvoda. „

    Закон о раду не запошљава, али доследном примјеном Закона и ригорозним инспекцијским конролама избјегао би се: Рад на црно, поштовало би се уговорено радно вријеме, поштовали би се празници, годишњи одмори, избјегла бо се незаконита отпуштања радника, разне врсте мобинга и још много тога да све не набрајам.

    Замислите да сваки послодавац мора стриктно пријавити све раднике који раде на црно која би се армија радника запослила, а тиме пунио буџет и фондови. Када би сви досљедно плаћали доприносе на повремену и привремену радну снагу, на Уговоре о дјелу итд…

    Све то отвара веће могућности и повећава куповну моћ потрошача које ви наводите као некога ко запошљава раднике. Тек, веће зараде како би помогле да се купи производ и помогне истом послодавцу који вјешто избјегава примјену Закона.

    Зар у оваквом безвлашћу и самовољи није нормално да је поремећено тржиште рада? Послодавцима то одговара. Одговара и партократији због „њених послодаваца“. Сви опстају, и слаби и јаки. А економија пропада, народ све гладнији…

  15. @ zona 1,10.03.2016. 23:48:56

    Potpuno ti je pogrešna pretpostavka da poslodavcima odgovara ovo naše poremećeno tržište rada. Poslodavci su najglasniji zagovornici izmjene zakona i njegove striktne sprovedbe.

    Koliko je poslodavcima dobro najbolje ti govore redovi za dobijanje posla u javnim preduzećima, državnoj upravi, školstvu, zdravstvu. Svak se gura da postane budžetlija a niko se ne gura da postane poslodavac. To je od svih poslova – najmanje traženo.

    Povećanje kupovne moći ne dolazi preraspodjelom postojeće mase novca. I ta ideja ti je pogrešna. Samo novi proizvodi/usluge, izvoz ili supstitucija uvoza stvaraju novu veću kupovnu moć. Zakoni su tu potpuno nemoćni. U najboljem slučaju zakon samo iz jednog šupljeg prebacuje novac u drugi prazan džep. Zbir ostaje isti.

  16. ех-1978

    Када већ толико здушно браните послодавце, реците које су то гране привреде највише заступљене у приватном сектору?

    У праву сте да су послодавци најгласнији заговорници измјене Закона, али нису апсолутно за стриктно провођење Закона. Свједоци смо недосљедног провођења досадашњег Закона о раду. А зашто су најгласнији заговорници? Да се неодређено радно вријеме претвори у одређено да би се лакше уцјењивали радници да раде за ниске наднице. Шта мислите да ли би Ваша породица могла преживјети са минималних 370 КМ, колико већина послодаваца исплаћује својим радницима. Знам примјера да код појединих послодаваца оно 70 КМ кад наплате морају да врате газди.
    Већ сам у предходним коментарима говорила под каквим условима ти несрећници раде.

    Што се тиче редова на буџету и Јавним предузећима и ту Вам дајем за право. Донекле се знао ред, али богами и код њих све мање. Немојте мислити да Јавна предузећа нису флагрантно кршила Закон о раду и Опште колективне уговоре.Одговорно тврдим да је спрега власти и руководећих кадрова у Јавним предузећима вршила притисак на инспекцијске и судске органе да доносе одлуке противне Закону о раду и на штету радника.

    Ја нисам ни тврдила да повећање куповне моћи долази прерасподјелом постојеће масе новца, већ да би и радници и држава имали користи увођењем радне снаге која ради на црно у законске оквире. Е, тад би се тек видјело колика би цијена производа/услуге била на тржишту и ко би од бајних послодаваца опстао, а ко би пропао. Лако је уз неплаћање пореза и доприноса и минималне зараде профитабилно пословати.

    Закон о раду није крив што нико не инвестира у реални сектор, што је наша привреда ослоњена углавном на услужни сектор, што се инвестирало у инфраструктуру и грађевинарство, што смо у реални сектор уводили партнере који су исисавали и извлачили новац из наше државе, једном ријечју што се недомаћински радило, трошило и задуживало.

    Ако су Закони немоћни онда господине ех систем није у реду. Јер накарадан систем апсорбује све оне који би проводили Законе и довели ово друштво до бољитка.

  17. Zona nemam pojma o čemu uopšte diskutujete:oko 90 % poslodavaca po definiciji nisu poslodavci nego goniči roblja a nešto mi govori da je ex školski primer te sorte.Prijatelj mi je nekad davno radio taj posao i odustao je kad je skontao da se radi o prodaji jeftine radne snage i da je jedini način da zaradi pare da cijenu lijepljenja dna spusti sa 5 na 4 pfeninga.
    Da sam u pravu najviše govori ekonomski položaj radnika i poslodavca.U Trebinju čak i vlasnici piljara vozaju bijesna kola i kupuju stanove a većina poslodavaca je svoju imovinu uvišestručila.Nije da i njih ne gaze državne haračlije ali oni to sve debelo naplate od radnika.
    Kao priumjer koliko daleko su nspremni ići navešću opet slučaj iz Trebinja Radnica u kiosku je trebala na odmor i gazda je tražio ko će da je zamjeni.Pošto je radnici iz druge smjene svaka marka dragocjena(samohrana majka dvoje djece radi za minimalac) ona je ponudila da ona radi i drugu smjenu za još jedan minimalac na što je gazda rekao pa ako moš izdržatidvije smjene za dvije plate moš i za jednu i morala je DA RADI DVIJE SMJENE ZA JEDAN MINIMALAC

  18. Zapravo, rs (namjerno pišem malim slovom jer je ljudski, reći mala je , gromada u odnosu na stvarno stanje u njoj ) je Galiotova pesen našega doba i našega prostora.
    Koja privreda?
    Koji radnici?
    Surova zbilja je da je ovo najsurovije povampirenje robovlasnika i roblja.

    Nekada sam govorio da je rs, Golootočanka.
    Ne, Golootočani su tamo imali kakve takve uslove života, nisu plaćali režije, poreze, a dobijali su hranu , otprilike kakva je danas u javnim kuhinjama.
    Samo su kažnjenici bili na GO dok su njihova djeca napolju išla uškolu, članovi porodica radili i zaradjivali.

    Dakle, poredeći rs sa GO, dajem joj kompliment.
    Približnije poredjenje je Nazorova Galiotova pesen, ,
    Roblje smo mi, bez ikakvih prava na život.
    Exeru, šta bi ti da ti robovi rade po svjetskim standardima, a da vi robovlasnici budete r. dikići od milića.
    Da ima svoju policiju, da ih prebija, pedofiliše djecu, …da budu vaši perpertum mobile?
    Da nemaju prava da žene ostanu trudne…?

  19. @ zona 1,11.03.2016. 23:49:05

    I poslodavci su ljudi. Ima ih svakakvih. Dobrih, loših, pijanica, pedera,. Generalizovati o svima njima – neozbiljno je.

    Ali ipak, treba biti jasno da su zakonom definisana radnička prava u Srpskoj relikt samoupravljanja i socijalizma. To su neka bivša vremena kojih više nema i ne treba biti. Prohujalo sa vihorom. Insistirati na njima je kandžijanje mrtvog konja.

    Redovno se previđa jedna prosta činjenica. Kako izaći iz krize? Kako postati zdravije i bogatije društvo? Odgovor je zapravo vrlo jednostavan. Treba nam 100 hiljada novih poslodavaca!

    Svako od nas neka se zapita može li pokrenuti vlastiti posao. Znamo li šta ljudima treba? Znamo li kako to napraviti? Napraviš, naplatiš i gotovo. Milina jedna. Sa 100 hiljada novih poslodavaca u ovoj i narednoj godini mi smo za 10 godina čudo o kome pišu bjelosvjetski portali. BDP će biti utrostručen. Neka svako od nas krene od sebe. Zona 1 kojim bi se poslom ti mogla baviti?

    @ mica trofrtaljka,12.03.2016. 00:30:31

    Eto vidiš kako je lako biti poslodavac. Nema tu nikakvih problema. Samo treba znat odabrat bijesna kola i lokaciju stana za kurvaluke. Sve ide samo. Kao podmazano. Mica Trofrtaljka kojim poslom bi se ti mogao baviti? Pokreneš neki posao, postaneš brate dragi poslodavac i svima nam bude dobro.

  20. ех-1978

    На дефинисана радничка права као реликт самоуправљања и социјалиизма испричаћу Вам укратко причицу о једној мојој пријатељици која у Њемачкој обавља рачуноводствене послове и жали се да је као странца Нијемци злоупотребљавају и врше мобинг над њом. Наиме позивају је да остаје понекад прековремено, некада је позову и у нерадну суботу. Прво сам је питала плаћају ли? Шта мислите шта је одговорила? Пишу и плаћају сваки минут и то увећано у односу на радне дане. О каквој злоупотреби, о каквом мобингу причаш, када би нама сваки прековремени минут и сат плаћали ми би се искрвили ко ће прије остати да ради прековремено. Да нам бар дају слободне дане за све силне прековремене сате и дане које нам је држава узела, јер се радило о државном предузећу.

    За покретање властитог посла треба мало више услова и новаца, није то само пљуни и отвори нешто. Незапослена сиротиња и они који раде за мале наднице никада неће им ати шансу ни ситним предузетништвом да се баве, јер им душу исциједише. Они који имају и услове и новце неће да отварају радна мјеста, они гледају како се обогатити са лаке стране и извући паре из државе.

    ех-1978 ја се бавим одређеним пословима , јер од једног посла не бих могла да ни да преживљавам. Радим, црнчим и не жалим се. Мада би за оволико труда и рада у некој уређеној држави могла много боље живјети, као моја пријатељица у Њемачкој нпр. Ја као реликт самоуправљања и социјализма одлично бих прошла у некој уређеној капиталистичкој земљи.

    А којим се послом Ви бавите кад нас лијепо испитасте?

  21. Exeru moj dragi, ne zamjeram tupom i glupom, zamjeram bezobraznom.
    Nekidan, po ko zna koji put pozvoni komšinica, muž joj u zatvoru za ratne zločine, kaže, nema feninga, nema drva, i vjerujem joj.
    Sin ne radi, zapravo radi, ali nema plate,
    svekrva od čije penzije su živjeli, umrla skoro. Zaista dok je bila živa, plaćala je od penzije struju, kupila osnovno da prežive…
    Kćerka radi u kuneskoj radnji, ali i ona otišla s momkom da živi negdje kao postanar.
    Sin bi se ženio, nema s čim da žive on i majka ..
    A, koliko je takvih?

    Znaš li jadan ne bio da poslodavci nemaju duše? Većina.

    A, od čega početi posao?

    Gdje ti živiš? Vidiš li ti šta se oko tebe zbiva?

  22. Очито да је писац текста погодио наслов што је видљиво из коментара гдје је су изражени ставови да су послодавци криви за све проблеме. Оно што већина не схвата да су власти криве за понашање лоших послодаваца јер их нису санкционисали. Такође је битно за схватити да се за побољшање плата морају створити услови сређеног пословног амбијента односно да правила важе за све а не само за неке. У колико правила нису једнака за све онда и они који би их се придржавали долазе у опасност да пропадну због примјене исти те их и они због страха од пропадања крше, што је опет одгворност власти. Иначе политичари су врло квалитетно пребацили сву одговорност за лоше стање на послодавце док истовремено уништавају јавна предузећа,буџете на свим нивоима а о привреди нико не вди рачуна. Наравно ово не разумије ни добар дио послодаваца који су се природно само прилагодили постављеним условима и нашли свој интерес . Такође је велика заблуда да послодавцима одговара овакав систем. У колико хоћете озбиљно да се бавите својим послом не требају вам још проблеми са кршењем закона односно да стално стрепите од нелојалне конкуренције и неуређене државе. Треба нам сигурност и подршка у отваранју нових радних мјеста. Као што рече ЕХ без извоза нема бољег живота. За извоз нам требају знање и производи које можемо пласирати у иностранство. У колико не створимо услове за пословање и не ”погурамо” здраве послодавце остаће нам само кукање које неће дати никакав резултат.

    Саша Тривић

  23. Саша Тривић,шта ми можемо извозити?
    Струју,обловину,греде са кућа старих 100 година,руду у свим облицима,отпад метални и готово да заборавим младе људе као дебеле свиње само да их се ријешимо.
    Они који не оду као дебеле свиње на килограм завршавају у фабрикама смри тј. у раљама наших послодаваца којима је омогућено све управо у сладу са законима а не као што ви тврдите кршењем закона.
    Ако послодавац некажњено направу 17 мил. дуга ПДВ, 5 мил. струје,држи у маркету пријављене оне на каси а сви остали раде у својој одјећи да би изгледали купци јел то по закону,јесте.
    Одговара ли послодавцима,да.
    Коме инспекција долази,само онима који плаћају све и тако стварају привид да је све ОК.
    Прва смо земља којој је пропао пензиони фонд,па се опет мало дубље завлачи рука у џеп оних који све плаћају.
    Резултат ће доћи сам,чим се све из ове земље распрода на килограм као сировина,слиједи потпуна пропаст.
    Послодавци топе каблове из фабрика које су купили за 1 КМ,режу метал да га возе на отпад а ви причате о извозу,сигурности и подршци.
    Такви послодавци већ имају подршку Младена,Бакира,……… док прави послодавци пријете исељењем и оно мало фабрика што раде зато што им је доста рекета и харача.

  24. Поштујем једино послодавца, бизМисмена, који је заложио само лично своју или ћаћину имовину, нешто сам осмислио, произвео готов производ, извезао…или оне који су донијели новац са стране овдје га уложии, плаћају солидно раднике, редовно измирују обавезе….,а таквих је врло мало.

    Све остало (разноразни шверцери, дилери страних роба, велики салонски фармери и воћари, власници хотела, мотела, етно села и градова, велике грађевинске газде…,)су најобичније дркаџије и крвопије народне.

    Свакоме „чобану“ ко у 21-ом вијеку протура тезу „не питај ме за први милион“треба просвирати главу!

  25. @ Динкић Млађан,13.03.2016. 07:49:46

    Šta možemo izvesti? Manja koliko znam izvozi torte i kolače. Moj proizvod možeš pronaći od zemalja Bliskog Istoka do Skandinavije. Prošle sedmice radili za njemačko tržšte, naredne ćemo raditi za tursko.

    Da bi izvozio moraš raditi a da bi radio moraš započeti. Niije to lak put. Kukati i bogoradati – daleko je lakše.

  26. Динкић Млађан

    Ја сам сигуран да се свашта може извозити само треба хтјети и треба смјети. Није свјетско тржиште уопште затворено ,има толико простора да је то невјероватно. Ми ове године рецимо очекујемо и почетак извоза хљеба што ми је прије било потпуно незамисливо . Наравно за то је потребно труда, времена и најважније знања. Највећи проблем нашег друштва је што само причамо о негативним стварима и ништа не радимо да их промјенимо. Врло ријетко чујете нешто позитивно о послодавцима што не значи да их нема него да се крију од напада оних који никада својим радом и залагањем нису створили ни 100 км. Ми смо уништили комплетну индустрију не само физички него смо уништили знање које смо скупљали 40 година. Сада морамо пуно више радити да би покушали стићи свјет иначе ћемо заувијек радити за 500 км. Не помаже нам кукњава и прича о исељавању већ мотивисани грађани и озбиљна политика повратка раду.

  27. slavija

    Једноставно питање за све нас. Да ли бисмо били сретнији да смо сву пријератну привреду поклонили једном човјеку и да она данас функционише. Наравно да би . Да ли би смо на то пристали да нам је то неко понудио прије 20 година. Наравно да не би. Шта смо ми изабрали. Да слушамо причу о бризи за радника и грађанина док истовремено неки нови ”послодавци” купују привреду (ваде каблове из зидова) под окриљем политике. Дакле сами смо изабрали и сами плаћамо цијену. Приватизација у условима недостатка” живих ”пара на тржишту је произвела овакву приватизацију и послодавце ”не питај ме за први милион”.
    За нашу будућност је данас мање битно порјекло првог милиона (наравно да је ово тешко за прихватити). Данас требамо гледати у будућност и помоћи онима који могу отворити каква таква радна мјеста јер без њих нема боље будућности без обзира на сва лијепа обећања политике .

  28. Реформиста,ово што сте написали у другом коментару уопште није тачно. Народ,радници нису ништа изабрали него им је наметнуто.
    Када су у фирми мог старог потпуно нов камион плаћен до 100 000 ДМ ради приватизације процијенили на 5000 ДМ мој стари се није сложио са тиме.
    Образлагано је то потребом да се изврши приватизација,а мој стари је понудио да он да 5000ДМ и да камион остане у фирми и да све што заради припада њему.
    Наравно то није могло али је могло да човјек од градоначелника купи фирму за џ,данас од ње нема ни темеља. Ако политичар дође у немилост оде и фирма,зато се ваде каблови јер је Младен предуго у опозицији.
    Да се приватизовала стварна вриједност онда би купци били Хенкел,Штрабаг,Сика,БАСФ,БП а не црвена буржоазија,зато је све обезвријеђено.
    А што се тиче извоза хљеба у ЕУ,биће можда извоз хљеб са каком традиционални производ газда босанских,познат у БиХ и као полубијели хљеб.

    Екс,био сам у Скандинавији и тамо сам једино на полицама видио Витаминку Бања Лука и Вегету са ових простора. Овдје је сваки облик поштеног рада обесмишљен,моли се богу да ти политичари не одлуче уништити посао.
    Могао би кукати или се селити у ФБиХ.

  29. reformista,13.03.2016. 15:16:49[
    Ipak još samo jedan gulikoža.
    „Једноставно питање за све нас. Да ли бисмо били сретнији да смо сву пријератну привреду поклонили једном човјеку и да она данас функционише. Наравно да би . Да ли би смо на то пристали да нам је то неко понудио прије 20 година. Наравно да не би. Шта смо ми изабрали. Да слушамо причу о бризи за радника и грађанина док истовремено неки нови ”послодавци” купују привреду (ваде каблове из зидова) под окриљем политике. Дакле сами смо изабрали и сами плаћамо цијену.“
    Nismo m ito izabrali jer to nije bilo na meniju.Ponuda na meniju je vještački kreirana prema potrebama vaših kolega bizmismena u sprezi sa ortacima iz politike i svodila se na „Poklaćemo mi njih da ne bi oni nas a poslije će mo nastaviti raditi“Kad smo koliko toliko uspijeli spriječiti pokolj (ukoliko uzmemo da i on nije nečiji bizmis) i pokušali se vratiti proizvodnji skontali smo da fabrika nema ili su u međuvremenu postale nečije.
    Moj otac je svoju bivšu firmu stvorio skoro pa na isti način na koji i ti svoju pekaru praktično sa ledine i godinu pred rat su otplatili zadnju ratu od 20 000 000 dolara kredita MMF On je tu firmu isto kao i ja doživljavao kao svoju i svaki član porodice pa i ja je tamo mogao zaraditi solidan džeparac i ja sam to u više navrata i radio.Firma je preživjela rat i kad je trebalo da se oporavi pokopali su je popoviSPC u ortakluku sa politikom iako sam i ja bio dioničar niko me ništa nije pitao.Danas je vlasnik bizmismen koga niko ne pita za porijeklo kapitala,dnevnica za rad u polju je 15-25km pa ko voli nek izvoli.
    Prema tome ako misliš da je moj otac trebao nekome pokloniti firmu ne vidim razlog što ti ne bi poklonio svoju pekaru.
    „За нашу будућност је данас мање битно порјекло првог милиона (наравно да је ово тешко за прихватити).“
    Porijeklo prvog miliona je itekako bitno jer koga gladan qrac napravi taj je gladan čitavog života i neće se taj zaustaviti na milionu ni na milijardi a ni metode neće mijenjati jer zašto bi ako funkcionišu(školski primjer je M.D.)?E sad naši životi su za njega kolateralna šteta kao i RS i sve ostalo a imam i ja pravo da živim normalan život i da mi ga niko ne uništava .RS je takođe stvorena na osnovu nekog prećutnog dogovora da će mo svi imati nekakva približno ista prava:Naravno ti i tebi slični mislite da ste ne znam kako sposobni i da zbog toga treba da se vasiona vrti oko vaše gujice što nema veze sa stvarnosti.Ako si ti sposoban da optimalno iskoristiš radnu snagu, cijene sirovina energije…. i uzmeš „sve što ti život pruža“ bez uzimanja u obzir potreba drugih ljudi (da se razumijemo ne mislim na putovanja na Maldive prevedeno na srpski imaju li tvoji radnici mogučnost da kupe prosječnu potrošačku korpu) zašto onda nisu u pravu oni specijalci koji su takođe iskoristili svoje sposobnosti da izvrše pljačku?I da li ja imam pravo recimo da ti dignem u vazduh jednu pekaru pa te ucijenim ukoliko su to moje sposobnosti i ako nemam zašto nemam to pravo?
    „Данас требамо гледати у будућност и помоћи онима који могу отворити каква таква радна мјеста јер без њих нема боље будућности без обзира на сва лијепа обећања политике „
    Nema od toga ništa jer ne možemo mi stvoriti koliko oni mogu opljačkati a ne vidim ni zašto bi oni to prestali raditi ako im ide.Prema tome razvoj je moguć samo ukoliko je situacija čista i ako otjeramo ove što ihje gladan qrac napravio.
    Nemam običaj vrijeđati nikog bez obzira na profesiju ali mislite li ex i ti da je moguće bazirati razvoj jedne države na proizvodnji peciva i vreća?Sticajem okolnosti sam sarađivao sa svakom ili skoro svakom granom industrije pa i sa pekarima i proizvođačima vreća (održavao sam opremui učestvovao u razvoju i proizvodnji neke mlinarske i pekarske opreme-termo silosi, dozatori… u pekarama u Pg i Tb i u više manjih kao i jednu bugarsku mašinu za proizvodnju vreća i još puno toga) i mogu vam garantovati da je proizvodnja i prodaja i najmanjeg proizvoda u mašinskoj i elektroindustriji daleko kompleksnija nego recimo proizvodnja najkompleksnijeg pekarskog proizvoda.Uzmimo na primjer proizvodnju najobičnijih šerafa.Da bi vas neko ozbiljno shvatio morate imati proizvodnju nekoliko desetina modela za koje morate imati desetine alata i u blizini linije najmanje za pocinčavanje i bruniranje i još puuno znanja a prvo ozbiljno tržište je van države i stotinama kilometara dalekoKad proizvodiš hljeb prvo tržište je prvi komšija a mnogi su počeli sa vojnom gostolovom mješalicom i polovnom peći a oboje se može na tržištu naći za desetak hiljada km pa još ako je tata napravio garažu viška a kuća na prometnom mjestu……. ali nije u tome budućnost.Lično poznam dvojicu zemljaka koji zajedno imaju više od 10 patenata u USA i sve dok nam takvi odlaze nema nam budućnosti.Pošto sam ih poznavao i u vrijeme kad su odlazili znam da je jedan otišao pod uticajem žene i možda bi otišao i da je imao ovdje sve uslove a drugi sigurno ne bi da je recimo mogao zaraditi kao početnik prosječnu potrošačku korpu i da je imao normalne uslove za život u TB
    Sve dok takvi odlaze teško će mo na zelenu granu a odlaziće sve dok se od njih očekuje da zarade za sebe da mogu življeti za političare da mogu kupiti stan u Beću ili bar Milanu i da im se Ilija Stanković(bivši glavni baja u HET u vrijeme kad su odlazili SDS) ili/i Luka Petrović (trenutni glavni baja u HET SNSD) svaki dan seru na glavu.
    Da ne bi bio neobjektivan nije ni vama lako a zašto nije ovaj je to objasnio daleko bolje nego što bih ja znao: http://prevrat.com/2015/10/16/21373/
    Takođe je istina da narod uglavnom ima vlast kakvu i zaslužuje i da je ova vlast taman po mjeri našeg 90% funkcionalno nepismenog naroda.
    Da malo začinim na kraju:neki dan sam popravljao nekakvu numeriku na mašini.Šef je naredio radniku da bude uz mene da doda veliki ili mali čekić po potrebi:ispostavilo se da „argat“ samostalno mjenja parametre u mašinskom kodu i da se i istoriju razumije daleko bolje od većine profesora istorije koje poznam uključujući i Banjka čiviju u SNSD i direktora gimnazije.
    Danas sam sreo profesora na privatnom fakultetu.Zamolio sam da mi da e-mail da pošaljem link na članak o njegovomom daljem rođjaku.Ladno je odgovorio „nemam“.Da se razumijemo poznam ga od rođenja i vjerujem da nema.
    I onda će ex i reformator kako ja i argat nemamo nekakva znanaj a on reformator i profa imaju…..

  30. slavija

    Једноставно питање за све нас. Да ли бисмо били сретнији да смо сву пријератну привреду поклонили једном човјеку и да она данас функционише. Наравно да би . Да ли би смо на то пристали да нам је то неко понудио прије 20 година. Наравно да не би. Шта смо ми изабрали. Да слушамо причу о бризи за радника и грађанина док истовремено неки нови ”послодавци” купују привреду (ваде каблове из зидова) под окриљем политике. Дакле сами смо изабрали и сами плаћамо цијену. Приватизација у условима недостатка” живих ”пара на тржишту је произвела овакву приватизацију и послодавце ”не питај ме за први милион”.
    За нашу будућност је данас мање битно порјекло првог милиона (наравно да је ово тешко за прихватити). Данас требамо гледати у будућност и помоћи онима који могу отворити каква таква радна мјеста јер без њих нема боље будућности без обзира на сва лијепа обећања политике .

  31. pak još samo jedan gulikoža.

    Доказ да је наслов био добар. Нама не ваља нико јер још нисам чуо још ни једну позитивну рјеч

    Nismo m ito izabrali jer to nije bilo na meniju.Ponuda na meniju je vještački kreirana prema potrebama vaših kolega bizmismena u sprezi sa ortacima iz politike i svodila se na „Poklaćemo mi njih da ne bi oni nas a poslije će mo nastaviti raditi“Kad smo koliko toliko uspijeli spriječiti pokolj (ukoliko uzmemo da i on nije nečiji bizmis) i pokušali se vratiti proizvodnji skontali smo da fabrika nema ili su u međuvremenu postale nečije.

    Све што сте рекли је истина али не смијемо заборавити да смо на изборима послали комунисте у историју и довели горепоменуте. Да ли због грешке у прошлости не требамо кренути напријед већ ћемо се вртити у круг из кога нема излаза.

    Moj otac je svoju bivšu firmu stvorio skoro pa na isti način na koji i ti svoju pekaru praktično sa ledine i godinu pred rat su otplatili zadnju ratu od 20 000 000 dolara kredita MMF On je tu firmu isto kao i ja doživljavao kao svoju i svaki član porodice pa i ja je tamo mogao zaraditi solidan džeparac i ja sam to u više navrata i radio.Firma je preživjela rat i kad je trebalo da se oporavi pokopali su je popoviSPC u ortakluku sa politikom iako sam i ja bio dioničar niko me ništa nije pitao.Danas je vlasnik bizmismen koga niko ne pita za porijeklo kapitala,dnevnica za rad u polju je 15-25km pa ko voli nek izvoli.

    Жао ми је и мој је отац био у сличној ситуацији ,као и сви који су овдје живјели. И он је изгубио дионице на сличан начин. И ја сам уживао у благодетима таквих фирми тако да знам о чему говориш.Кад кажем поклонити мислим предати на управљање јер је очито да су они који су у то вријеме преузели управљање државом имали сасвим друге намјере – дивљу и лажну приватизацију. И у прошлости се радило за плату а не за добит фирме јер је држава добит преусмјеравала у отварање других предузећа (на различите начине). Отац је знао рећи да је социјализам пропао оног тренутка када је директор требао питати чистачицу да ли треба купити машину или подијелити већу плату. Дакле имали смо већ у прошлом систему проблеме са управљањем који су се ратом још више усложили.

    Prema tome ako misliš da je moj otac trebao nekome pokloniti firmu ne vidim razlog što ti ne bi poklonio svoju pekaru.

    Тај на кога сам мислио да му треба ”поклонити” је могао бити и твој отац јер је чињеница да без оних који осјећају фирму као своју нема успјеха фирме а реално говорећи ни у прошлом систему их није било превише. То поуздано знам јер је и мој отац волио фирму као своју па је имао проблема у предузећу што је и основни разлог што смо приватну фирму основали 89.

    Porijeklo prvog miliona je itekako bitno jer koga gladan qrac napravi taj je gladan čitavog života i neće se taj zaustaviti na milionu ni na milijardi a ni metode neće mijenjati jer zašto bi ako funkcionišu(školski primjer je M.D.)?E sad naši životi su za njega kolateralna šteta kao i RS i sve ostalo a imam i ja pravo da živim normalan život i da mi ga niko ne uništava .RS je takođe stvorena na osnovu nekog prećutnog dogovora da će mo svi imati nekakva približno ista prava:

    Апсолутно битно из те перспективе а и закључци су истина али нису сви који имају милион направљени голим .урцом и не требају бити жигосани што нешто имају. Треба гледати мало и другу перспективу. Мој колега из Братунца који запошљава 350 радника (није га гладан направио) се заклео да неће више ширити пословање јер му је доста да га свако у овој држави прави лоповом. Ако је неко лопов зна се чији је задатак рјешавање таквих проблема.

    Naravno ti i tebi slični mislite da ste ne znam kako sposobni i da zbog toga treba da se vasiona vrti oko vaše gujice što nema veze sa stvarnosti.Ako si ti sposoban da optimalno iskoristiš radnu snagu, cijene sirovina energije…. i uzmeš „sve što ti život pruža“ bez uzimanja u obzir potreba drugih ljudi (da se razumijemo ne mislim na putovanja na Maldive prevedeno na srpski imaju li tvoji radnici mogučnost da kupe prosječnu potrošačku korpu)

    Око мене се не врти васиона а радим колико знам и могу. Живим како сам живјео и прије 20 година (наравно живим боље од већине па сад треба да ме буде срамота). Што се тиче мојих радника ситуација није сјајна јер је просјечна плата цца 550 км али је то 20 посто боље него сва остала конкуренција из бранше . Трошкови плата у фирми су 26 посто укупног промета што није мало. Наравно да бих волио да су веће али нисам сигуран да би ту идеју подржали наши купци.

    zašto onda nisu u pravu oni specijalci koji su takođe iskoristili svoje sposobnosti da izvrše pljačku?I da li ja imam pravo recimo da ti dignem u vazduh jednu pekaru pa te ucijenim ukoliko su to moje sposobnosti i ako nemam zašto nemam to pravo?

    Не разумијем уопште став да смо сви који нешто имају лопови. Можда онда треба уставом укинути приватну имовину. Нисам сигуран да овакви погледи могу рјешити ситуацију у којој се налазимо.

    Nema od toga ništa jer ne možemo mi stvoriti koliko oni mogu opljačkati a ne vidim ni zašto bi oni to prestali raditi ako im ide.Prema tome razvoj je moguć samo ukoliko je situacija čista i ako otjeramo ove što ihje gladan qrac napravio.

    Тачно ,ми се и боримо да се ситуација рашчисти. Никоме ко жели живјети у нормалној држави не одговара несређена држава. Те гладне ћемо тешко отјерати. Можемо само створити услове да их је мање и да сами временм одумру.

    Nemam običaj vrijeđati nikog bez obzira na profesiju ali mislite li ex i ti da je moguće bazirati razvoj jedne države na proizvodnji peciva i vreća?Sticajem okolnosti sam sarađivao sa svakom ili skoro svakom granom industrije pa i sa pekarima i proizvođačima vreća (održavao sam opremui učestvovao u razvoju i proizvodnji neke mlinarske i pekarske opreme-termo silosi, dozatori… u pekarama u Pg i Tb i u više manjih kao i jednu bugarsku mašinu za proizvodnju vreća i još puno toga) i mogu vam garantovati da je proizvodnja i prodaja i najmanjeg proizvoda u mašinskoj i elektroindustriji daleko kompleksnija nego recimo proizvodnja najkompleksnijeg pekarskog proizvoda.Uzmimo na primjer proizvodnju najobičnijih šerafa.Da bi vas neko ozbiljno shvatio morate imati proizvodnju nekoliko desetina modela za koje morate imati desetine alata i u blizini linije najmanje za pocinčavanje i bruniranje i još puuno znanja a prvo ozbiljno tržište je van države i stotinama kilometara dalekoKad proizvodiš hljeb prvo tržište je prvi komšija a mnogi su počeli sa vojnom gostolovom mješalicom i polovnom peći a oboje se može na tržištu naći za desetak hiljada km pa još ako je tata napravio garažu viška a kuća na prometnom mjestu……. ali nije u tome budućnost.

    То је некада било тако и зато пропадамо јер све радимо као у средњем вијеку. Ми се за ово што сада покушавамо урадити спремамо 6 година и обишли смо пола свјета да прикупимо знање.У опрему смо уложили за наше услове огроман новац. Кредите ћемо враћати годинама. Вјеруј да се није лако борити са живим организмима да одиграју како ти хоћеш.

    Lično poznam dvojicu zemljaka koji zajedno imaju više od 10 patenata u USA i sve dok nam takvi odlaze nema nam budućnosti.Pošto sam ih poznavao i u vrijeme kad su odlazili znam da je jedan otišao pod uticajem žene i možda bi otišao i da je imao ovdje sve uslove a drugi sigurno ne bi da je recimo mogao zaraditi kao početnik prosječnu potrošačku korpu i da je imao normalne uslove za život u TB
    Sve dok takvi odlaze teško će mo na zelenu granu a odlaziće sve dok se od njih očekuje da zarade za sebe da mogu življeti za političare da mogu kupiti stan u Beću ili bar Milanu i da im se Ilija Stanković(bivši glavni baja u HET u vrijeme kad su odlazili SDS) ili/i Luka Petrović (trenutni glavni baja u HET SNSD) svaki dan seru na glavu.

    Тачно

    Da ne bi bio neobjektivan nije ni vama lako a zašto nije ovaj je to objasnio daleko bolje nego što bih ja znao: http://prevrat.com/2015/10/16/21373/
    Takođe je istina da narod uglavnom ima vlast kakvu i zaslužuje i da je ova vlast taman po mjeri našeg 90% funkcionalno nepismenog naroda.

    Тачно

    Da malo začinim na kraju:neki dan sam popravljao nekakvu numeriku na mašini.Šef je naredio radniku da bude uz mene da doda veliki ili mali čekić po potrebi:ispostavilo se da „argat“ samostalno mjenja parametre u mašinskom kodu i da se i istoriju razumije daleko bolje od većine profesora istorije koje poznam uključujući i Banjka čiviju u SNSD i direktora gimnazije.
    Danas sam sreo profesora na privatnom fakultetu.Zamolio sam da mi da e-mail da pošaljem link na članak o njegovomom daljem rođjaku.Ladno je odgovorio „nemam“.Da se razumijemo poznam ga od rođenja i vjerujem da nema.

    Истина

    I onda će ex i reformator kako ja i argat nemamo nekakva znanaj a on reformator i profa imaju…..

    Никад нисам рекао а ни помислио да смо ми нешто посебно. Данас је иначе врло тешко пронаћи некога ко зна и хоће без обзира на новац. Највећи проблем је нестанак знања које је отишло са уништеним фирмама и то ћемо тешко обновити. Многи послодавци овога нису били свјесни док нису дошла времена да у пензију одлазе кадрови из прошлог система и сад је права паника. Нису у стању да одгајају нове кадрове а стари нестају. Значи да се отвара простор за оне који нешто знају и хоће. Наравно упитно је колико ће времена требати да се ствари посложе али је чињеница да се ствари морају мјењати.

    Надам се да ће ова дискусија помоћи бољем разумијевању и то је сва сврха изношења мојих ставова без намјере да некога вријеђам .

    Поздрав

  32. Inernet forum je specifičan medij. U prvi plan ističe različitost. Ljudi se mogu slagati u 90% stvari ali će se za vratove pohvatati zbog onih 10%.

    Za sebe znam reći da sam privatnik od 1974. godine. Znam reći i da je odnos prema privatnom poslu bolji danas nego što je bio 80tih. To se pogotovo odnosi za ljude koji proizvode. Postoji svijest u narodu da je u tome budućnost.

  33. reformista,14.03.2016. 00:19:51[161877]
    pak još samo jedan gulikoža.
    Доказ да је наслов био добар. Нама не ваља нико јер још нисам чуо још ни једну позитивну рјеч…,
    ————————————————-
    Зашто је то тако запитајте се ви, тзв. послодавци и ваши креатори!
    Зашто кажем ваши креатори?
    Зато јер сте ви(мн) креирани на вјештачки начин, јер је врло мало оних који су изникли из истинских квалитета, организационих способности, осјећаја за пословност, осјећаја за државу, народ, радника, правду…,итд.

    Немојте ми рећи само да је народ крив што је тако, и да је народ крив за све.

    Није народ дошао до спознаје о вама(бизМисменима) и општем стању у Српској пратећи Фронтал,или слушајући председника, како неки овдје желе да представе, него на терену, посматрајући свакодневно шта се дешава око њега.
    У својој улици, селу, граду…,
    Ми смо једна велика селендра, шачица народа, гдје скоро свако свакога познаје и ништа се не може сакрити. Умјесто да нам то буде предност,да се боримо за сваког човјека, породицу, ви и ваши креатори су замислили ситем као да нас има ко Кинеза, па који милион горе доле, мање више…,гураћемо упорно то што смо замислили па таман нека нас остане и свега 10%.
    Ако нам се којим случајем успротиви некакав инжињер са четворо дјеце , зна се, лети у зрак.
    А послиије(ко преживи) ћемо гуслати како је то све морало тако, срања о транзицијама, како смо поднијели велике жртве,тобож’ уцвељено палити свијеће, како смо небески народ…итд.

    Што се тиче „не питај ме за први милион“?

    Та теза је поодавно стара и могла је бити разумљива за то вријеме и услове када је и гдје настала. Служити се њоме у 21-ом вијеку је заиста велика увреда, безобразлук, атак и на најпросечнију интелигенцију. Посебно у нашим условима.

    Овдје није толики проблем у капитализму као дрштвеном уређењу. Проблем је што овдје капитализам не станује, и није зачет ни на каквим правилима игре, осим на општој грабежи, пљачки,тоталном уништењу свега већ створеног. Ово што смо гледали и гледамо је опште дивљаштво. Ни највећи окупатори неби се овако понашали. И они би водили рачуна да се све не уништи, да се надогради, да народ буде колико толико задовољан, јер како би владали и из чега би црпили добит.

    Посебно је веома осјетљива ситуација јер је овдје био рат, овдје су људи гинули, страдавали, завијани у црно, борили се(најздравији, најспособнији и најпоштенији дио народа), а актери ПРВОГ МИЛИОНА били углавном доратни сеоски ђилкоши(рурално), а клошари (урбано).
    Умјесто да кварне власти(горе наведениКРЕАТОРИ)временом мијењају такав однос, они су упорно форсирали ове, преко њих црпили народно богатсво, распродавали имовину и задужували читаве генерације.Куповали себи и својима енормна имања по бијелом свијету, виле, јахте, прескупе аутомобиле, банковне рачуне, подизали себи споменике…,итд, итд.
    Све ти то знаш, а онда се кобајаги чудиш откуда такви утисци о „послодавцима“.

    И да сажмем ствар у неколико питања!

    Ако смо правили државу са ливаде, шта је са мојим првим милоном који сам крварио за њу, шта је са мојих(не мора милион)бар 10 хиљада????

    Који су критерији били у одабиру ко ће бити актер првог милиона, а ко ићи под земљу???

    Ако је морало и тако, гдје су резултати и одговорност тих милионера и њихових СТВАРАЛАЦА-КРЕАТОРА, ево након већ више од 20 година??? Гдје је економија?
    (да није крива можда СЕК-а???)

    Да ли је „држава“(од 1милион људи) стабилнија и јача са неколицином неиживљених кркана милионера, нешто јефтино купљене паразитске војске која их подржава само док плаћају, а са великом већином незадовољних, поцијепаних, неошишаних, крезубих…ИЛИ да има солидно плаћену поштену управу, чврст закон,јасна правила игре важећа за све, у којем 100 000(карикирам) породица малих капиталиста, запошљава остале, а онда из квантитета изађе квалитет, па временом и природним путем добијемо и ПРАВЕ ПОШТОВАНЕ послодавце, јаке и спремне и за свјетска тржишта?????

    Да ли се држава заснива на прескупим бетонским зградуринама, приватним аутопутевима, тунелима, надвожњацима, велелепним и прескупим а скоро празним црквама…, који се неће отплатити овим темпом ни за 300г , ИЛИ на људима, породицама, којих је све мање, а који желе да побјегну што даље одавде???

    Хоћемо ли онда и ми за 50г са неких других дестинација кмечати како је Српска света српска ѕемља, јер смо то ми за њу крварили, градили, тамо су наше цркве и манастири итд, а то што је народ исцурио за то су криви опет неки други???

    итд итд…………….., неда ми се даље…..,

  34. Ex,
    „Bezobrazan si. Mamuran od sinoć? – Navodi su ti potpuno pogrešni. – Uzimaš sebi za pravo da pišeš o meni i mojim željama. Glupo. – Ni na jedno moje pitanje nisi odgovorio već si suočen sa neumoljivim činjenicama počeo da vrijeđaš. Još gluplje.

    nisam stigao ovih dana, ali da ne ostanemo nedorečeni…
    Nisam bezobrazan već konkretan. Uz svo poštovanje, mi smo ovdje avatari, likovi koji su sebe kreirali kao učesnike u internetskoj komunikaciji pri čemu semantički koncepti naše komunikacije ne sadržavaju ni geste, mimiku ni intonaciju pa je sasvim razumljivo nerazumjevanje ironije i provokacija stručno terminološki definisanih kao „podjebavanja“.

    Jednostavno, glupo je da se osjećaš uvrijeđenim (osim kao ex-1978) jer si ti ovdje stvorio virtuelnu ličnost koja sebi daje za pravo da stvari naziva glupim, činjenice neumoljivim, finansijskim realnostima, a da iza toga ne stoji ništa što se može argumentovati kao relevantna potvrda autoriteta onoga ko plasira zaključke osim stotina komentara u kojima se opet ne pojavljuje nikakva denotacija(što opet nije samo tvoja krivica nego i kako rekoh ograničenje kanala komuniciranja koji koristimo pa se možda nekada profula i ironija koju si možda htio postići, provokacija se prihvati kao tvoj stav, ali…
    ma jednostavno glupo je ako se osjećaš uvrijeđenim ako neko tvoja lupetanja nazove glupostima.

    – Tebi je normalno da nam cijene struje budu evropske, ali je po tebi glupo ako kažemo da nam obrazovni sistem treba slijediti primjere evropskih zemalja koje imaju najbolji obrazovni sistem.

    – Tebi je glupo kada se daju podsticaji poljoprivredi, ali si spreman opravdati to što vlada finansira Rafineriju.

    – Tebi je glupo kada Kratkofil očekuje da vlada podrži festival koji je za mlade jedinstvena prilika da nauče praviti filmove, ali ti nije glupo kada Vlada finansira Kusturičin let u Italiju i kada daje pare za vodanje ocvale starlete.

    – Ti ovdje meni popuješ kako djeca u lektirama moraju imati Dobricu Ćosića jer je to nacionalno oblikovanje, ali na ovoj temi ćeš objašnjavati da je najpametnije djecu od sedme godine slati u pogone da koju godinu nosaju smeće, metu pogon, unose ugalj i na kraju budu doživotno zahvalni jer je gazda dozvolio da kod njega nauče variti.
    …………………………………………………………………………………………………………………………

    Ex, svi voi naši avatari su kibernetički frankeštajni kojima moždani valovi logiku podređuju ličnim interesima kreatora, ali su i odrazi naše mentalne stabilnosti i sposobnosti da „subjektivne doživljaje objektivne stvarnosti“ predstavimo kao logičke sisteme.
    Dao sam ti samo nekoliko primjera koji potvrđuju konfuziju lika kojeg si ovdje kreirao.

    Nadam se da u stvarnosti bolje oblikuješ svoje stavove, jer ovako…

  35. @ češnjak,14.03.2016. 12:44:00

    Za mene si napisao da sam najveće zlo. Logično je bilo da ti odmah je.bem majku balijsku. Nisam ti ništa opsovao. Suzdržao sam se. Napisao sam samo da si bezobrazan. Nisam pogriješio.

    Postavio sam ti jednostavna pitanja a umjesto jednostavnih odgovora dobio sam mlaćenje prazne slame i gomilu potpuno pogrešnih navoda. Do tebe je.

  36. „Postavio sam ti jednostavna pitanja a umjesto jednostavnih odgovora dobio sam mlaćenje prazne slame i gomilu potpuno pogrešnih navoda.“
    – Nemoj se ljutiti što sam komunikaciju podigao za stepenicu na viši nivo, znao sam da će to do tebe doći kao šum koji te podsjeća na danje mlaćenja slame – oni koji daju veću važnost obrazovanju vjerovatno u mom tekstu razumiju i nešto drugo.

    Ali da ne bude da ti bar nisam poštovao želju da čuješ odgovore

    – „Koliko je dobrih varioca izašlo od Ćosića a koliko iz srednjih škola tešanjskog kraja?“

    Potpisivanje sporazuma saradnje između MSŠ Tešanj, Tešanjske razvojne agencijeTRA i firme “ĆOSIĆ PROMEX” Usora. 16.03.2011. godine je potpisan sporazum između „TRA“ Agencija za razvoj općine Tešanj, Mješovite srednje škole,Tešanj i firme ĆOSIĆ PROMEX, Usora o partnersvu za suradnju u aplikaciji projekata za međunarodne i nevladine organizacije,istraživanja lokalnog tržišta rada, saradnji na području neformalnog obrazovanja, vršenje praktične obuke učenika u svrhu sticanja vještina i znanja te uključenje učenika u proces rada.Potpisivanju su prisustvovali i načelnik općine gdin Fuad Šišić, predsjedavajući Općinskog vijeća gdin. Esmir Subašić i predsjednik udruženja privrednika općine Tešanj gdin.Muharem Sejdić. Prisutni su iskazali podršku ovoj inicijativi i zaželili da ova inicijativa bude primjer dobre prakse i drugim firmama na općini Tešanj.
    ……………………………………………………………………………………………………………………….

    Vjerovao ili ne, u Tešnju je dobrih varilaca bilo davno prije Ćosića. Koliko znam, poslodavci i danas cijene zanatlije koje izbaci stručna škola iz Tešnja koja je jedna od prvih u BiH koja je počela raditi po EU-VET modularnom programu.
    http://msst.edu.ba/eu-vet-nastavni-program/
    …………………………………………………………………………………………………………………………

    – Ako bi da ti dijete nauči stranog jezika, gdje bi ga poslao? Kod privatnika ili u državnu školu?

    Vjerovao ili ne, svom djetetu mogu priuštiti i privatnu školu i instrukcije, ali nikada neću. Kursevi su potrebni onima koji nisu učili u školi ili onima koji plaćanjem instrukcija prikrivaju vlastito neznanje i miču djecu od sebe. Radije umjesto instruktora vrijeme sa djetetom provodimo supruga i ja.

  37. Најквалитетнија расправа (без обзира што је на граници инцидента) у задњих годину дана на фронтал.рс! Фантастично је да се господин Тривић одлучио за директну комуникацију са широким масама!

    Кад будем имао више времена, укључићу се у полемику. За сада ћу само написати да се терет с радника мора пренијети на послодавце, а с послодаваца на државу. Многи родитељи дјецу васпитају да су послодавци зло зато што имају негативно искуство, али погрешно је генерализовати.

    Господину Тривићу се чини да смо отјерали комунисте. Они још увијек суверено јашу и то је један од разлога наше пропасти. Зато и немамо ни капитализам. А тим скоројевићима су животни циљеви да из блатњавих опанака ускоче у виле на Дедињу и Монте Карлу, станове у Бечу, Паризу и Менхетну. Такви и имају лош однос према потчињенима који произилази из њиховог комплекса, који се из ниже вриједности преточио у комплекс више вриједности.

  38. Иначе, кад смо имали хуманитарну акцију за сиромашну породицу да Старчевице у којој отац злоставља мајку у дјецу, троши новац за личне потребе, а дјеца гладна, господин Саша Тривић ми се јавио мејлом и дао тој дјеци бесплатну ужину у пекари Мања током цијеле школске године, тако да ја вјерујем да човјек има емпатију за потребе других и да није из филма новокомпонованих бизМисмена.

  39. Za sebe znam reći da sam privatnik od 1974. godine.
    —————————-

    Овај се прво почео бавити бизМисом, па се онда тек након 4г(1978) родио!
    😮
    Браво, тако се размишља о будућности, прво бизМис па тек онда рођење, а не ко ови биједници што се прво роде, па после не знају куд и како даље.B-)

  40. Били избори у Србији, па гост на РТС био Драгољуб Жарковић, главни уредник листа „Време“, с којим баш и не дијелим политичке ставове. Каже: „Погледајте биографије људи који управљају Србијом, Владом, министарствима! Ту нема ниједног човјека који зна шта значи обезбједити тржиште, процес производње, плату сваког првог и доприносе за раднике.“

    Ми и пропадамо зато што политичари немају идеју како створити нову вриједност, већ се измишљају агенције и затрпавају јавна управа и државна предузећа. Министар индустрије је полицајац Перо који је пресуђен због крађе импулса од Телекома Српске, тада државног предузећа. Шта полицајац зна о привреди? Он у двадесет дана даје двије дијаметрално супротне изјаве, јер нема појма о чему говори.

    Привредници морају тражити да постављају министра индустрије, те да делегирају човјека из привреде.

  41. Можда је наслов погодак, али је погодак и увод у интервју у којем се заговара удруживање привредника и радника.

    Неколико је примјера гдје та синергија може донијети резултате:

    1. Да се тражи смањење индустријске цијене струје на цијену за домаћинства, јер постоје огромне резерве у систему ЕРС. Тамо су запослени бројни токари, пекари, шумари, које треба пребацити из ЕРС у привредне гране за које су се школовали. Смањењем цијене електричне енергије даје могућност привреднику да запосли нове људе.

    2. Према мојим сазнањима, бројни пекари, аутомеханичари, столари,… с купљеним фипломама ad hoc факултета запослени су у Пореској управи, министарствима, агенцијама. Те људе треба пребацити тамо гдје им је мјрсто, гдје ће стварати, а не паразитирати. Један начин је нпр. да се с привредницима потпишу уговори да преузму те људе уз обавезу Владе да им у наредне три до четири године наставити све доприносе. Ко не ни био срећан да му шефица из Пореске направи кромпирушу?!

    3. Сви се заједно морамо борити за смањење намета привреди, да се повећа база из које се захвата, а то би сигурно отворило простора да се запосле нови људи. Уз то, привредници који уредно измирују обавезе морају инсистирати на репресији према оним другима.

    Све ће то тешко ићи с овом свијешћу, с корумпираним народом који пристаје на ту игру, јер је слика у огледалу незналица у врху пирамиде.

    4. Управо би привредници требали повећати притисак на политичаре да се с дна каце за купус вади образовни систем, који се систематски уништава. Највећи ресурс и потенцијал једног друштва су људи, а они најбољи одлазе, и ако хитно не дође до промјена ућемо у зачарани круг који неминовно води у пропаст.

  42. Скоро сам коментарисао да најновији протести младих појединаца нису више протести против лоповске власти, већ почетак класне револуције сиромашних и обесправљених. У том контексту разумијемо и тај однос према послодавцима. Ја знам и позитивне примјере, добра плата, награде од стране послодавца, нпр. у једној фирми која се бави производњом и продајом електроматеријала.

    Мислим да би овдје људи били задовољни кад би са ССС зарађивалу по 750 KM нето, а била смањена незапосленост. Двоје супружника с 1500 КМ мјесечно немају неку раскош, али нису на рубу егзистенције и могу да хране и школују дјецу. Радник који ради за 500 KM, који нема паузе, слободне суботе, годишњег одмора дужег од 10 дана не може бити задовољан и његова продуктивност је мања.

    Господин Тривић је у праву да је држава одговорна зашто дозвољава многим послодавцима да раднике третирају као робове. Послодавци би требали проговорити и о рекетирањима, опраштању пореских дугова и рачуна за струју у замјену за финансирање политичких структура.

    Све о чему пишем немогуће је с комунистима у врху политике, с онима који су наметнули постојећи антисистем.У свим политичким партијама постоје честити људи и у њима треба тражити савезнике за системске промјене. Или нас нема.

  43. @ češnjak,14.03.2016. 14:45:17

    Velika je razlika između privatne inicijative i državnog sistema obrazovanja. Varioci koji su to postali kod Ćosića – tebe i tvoje komšije nisu koštali ništa. Ni dinara. Uredno su ljudi osjetili potrebu za novim znanjima, obratili se instituciji koja im to znanje može pružiti, uredno dobili fakturu, uredno je platili, prošli obuku, stekli znanje i vještine, dobili međunarodno priznat sertifikat. Ni dinara sa budžeta dobili nisu. Obuka je trajala par mjeseci. U državnom obrazovanju obuka traje godinama, svih tih godina crpe se nemala sredstva sa budžeta a rezultat (bar u mom selu) je pod velikim znakom pitanja. Redovno su to nezainteresovani omladinci, kojima je bježanje sa časova svakodnevna rutina, Za funkcionalnim aparatom za varenje za tih par godina proveli su par sati. Možda ni toliko. Posle višegodišnjeg obrazovanja, posle hiljada maraka koje je ovaj narod izdvojio za njih – omladinci redovno odlaze na bauštelu na crno u Italiju ili međ konobare po lokalnim kafićima i kladionicama.

    Zbog svega navedenog – državnom sistemu obrazovanja treba konkurencija u vidu privatne inicijative. Možda je rješenje moguće prepisati iz zdravstva. Privatne ambulante/ordinacije/klinike rade i dio sredstava za rad dobijaju od državnih zdravstvenih fondova. Čini mi se sasvim logičnim da je nekom od boljih i preduzmiljivijih prosvjetnih radnika dojadila stranačka disciplina i politika po školama. Svjestan da ni školski programi nisu svrsishodni možda potraži šansu i osnuje svoju privatnu obrazovnu instituciju iz koje će izlaziti dobri pekari, poslastičari, frizeri, tokari, krojači, vulkanizeri, električari, vodoinstalateri. Takav kadar će samo dobijati na vrijednosti i cijeni. Plaćaćemo mi sat vodoinstalatera taman kao sat kod zubara ili psihologa.

  44. prijedor,

    Човјек с купљеном дипломом је очито неспособан. Када послодавац запосли човјека са купљеном дипломом, неће му дуго требати да види да је овај неспособан, па ће закључити да је диплома коју има безвриједна. Ријеч се брзо прошири и ниједан озбиљан послодавац неће запослити било којег човјека с том дипломом. То ће приморати школу која издаје такве дипломе да спроведе чистку и обрачуна се са корупцијом у својим редовима. Или ће пропасти, јер нико неће похађати школу чија је диплома безвриједна на тржишту.

    У међувремену, озбиљне средње школе и факултети, било приватни било државни, могу само јачати, јер ће слободно тржиште препознати да су њихове дипломе гарант квалитета њихових ученика или студената.

    Проблем је прегломазна државна администрација и запошљавање људи са купљеним и фуш дипломама у истој. Приватник који улаже сопствене новце у свој посао неће запослити човјека са дипломом машинске школе коју спомињеш, јер зна да је носилац те дипломе неспособан и да ће му само штетити. С друге стране, апаратчика који одлучује ко ће добити посао у државној администрацији боли брига какве дипломе кандидати имају, јер не располаже својим, већ народним новцем.

    Проблем, дакле, није у понуди (факултета и диплома), већ у тражњи. Државна администрација, таква каква јесте, спречава успостављање природног баланса на тржишту.

  45. Mačak, svjestan sam toga. Onaj koji kupi diplomu, kao što su kupovali i mo gradu u mašinskoj školi, to su diplome vozača, naprimjer i ostalih zanata, takvi se fataju za slamku, njima treba papir jer bez toga papira ne može da ga primi poslodavac u sloveniji, Njemačkoj, Švedskoj. ali, u našoj administraciji te diplome su ok, .
    Zar je normalno da kod toliko nezaposlenih pravnika, ekonomista, u prijedorskom vodovodu prime za službenika frizerku koja je još zaposlena na benzinskoj pumpi.

    A, recimo ugostitelj sin poginulog borca ne može da bude , recimo, stražar u elektropreduzeću?

    Dakle, mačak, toga koji kupi diplomu mašinske škole hoće zaposliti elektrodistribucija da popisuje struhu, hoće i za službenika.
    I za službenika u opštini.

    Poseban problem je direktor mašinske škole, koji dabome nije jedini, takvih je na stotine u RS, koji se obogatio od kriminala.

  46. Hvala, Slavija za link.

    Znam da u svim strankama ima supetlopova, u proporcionalnom broju sa veličinom stranke.

    Sumnjao sam u Bosića da je on taj korisni idiot.

    Moguće da sam griješio, mada kao prvi u stranci , kriv je što nije ili htio, ili nije znao da procijeni ljude koji su mu najbliži saradnici.

    Desi se svakom od nas da se prevarimo u nekome, da se pokaže da nam nije bio prijatelj.
    Ne mogu u oprostiti Stevandića. To je bilo vidljivo svakome. Uzak, nikakav.
    Medjutim, nakon duela Tadića i rudonje pitao sam se -da li je moguće da jedan advokat, ovrazovan čovjek ostaje svezanog jezika u čvor, prevrćući samo neke papire , i došao samm do zaključka da je njegov najviši domet, ako je stvarno onakav kakav se pokazao, da bude član nekog mjesnog odbora.

    Izgleda da je prava istina da je ono samo maškarada, da je on krčio put papcima….
    Daj bože da se varam…..

    Opet je glavni krivac Bosić . Kod toliko sposobnih ljudi u sds-u uvijek ista lica, da su najbolji dosadili su.
    U pd sds-u. pravi ljudi čestiti, obrazovani… Stojić, Berić…., Gašić… ali ne mogu doći na red od istrošenih kadrova

  47. Karabaja,
    dvije priče:

    1. Neki dan su u Tešnju predstavnici Udruženja privrednika Tešnja, kao u svoje ime, ali odabrana svita, pozvali na razgovor jednog tešanjskog privrednika i održali mu ders kako nije u redu da njegovi radnici (metalski sektor) imaju plate od 800 KM plus topli obrok jer tako on u čaršiji stvara pogrešan utisak da svi radnika trebaju plaćati duplo više nego trenutno.

    2. Jedan od gore upletenih privrednika je ovaj mjesec tražio pravnikakoji će mu voditi i knjigovodstvo. Njegova ponuda je 500 KM plate, bez ikakvih dodatnih primanja, nedjelja slobodna i radno vrijeme od 7-17 prijava radnika nakon četiri mjeseca.
    ……………………………………………………………………………………………………………………

    Takvi poslodavci na kraju nađu pravnika koji je završio na privatnom fakultetu u Kiseljaku gdje je ispite pripremao sa dvolisnica.
    Na kraju gazda bude ljut što mu taj pravnik ne opere svaku mušeferu koju on zamijesi, što nije sposoban i što mu ne zanosi muda na krivinama, aon ga toliko plaća, sjedne na kakvom portalu i priča nam o tome kako su radnici nezahvalni, kako su nesposobni i kako treba ukinuti škole jer se tamo ionako ništa ne nauči.

  48. Ex,
    za tebe jedna priča o omladincima,

    Prošle godine mog poznanika nastavnika informatike je za bajram na kafu pozvao njegov bivši učenik.
    Momak je sa nastavnikom obišao sva takmičenja iz informatike i na kraju otišao na studij u Maleziju odakle je vrbovan da pređe u Finsku na platu koju je sam sebi zapisao na papir.
    Svom nastavniku informatike je u koverti kao bajramluk donio 500 eura.
    Valjda zato što ga čovjek nije ničemu naučio.

  49. @ češnjak,16.03.2016. 09:56:25

    Ako sam te dobro shvatio ponuda radne snage u BiH je vrhunska? Radnici pucaju od radnog elana i znanja samo eto – jebu ih korumpirani političari i nesposobni bahati poslodavci? Poštujem stav. I poret tog stava – najstražnji smo u Jevropi.

    Rješenje je vrlo jednostavno. Svi ti pametni i vrijedni ljudi što prije da pokrenu vlastite poslove i stvore nova radna mjesta. 100 hiljada novih poslodavaca i mi smo na konju!

  50. ex-1978,16.03.2016. 10:34:21[161949]

    mene zanima, a ti kao poslodavac bi to mogao znati,: postoji li neka analiza profila naših (RS, BiH) poslodavaca? ko su oni? koga sve nazivamo poslodavcem?

    o radnoj snazi postoje brojne studije, analize, preporuke itd.. istina je da stalno treba, kako ti kažeš, razvijati vještine, znanja itd.. i ne isključivo u okviru sektora formalnog obrazovanja..
    Ja ne mislim da su svi radnici dobri a svi poslodavci loši ali bi bilo dobro pogledati ko se sve naziva poslodavcem a ti ga samo jer se tako naziva i zbog toga jer „zapošljava“ radnike stavljaš na tron i nazivaš elitom. i, zar ne misliš da bi vi, poslodavci, trebali početi raditi više na popravljanju vlastitog imidža? kada mislim raditi na popravljanju imidža ne mislim na degradiranje i opanjkavanje radnika..to je već negativna kampanja..

    recimo, da li su nekada i ove nazivali poslodavcima? da su zapošljavali – jesu.

    http://zurnal.ba/novost/19706/-ropstvo-u-azerbejdzanu-kako-su-vucenovici-mucili-radnike-i-oprali-milione-maraka

  51. @ češnjak,16.03.2016. 10:53:19

    Ti bi dekretom ili uredbom odredio visinu plate? Povjerio bi taj posao političarima? Ja ne bih. Taj posao ponajbolje obavlja tržište. Tržište roba je daleko slobodnije u odnosu na tržište radne snage. Radnici iz BiH ne mogu konkurisati za slobodna radna mjesta u Austriji ili Njemačkoj ali naše robe mogu. Isto važi i za robe i radnike iz Njemačke i Austrije na našem tržištu.

    Tako nam je cijena mlijeka, hljeba, čokolade, kokakole, automobila… poprilično izjednačena bez obzira u kojoj evropskoj zemlji kupovali. Tako treba biti i sa strujom.

    Niske cijene struje sa sobom povlače i nikakve mjere štednje. To znači da sa niskim cijenama struje neće ostati ništa za izvoz. Ljudi će se početi masovno grijati na struju. Gotivno je ali je to za nacionalnu ekonomiju porazno. Struja se pod jedan mora štedit a može i treba izvozit.

  52. @ aleks, 16.03.2016. 11:22:29

    Nikada poslodavce nisam stavljao na tron ili ih nazivao elitom. To si ti skroz pogrešno skont’o. Niti je meni nešto posebno stalo do imidža. Svako ko generalizuje o jednoj toliko heterogenoj grupi ljudi i donosi zaključke o SVIM poslodavcima kao ovakvim ili onakvim – nije u sferi mog interesovanja. Poslodavaca ima pankera, bildera, guslara, fudbalera, planinara, vegana, dugokosih, debelih, zdravih, bolesnih, poštenih, nepoštenih… ima i lopova i kriminalaca. Ima i pedera i filmofila, ima diskofila, ima alkosa i narkomana.

    Sve što mogu reći o poslodavcima je da ih je malo, da smo tu u žestokom deficitu i da bi mnogo bolje bilo kada bi poslodavci bili daleko brojniji.

  53. „Sve što mogu reći o poslodavcima je da ih je malo, da smo tu u žestokom deficitu i da bi mnogo bolje bilo kada bi poslodavci bili daleko brojniji. „

    da..moguće je da stičem pogrešan utisak iz onog „100 hiljada novih poslodavaca i mi smo na konju“ (kao da nije bitno ko su)

    a, ima li negdje analiza, pregled, šta god – postojećih poslodavaca?

  54. eX,
    sasvim je razumljivo da se ne slažemo. Ti više naginješ nekom rudimentalnom liberalizmu ja više socijalnoj odgovornosti države. I kao što je sasvim izvjesno da smo obojica utopisti po svojim uvjerenjimatako je jasno da družtvo u kojme živimo propada bez obzira na naše rasprave.

    Mi živimo u državi u kojoj postoji simbioza upravnog birokratskog aparata koji pogoduje odabranim biznismenima, a istovremeno svojoj djeci daju raskošne kredite i zapošljavaju svoj pomladak u institucijama dok poslodavci koriste slabosti uprave i zapošljavaju radnike na crno, iznose novac u autima preko granice.
    Biznismeni su uglavnom oni koji se bave long poslovima i nemaju potreba za obrazovanom radnom snagom i podrazumjevaju da za poslove koje oni daju ljudima stvarno i ne treba škola jer uglavnom rade na mašinama prethodnih generacija, sa malim serijama.

    Zajedničko birokratiji i biznismenima jest da investiranje u obrazovanje tretiraju kao nepotrebni trošak. Vladajućim treba neobrazovan glasač koji će skakati na zadnje noge na pomen referenduma, nacionalnih ciljeva i sabronosti, poslodavcima treba neobrazovana jeftina snaga jer u njihovoj svijesti nije logično da ekonomisti, dizajnera i inžinjera plate po cijeni kakvu dobri radnici dobijaju u drugim sredinama.

    Od tog radnika se očekuje da radi za manje, a da struju, maslac i čokoladu plaćaju isto ili skuplje nego radnici u drugim sredinama.

  55. @ češnjak,16.03.2016. 12:21:37

    Zašto si moj stav nazvao rudimentarnim? Rudimentarnost označava zaostalost, zakržljalost. Zbog takve provokacije je red da ti se sjetim milosne majčice. Ali eto i ovaj ću put to preskočiti. Ne znam zašto ti to treba?

    Nikakav ti ja libertarijanac nisam. Pragmatičan možda jesam. Najlakše je za probleme u državi okriviti druge. Pogotovo kad izostaviš ime i prezime. To je najlakše i najmanje korisno. Svako neka krene od sebe i neka stvori i uredi svoj mali mikrokosmos. Samo milion takvih malih urednih mikrokosmosa i eto ti super uredne države.

  56. Visina plaće se određuje na tržištu. Baš kao cijene hljeba ili keksa. Ko bi plaćao hljeb po 3 KM ako postoji mogućnost da jednako dobar hljeb pazari za 1,20 KM?

    Kako do većih plaća? Samo je jedan put. Kada se iscrpe zalihe radne snage, to jest kada zaposlimo sve što vrijedi i hoće da radi – poslodavci će biti primorani da povećavaju plaće jer će u suprotnom ostati bez radnika i bez posla.

    Poručujem onom sa prizemlja da što prije pokrene neki posao, zaposli par hiljada ljudi, plati ih po 1000 KM i svi ostali poslodavci će morati pratiti njega i njegov sistem plaćanja rada.

  57. ex
    i opet se vraćamo na početak,
    rudimentalni liberalizam ne znači ni bolji ni gori od evoluiranog liberalizma. Ja time ne vrijećam nego određujem tvoju logiku kao logiku prvih vlasnika manufaktura sa kraja 18 vijeka. Neko bi to doživio kao priznanje.

    „Svako neka krene od sebe i neka stvori i uredi svoj mali mikrokosmos.“

    Da bi smo imali priliku stvoriti individualne mikrokosmose moramo imati i jednaku startnu poziciju, a tu poziciju različitim društvenim kategorijama može obezbijediti samo jednako pravo na obrazovanje.

    To je tako jednostavno da mi se više ne da raspravljati.

    Pozdrav

  58. onaj sa prizemlja,
    @ex
    Kladim se u ručak da tvojim radnicima ne prelaze 500 neto. Na crno me ne interesuje.
    ———————————-

    И ти се навук’о на причу да је ЕХ некакав привредник, који запошљава 800 људи.B-)

    Јеси ли ти икада бар био у друштву или познајеш некога ко се иоле бави озбиљно некаквим послом, запошљава бар 8 људи а не 800, а да сате и сате проводи чукајући на Фронталу, изиграва као овдје неко рече СВЕЗНАДАРА, родио се 1978, а каже да се бави приватлуком од 1974. Прије него се родио. 😀

    Ја имам заиста доброг пријатеља,(све знам о њему) који запошљава 30 људи, каже „славија“ брате једва имам времена и кафу попити. Лијежем навече у 10, устајем у 6…најрадије би ово све напустио, распродо….,

  59. @ aleks,16.03.2016. 12:22:45

    Na tom linku je riječ o imidžu kompanije. To jeste bitna stvar.

    Ja sam pisao o imidžu poslodavaca kao grupe ljudi, kao socijalnog partnera. Imidž poslodavaca u Srpskoj ili BiH nije u sferi mog posebnog interesovanja. Ne mislim da tu treba nešto posebno raditi osim jačanja svijesti o potrebi kupovine domaćih proizvoda.

  60. ex-1978,16.03.2016. 13:36:10[161966]

    mi smo mali i ovdje se to ne može odvojiti – mislim na imidž poslodavca od imidža kompanije. Nemamo mi firme kao što su erikson ili neke slične sa stotinama hiljada akcionara, pa je menadžment odvojent od vlasnika itd.. ovdje je to isto i ljudi sliku o firmi stiču preko slike o poslodavcu, po njegovoj porodici koju viđaju svaki dan i sl. a nerijetko i preko slike o direktoru (kada je riječ o državnoj firmi ili nekoj stranoj sa pogonom ovdje).. i onda to tako ide dalje.. tako da veći dio posla ili, ako hoćeš odgovornosti, za promjenu slike o privatnom vs. javnom sektoru leži na plećima poslodavaca.. što se oni budu brže i na bolje razvijali i ostali će.. i dobijaće bolje radnike..

  61. prijedor,15.03.2016. 19:02:18[161936]
    Hvala, Slavija za link.
    Znam da u svim strankama ima supetlopova, u proporcionalnom broju sa veličinom stranke.
    Sumnjao sam u Bosića da je on taj korisni idiot.
    Moguće da sam griješio, mada kao prvi u stranci , kriv je što nije ili htio, ili nije znao da procijeni ljude koji su mu najbliži saradnici.
    ——————————————————

    Овај са линка се закопитио много прије Босића. Мрежа је исплетена много прије. Сумњам да Босић ишта може или боље рећи смије ту да чачка.
    Ово је „рат“и перманентно продубљивање јаза(на велику жалост) између истока и запада Српске. То је наша трагедија.
    Ко то жели да исправи мора бити спреман буквално на све, а тешко да је Босић тај.
    Овдје је изгледа потребно и крајње вријеме је да се „умијешају“ прави борци и ратници. Иначе заиста оде све у три пм.
    Ликови попут Босића су одлични, али у неким мирнијим временима, они не рашчишћавају терен.
    И овај доле говори довољно-
    А јест издајник Васковић навалио на овога ПОСЛОДАВЦА, срам га било.

    http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2016/03/snsd-ovci-na-sluzbenom-putu-u-sds-u.html

  62. @ex-1978

    Овдје су се представио као привредник који ради двоцифрен број часова дневно токим цијеле године уз годишњи одмор 4-5 дана по деценију. Да не знам да си Долић, помислио бих да си Душанић. Истовремено се представљаш као интернет овисник. Признаћеш да је неспојиво да радиш од јутра до мрака истовремено твитујући и провоцирајући сиротињу на Фронталу. Ако имаш такав однос према себи, да н даш себи одмора, какав онда можемо очекивати од тебе однос према радницима. Лако можемо наћи оне расправе у којима ти је „ника“ с правом налијепила етикету „гонич робова“. И овдје то потврђујеш коментарима. Радник је за тебе исто што и роба. Да га можеш имати за 100 КМ мјесечно, био би пресрећан. Стави на папир свој профит и оно од чега преживљава твој радник, па се погледај у огледало!

    Сигурно се шалиш кад нас позиваш да покренемо бизнис у амбијенту у којем се привредници рекетирају, гдје се од инвеститора тражи проценат, гдје су поједини повлаштени, па им се толерише неиздавање фискалних рачуна, „црна роба“, порески дуг, дуг за струју.

    Сигуран сам и да се шалиш да тржиште Њемачке и Аустрије не треба нашу нискообразовану радну снагу. Они то раде за минимум 5-6 пута више него твоји радници. И путер и чоколада су им јефтинији.

    Ако већ поштујемо законе тржишта радне снаге, кренимо од јавне управе! Примања ће аутоматски пасти на 50% тренутних.

    Из интервјуа, али и коментара господина Тривића прочитасмо да је ЗоР лош, али да га је требало донијети, те да је синдикат крив што је опструисаи доношење ЛОШЕГ закона. Стичем утисак да послодавци нису терет са себе пребацили на државу, већ на најслабијег, тј. раднике. А од раније већина приватних пославаца не поштује постојећи ЗоР,за шта имају прећутну сагласност државе

  63. @ex

    Nemam firmu. Radim za jednog što slično razmišlja kao ti. Uz jednu malu razliku. On se ne trudi da ubjedi druge da je njegov način ispravan, jer je svjestan da nije. Samo koristi ono što mu je država dozvolila, kao i ti uostalom. A tu svoju neoliberalnu mantru probaj prodavati na nekom drugom mjestu. Kad bi svi bili poslodavci, ko bi radio kao roblje kod tebe ili kod bilo kog drugog filozofa tvog kalibra. Ćaća ti napravio zanatsku radnju a ti si sad to digao na takav nivo da se u kartonaži galanteriji svima gaće tresu.

  64. ИМИЏ И МЕНТАЛНИ СКЛОП ПОСЛОДАВЦА ОДАБРАНОГ СЛУЧАЈНИМ УЗОРКОМ:

    * *ex-1978* ,17.08.2014. 21:41:15[124748]

    Preduzetnik sam. Poslodavac. Proizvodna djelatnost. Izvoznik. Već 10 godina. U tih 10 godina udvadesetostručio poreska davanja i bio jednom na moru 6 dana. Radna sedmica mi nikad nije ispod 60 sati. 

    Budžet punim markama. Desetinama hiljada maraka svakog mjeseca. Takvih ko što si ti nosim dvadesetoricu na leđima. A ti… jesi li ikad zaradio pošten dinar u životu.

    * *ex-1978* ,17.08.2014. 22:21:33[124757

    Nisam uspio u životu. Bojan je daleko uspješniji od mene. Boli ga Qrac. Nema pojma šta znači izgurati radnu sedmicu od 80 sati. Neće nikad ni saznati. Na moru/skijanju proveo je deset puta više vremena od mene. Nakačiće se na budžet. Postaće političar. 

  65. ИМА ЈОШ:

    Već 10 godina preduzetnik sa ukupno 4 dana godišnjeg odmora. Redovno radim za državne praznike.

    Ja radim od 6… ustajem u 5:20. Već je mračno u to doba. Kada ti ustaješ?

    А ОНДА ТУШ:

    *
    * *nika*
    * ,18.08.2014. 10:36:45[124807]
    @ex-1978,

    Просто не могу да одолим а да те не упитам пар ствари…

    углавном разумијем твоје ставове, као и Бојанове – мада ми никако није јасно како не разумијеш да не могу баш сви у једном друштву да се баве производњом – неко мора и дјецу да нам учи… јел тако?

    Елем, оно што ме интересује је слиједеће:
    како видим, водиш једну производну фирму већ 10 година. Фино се развијате, успјешно послујете (да куцнем 3 пута).
    Зашто мислиш да је за похвалу то што си у 10 година био 6 дана на годишњем? 
    Има ли у тој твојој фирми неко да те замијени 10 дана у години па да одеш ко човјек на годишњи са породицом? 
    Зар мислиш да ће твоја фирма пропасти ако те у њој нема 10 дана заредом?
    Ако мислиш да ће твоја фирма пропасти без тебе – онда, шта си стварао 10 година?

    Углавом, имам ту још икс питања а све се своди на то размишљаш ли о томе какву фирму ствараш ако ће се све распасти уколико одеш на годишњи.

    Или си се већ толико навукао па мислиш да ако теби не треба одмор онда не треба ни твојим радницима…? Гоничу робова 

    B-)_________________________________________
    *

  66. Koliko su poslodavci značajni u razvijenim (socijalnim) državama (blagostanja)? Uzmimo primjer Švedske, prvaci su svijeta u toj oblasti. Ne znam ni jednog švedskog političara, niti jedan njihov zakon ili projekat. Čuo sam za jednog režisera i 2-3 muzičara. Znam i za sportiste – svi stanu na prste jedne ruke. Ali znam za Volvo, Skaniju, Huskvarnu, SKF, IKEA, Erikson, HM, Oriflame, Tetrapak. Švedski standard stvorili su ljudi koji stvoriše sve nabrojane firme i brendove. Zbog toga nama ne trebaju novi političari sa novim programima u novim partijama i projektima. Trebaju nam novi poslodavci. Mnogo novih poslodavaca.

  67. Veoma mi je drago da sam započeo interesantnu temo što mi je u načelu i bila želja. Smatram da kroz dijalog trebamo graditi međusobno razumjevanje koje je i ovdje koliko toliko napredovalo.
    Naravno da uvijek možemo reći da sit gladnog ne razumije ali ovdje možemo reći da svako ima svoj pogled koji je iz njegove perspektive ispravan.
    Naravno ja znam sa čim se svakodnevno susreću normalni poslodavci ili oni koji pokušavaju to biti .
    Trenutno naš najveći problem je što nemamo bar 5 ozbiljnih firmi koji za sobom mogu povući mala i srednja preduzeća. To je naravno zadatak Vlade da obezbjedi uslove i dovede investitore jer mi sitni to ne možemo obezbjediti. Takva preduzeća sa sobom donose znanja i tehnologije odnosno povećavaju plate. Do tada ćemo mi mali lagano i dugo napredovati do nekog uspjeha.
    Trenutna tehnologija i proizvodi ne omogućavaju značajno veće plate jer naša slabija i neproduktivnija tehnologija ima veće učešće jeftine radne snage da bi se uopšte mogla prodavati roba koju proizvedemo. Kada bi poslodavci ostvarivali neku posebnu zaradu na jeftinoj radnoj snazi to bi se vidjelo na godišnjim izvještajima. To se u svakom slučaju ne odnosi na one koji ne prikazuju promete ali je to opet pitanje za državu zašto to dozvoljava.
    Država mora uspostaviti jasnu i čistu komunikaciju sa poslodavcima da bi osluškujući njihove potrebe pomogla otvaranje novih radnih mjesta naravno istovremeno vodeći računa o normama ponašanja poslodavaca. Zadatak države je takođe da utiče na dijalog i uspostavljanje razumjevanja između radnika i poslodavaca a ne da zloupotrebljava ponašanje loših poslodavaca i u takvoj situaciji se predstavlja kao lažni zaštitnik radnika bez stvarne zaštite radnika.
    Kako drazen78bl reče ,činjenica je da se teret prebacuje na slabijeg odnosno na radnika. Treba malo razmisliti čija je najveća odgovornost zatakvu situaciju. Da li država kad joj zafali para podigne poreze, da. Da li država na teret radnika u privredi obezbjeđuje višak radnika u administraciji i veće plate nego u privredi, da. Da li poslodavac kada mu uvedu namet može namete lako prebaciti na cijenu proizvoda , uglavnom teško. Da li imamo nesposobne poslodavce da. Da li imamo lošu državu, da.
    I ja sam dugo godina bio nezamjenjiv i moram reći da mi je trebalo 7-8 godina priprema dok nisam došao u situaciju da mogu otići na godišnji odmor a da se sve ne zaustavi. Najveći dio naših sitnih poslodavaca su vlasnici firmi koje će „umrijeti “ sa njima jer jednostavno nisu u stanju da organizuju trajni razvoj i prenos upravljanja na slijedeću generaciju ,što je još jedna velika šteta jer sa njima nestaje jedan dio njihovog znanja.

