Отац, како та ријеч гордо звучи?

Дјеца нам масовно одлазе, ја, као и сваки други отац немам право да им кажем, „остајте овдје, сунце другог неба неће вас гријати као што је наше“

уторак, јануар 23, 2018 / 14:24

Пише: Никола Лазаревић

КАКО БИ СКОРО СВАКИ ОТАЦ ИМАО ДАНАС ПРАВО РЕЋИ ТЕ РИЈЕЧИ?

Ја ћу нешто овдје са срца написати као отац.

Морам рећи да смо за све криви ми очеви криви смо што смо својим чињењем и нечињењем помогли да вам уништимо младост и снове, да вас већина нема топли и срећни дом, да вам онемогућимо да достојанствено живите, да радите у својој држави и да нам подарите нове синове и кћери, на радост сваке породице и на радост ваше отаџбине.

Љути сте и разочарани, треба да будете, нека, није то вашом кривицом, натјерала вас је на то ова дводеценијска неморална власт, људи без душе којим смо ми очеви дали право да нас пљачкају и да нам породице понижавају и растурају.

Ми ОЧЕВИ смо криви, понизили смо сами себе, дали смо државу коју смо борбом створили у приватне руке људима без карактера(част изузецима), дали смо пријератној неписменој фукари да постану милионери.

Урадили су то( не)намјерно неки неуки и неки писмени очеви-професори и друга интелигенција, они чије породице живе од неколико државних плата мјесечно, они очеви који се у свом хедонистичком и кукавичком понашању не обазиру на муке других породица и њихове дјеце.

Понизили смо тим понашањем као очеви стубове сваке породице, понизили смо дјецо ваше мајке, боли ме то, писао сам и говорио о нашим мајкама, једну колумну сам објавио под називом“НАШЕ МАЈКЕ И ЊИХОВЕ БРИГЕ“, тешко ми све ово пада.

Зато, ако морате, идите и опростите својим очевима, нису они знали шта раде, као што ни данас, све самосажаљевајући се над својим животом без достојаства, не знају да је у њиховој руци јесенас почетак рјешења њихових проблема, односно, због година, њихова последња шанса да се коначно усправе.

Нису они никад до данашњих дана знали да је њихова, као и судбина њихове дјеце била у њиховом гласу, имали су своју судбину у својим рукама већ на првим послератним изборима, онда када су на листама поред честитих људи били ратни профитери.

Нису то схватили тада, нису знали искористити прилику да одлуче о својој судбини, односно, да се већ првом приликом као очеви који промишљају ријеше олоша.

Да се ријеше лопова који су се због њихових тадашњих гласова дочепали власти и десетине милијарди вриједне имовине.

Имали су очеви- борци прилику тада да се ријеше оних који су им касније фабрике опљачкали и радна мјеста уништили, тиме уништавајући њих и њихове породице.

ВИ ИДИТЕ, НИКОЛА И ДРУГИ ОЧЕВИ ЋЕ СЕ БОРИТИ ДА ВАС УБРЗО ВРАТИМО

Нема овдје патетике, што ће душебрижници покушати замјерити овом тексту написаном у тренутки инспирације, напротив.

Знају сви већ Николу Лазаревића, знају да годинама говорим и пишем оно што мислим, ових дана по медијима причам и пишем жестоко, радим то намјерно, подижем критерије за идуће судбоносне изборе.

Све је драга омладино у породици, без ње смо ништа, некад сам написао да човјек у животу има три куће-три породице, једна је његова кућа, друга општина у којој живи, трећа, његова држава.

Свакој од тих кућа-породица ако нешто ускрати отац- глава породице, обиће му се о главу.

Ми главе породице смо подбацили, обило нам се о главу у све три куће.

Држава нам, захаваљујући нашем лошем избору никад није имала праве очеве(част изузецима), зато пропада, општине нам никад нису имале очеве(част изузецима), зато су већином у јадном стању, наше куће нису имале праве очеве,зато нам већином породице живе у сиромаштву.

Све је то због тога што су ти наивни-заведени очеви бирали погрешне „очеве у држави и општинама“, зато данас немају посла, дјеца им одлазе да буду туђе слуге по свијету, док уцвијељене мајке тугују, пустајући камене сузе кад их нико не види, све да не би још тежу ситуацију правили у својој породици.

Е ,МОЈИ ОЧЕВИ, ТАКО ТО ВИШЕ НЕ МОЖЕ!

Моја обавеза као оца је да не ћутим, да се усправим и да вас остале очеве позовем да се усправите!

Сматрам да је моја је дужност као часног српског официра, оствареног човјека и по тврђењу струке и науке, једног од најјачих људи у држави, да понудим рјешење које ће успоставити поново ред у држави.

Да понудим успоставу ПРАВЕДНОГ И СУПЕР СОЦИЈАЛНО ОДГОВОРНОГ друшта, друштва у коме ће се отац усправити, поново бити снага и глава породице.

Само такав усправан отац враћа снагу породици,само такве породице знаће бирати оне очеве који морају бринути о њиховим другим двјема породицама, њиховој општини и њиховој држави.

Нема те цијене, нити жртве сваком од нас, све да заштитимо своју породицу, нема цијене борба да зауставимо одлазак наше најмилије чељади и да после пар година сложног рада створимо слошно и срећно друштво и тиме обезбједимо повратак сваког нашег чеда.

Зато сам се и укључио у јавни живот, основао партију и понудио програм привредне и моралне обнове, понудио конкретна и једноставна рјешења.

Данас се овим писањем обраћам свим очевима који су својом витешком борбом створили ову државу.

Позивам их да поново буду храбри, да коначно почну мислити својом главом, да се усправе, да на јесен као праве главе породице изаберемо најбоље, да коначно поставимо праве људе на право мјесто,да изаберемо „државне очеве“ који ће искрено бдјети над нашим породицама, те да догодине заједно са њима, као поносни очеви пуни наде и позитивне енергије, кренемо у изнуђену ПРВУ ПРАВУ ПОСЛЕРАТНУ ОБНОВУ.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *