САД праве заокрет у политици према БиХ?

Уколико бх. лидери и власти не остваре напредак на путу према ЕУ и НАТО-у те не постигну договор о начину провођења пресуде "Сејдић и Финци”, све је извјесније да би Сједињене Америчке Државе (САД), као кључни међународни партнер наше земље, могле направити крупан заокрет у својој политици према БиХ.

Иако је у овом тренутку тешко претпоставити шта би такав заокрет значио у конкретном смислу, чињеница је да у Стејт департменту увелико размишљају о томе, а о чему свједоче и посљедње изјаве званичника америчке владе, али и неких угледних аналитичара.

Џонатан Мур, директор канцеларије у Стејт департменту за питања јужне и централне Европе, изјавио је да “политика мркве и штапа у погледу БиХ не функционише како треба”.

Говорећи на конференцији коју је у Вашингтону прије неколико дана организирала невладина организација ЕДИ (Емергинг демоцрациес институте) на тему западног Балкана, Мур је рекао да је БиХ заглављена у блату те предвидио да 2014, као изборна година, неће бити добра.

“Можда ћемо морати признати и да ће доћи до промјена личности унутар ЕУ, можда чак и наредне године. Кетрин Ештон (високи представник ЕУ за вањску политку и сигурност), кренуће даље, као и Штефан Филе (комесар за проширење), који ће вјероватно кренути даље. Ми тренутно размишљамо о свему овоме, као и о изборном процесу у БиХ”, истакао је Мур.

Он се осврнуо и на недавну изјаву Викторије Нуланд, помоћника америчког државног секретара за европска и евроазијска питања, која је послала отворено упозорење БиХ и њеним лидерима.

“Недавно је била добра изјава Викторије Нуланд, која је говорила о потреби да се озбиљно преиспита наш приступ БиХ ако не дође до напретка у преговорима које предводи Штефан Филе, а који се тичу спровођења пресуде ‘Сејдић-Финци’”, рекао је Мур.

Подсјећамо, Нуландова је прије петнаестак дана изјавила “да је давно прошло вријеме за бх. лидере да покажу храброст и визију и оставе прошлост за собом, како би изградили модерну и јединствену нацију”.

“Ако ови лидери наставе да блокирају пут земље ка чланству у ЕУ и НАТО-у, бх. међународни партнери, укључујући САД, требало би да преиспитају свој приступ”, изјавила је она.

Поставља се, међутим, питање шта би на концу значио амерички заокрет према БиХ, да ли појачано присуство, или можда коначно прецртавање наше земље са мапе америчких балканских партнера. Ово је једина дилема и за Тању Топић, политичког аналитичара из Бање Луке.

“Тешко је сада претпоставити да ли би то значило појачан амерички ангажман и узимање ствари у своје руке од ЕУ, или потпуно дизање руку од БиХ. То су та два могућа радикална заокрета”, каже Топићева.

Енвер Казаз, професор и политички аналитичар из Сарајева, међутим, поздравља сваку могућност заокрета.

“Свака врста промјене америчке политике према БиХ је добродошла, јер је досадашња америчка политика према БиХ глупа и примитивна”, сматра Казаз.

У својој колумни у угледном “Њујорк Тајмс”, Кејти Мартон, новинар и супруга Ричарда Холбрука, креатора Дејтонског споразума, пак, наводи да БиХ клизи у подјеле и национализам. Она упозорава да се, након што су САД водећу улогу у БиХ препустиле ЕУ, ствари враћају у вријеме рата.

“Крхко јединство БиХ се полако распада, а међународна заједница полако диже руке од БиХ. САД имају пуно разлога да се врате у БиХ”, истакла је она.

Како је навела, ЕУ је добила овлаштење да заустави осипање БиХ, а међународна заједница не чини ништа.

“Валентин Инцко, високи представник, проводи само два дана у Сарајеву. Остатак времена, како сам чула, брине се о својим шталама у околини Беча. Ако се БиХ распадне, а РС већ пријети сецесијом, у Сарајево ће се вратити топови”, сматра она.

Велике силе подијељене

Курт Басуенер, један од водећих политичких аналитичара из Вашингтона и одличан познавалац прилика у БиХ, сматра да су велике силе подијељене по питању БиХ.

“Да смо имали слично јединство по питању БиХ између САД, Њемачке и Велике Британије, као што смо имали у случају Косова, данас бисмо били у сасвим другачијој позицији. Проблем у политици према БиХ је у подијељености између САД и Велике Британије, са једне стране, и остатка континенталне Европе, са друге, у вези са процјенама пријетњи, процјенама ситуације, али и увјерења да ће проширење ЕУ бити одређени мотор који би покренуо ствари”, рекао је Басуенер.