    Draženova rečenica „Сигурно се шалиш кад нас позиваш да покренемо бизнис у амбијенту у којем се привредници рекетирају, гдје се од инвеститора тражи проценат, гдје су поједини повлаштени, па им се толерише неиздавање фискалних рачуна, „црна роба“, порески дуг, дуг за струју.“ govori jako puno u kakvoj prašumi živimo i radimo i moram reći da mi je to nekada bilo i zanimljivo ali da mi se to odvno zgadilo i da već godinama pokušavam uticati da se te stvari promjene. Na kraju sam zaključio da su nabolji i najpametniji „poslodavci “ gorepomenuti reketaši koji u suštini zarađuju više od poslodavaca a za njih se i ne“ zna“ i nisu nikome krivi.

    Po meni vrlo dobar zaključak aleks,16.03.2016. 14:24:23[161968] i to je nešto na čemu poslovna zajednica mora raditi da bi nekim poslodavcima pomogla da se malo „normalizuju“ ako ništa onda bar u svom interesu. Došla su vremena (vjerovali ili ne) kada poslodavci koji ne budu imali korektne odnose sa radnicima i koliko toliko vodili računa o njihovim potrebama neće imati radnika. Koliko god grubo izgledalo ex-1978,16.03.2016. 12:54:43[ to je ipak sušta činjenica i to se već dešava. Ja se sjećam vremena kada je 500 km bila dobra plata i svi su bili spremni da rade za nju i od nje se koliko toliko moglo živjeti. Kroz uvođenje pdv i ostalih poreza sama država je obesmislila 20 posto od plate . Danas je to najmanja moguća plata i za nju malo ko hoće da radi jer nemamo više toliko nezaposlenih. Sve je to osnovna ekonomska teorija koja se može pročitati u iole ozbiljnijem ekonomskom udžbeniku.

    češnjak,16.03.2016. 12:21:37[ spomenu termin „socijalna odgovornost države“. Meni bi bilo drago ta to postoji ali kod nas to nije sistemski rješeno nego je samo zakrpa podređena izbornim procesima a znamo kakav je kvalitet kad je nešto zakrpljeno. U istom komentaru spomenuše se neki loši poslodavci ali bih ja to prije nazvao „kriminalnim ekspoziturama politike“ i zamolio da nas razdvoje od njih. EX i ja sigurno nismo odgovorni za njihovo postojanje. Obrazovanje za poslodavce je po meni trenutno najkritičnija tačka jer bez obrazovanog radnika nema ni uspješne firme. Ako ćemo gledati čisto matematički na radu veće cijene se može više zaraditi i, i radnik i poslodavac, i opet postoje poslodavci koji to ne razumiju ali njihova sudbina nije svijetla.

    Bitan i suštinski komentar ex-1978,16.03.2016. 12:05:38[1 jer moramo doći do što većeg broja poslodavaca . Ako nema njih ne znam ko će i kako otvarati radna mjesta. Država neće sigurno (dokazano)

    Toliko od mene ovaj put

    Saša Trivić

  68. reformista,14.03.2016. 00:19:51
    „каже у Саша Тривић, потпредсједник Уније удружења послодаваца РС, у интервјуу за Фронтал.“
    Prema tome ne radi se o tebi lično nego o poslodavcima a prosječan poslodavac jeste onaj što guli kablove.Pošto je moral vrlo upitan pojam onda ću da budem konkretniji:poslodavci koji su na zakonit način stekli kapital su na nivou statističke greške dakle ne više od par procenata a ni sa moralnim poslodavcima ne stojimo bolje ja imam podosta godina a čuo sam samo dva primjera:svi zaposleni kod Miodraga Dake Davidovića iz NIkšića imaju rješeno stambeno pitanje i da je Grafotisak Grude dosad napustio samo jedan radnik jer su zadovoljni a onih drugih je daleko više samo u Tb bi se čitav roman dao napisati.Prema tome nemojte se čuditi što većina doživljava poslodavce kao zlo jer to i jeste istina.Recimo kod prošlog poslodavca sam imao za naše uslove pristojnu platu od 1200KM ali sam ga napustio kad sam skontao da se sa tom platom nikad neču moći skućiti a on se za tri godine koliko sam radio skućio dvaput jednom iu selu a drugi put na moru i naravno nije mi padalo na pamet da tu firmu smatram svojom.Ako je u tvojoj firmi prosjek 550KM onda većina radi za 500 ili manje a moj savjet je da pokušaš umjesto stanarine jedan mjesec dati 200KM u dobrotvorne svrhe pa izgurati sa porodicom 30dana sa300 KM pa češ vidjeti da radnici ni teoretski ne mogu smatrati firmu svojom.
    “ Данас је иначе врло тешко пронаћи некога ко зна и хоће без обзира на новац. Највећи проблем је нестанак знања које је отишло са уништеним фирмама и то ћемо тешко обновити. Многи послодавци овога нису били свјесни док нису дошла времена да у пензију одлазе кадрови из прошлог система и сад је права паника. Нису у стању да одгајају нове кадрове а стари нестају. Значи да се отвара простор за оне који нешто знају и хоће. Наравно упитно је колико ће времена требати да се ствари посложе али је чињеница да се ствари морају мјењати.“
    Ovo ne mogu shvatiti nikako osim kao cinizam.Stručnjaka ima i biće ih samo je svakim danom naivnih budala koje rade za džabe sve manje.Kako samo nije sramota vas poslodavce pričati da fali stručnjaka nakon svega što ste im radili i još uvijek radite??Pa ja lično imam utisak da mi moje znanje smeta da nađem posao.Taman posla da ja tamo nešto napravim ili popravim pa onda ništa od tendera na kome svi mogu biti dobri……
    Ako svoj hljeb prodaješ po tržišnim cijenama zašto onda ne bi mogao i stručnjaka platiti po tržišnim cijenama??IT sektor u RS je nikao sa ledine i za 10 godina narastao na 5000 stručnjaka koji hljeb nasušni zarađuju na svjetskom tržištu.Ako može Srbija zašto ne može Republika Srpska ako mogu informatičari što ne bi mogli mašinci, električari građevinci???
    Naravno da bi mogli ali jbg oni ne mogu da se oslobode državnih haračlija a i niko od vas poslodavaca neće da plati ni gotovog stručnjaka a kamoli da ga školuje…
    Navešću dva primjera:moj poznanik energetičar sa najjačim referencama koje sam u životu vidio a vidio sam dosta nakon 2 godine nezaposlenosti u Tb je morao da ode u Bl da bi dobio posao.Moja nevjesta diol ing nije htjela da radi u fabrici za 400km jer muž pristojno zarađuje i sad je nezaposlena a džeparac zarađuje pišući diplomske magistarske …..
    I na kraju krajeva sa kim ste i o čemu pregovarali sa vladom po sistemu ti mene vojvodo ja tebe serdaru i sa vladinim sindikatima pa ne mislite valjda ozbiljno da mišićka predstavlja bilo koga i onda se čudite što su radnici nezadovoljni.
    Imao bih još ali je kasno/rano a ujutro moram na posao pa ću možda u nedjelju ako ne budem imao pametnijeg posla još samo d a priupitam exa:
    Čuo san da ste se vi bizmismeni potukli ok diplomaca apeirona i pima pa me interesuje jel to istina i jesi li ti uspio ugrabiti nekog od tih čuvenih stručnjaka??

  69. @ reformista,17.03.2016. 00:00:17

    Neću se složiti sa idejom da država dovodi investitore. Ideja o 5 velikih preduzeća koji će doći u režiji političara – pogrešna je u korijenu, u startu. Vršimo pritisak na političare i onda oni pod tim pritiskom ulaze u avanture koje nam se obijaju o glave. Kupovati investitore podsticajima onako kako to radi Vučić u Srbiji nije dobro. Rezultati te njegove politike su sve manja kupovna moć građana Srbije i sve veći nivo duga države Srbije. Ne treba to nama.Ozbiljni investitori savršeno dobro znaju da deriznosačtingezafrilanč. Neće ni ulaziti u aranžmane koji im nude „besplatan ručak“.

    Naš geografski položaj je takav da smo od ZGB na dva sata, od Beča na 3-4 sata lagane vožnje autom. Mi smo toliko geografski blizu velikim i ozbiljnim privrednim sistemima da nas samo naša neozbiljnost drži daleko od njih. Nismo mi u nekoj kineskoj zabiti pa da nam roba do kupca putuje mjesecima. Ista nam je vremenska zona, dio smo iste kulture.

    Investitore će pored geografije i ljudi najbolje privući jeftin i efikasan državni aparat. To je državni aparat koji ne smeta. To nije državni aparat koji „pomaže“. Zdravim i pravim ljudima država nema šta da pomaže. Državna pomoć podrazumijeva posredovanje naših političara koji su sa razlogom na izuzetno lošem glasu. Zamisli samo da između tebe i tvog kupca iz Hrvatske ili tebe i tvog dobavljača iz Italije posreduje neka raspikuća i narkoman. Na šta bi to ličilo?

  70. Прије више од четири године био сам члан УО привредног вијећа.
    Једнога дана на ред су дошла и људска права радника,када су прочитали шта се све предлаже у оквиру мјера неког социјално-економског форума ако се добро сјећам,мало сам размислио и првоме до себе са са осмјехом шапнуо „оде ти најмање 800 000 из џепа на годишњем нивоу а можда и 1 200 000“.
    Ако сам ја као трећестепенаш одмах сконтао,шта мислите са којим цифрама барата онај ко је осмислио ту причу по мени легалног државног рекета послодавцима. Наравно наш кандидат за „давање људских права радницима“ био је управо тај лик јер је највећи послодавац.
    Гледам повремено како се састају крем политике и он,јебу раднике у здрав мозак и прича се није помакла даље од почетног нацрта који нам је прочитан.
    Умјесто да је у раднике и државу за четири године дао до 5 000 000КМ његови радници данас раде у цивили да изгледају као купци а осигуране су само касирке.
    Пропао је само ТРОПИК који је радницима плаћао све,порезе,доприносе,минули рад,топли оброк,превоз. а они који су спремни за „дијалог и сликање са политичарима“ данас раде несметано.
    Ту је суштина проблема,неко је узео „свој део“ од оних 5 000 000КМ,ко јебе раднике јер послодавац ако плати има преко политике заштиту од било које државне институције.
    Нема спаса док политика не осмисли кутурнији и дугорочнији облик рекета,не ослободи привреду. Ово што сада зовемо послодавац мора прерасти у инвеститоре који ће обезбиједити капитал за обрт и имати подршку банака.
    Шта државу брига ако некоме слабо иде посао због уређеног тржишта,доћи ће јачи инвеститор.
    До тада можемо само разглабати и тражити појединачни излаз прије потпуног самоурушавања болесног система,неко га нађе дијалогом са политиком,неко плати и ћути а неко ће затворити фирму и чекати расплат гдје и сва раја на бироу.

  71. ex-1978,17.03.2016. 06:29:55
    Potpisujem
    ex-1978,17.03.2016. 06:36:51
    Nažalost nisam jer se sa svojih 2 m ne mogu uvući u gujicu nijednom političarru čak ni velikom baju u njegovu ooooogromnu gujicu a to je najbitnija pretpostavka za uspjeh.
    Динкић Млађан,17.03.2016. 07:12:29
    Do sad najbolji komentar na ovu temu koji savršeno objašnjava reformisti zašto su omrznuti u narodu

  72. @ mica trofrtaljka,17.03.2016. 08:56:24

    Neko nađe način a neko opravdanje. Eto tebi opravdanja super idu. Imaš 2 metra i zbog toga ne možeš pokrenuti vlastiti posao. Ja imam 190 cm i 95 kg.

    Jesam manji ali ipak ne radim ni sa jednim javnim preduzećem, državnom agencijom, opštinom, ministrastvom, bolnicom… nisam član niti simpatizer političkih partija, nevladinih organizacija, stranih donatora, nikome ne plaćam nikakav reket. Ne volim ni bankare. Nemam kredit.

    Ali eto insistiram na povećanju broja poslodavaca jer bi to meni u velikoj mjeri proširilo tržište i pružilo nove mogućnosti. Bitno mi je i nastojim svoj lični interes uklopiti sa opštim interesom. To kada je u suprotnosti – ništa ne valja. Ne mislim da oni koji kolju vola zbog kile mesa imaju budućnost. Prije ili kasnije, staće im neko nogom za vrat.

  73. @ mica trofrtaljka, треба бити човјечан ко Приказе па рећи пуну истину.
    Написао сам само пола истине,сада ћу другу половину.
    Из позиције тзв. послодавца сагледао сам и другу страну а то је криминална спрега власти-политике и радника на бироу. Тај нераскидиви ланац свима одговара а најмање послодавцима.
    Данска чији становници сами изјављују па су по свим анкетама најсрећнија земља на свијету ако радник-ца оду на боловање или труничко и нису на послу 120 дана добијају аутоматски отказ. Ако си на бироу мораш доказати да си тражио посао код најмање три послодавца или клизиш ка социјалцу.
    Када питаш данца који је радио читав живот јел ОК да исту пензију има он и неко ко је читав живот био на социјали одговор је :
    -Јесте ОК,ја сам радио имам паре на књижици,имам кућу,ауто ишао сам на одмор а неко ко је на социјали није могао ништа од тога.
    Код нас је све супротно не кривицом послодаваца јер послодавци не могу доћи до квалитетних радника. Код нас ко год нешто зна да ради ради на црно сасвим лијепо и неометано. Има здравствено осигурање исто као и онај ко ради,на Бироу није дужан тражити себи посао и тиме је круг затворен.
    Дођеш доктору а они те питају за партиципацију,ако радиш плати још (коњу запрежни) а ако је нерадник на бироу нула Куна (дао би и он да ради).
    Послодавци превише и плаћају јер углавном раде са шкартом и варалицама.
    Властима одговара маса на бироу јер политичари краду па када граде зграде хоће праве мајсторе за мало пара ,дозвољавају рад на црно фирмам под заштитом које плаћају рекет.
    Политичарима одговара ако су у опозицији да могу лајати како ништа није добро и како ће они боље.
    Е ту што рече Екс,раја са бироа је савршено уклопила свој лични интерес са општим интересом.
    Инвеститори ће плаћати више каду ови са бироа буду плакали ако нису одабрани на конкурсу за посао. Инвеститори ће требати креативне и самосталне људе као и свуда у свијету.

  74. Veoma mi je drago da sam započeo interesantnu temo što mi je u načelu i bila želja. Smatram da kroz dijalog trebamo graditi međusobno razumjevanje koje je i ovdje koliko toliko napredovalo.
    Naravno da uvijek možemo reći da sit gladnog ne razumije ali ovdje možemo reći da svako ima svoj pogled koji je iz njegove perspektive ispravan.
    Naravno ja znam sa čim se svakodnevno susreću normalni poslodavci ili oni koji pokušavaju to biti .
    Trenutno naš najveći problem je što nemamo bar 5 ozbiljnih firmi koji za sobom mogu povući mala i srednja preduzeća. To je naravno zadatak Vlade da obezbjedi uslove i dovede investitore jer mi sitni to ne možemo obezbjediti. Takva preduzeća sa sobom donose znanja i tehnologije odnosno povećavaju plate. Do tada ćemo mi mali lagano i dugo napredovati do nekog uspjeha.
    Trenutna tehnologija i proizvodi ne omogućavaju značajno veće plate jer naša slabija i neproduktivnija tehnologija ima veće učešće jeftine radne snage da bi se uopšte mogla prodavati roba koju proizvedemo. Kada bi poslodavci ostvarivali neku posebnu zaradu na jeftinoj radnoj snazi to bi se vidjelo na godišnjim izvještajima. To se u svakom slučaju ne odnosi na one koji ne prikazuju promete ali je to opet pitanje za državu zašto to dozvoljava.
    Država mora uspostaviti jasnu i čistu komunikaciju sa poslodavcima da bi osluškujući njihove potrebe pomogla otvaranje novih radnih mjesta naravno istovremeno vodeći računa o normama ponašanja poslodavaca. Zadatak države je takođe da utiče na dijalog i uspostavljanje razumjevanja između radnika i poslodavaca a ne da zloupotrebljava ponašanje loših poslodavaca i u takvoj situaciji se predstavlja kao lažni zaštitnik radnika bez stvarne zaštite radnika.
    Kako drazen78bl reče ,činjenica je da se teret prebacuje na slabijeg odnosno na radnika. Treba malo razmisliti čija je najveća odgovornost zatakvu situaciju. Da li država kad joj zafali para podigne poreze, da. Da li država na teret radnika u privredi obezbjeđuje višak radnika u administraciji i veće plate nego u privredi, da. Da li poslodavac kada mu uvedu namet može namete lako prebaciti na cijenu proizvoda , uglavnom teško. Da li imamo nesposobne poslodavce da. Da li imamo lošu državu, da.
    I ja sam dugo godina bio nezamjenjiv i moram reći da mi je trebalo 7-8 godina priprema dok nisam došao u situaciju da mogu otići na godišnji odmor a da se sve ne zaustavi. Najveći dio naših sitnih poslodavaca su vlasnici firmi koje će „umrijeti “ sa njima jer jednostavno nisu u stanju da organizuju trajni razvoj i prenos upravljanja na slijedeću generaciju ,što je još jedna velika šteta jer sa njima nestaje jedan dio njihovog znanja.

    Draženova rečenica „Сигурно се шалиш кад нас позиваш да покренемо бизнис у амбијенту у којем се привредници рекетирају, гдје се од инвеститора тражи проценат, гдје су поједини повлаштени, па им се толерише неиздавање фискалних рачуна, „црна роба“, порески дуг, дуг за струју.“ govori jako puno u kakvoj prašumi živimo i radimo i moram reći da mi je to nekada bilo i zanimljivo ali da mi se to odvno zgadilo i da već godinama pokušavam uticati da se te stvari promjene. Na kraju sam zaključio da su nabolji i najpametniji „poslodavci “ gorepomenuti reketaši koji u suštini zarađuju više od poslodavaca a za njih se i ne“ zna“ i nisu nikome krivi.

    Po meni vrlo dobar zaključak aleks,16.03.2016. 14:24:23[161968] i to je nešto na čemu poslovna zajednica mora raditi da bi nekim poslodavcima pomogla da se malo „normalizuju“ ako ništa onda bar u svom interesu. Došla su vremena (vjerovali ili ne) kada poslodavci koji ne budu imali korektne odnose sa radnicima i koliko toliko vodili računa o njihovim potrebama neće imati radnika. Koliko god grubo izgledalo ex-1978,16.03.2016. 12:54:43[ to je ipak sušta činjenica i to se već dešava. Ja se sjećam vremena kada je 500 km bila dobra plata i svi su bili spremni da rade za nju i od nje se koliko toliko moglo živjeti. Kroz uvođenje pdv i ostalih poreza sama država je obesmislila 20 posto od plate . Danas je to najmanja moguća plata i za nju malo ko hoće da radi jer nemamo više toliko nezaposlenih. Sve je to osnovna ekonomska teorija koja se može pročitati u iole ozbiljnijem ekonomskom udžbeniku.

    češnjak,16.03.2016. 12:21:37[ spomenu termin „socijalna odgovornost države“. Meni bi bilo drago ta to postoji ali kod nas to nije sistemski rješeno nego je samo zakrpa podređena izbornim procesima a znamo kakav je kvalitet kad je nešto zakrpljeno. U istom komentaru spomenuše se neki loši poslodavci ali bih ja to prije nazvao „kriminalnim ekspoziturama politike“ i zamolio da nas razdvoje od njih. EX i ja sigurno nismo odgovorni za njihovo postojanje. Obrazovanje za poslodavce je po meni trenutno najkritičnija tačka jer bez obrazovanog radnika nema ni uspješne firme. Ako ćemo gledati čisto matematički na radu veće cijene se može više zaraditi i, i radnik i poslodavac, i opet postoje poslodavci koji to ne razumiju ali njihova sudbina nije svijetla.

    Bitan i suštinski komentar ex-1978,16.03.2016. 12:05:38[1 jer moramo doći do što većeg broja poslodavaca . Ako nema njih ne znam ko će i kako otvarati radna mjesta. Država neće sigurno (dokazano)

    Toliko od mene ovaj put

    Saša Trivić

  75. Bitan i suštinski komentar ex-1978,16.03.2016. 12:05:38[1 jer moramo doći do što većeg broja poslodavaca . Ako nema njih ne znam ko će i kako otvarati radna mjesta.
    ————————————
    Заиста генијално! Како ли се само ове мудрости сјетио?
    Ово треба унијети у уџбенике, у обавезна штива економских вакултета.
    Вјерујем да су са АпеЈрона ово већ безецовали.

    Још само видјети на којој грани расту, па да нас Бог види!

  76. Veoma mi je drago da sam započeo interesantnu temo što mi je u načelu i bila želja. Smatram da kroz dijalog trebamo graditi međusobno razumjevanje koje je i ovdje koliko toliko napredovalo.
    Naravno da uvijek možemo reći da sit gladnog ne razumije ali ovdje možemo reći da svako ima svoj pogled koji je iz njegove perspektive ispravan.
    Naravno ja znam sa čim se svakodnevno susreću normalni poslodavci ili oni koji pokušavaju to biti .
    Trenutno naš najveći problem je što nemamo bar 5 ozbiljnih firmi koji za sobom mogu povući mala i srednja preduzeća. To je naravno zadatak Vlade da obezbjedi uslove i dovede investitore jer mi sitni to ne možemo obezbjediti. Takva preduzeća sa sobom donose znanja i tehnologije odnosno povećavaju plate. Do tada ćemo mi mali lagano i dugo napredovati do nekog uspjeha.
    Trenutna tehnologija i proizvodi ne omogućavaju značajno veće plate jer naša slabija i neproduktivnija tehnologija ima veće učešće jeftine radne snage da bi se uopšte mogla prodavati roba koju proizvedemo. Kada bi poslodavci ostvarivali neku posebnu zaradu na jeftinoj radnoj snazi to bi se vidjelo na godišnjim izvještajima. To se u svakom slučaju ne odnosi na one koji ne prikazuju promete ali je to opet pitanje za državu zašto to dozvoljava.
    Država mora uspostaviti jasnu i čistu komunikaciju sa poslodavcima da bi osluškujući njihove potrebe pomogla otvaranje novih radnih mjesta naravno istovremeno vodeći računa o normama ponašanja poslodavaca. Zadatak države je takođe da utiče na dijalog i uspostavljanje razumjevanja između radnika i poslodavaca a ne da zloupotrebljava ponašanje loših poslodavaca i u takvoj situaciji se predstavlja kao lažni zaštitnik radnika bez stvarne zaštite radnika.
    Kako drazen78bl reče ,činjenica je da se teret prebacuje na slabijeg odnosno na radnika. Treba malo razmisliti čija je najveća odgovornost zatakvu situaciju. Da li država kad joj zafali para podigne poreze, da. Da li država na teret radnika u privredi obezbjeđuje višak radnika u administraciji i veće plate nego u privredi, da. Da li poslodavac kada mu uvedu namet može namete lako prebaciti na cijenu proizvoda , uglavnom teško. Da li imamo nesposobne poslodavce da. Da li imamo lošu državu, da.
    I ja sam dugo godina bio nezamjenjiv i moram reći da mi je trebalo 7-8 godina priprema dok nisam došao u situaciju da mogu otići na godišnji odmor a da se sve ne zaustavi. Najveći dio naših sitnih poslodavaca su vlasnici firmi koje će „umrijeti “ sa njima jer jednostavno nisu u stanju da organizuju trajni razvoj i prenos upravljanja na slijedeću generaciju ,što je još jedna velika šteta jer sa njima nestaje jedan dio njihovog znanja.

    Draženova rečenica „Сигурно се шалиш кад нас позиваш да покренемо бизнис у амбијенту у којем се привредници рекетирају, гдје се од инвеститора тражи проценат, гдје су поједини повлаштени, па им се толерише неиздавање фискалних рачуна, „црна роба“, порески дуг, дуг за струју.“ govori jako puno u kakvoj prašumi živimo i radimo i moram reći da mi je to nekada bilo i zanimljivo ali da mi se to odvno zgadilo i da već godinama pokušavam uticati da se te stvari promjene. Na kraju sam zaključio da su nabolji i najpametniji „poslodavci “ gorepomenuti reketaši koji u suštini zarađuju više od poslodavaca a za njih se i ne“ zna“ i nisu nikome krivi.

    Po meni vrlo dobar zaključak aleks,16.03.2016. 14:24:23[161968] i to je nešto na čemu poslovna zajednica mora raditi da bi nekim poslodavcima pomogla da se malo „normalizuju“ ako ništa onda bar u svom interesu. Došla su vremena (vjerovali ili ne) kada poslodavci koji ne budu imali korektne odnose sa radnicima i koliko toliko vodili računa o njihovim potrebama neće imati radnika. Koliko god grubo izgledalo ex-1978,16.03.2016. 12:54:43[ to je ipak sušta činjenica i to se već dešava. Ja se sjećam vremena kada je 500 km bila dobra plata i svi su bili spremni da rade za nju i od nje se koliko toliko moglo živjeti. Kroz uvođenje pdv i ostalih poreza sama država je obesmislila 20 posto od plate . Danas je to najmanja moguća plata i za nju malo ko hoće da radi jer nemamo više toliko nezaposlenih. Sve je to osnovna ekonomska teorija koja se može pročitati u iole ozbiljnijem ekonomskom udžbeniku.

    češnjak,16.03.2016. 12:21:37[ spomenu termin „socijalna odgovornost države“. Meni bi bilo drago ta to postoji ali kod nas to nije sistemski rješeno nego je samo zakrpa podređena izbornim procesima a znamo kakav je kvalitet kad je nešto zakrpljeno. U istom komentaru spomenuše se neki loši poslodavci ali bih ja to prije nazvao „kriminalnim ekspoziturama politike“ i zamolio da nas razdvoje od njih. EX i ja sigurno nismo odgovorni za njihovo postojanje. Obrazovanje za poslodavce je po meni trenutno najkritičnija tačka jer bez obrazovanog radnika nema ni uspješne firme. Ako ćemo gledati čisto matematički na radu veće cijene se može više zaraditi i, i radnik i poslodavac, i opet postoje poslodavci koji to ne razumiju ali njihova sudbina nije svijetla.

    Bitan i suštinski komentar ex-1978,16.03.2016. 12:05:38[1 jer moramo doći do što većeg broja poslodavaca . Ako nema njih ne znam ko će i kako otvarati radna mjesta. Država neće sigurno (dokazano)

    Toliko od mene ovaj put

    Saša Trivić

  77. @reformista

    Иако је тешко повјеровати, и ја овај пут скоро да могу потписати оно што је послодавац Екс написао.

    5 озбиљних фирми које ће повући остале?

    И ја мислим да нам требају, али један од разлога за рушење СФРЈ од стране неоколонијалних сила јесте уништење великих извозних предузећа. Вјероватно смо сви гледали стране представнике који су нас увјеравали да су наша жанса мала и средња предузећа. Ми смо имали Телеком, имамо ЕРС и Шуме Српске. То су „златне коке“ из чије би се добити могао компензовати онај дио средстава који се изгуби давањем олакшица привреди. Али то је с багром која се накотила и која јавна предизећа доживњава као плијен немогуће. Зашто не рећи да су овдје постављени политичари који ће докрајчити домаће банке и велика предузећа, чиме смо и суштински постали колонија овисна о страним банкама?

  78. Идеја да држава доводи инвеститоре?

    Поборник сам оне „у се и у своје кљусе“. Не вјерујем да нас страни инвеститори могу усрећити. На ту тему препоручујем текст Небојше Катића, по мом мишљењу најреалнијег нашег економског аналитичара:

    https://nkatic.wordpress.com/2012/04/24/strane-investicije-i-klopka-srednje-razvijenosti/

    Од Катића сам као економски лаик научио више него читајући уџбенике из области економије, вјероватно и више него што је госпођа Цвијановић изучила економију „преводећи шта причају паметни људи“.

    Капитал је ту и инвеститори су ту, само треба створити амбијент и онда низом олакшица охрабрити људе, не само нове да инвестирају већ и постојеће привреднике да прошире бизнис. То је немогуће с овим менталним склоповима, у овом антисистему, с комунистима/бандитима у врху пирамиде. Наравно, проблем је што су многи неписмени људи лоповлуцима дошли до капитала и што они и не знају пословати ако није мутно, а и руше углед својој бранши и примитивним односом према радницима и личним неугледом.

  79. Дакле, за почетак смо поставили дијагнозу да овдје нема државе и да су на власти они који су створили и одржавају антисистем у којем је дно на врху. Дакле, то је узрок свих проблема, па и робовласничког односа према радницима, за шта је одговорна држава која има на располагању механизам репресије. Најефикаснија терапија је каузална, тј. елиминација узрока. Све остало је лијечење симптома и ефекат је миноран. Лијечење узрока је готово немогуће, јер су се битанге намножиле, у симбиози су с паразитима који лијепо живе на рачун оних који раде и стварају (пекар у Пореској не ствара ништа и инкасира 1000+, док пекар који ствара заради 450-550 КМ). Додатни проблем је чињеница да се накитила већ друга, па и трећа генерација битанги, да то улази у ДНК профиле, а да они највриједнији које ово друштво има масовно одлазе. То нас води у зачарани круг у којем ћемо се дуго у агонији „гасити“. И овдје коментатори свакодневно призивају неког месију, али тешко да ћемо га дочекати. Много је оних којима је банда на врху пирамиде одраз у огледалу. Нема ко да направи преокрет и створи амбијент, здраву средину. за привређивање. А имамо у односу на сусједну Хрватску натно јефтинију електричну енергију и радну снагу, да не причамо о развијенијим западноевропским земљама.

  80. Možda i ima osnova da se odgovornost za naše stanje prebaci na državu. To je tako jednostavno. Ponajbolje opravdanje od svih. Međutim, takav stav nimalo je pragmatičan. Podrazumjeva ljude bezmudiće kojima je za svaki poraz odgovoran neko drugi a taj drugi je tamo neko daleko bez jasne forme, imena i prezimena.

    Umjesto kuknjave nad sudbom kletom i bogoradanja države – mnogo je bolje postati kapetan svoje lađe. Stotinu brodova i brodica koji plove u dobrom pravcu – poguraće u tom istom pravcu i veliki državni brod.

    Nije teško prepoznati ljude koji to mogu: češnjak, mica trofrtaljka i slavija su klasični primjeri ljudi koji bi se sutra/prekosutra komotno mogli baviti proizvodnjom sapuna, pakovanjem vode ili heljde, izradom čepova za staklene flaše za prirodne sokove, proizvodnjom sajli, boja i ljepila, namještaja, zvučnih kutija…

  81. Nije teško prepoznati ljude koji to mogu: češnjak, mica trofrtaljka i slavija su klasični primjeri ljudi koji bi se sutra/prekosutra komotno mogli baviti proizvodnjom sapuna, pakovanjem vode ili heljde, izradom čepova za staklene flaše za prirodne sokove, proizvodnjom sajli, boja i ljepila, namještaja, zvučnih kutija…
    —————————————————–
    Ако није цинично!
    Ех,
    „славија“ нема сељачких комплекса(више/ниже)вриједности, не болује од сељачке мегаломаније(подразумијева се наравно на што се односи термин „сељачки“).
    Нормално,зашто не радити и то?! Али?

    Ја сам по изласку из рата тако нешто и замишљао.
    Да „држава “ прво упрегне све претекле здраве снаге, да направи јасан програм, план, да под приближно једнаким условима подстакне и да шансу свакоме ко мисли да може да се окуша у приватној иницијативи, АЛИ и да тражи одговорност под апсолутно једнаким условима за све.
    Ја сам очекивао да ће нпр на челу.приватне јаке грађевинске фирме бити образован, стручан, културан грађевински инжињер, да ће нпр. неки Чајевчеви погони постати власништво тада врхунских инжињера електронике,школованих кадрова, а они би сигурно знали како и шта даље.
    Такви би до данас сигурно нашли своје мјесто и на свјетским тржиштима. Вјероватно неби Чајавец запошљавао 5000 као некада, али би сигурно 500,1000, а и то је боље него што је данас постао усташко гнијездо, легло политичких битанги,паразитских приватних школа и тобож’ факултета, јебарник….,

    Тим путем би и „славија“нашао своје мјесто, био задовољан штанцајући и некакве чепове, а можда и нешто много више, јер је сигурно способнији и виспренији од многих „чобана“првомилионера.
    Или би тим путем „славија“(100%РВИ) данас у свом граду имао некакав локал, кафић, ресторан..,у којима се сигурно неби дилала дрога, развијала проституција…,па би клошари, криминалци били тамо гдје им је и мјесто, а неби углавном они били власници истих…,тако би славија поштовао и волио своју државу, овако…мрка капа.

    Тим путем би и и млади Његош отпочео некакав свој бизнис са већ солидних 50 000, а не са 5, па би се онда сасвим друга прича причала…,

    Па би тим путем данас имали и пристојног председника,сасвим супротног од овог што имамо.
    Били би колико толико нормално друштво.
    Али не!
    Држава као носилац првобитног послератног капитала је радила све супротно од тога, форсирала и подстицала и подстиче све супротно од тога. Форсирала и пропагирала најниже страсти као врхунске вриједности,а што иоле нешто вриједи бацала под ноге и растјеривала.

    Пошто се тако понашала и прокоцкала све шансе сада смо сви пушиона.Дај Боже да се не почнемо буквално за вратове ватати.
    Оградила се паразитском бирократијом(гдје је потребно да сједи 2 има их 8), па су јој сада да би се као таква заштитила потребне дуге цијеви, резервна милиција…,од кога???

    И сада ти очекујеш да се и РВИ додатно напрегне са још једном преосталом руком и ногом неби ли он извукао брод који тоне, како да не.

    Позови прво хиљаде налицкане и намачкане жгадије из препуних канцеларија, нека продају своје аутомобиле(просјек10 000 евради), нека се одрекну скупоцјених љетовалишта (5000 евради) и ето солидних средстава да мало они штанцају сапуне и чепове.

  82. Ех-1978,за разлику од Дражена нисам читао књиге о економији,покушавам да разумијем економију из онога што видим,питам или нешто кратко прочитам.
    Писаћу о три брода која видим а са два и послујем,трећи је на океану.
    Највећи брод је Бимал,фирма каква се данас ријетко среће. Е тај чувени брод је био принуђен јавно иступити и рећи да ће се иселити из БиХ због идиота на власти.
    Разумијем ја тебе,али ти нећеш да признаш да твоја производња има сигурно мању стопу раста него што је стопа раста плакаташа,швалерки,свастика,синова и ћерки на буџету. Пошто власт није крива (по теби) они су један дан изгласали закон који јебе производњу у темељ везано за капиталну добит. Ако сам добро сконтао хоће паре и на оно што ниси продао,ако пуно производиш трпају те под лед да имају за плакаташе. Чак је и Тома Антуновић морао умирити причу реченицом :-Капитал ће наћи пут али ће Брчко изгубити као што су изгубили мене када су ме истјерали из град. Тај закон су некако преправили.
    Да се то уради теби или било коме ко је мали произвођач могао би се спалити ко Јан Палах али би закон остао,буди реалан.
    Други брод је један произвођач који по мени потпуно представља кинески тип производње гдје са сваким новим произведеним комадом понеки квадратни центиметар земље се претвара у површину Чернобила. Ту уље цури из машина,умјесто хладњака вади се 24 сата вода из бунара и претвара у загађену воду уљем. Газда је коректан човјек,уредно плаћа раднике али и треће фирме које му требају. Лично мислим да нема кредита као ни ти па зато у складу са законима БиХ одржава производњу на кинеском нивоу.
    Лично мислим да би такву производњу требало забранити одмах,али то је брод који ће нас повући у правом смијеру брже него што очекујемо,смањиће ниво подземних вода а и оно што буде биће загађено уљем.
    Трећи брод је човјек који се вратио после рата са капиталом из Њемачке.
    Производио овде сигурно 15 година,зовем га скоро кад јави ми се његова жена.
    Каже он је Младене преселио производњу у Африку,ја мислио да ме зеза.
    Кад након пар дана сретнем радника што је радио код њега,човјек ми потврдио,каже звао је и мене овдје више није могло.
    Зато ти понављам да се молиш Богу да те политика не сјебе.

    Ваља и мени израдити каквог бизнис плана и започети производњу секси игрчака,нпр. пластични курац на кожном кајишу.
    Да налицкана и намацкана жгадија купује домаће кад антисистем пукне до краја.

  83. @ slavija,18.03.2016. 11:58:01

    Ne treba se uzdati u državu. Ne treba sada, nije trebalo ni prije 15 godina. Treba raditi na sebi i za sebe. Svaki dan.

    @ Динкић Млађан,18.03.2016. 14:11:20

    Firme se radjaju, rastu i razvijaju, propadaju i umiru. Bitno je da se rađaju, da se uloži trud i energija u rast i razvoj. Ta energija gura napred. Borba protiv vjetrenjača i ispravljanje krivih Drina je upravo to – borba protiv vjetrenjača i ispravljanje krivih Drina. Nikake vajde od toga. Očekivanja od vlasti i države svesti u okvire minimiziranja smetanja. Nikakva pomoć i podsticaj od njih ne treba da dolazi. Samo da ne smetaju previše.

  84. Дражене,хвала ти за овог Небојшу Катића.
    Како човјек лијепо пише,просто одмара док га читаш.

    Остао без фабрике,шта ће радницима фабрике,да блеје у њима као овце и чекају вука?!
    Ево нпр. Дита Тузла,моја мајка је радила у тој фирми и још увјек је дионичар.
    Ако вам је познато кроз какав пакао су прошли они људи који су чували фабрику, гладовали,мрзли се и колико плата нису примили да би опет покренули фабрику.
    Питам вас шта они имају од тога када је фабрика остављена у страшним дуговима.
    Они су сада корисни идиоти који ће на својим плећима искичмати да се врате силни дугови а власничка структура остаје иста.
    Овако само успоравају пропаст и остављају „приватника“ у игри,боље им је на улици.
    Фабрика ће остати чиста приватнику,држава ће узети своје порезе и доприносе а радници могу само у рај.

  85. ЕХ-1978: “ Možda i ima osnova da se odgovornost za naše stanje prebaci na državu. To je tako jednostavno. Ponajbolje opravdanje od svih. Međutim, takav stav nimalo je pragmatičan. Podrazumjeva ljude bezmudiće kojima je za svaki poraz odgovoran neko drugi a taj drugi je tamo neko daleko bez jasne forme, imena i prezimena. Umjesto kuknjave nad sudbom kletom i bogoradanja države – mnogo je bolje postati kapetan svoje lađe.“

    НОАМ ЧОМСКИ (10 СТРАТЕГИЈА МАНИПУЛАЦИЈЕ ЉУДИМА): “ 9)    STVARANJE OSJEĆAJA KRIVICE Treba ubijediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usljed oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcijenjen pojedinac, opterećen osjećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.“

  86. @reformista

    Да ли сте као удружење имали контакте с представницима ММФ-а? Да липостоји могућност да су представници синдиката добили упутство од ММФ представника да се повуку из преговора, изведу народ пред НСРС и направе инцидент у сампј НСРС?

    Написах текст чија је основа та теорија завјере: http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=5&idnovost=54896

    Да се разумијемо, увијек сам на страни слабијег, радника у односу на послодавца, послодавца у односу на државу, наравно, уколико нису у питању кривична дјела. Зато се раддујем кошаркашким успјесима младих момака из Мега Лекса. Минус им је само чињеница да им је послодавац трговац људима. 😀

  87. @Динкић Млађан

    Катић ми је најбољи тумач економије, а има и квалитетне коментаторе који износе своје мишљење или постављају добра питања. И ја питам економисте оно што не знам, могу то потврдити чак и неки коментатори.

    Коментарисањем на овој теми ризикујемо да добијемо етикету „стручњака опште праксе“, али мислим да није проблем да људи цивилизовано испољавају своје ставове чак и кад нису у праву. Они који боље знају аргументовано ће им показати да нису у праву. Можда с изузетком Бигија, овдје коментаришу углавном натпросјечно интелигентни људи. Усудићу се рећи да је некад састав био овдје јачи него у НСРС. Оно што је битно јесте да ово читају и неки битни људи из врха наше политике, академске заједнице, новинарства. И народни посланици су разних стручних профила, па често поједини расправљају на готово свим темама, често квалитетно.

