Петнаест руских спортиста није позвано на Олимпијаду упркос укидању забране

Међународни олимпијски комитет одбио је да позове 13 руских спортиста и два тренера на Зимске олимпијске игре у Пјонгчангу, иако је њихова забрана укинута раније од стране Арбитражног суда за спорт.

понедељак, фебруар 5, 2018 / 17:54

У саопштењу МОК-а се каже да је комисија за разматрање одлуку донијела једногласно – одбијaње захтјева Руског олимпијског комитета за 15 руских спортиста и тренера.

Оно што је „оправдало“ одлуку упркос одобрењу Арбитражног суда, МОК је саопштио да је размотрио „додатне елементе и доказе“ који нису били доступни, те да их је ВАДА (Свјетска антидопинг агенција) представила МОК-у. Докази садрже податке из базе података лабораторијског информационог система, трагове забрањених супстанци, доказе о употреби стероида и друге повјерљиве информације, саопштио је МОК.

Раније је шеф МОК-а Томас Бач упозорио да одлука Арбитражног суда није омогућила спортистима Русије позив, „јер је позив привилегија чистих руских спортиста“.

Очигледно да по њима, бити „чист“ од стране највишег суда за спорт у свијету није довољно .

Руски тренер у брзом клизању Павел Абраткевич, који је радио у Сочију са сребрном Олгом Фаткулином, а којој је забрањен наступ на предстојећим Олимпијским играма, рекао је да никада није ни очекивао да ће МОК послати позивницу.

„Сасвим смо били свјесни да им МОК неће допустити да се такмиче, јер су исти критерији били коришћени за забрану од стране оних који нису имали никакве везе са Олимпијским играма у Сочију – према онима који су за вријеме Сочија били јуниори“, рекао је Абраткевич.

У својој одлуци од 1. фебруара, Арбитражни суд је једногласно пресудио да није било довољно доказа против 28 руских спортиста да би се закључило да су починили било каква кршења антидопинг правила. Њихове жалбе против забране учествовања биле су у потпуности прихваћене, док је захтјев за преиспитивање још 11 случајева био дјелимично прихваћен.

Одлука Арбитражног суда подразумијевала је да се спортисти технички могу квалификовати за такмичење на Зимским олимпијским играма 2018. године у Пјонгчангу у Јужној Кореји.

Одлука Арбитражног суда одмах је изазвала реакцију МОК-а, који је изразио „жаљење“, јер се „није узело у обзир доказано постојање системске манипулације антидопинг системом“. Потом је позвано на хитну реформу Арбитражног суда.

Одговарајући на Бачове критике, предсједник Арбитражног суда  Џон Коутс је рекао је да сви спортисти „имају право да имају повјерење у судске поступке на свим нивоима, а прије свега пред Арбитражним судом“.

Обећао је да ће разлоге за своје одлуке објавити „што прије“.

У децембру је МОК забранио Русији да се такмичи на Олимпијади у Пјонгчангу након двије засебне истраге – једна у вези са наводним кршењем допинга од стране појединачних руских спортиста, а друга због наводног постојања система допинга под покровитељством државе Русије.

Наводи се углавном заснивали на тврдњама Григорија Родченкова, бившег шефа Антидопинг лабораторије у Москви, а који је 2015. године побјегао из Русије јер се суочио с кривичним пријавама. У извјештају ВАДЕ, канадског адвоката Ричарда Мекларена, Москва је оптужена за наводна масовна кршења правила допинга током Олимпијских игара у Сочију, укључујући уклањање узорака.

Објављивањем извјештаја Мекларена у децембру 2016. године, МОК је формирао специјалну дисциплинску комисију којом је предсједавао члан МОК-а Денис Освалд. Имао је задатак да истражи појединачне случајеве сваког спортисте који је укључен у извјештај. Као резултат тога, за укупно 43 руске спортисте одређене су доживотне забране на олимпијским такмичењима и одузете су медаље које су освојене у Сочију – упркос томе што никада нису били позитивни на допинг приликом тестирања.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *