Пчеле умију да рачунају и да препознају лица

Пчеле су способне за апстрактно размишљање – умију да рачунају и да препознају лица, закључак је истраживања које је спровела француска научница Орор Аваргес- Вебер са Универзитета науке у Тулузу.

Иако им мозак није већи од главе шпенадле, пчеле имају "одличан вид и изузетно памћење", навела је млада научница која је за свој рад о овим инсектима добила Л’Ореал-Унеско награду за жене у науци, коју годишње добија пет најуспјешнијих научница у свијету.

Она је успјела да докаже да се пчеле не руководе искључиво инстинктом. Тестови, спроведени у природи, показали су да пчеле "прилагођавају своје понашање у зависности од окружења и претходних искустава".

Досад се сматрало да је способност повезивања разних елемената својствена искључиво људима и неким мајмунима.

"Често се мисли да само велики мајмуни посједују интелигенцију, али то није тачно", истакла је Аваргес-Вебер.

Француска научница ће сада покушати да схвати како пчеле успијевају да обаве комплексне радње са само милион неурона (поређења ради, људи имају 100 милијарди неурона).

Она намјерава да даље истражује у неколико смјерова, у настојању да открије да ли мозак пчеле има ефикаснију методу третирања информација од људског мозга и да ли је могуће да се један исти неурон користи за обављање различитих функција.

Истраживање Аваргес-Вебер о конгнитивном функционисању пчела могло би да помогне и у бољем разумијевању рада људског мозга, као и да утуче на развој вјештачке интелигенције.

Иако се њен рад, реализован у оквиру докторске тезе, непосредно не односи на заштиту ове врсте која је све више угрожена, Аваргес-Вебер се нада да ће он "скренути пажњу јавности на потребу да се пчеле заштите тиме пре што је ријеч о интелигентним инсектима".

Токсични молекули пестицида "не убијају директно пчеле, али негативно утичу на њихов нервни систем", објаснила је француска научница.

"Њихово памћење слаби, оне се губе у простору и престају да разликују мирисе", упозорила је она.

Прве студије о пчелама објављене су почетком XX вијека. Аустријски етолог и Нобеловац Карл фон Фриш први је одгонетнуо "језик пчела": да би указале на извор хране другим јединкама, пчеле изводе суптилан плес. Фон Фриш је, такође, доказао да пчеле умију да разликују боје.