    Наравно да ову расправу треба пренијети на виши ниво, у институције, а на овај начин треба да се створи јавно мнење, притисак да се убрзају промјене набоље. И зашто не заједничка акција послодаваца, радника и незапослених? За почетак нпр, на ЕРС, да се инсистира на строгој контроли гдје завршавају „златници из златне коке“. Ослободити тако 100 милиона КМ за спституцију губитака на основу олакшица привреди и нова запошљавања. Већа база из које се захвата, а мањи намети.

  88. …… И коначан резултат није да постојећи радници раде више како би им било боље, већ да се повећава број радника који ће радити онолико колико је примјерено људским могућностима, да остану радници, а не да их враћамо у средњи вијек.

    Поздрав свима!

  89. Дражене, јадна је држава или ентитет гдје се ми бавимо политиком.
    Неки дан сам провео два сата на састанку са једним мороном из власти.
    Вјеровао ти мени или не никада нисам упознао,сједио на састанку са неким из власти док је владао Мирсад Џапо. Након њега са свим Градоначелницима брчког сам сједио једном или више пута на састанцима у вијећници гдје смо разглабали шта и како даље.
    Докле иде моронизам чак су ми једном понудили да би било добро да ја за власт вршим контролу тендера прије објављивања истих.
    На то сам се насмијао и рекао да сам ја ипак само трећестепенаш, да би онда морали отпустити сав правни тим и економисте.
    Јадни су до краја.
    Нисмо ми стручњаци опште праксе,него је на врху гола будала,бескичмењак,незналице,полтрон тако да ми сами себи (као што си написао) испадамо као надпросјечно интелигентни само зато што имамо вишка времена умјесто да радимо свој посао а политичари,министри,економисти и правници свој посао.
    У нормалном свијету ти би лијечио људе а ја радио воду без икаквог додира са политиком,проблем овог друштва је што политичар мисли да је он квалификован и Богом дан да глуми руку “ тројеручице“ на твом стетоскопу или скалпелу,мојим клијештима или ексовој машини у производњи и наравно да узме свој проценат за то што ти је „помогао својом златним рукама“.
    Преоптеретили су и себе и нас па нам ове расправе више дођу као сигурносни вентил како за власт тако и за нас.

    Поздрав

  90. Evo moga bigera. dobar znak, jer kada ti pomno pratiš nekoga i neke šta kažu i kako razmišljaju, znači da ti nije svejedno .
    BigerU, a Radovan i stvaraoci nisu bili sds? Milione opljačkane dajete za sds-ovske papke.
    Zašto?
    Pozdrav mome bigerU. Pozdrav i njegovoj gospodji Mutter , mojoj prijateljici iz derventskih picpic parkova za vrijeme ratnih noći.

  91. drazen78bl,21.03.2016. 19:53:28[162079]
    @reformista

    Да ли сте као удружење имали контакте с представницима ММФ-а? Да липостоји могућност да су представници синдиката добили упутство од ММФ представника да се повуку из преговора, изведу народ пред НСРС и направе инцидент у сампј НСРС?

    Наравно да смо били у контакту са ММФ као и сви остали и да смо том приликом изнијели своје ставове који се у 90 посто слажу са ставовима ММФ. Мислим да је њихова улога позитивнија него што се јавно прича и да политика користи ММФ на начин да свој нерад оправда ”борбом за права грађана и спас од ММФ”. Највећи дио мјера ММФ је био усмјерен на сређивање стања у БиХ и по мени без превише политичких захтијева мада их је било. Влада се са тим захтјевима врло квалитетно изборила и једина грешка је што оно што су прихватили нису и провели.
    Никада нисам стекао утисак , у преговорима са ММФ да покушавају утицати на наше ставове тако да сам сигуран да они нису подстрекач извођења народа на улице. Они се углавном понашају као слушаоци уз презентацију својих ставова што мислим да је коректан и квалитетан приступ.

    drazen78bl,21.03.2016. 21:05:00[162083]
    …… И коначан резултат није да постојећи радници раде више како би им било боље, већ да се повећава број радника који ће радити онолико колико је примјерено људским могућностима, да остану радници, а не да их враћамо у средњи вијек.

    Наравно да морамо наћи мјеру у свему. Услов за то је дијалог и дјеловање државе уз помоћ послодаваца и синдиката. Наш највећи проблем су превелике разлике у платама радника у привреди и јавним предузеђима и управи. Једне су премале а друге су превелике те као такве изазивају ”сукобе” . Посебна прича је нерад уодносно вишак радника уна мјестима гдје је држава послодавац. Радници у привреди су сигурно једним дијело ”жртве” оваквог понашања јер је држава до сада у приоритете постављала раднике које она плаћа а на штету радника у привреди. Наравно да дио одговорности сносе и послодавци.

    drazen78bl,21.03.2016. 20:17:59[162080]
    @Динкић Млађан

    Коментарисањем на овој теми ризикујемо да добијемо етикету „стручњака опште праксе“, али мислим да није проблем да људи цивилизовано испољавају своје ставове чак и кад нису у праву. Они који боље знају аргументовано ће им показати да нису у праву. Можда с изузетком Бигија, овдје коментаришу углавном натпросјечно интелигентни људи. Усудићу се рећи да је некад састав био овдје јачи него у НСРС. Оно што је битно јесте да ово читају и неки битни људи из врха наше политике, академске заједнице, новинарства. И народни посланици су разних стручних профила, па често поједини расправљају на готово свим темама, често квалитетно.

    И према мојим информацијама ово се чита на разним мјестима и врло ми је драго да се може разговарати аргументима али бих такође волио да се укључило више оних којих се то тиче. Чињеницама је да се годинама наша ЕП прави као закрпа (боље ишта него ништа) и да не постоји никакав дугорочни план шта и како даље. Ми у колико желимо напредак морамо отворити дијалог свих дијелова друштва и доћи до заједничког става шта и како даље без обзира што ће некога болити више а некога мање. Што се дуже вртимо у круг то ће резови бити теши.
    По питању економије позиција и опозиција морају што прије закопати ратне сјекире и приступити рјешавању економских проблема иначе сви заједно тонемо све дубље.

  92. @reformista,22.03.2016. 13:25:03

    Po pitanju ekonomije pozicija i opozicija ne treba ništa da rade. Kao u onom vicu – neka nahrane kerove i nek’ ništa ne diraju. Očekivati od naših političara da rješavaju ekonomske probleme – čekanje je Godoa. Još gore od toga. Slon u prodavnici stakla je bolje poređenje.

    Naš probem je nezaposlenost. Sa tim u vezi političari su svoj posao obavili. Imamo li najjeftiniju struju? Imamo. Imamo li najmanju stopu poreza na dobit? Imamo. Imamo li relativno niske troškove rada? Imamo.

    Najviše što političari po pitanju nezaposlenosti mogu napraviti je povećati broj budžetlija. To je ujedno i najgore što mogu uraditi. Da je sreće i pameti pa da vršimo pritisak na političare da povećavaju broj nezaposlenih.

  93. Наш највећи проблем нису ни политичари ни послодавци. Наш највећи проблем је технолошки заостатак који за посљедицу има мањак стручне радне снаге и вишак мање стручне на тржишту рада.

    Знају то и послодавци који би у стручно усавршавање сигурно уложили, али им нико не гарантује да обучен радник чију је он обуку платио не оде код конкурента, па тиме има двоструку штету. Ем је платио усвршавање, ем је појачао конкуренцију.

    Друго што је проблем су државни надзори у реалном сектору.
    С обзиром да је тај надзор боље плаћен од колега које врше радове нормално је да ће надзорници, инспектори, чувати своје радно мјесто и тражиће сваку ситницу како би себе обезбиједили од евентуалне грешке, чиме послодавце оптерећују разним небитним глупостима које коштају и умањују моћ послодавца да повећа плате својим радницима.

    То значи да се наше законодавство које је везано за привреду не може слијепо везати за европско јер наша привреда не личи на европску, мада треба тежити да личи.

    Какав смисао има неки пропис који прописује употребу неке материје у производњи ако ми немамо инстументаријум који то испитује, па долазимо до тога да не смијемо негдје упортијебити наш одличан производ јер нема атест који му нема ко издати, и онда увозимо дупло лошији материјал од нашег који има атест.

    Имам хиљаде примјера у свим гранама привреде којим могу ово потврдити.

    Због тога сматрам да је технолошки напредак једини начин изласка из зачараног круга, а први потез би требао бити бар уједначавање плата реалног и државног сектора, са тенденцијом да реални престигне државни.

    То је дуг процес јер се сматра да једна технолошка ера траје 5 година, а ми смо пропустили много пута по 5 година и једино крвав рад са много одрицања, учења и мање лапрдања може обезбиједити напредак.

    Ово говорим као неко ко је хљеб зарађивао у разним дијеловима свијета и помно посматрао ситуацију.

  94. Симо,јесте ли ви шта радили у БиХ?
    Чуј технолошки заостатак,имам често обичај да кажем да би у БиХ Страдивари умро од глади али би на тржишту остали на крилима политике сви шљамови.

  95. ex-1978,23.03.2016. 19:41:52[162136]
    @reformista,22.03.2016. 13:25:03

    Po pitanju ekonomije pozicija i opozicija ne treba ništa da rade. Kao u onom vicu – neka nahrane kerove i nek’ ništa ne diraju. Očekivati od naših političara da rješavaju ekonomske probleme – čekanje je Godoa. Još gore od toga. Slon u prodavnici stakla je bolje poređenje.

    Све истина али ипак ми сваки дан трпимо посљедице њиховог рада јер се константно преко нижих структура власти подмећу закони који раде у интересу различитих лобија (и привредниучких и политичких) који негативно дјелују на привреду која тржишно послује. Власт која је путем пореза власник 10 % сваког предузећа
    треба да уклања баријере у пословању,које је сама поставила а све у циљу да убере више пореза. Наравно власт може пореском политиком потицати или потрошњу или отварање радних мјеста. У протеклом периоду су се кроз чување потрошње по сваку цијену ,оптеретили привреда и становништво што је утицало на развој односно број новоотворених радних мјеста. Тешко је наћи праву мјеру али је по мени сада потребно смањити порезе на плате (да би се створили услови за отварање радних мјеста) без значајног смањења потрошње. Из тих разлога је ММФ и дао толике кредите које смо ми олако потрошили на погрешне ствари. Без озбињног заокрета у политици и озбиљних кредита ММФ за реструктурисање дуга на дужи рок неће бити значајнијих промјена у пословању наших предузећа.

    Naš probem je nezaposlenost. Sa tim u vezi političari su svoj posao obavili. Imamo li najjeftiniju struju? Imamo. Imamo li najmanju stopu poreza na dobit? Imamo. Imamo li relativno niske troškove rada? Imamo.

    Najviše što političari po pitanju nezaposlenosti mogu napraviti je povećati broj budžetlija. To je ujedno i najgore što mogu uraditi. Da je sreće i pameti pa da vršimo pritisak na političare da povećavaju broj nezaposlenih.

    Тачно. Једини пут за излазак из кризе је рјешење незапослености . Незапосленост је могуће рјешити само или развојем постојећих фирми (кроз одређене видове субвенција јер у колико чекамо да технолошки заостале фирме зараде новац и прстигну веће од себе то ће потрајати) или кроз довођење странаца, који са собом носе технологију и тржиште.
    Наравно можемо ми радити као и до сада али су резултати познати, из године у годину се смањује број радника у привреди. Пара за субвенције немамо у количини која може значајно технолошки погурати привреду тако да на ту варијанту не можемо рачунати. По мени је данас најважније послодавце помоћи кроз стварање едуковане радне снаге јер та радна снага или ће радити код домаћих послодаваца,или ће привући стране инвеститоре или ће у најгорој варијанти отићи радити у иностранство (ружно речено али математички исправно) па кроз слање новца у домовину погурати домаћу потрошњу. Дакле наш највеши проблем данас је лоше образовање а оно има проблем са неспремношћу цијелог друштва да схвати да без рада и учења нема напретка.
    Као што рече Симо П. Ороз,24.03.2016. 11:43:50[ проблем образовања код послодаваца су несређени правни услови за заштиту послодаваца од нелојалне конкуренције (нису дозволили рјешење овог проблема кроз ЗОР јер не разумију проблем)

    Друго што је проблем су државни надзори у реалном сектору.
    С обзиром да је тај надзор боље плаћен од колега које врше радове нормално је да ће надзорници, инспектори, чувати своје радно мјесто и тражиће сваку ситницу како би себе обезбиједили од евентуалне грешке, чиме послодавце оптерећују разним небитним глупостима које коштају и умањују моћ послодавца да повећа плате својим радницима.

    То значи да се наше законодавство које је везано за привреду не може слијепо везати за европско јер наша привреда не личи на европску, мада треба тежити да личи.

    Какав смисао има неки пропис који прописује употребу неке материје у производњи ако ми немамо инстументаријум који то испитује, па долазимо до тога да не смијемо негдје упортијебити наш одличан производ јер нема атест који му нема ко издати, и онда увозимо дупло лошији материјал од нашег који има атест.

    Апсолутно тачно. Интересне групе нам стално под плаштом Европе подваљују законе који оптерећују привреду и умјесто да помогну привреди да стигне јаче од себе они ју оптерећују. Многи не знају да стандарде у европи форсирају велике фирме како би се заштитиле од конкуренције а наша администрација им свесрдно помаже у остваривању њихових циљева.

    Због тога сматрам да је технолошки напредак једини начин изласка из зачараног круга, а први потез би требао бити бар уједначавање плата реалног и државног сектора, са тенденцијом да реални престигне државни.

    То је дуг процес јер се сматра да једна технолошка ера траје 5 година, а ми смо пропустили много пута по 5 година и једино крвав рад са много одрицања, учења и мање лапрдања може обезбиједити напредак.

    Ово и јесте основни проблем о којем годинама причам и морам рећи да то код нас никога не интересује и да се ништа није помјерило већ годинама. Сваке године у примједбама на Економску политику тражимо да се средства којима располаже Министарство науке кроз пројекте услове сарадњом са привредом али очито да то некоме не одговара.

  96. Па да! Корумпирана багра оптерећује домаћу привреду радећи за интересе страног капитала. Сад су искористили забављање народа око пресуде Караџићу да „иза леђа“ и домаћинствима и привреди повећају цијену струје.

    Изједначавање плата у јавном и реалном сектору је захтјев око кога се могу ујединити послодавци, радници и незапослени. То заговарамо на овом порталу од његовог оснивања, али то би био рат свим битним политичким партијама, јер је тај политички систем корупције основа да се јавним средствима легално купују гласову. Ако би се озбиљно загризло, то би био рат објављен партијама на власти на свим нивоима. А истина је да су без реалног основа у јавном сектору повећана примања, која се одржавају исисавањем крви привреди и задуживањем будућих генерација. Живјели су и Грци лијепо на рачун своје дјеце и унука, али дошло на наплату.

  97. Проблем је значајно већи него што се може и помислити. Од 270000 радника у РС преко 90000 примају плату из различитих буџета. Када од преосталих 180000 одузмемо минимално 30000 оних из јавних предузећа, који су на неки начин привилеговани у односу на раднике у привреди, видимо шта радник у привреди носи на својим леђима. И онда сви за такву ситуацију оптужимо послодавце. Послодавци се у читавом циркусу само сналазе (као и што би сви други) и гледају да не потону заједно са својим радницима. И на крају дођемо до синдиката који у ствари воде рачуна о буџетским потрошачима а на рачун радника у привреди. Поставља се питање да ли су радници у привреди свјесни овог сукоба у својим редовима.

  98. Preko stotinu komentara je najbolji dokaz da je tema kao i naslov pun pogodak.Pošto je od 120 komentara bar trećina“jakih“ ne znam odakle da krenem a vjerovatno ću nešto i propustiti ali niko nije savršen.Iako se reformista Dinkić i ex svim silama zalažu da dokažu da poslodavci nisu veliko zlo nešto mi se čini da i nemaju nekog uspjeha u tome ponajviše zbog nedostatka argumenata.Kad su u pitanju poslodavci ima tu još jedan veliki problem koji niko nije dotakao a to je sprega između poslodavaca i politike.Pored toga šro je država što direktno što indirektno najveći poslodavac pa tako političari formiraju tržište radne snage oni su povezani i sa poslodavcima i time taj uticaj na tržište radne snage postaje još veći.Političare je najbolje opisao drug Dinkić:
    „Јадни су до краја.
    Нисмо ми стручњаци опште праксе,него је на врху гола будала,бескичмењак,незналице,полтрон“
    Kad ti i takvi političari kreiraju tržište radne snage za očekivati je da glavni moto bude „alaj volim kad godina izda sve poskupi pojeftini …..“ i naravno radna snaga.očekivati da će jeftin rad struja i ostalo riješiti sve probleme je glupo jer da je tako Afrika bi bila najbogatija.
    Prema tome jedini način povećanja standarda je tehnološki razvoj a osim Saudijske Arabije i još par njihovih komšija nešto se i ne mogu sjetiti države kojaima pristojan standard a da to nije postigla tehnologijom.Od tehnološkog razvoja u državi u kojo politički podobna čistačica ima veću platu od politički nepodobnog stručnjaka nema ništa prema tome jedini način da krenemo u tehnološki razvoj je promjena vlasti i dovođenje nekih Koji su bar sposobni „nahraniti kera i ništa ne dirati“ jer kod ovih i ker ne da ne dobije hranu nego završi u sapunu.
    Nešto se ne mogu sjetiti ničega što taj tehnološki razvoj koči osim kompradorske vlasti i njihovih gazdi.Prije sam pisao na temu da ako Srbija može da za deset godina podigne solidnu iIT industriju ne vidim što ne bi mogli i mi i ne samo IT nego i građevinu mašinstvo….
    Ovdje se mnogi zalažu za tržište pa ako je tako zašto i eventualno potrebne stručnjake ne bi mogli naći na tržištu?Ako već imamo najjeftiniju radnu snagu energiju šume… logično je da bi mogli da potrebnim stručnjacima možemo onuditi veće prihode od konkurencije a pola njih će za upola manju platu radije raditi u TB ili BL nego u Edmontonu.
    Osim toga veliko je pitanje i koliko nam je stručnjaka iz uvoza potrebn po mom mišljenju daleko je potrebnije staviti prave ljude na pravo mjesto nego ih uvoziti.Neki dan sam čitao interviju sa mojim zemljakom http://www.jutarnji.hr/drugi-jugoslavenski-pokusaj-da-dode-do-atomske-bombe–prica-jednog-svjedoka/1539009/ u kome piše da je glavni ing koji je radio na razvoju a bombe umro prije nekoliko godina relativno mlad pa je za pretpostaviti da neki od njih još hodaju među nama i vjerovatno čuvaju goveda na Manjači jer su čobani sišli u grad i to je trenutno traženo zanimanje na tržištu radaB-)B-).Atomsku naravno ne trebamo praviti ali ako i tih stručnjaka imamo onda ne vidim zašto ne bi mogli ne ispeći hljeb nego napraviti peć za pečenje hljeba dobar program i slično.
    Naš narod je nažalost funkcionalno nepismen ali ni njega ne treba previše kriviti jer se samo prilagođava situaciji i u trenutku kad najbolji fizičar u gimnazii počne voziti pristojna kola a lokalni diler droge završi u prdekani a lokalni fudbaler igra fudbal za svoju dušu a ne za pare brzo će porasti broj fizičara i opasti broj fudbalera i dilera jbg slobodno tržište.
    Očekivati da će neko žrtvovati dobar dio života da bi nam svima bilo bolje a pri tome ga mi svi preko vlastti gazimo i ponižavamo na svakom koraku je glupo a to je upravo ono što mi trenutno očekujemo.Osim toga trenutno je najlakše u ljudskoj istoriji doći do informacija praktično e moguće do svih informacija doći na internetu samo ih treba znati iskoristiti
    i imati uslove za to korištenje.Statistički gledano 1% stanovništva u svakom narodu ispunjava uslove za MENSU dakle sposobno je sve informacije i primjenitia a to je na nivou RS oko 13000 što je duplo više od IT industrije Srbije i po mom mišljenju dovoljno.
    Prema tome nedostaju samo uslovi za tehnološki razvoj odnosno vlast koja će makar nahraniti kera.
    Sve dok sve segmente društva uređuje politika nama ovdje nema života:narod kaže da ako si u kolu treba ili znati igrati ili izaći inače te pogaziše a tako je i u društvu.Ako si privrednik a ne igraš po pravilima prije ili kasnije si donji a ako pravila određuje šljam i ta pravila su opet šljam i ne moš igrati tu igru a ostati čist i onda se većina uveže sa politikom i postane šljam a onda se reformista čudi što ih većina tako i doživljava.
    I još nešto za kraj.Pošto smo decenijama trčali kojiko nas noge nose al u pogrešnom smijeru da bi stigli normalan svijet moraćemo da trčimo i duže i brže i u pravom smijeru a trenutna „opozicija“ bi da budu kalif umjesto kalifa a ne da nešto mijenjaju a pogotovo nisu u stanju odrediti smjer u kom treba trčati a što se trčanja tiče brži je slavija sa jednom nogom….tako da ima puno toga bitnijeg od ove teme a to bitno niko ne pokreće pa ima li ko kakvu ideju po tom pitanju:

  99. mica trofrtaljka,27.03.2016. 15:28:38[162292]

    Iako se reformista Dinkić i ex svim silama zalažu da dokažu da poslodavci nisu veliko zlo nešto mi se čini da i nemaju nekog uspjeha u tome ponajviše zbog nedostatka argumenata.Kad su u pitanju poslodavci ima tu još jedan veliki problem koji niko nije dotakao a to je sprega između poslodavaca i politike.Pored toga šro je država što direktno što indirektno najveći poslodavac pa tako političari formiraju tržište radne snage oni su povezani i sa poslodavcima i time taj uticaj na tržište radne snage postaje još

    Мој термин послодавац подразумијева оне који су на тржишту и којима политика више може одмоћи него помоћи. Све они који послују у сарадњи са политиком ја зовем крвопије јер они својим дјеловањем угрожавају и оптерећују ”тржишне” послодавце. Дакле та два термина треба разликовати. Ови други су ,слажем се , штеточине у друштву који на дужи рок немају будућност. Свима су нам познате судбине оних који су то радили у рату. Такође се слажем да држава и политичари негативно утичу на тржиште радне снаге. Економске анализе у другим земљама су показале да је фонд плата у једној ѕемљи увијек толики колико тржиште може поднијети без обзира шта држава радила. Једини проблем се дешава са расподјелом и то је наш највећи проблем данас. Неједнакост и неравноправност радника на буџету и код приватних послодаваца. Тешка тема и тешка рјешења.

    Prema tome jedini način povećanja standarda je tehnološki razvoj a osim Saudijske Arabije i još par njihovih komšija nešto se i ne mogu sjetiti države kojaima pristojan standard a da to nije postigla tehnologijom.

    Суштина проблема о којем говорим већ годинама али је очито да то никога не интересује. Био бих сретан кад би млади били више заинтересвани за учење па макар и отишли одавде. Наравно да се у ИТ сектору могу направити искораци али је број људи способни за рад у њему ограничен и није рјешење за цијелу РС. Нама у сваком случају требају напредне технологије у свим областима у којима радимо да би могли изићи на свјетско тржиште и бити конкурентни. За то нам требају квалитетни млади људи и савремена опрема. У последње вријеме сам имао доста контаката са младим и нисам видио да су свјесни потребе за учењем и напредовањем што ме врло разочарало. За опрему треба озбињан новац и требаће времена да га зарадимо.

    tih stručnjaka imamo onda ne vidim zašto ne bi mogli ne ispeći hljeb nego napraviti peć za pečenje hljeba dobar program i slično.

    Истина али највећи проблем је тржиште које смо изгубили и сад се полако пробијамо на њему и морам рећи да има доста предузећа која све успјешније наступају на страним тржиштима. Сигуран сам да се уз озбињан рад може пронаћи своје мјесто под сунцем . И ту дођемо до квалитета послодаваца. Велики број их не разумије ове могућности и истовремено није у стању повући фирму напријед. и Круг је затворен. Лоши послодавци,студенти и радници а ми би напријед. Без потпуног освешћивања цијелог друштва о овом проблему нећемо моћи убрзано напријед.

    Očekivati da će neko žrtvovati dobar dio života da bi nam svima bilo bolje a pri tome ga mi svi preko vlastti gazimo i ponižavamo na svakom koraku je glupo a to je upravo ono što mi trenutno očekujemo

    Да и то је наша тешка истина и велики проблем. Стално ишчекивање да Тито устане из гроба и ријеши наше проблеме нас држи у стању исчекивања и нечињења ничега на промјени стања. Као посљедицу таквог стања имамо ситуацију гдје власт за лоше стање сву одговорност пребацује на послодавце (којима је реално боље него остатку становништва) који истовремено врло мало раде на промјени односа друштва према њима иако су врло незадовољни таквим односом.

    Sve dok sve segmente društva uređuje politika nama ovdje nema života:narod kaže da ako si u kolu treba ili znati igrati ili izaći inače te pogaziše a tako je i u društvu.Ako si privrednik a ne igraš po pravilima prije ili kasnije si donji a ako pravila određuje šljam i ta pravila su opet šljam i ne moš igrati tu igru a ostati čist i onda se većina uveže sa politikom i postane šljam a onda se reformista čudi što ih većina tako i doživljava.

    Овога је свјестан све већи број послодаваца и на неки начин покушавају промијенити правила игре. Све је више послодаваца који имају послове независне од државе и имају могућност да се другачије понашају. Морамо им дати могућност да изађу из сјене а то свакако нећемо постићи генерализовањем послодаваца.

    tako da ima puno toga bitnijeg od ove teme a to bitno niko ne pokreće pa ima li ko kakvu ideju po tom pitanju:

    Свако од нас треба да ради оно што најбоље зна и можда нешто поправимо. Од кукања сигурно неће бити користи.

  100. reformista,27.03.2016. 22:02:39
    „Мој термин послодавац подразумијева оне који су на тржишту и којима политика више може одмоћи него помоћи. Све они који послују у сарадњи са политиком ја зовем крвопије“
    Krvopije su takođe članovi vašeg udruženja poslodavaca možda čak i „većinski akcionari“
    U koju kategoriju ubrojati recimo Usorca?
    “ Ови други су ,слажем се , штеточине у друштву који на дужи рок немају будућност“
    taj kratki rok traje već 20 godina i ne znam koliko će još tako da nisam siguran da mi imamo budućnost.Najbolji su ginuli zadnja dva vijeka a sad intezivno odlaze i naši demografski i svaki drugi gubitci su nažalost 20 godina od rata veći nego što su bili u ratu.
    „У последње вријеме сам имао доста контаката са младим и нисам видио да су свјесни потребе за учењем и напредовањем што ме врло разочарало“
    Nije fer da se zalažete za tržište kad vam odgovara a protiv ste kad vam ne odgovara.Dok Vučurevič nije rastjerao bagru oko fk Leotar fudbaleri su imali smještaj hranu u hotelu i solidnu platu a sdobri studenti su i tad i danas radili da bi se školovali.KAD STUDENTI BUDU IMALI STANDARD FUDBALERA A FUDBALERI RADILI DA BI IGRALI FUDBAL BIĆE STRUČNJAKA I ZA IZVOZ
    „Истина али највећи проблем је тржиште које смо изгубили и сад се полако пробијамо на њему и морам рећи да има доста предузећа која све успјешније наступају на страним тржиштима.“
    Ne brinite neće dugo samo dok ne počnu smetati gazdama naših kompradora i gazde ne kažu „taj tvoj mali počinje da smeta de ga po ušima“ i nemojte se zanositi da će te izbjeći sudbinu energoinvesta Unisa Sokola Čajavca…jedina šansa je da smjenimo kompradore ili da ostanete dovoljno mali.
    „Сигуран сам да се уз озбињан рад може пронаћи своје мјесто под сунцем „
    Ja sam siguran da ne može a vi i ex ste samo izuzetci koji potvrđuju pravilo a da bi RS stala na noge potrebno je da uspjeh postane pravilo.Uspješnih poslovnih ljudi je toliko malo da ih svi u RS znamo jer se non stop vrte na televiziji kao eto nije vlast kriva no je narod glup lijen i nesposoban kako su oni uspjeli a vi niste ili pravilo 9 od Čomskog koje gore nalijepi Dražen.
    Imam nekoliko ličnih primjera a jedan ću navesti.Prije 15 godina sam imao poslovnu ideju koja je bila inovacija na svjetskom nivou.Pošto tada nisam samostalno projektovao otišao sam sa projektnim zadatkom kod osobe koja je doktorirala na tu temu i kupio potrebno znanje.Kad sam posložio kockice ispalo je da ako uređaj prodajem kao najjeftiniji u klasi(bez obzira što nije po kvalitetu u toj klasi na našem tržištu prolazi samo najjeftinije)nemam zaradu a skuplje ga mogu prodati samo vani.Pošto su za vani potrebni atesti i pare za nastup na tržištu koje nisam imao odustao sam.Par godina kasnije otvorim novi katalog renomirane firme u toj branši kad na prvoj stranici“Novo!!!!Najnovija tehnologija….“.I moja ideja made in PRC
    Trenutno imam još jednu bolju ideju ali opet nema para za prodaju vani pa čekam ljeto kad će jedan od one dvojice iz USA doći da vidim mogućnost da to patentom zaštitim i prodam moguće ovom čovjeku http://mojahercegovina.com/nebojsa-matic-privatnik-za-primer/ jer ga poznam(vjerovatno samo ja njega ne i on mene jer smo se upoznali prije 10-15 godina na sajmu tehnike)B-)B-)da ne bi opet kinezi uzeli pare.Druga je stvar kad prodaješ hljeb.
    „Овога је свјестан све већи број послодаваца и на неки начин покушавају промијенити правила игре.“
    Ne bi se reklo jer nema rezultata na terenu pa il ne pokušavaju il rade na pogrešan način.
    Jedini način promjene je da preuzmu vlast ili ostvare dovoljno jak uticaj na nju a to je moguće samo političkim djelovanjem:Po meni jedini realni pokušaj promjene je bila Vukanova ekipa.Ne kažem da su svetci ni da bi nešto mnogo mogli ili znali promjeniti ali mi se čini da su za razliku od ostalih imali volju(možda i tu griješim ali ako je zahebao dr Erića, Šijakovića,samardžića jedna budala manje ili više ne znači ništa) prema mojim informacijama (koje su možda i netačne) podrška poslodavaca prije izbora se svela na tapšanje po ramenu a poslije izbora ga nisu ni poznavali.
    Ja shvatam vas poslodavce jer bi podrškom takvim idejama navukli sve moguće probleme za vrat i vjerovatno upropastili poso ali onda bar nemojte o poštenju.
    Evo ja imam ideju ako mislite da vrijedi žrtve.Na jesen su izbori i pred izbore izađite sa jasnim podatcima koga podržavate koga ne.Da bi neko dobio podršku potrebno je da implementira mjere koje vi predložite na nivou na kome je vlast ili da potpiše da će ih implementirati ukoliko dođe na vlast a tu bi moglo biti povoljno građevinsko zemljište za zapošljavanje određenog broja ljudi povoljni startap krediti pogodnosti kod ulaganja u novu opremu.Mislim da bi takva javna podrška zauzvrat njima donijela par procenata glasova a vama uticaj.

  101. @ reformista,25.03.2016. 17:24:07

    Pootvarali smo one privatne fakultete i mlate ljudi mašala pare. Skontali su ljudi da našim studentima ne treba znanje, nego da im treba diploma. Tu ima onaj problem neusklađenosti opšteg i ličnog interea… ali JBG. Niko nije savršen. Masa je privatnih vrtića, igraonica i sl. Velika je konkurencija i neka je. Treba toga još više.

    Vidim tržišnu perspektivu i za privatni angažman na polju obrazovanja 3. i 4. stepena. Tebi nedostaju poslastičari, pekari, trgovci. Nekome drugom nedostaju bravari, varioci. Dobar preduzetnik bi sagledao potrebe lokalnih tržišta, angažovao dobre i ozbiljne profesore, odličnu praksu sa ljudima koji vape za obučenim kadrovima i napravio pravi BUM na tržištu. Naš narod je povodljiv, slutim pravu malu pomamu za prekvalifikacijama i dokvalifikacijama.

    Čekati da država to odradi – uzalud je.

    @ mica trofrtaljka,27.03.2016. 15:28:38

    Neozbiljno je pričati/pisati o svim poslodavcima i donositi paušalne zaključke tipa dobar, loš, zao. To ti je isto kao kad bi sada počeo da tupiš da su poslodavci nadprosječno visoki ljudi. Naravno da nisu visoki ljudi i naravno da među poslodavcima ima visokih ljudi. Ima dobrih, ima zlih. Ima malignih, ima benignih.

    Manje je bitno kakvi su poslodavci u prosjeku, važno je shvatiti da su poslodavci, tj. povećanje njihovog broja – rješenje naših problema. Korak u dobrom pravcu.

    Besmisleno je očekivati ili tražiti da poslodavci podrže neku političku opciju. Među poslodavcima baš kao i među konbarima ili šoferima ima desničara, ljevičara, EU skeptika/entuzijasta… svih znanih i neznanih političkih opcija i pravaca.

  102. Екс неће да призна да је наше друштво сада на врхунцу својих могућности.
    Више и боље од овога није могуће,јер имамо потпуно загађену политичку средини тако да ни пословна није у могућности повући друштво напријед.
    Данас сам ишао у УИО-Тузла,враћајући се видим на једној фирми нешто као мини билборд на коме пише: – „Сви смо ми Насер“ и његова слика.
    Случајно знам да је власник те фирме у Ф БиХ Србин и српскога рода.
    Постоје само двије могућности:
    1. Да га Насер рекетира па је мини билборд нешто као стикер мафијаша
    2. Да је принуђен држати болесну поруку јер је такво пословно- политичко окружење
    Шта год да јесте доказ је да ми немамо услове за нормалан живот и развој друштва.
    Отприлике као у видео игри ЦИВИЛИЗАЦИЈА,ово је максимум и од сада друштво у цјелини улази у процес изједање самог себе до коначног пада.
    Зато чуде ови позиви Екса на нове послодавце.
    Стање у Републици Српској сигурно је горе бар неколико пута него у Ф БиХ.
    Брчко производи нове приватнике по систему који отприлике изгледа овако.
    Власт да неком миљенику са бироа до 20 000КМ да отвори фирму и узме још једног слијепца са бироа.
    Затим му субвенционише 50% доприноса за радника двије године.
    Тај новостворени приватник а има их на десетине направи годишњи обрт ( сав промет фирме) око 6800КМ.
    Допринос за два радника умањен за субвенцију износи око 390 КМ пута 12 мјесеци = 4680 КМ,трошкови пословног простора 12х200= 2400 КМ и плата радника 12х 400= 4800КМ и неки књиговођа на црно 600КМ годишње.
    Трошкови по години 12480КМ.
    Фирма може функционисати двије године и крај.
    Република Српска вјероватно може само сањати да има новац који може овако улудо бацати као Брчко,а слушамо позиве на новим послодавцима.
    Ако Брчко произведе 70 оваквих послодаваца Републике Српска мора бар 1500 годишње и да сваке године баци око 35 000 000КМ.
    Може ли то Република Српска?

  103. Заборавио сам написати податак да је рекет у Брчком до 50% на тендерима а на грантовима до 90% тако да је велико питање колико будале са бироа покретањем фирме заиста имају новца на располагању за реализовање „пословне идеје“.
    Такође сам трошкове фирме рачунао без струје,воде,горива,смећа,таксе на рекламу тога се може додати бар 1500-2000КМ годишње.

  104. @ Динкић Млађан,28.03.2016. 17:05:28

    Širiš defetizam. Bez osnova. Ovoliko neobrađene zemlje, ovoliko nezaposlene mladosti a ti pričaš/pišeš o vrhuncu mogućnosti.

    Podsticaji? To treba sve poukidat. Svako ko od doktora može dobiti ljekarsko uvjerenje da je zdrav i radno sposoban ne zaslužuje ni dinar podsticaja sa bilo kog budžeta. Podsticaji su u pravom smislu te riječi – SUPER HIK ekonomija.

    Način na koji pare dolaze u džep dobrano definiše i način na koji pare odlaze iz džeta. Ako pare lako dođu, lako i odu. Olako i lakomo se troše. Pare se trebaju teško zarađivati a ne dobijati. Tek teško zarađene pare će završiti i potrošiti se na pravi način.

    Pažnju svih nas usmjeriti na tržište i potrebe tržišta. Transfer znanja i tehnologija nije nikad bio lakši. Na jutjubu, na 2 klika daleko – imaš nepresušan izvor tehničkih inovacija. 80 tih godina si Boga molio da te puste da samo proviriš u neki pogon a danas je to baš svima dostupno na dlanu.

  105. Добро јутро Екс,коначно се слажемо око нечега.
    Намјерно сам и написао ову болест о брчанском начину повећања послодаваца.
    После рата када смо поново регистровали фирму и Брчко је тада било у саставу Републике Српске такође се подстицала привреда али на много здравији начин,имао си повластицу прве три године.
    Ниси плаћао добити и колико зарадиш својим рукама на слободном тржишту толико си био подстакнут од државе. Тада сам морао ићи у пореску управу да добијем потврду да могу набавити основно средство Хилти од 5000КМ па се опет ишло напријед.
    Ово сада је отимачина новца из буџета.
    Све ове приватника које произведе и одржава у животу владајућа гарнитура у Брчком или Републици Српској помешће тржиште прије или касније и тек ће се онда открити размјере пропале политике мјешања у слободно тржиште.
    Мислим да је Мица горе поставила линк о оном инжењеру што производи неке аутоматике,он је један и потребно је много времена да добијемо другог таквог послодавца.Само се држава не треба мјешати и сам ће настати други такав човјек.
    Зато пишем о загађеном окружењу,морали су бити услови да би настао живот на земљи,да би човјеку добро радио добро стомак е тако морају бити услови да би ми ишли напријед.
    Да сам власт моментално би укинуо све субвенције,отпустио за 5 година пола администрације,све плакаташе из јавних предузећа.
    Субвенционисати само оно што даје ЕУ из приступних фондова а то је колико знам највише воћарство и пољопривреда уопште.
    Од привреде и послодаваца ко нема банку за леђима да може платити држави све обавезе првог у мјесецу нека стави кључ у браву.
    Доста је било вјештачких услова,као што ти рече тек ће зарађени новац бити улаган на прави начин.

    Поздрав

  106. @реформиста (и други)

    http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/zanimljivosti/2273251/.html

    Скоро сам гледао на исту тему документарац „Sad people factory“
    . Може се наћи на vimeo.com.

    “ У Јапану не постоји законско ограничење броја радних сати, а министарство рада препознаје две врсте карошија
     – смрти као последице кардиоваскуларних болести повезаних с претераним радом и самоубистава због пословног стреса.
    Тако ће се смрт од кардиоваскуларних болести сматрати карошијем ако је запослени радио више од 100 прековремених сати у претходном месецу или 80 прековремених сати у два или више месеца заредом у последњих шест месеци.
    Самоубиство ће се класификовати као кароши ако је запослени радио више од 160 прековремених радних сати у једном месецу или више од 100 сати три месеца заредом.“

  107. „Рат је многима био брат понајвише дезертерима, ратним профитерима, тајкунима, примитивном богаташком шљаму, корумпираним политичарима и свештеним лицима.
    Када гузоње опет помену рат омладина треба да се добро пресбере и одузме и да закључи да су лопови страдање искористили да се обогате на ранама и животима искрених и правих јунака а то су Борци.
    Сва мржња коју поједини политичари опет шире има за циљ само једно да се народ мрзи и завади а они да се наставе богатити као и до сада јер стање хаоса јесте стање које одговара манипулантима и олошу који народ третира као стоку.
    Слава мајкама погинулих бораца и борцима!
    Слава нормалном и поштеном народу који једва преживљава и бори се за опстанак и живот достојан људских створења“.

Оставите одговор