Обама: Сирија као Косово

Амерички предсједник Барак Обама упоредио је могућу интервенцију у Сирији са интервенцијом Сједињених Америчких Држава и међународне заједнице на Косову, оцјенивши да је тада, као и сада, таква акција била непопуларна међу грађанима Америке, али се показала као оправдана.

"Интервенција на Косову је била веома непопуларна, али мислим да је на крају било правилно што је до ње дошло и међународна заједница може да буде задовољна што је заједно у томе учествовала", казао је Обама након Самита Г20 у Санкт Петербургу.

Обама је рекао да зна да војне интервенције САД у далеким дјеловима свијета нису популарне међу њеним грађанима, додавши да, иако не жели да прави аналогију са Другим свијетским ратом, и у вријеме бомбардовања Лондона у Конгресу и америчкој јавности није било популарно да се подржи улазак Америке у сукоб.

Предсједник САД је поновио оптужбе на рачун сиријског лидера Башара ел Асада због наводног коришћења хемијског оружја, нагласивши да ће наредних дана наставити да тражи подршку Конгреса за војну акцију Америке у тој земљи.

Руски предсједник Владимир Путин је на то одговорио да ће његова земља помоћи Сирији у случају напада.

Галбрајт: Ситуација у Сирији и на Косову је потпуно другачија

Дипломате које су биле дио америчке администрације током бомбардовања Југославије 1999. године кажу да, упркос честом поређењу, не постоји сличност између тадашње ситуације на Косову и сиријске кризе. Обамина администрација проучава ваздушне ударе НАТО из 1999. године како би искуства из тог рата искористили за напад на Сирију, без претходне одлуке Уједињених нација.

Бивши амерички амбасадор у Хрватској Питер Галбрајт каже да је сличност оног што су САД радиле на Косову и планова за Сирију равна нули.

"Ситуација је потпуно другачија. За Косово смо имали партнере, а за Сирију их немамо. Косово је мало, а Сирија је велика", рекао је Галбрајт, који је био и блиски сарадник Ричарда Холбрука.

Бивши специјални изасланик САД за Косово Кристофер Хил је сагласан са Галбрајтом и указује на то да су Американци 1999. године имали политички договор са Контакт групом, у коју су биле укључене многе европске земље и Русија.

"Срби на крају нису прихватили наш приједлог и када су одбили били су веома изоловани. На крају, пошто се етничко чишћење наставило, ударили смо на њих и то јако", рекао је Хил.

Амерички дипломата указује и да је САД 1999. имала подршку великог броја земаља, упркос томе што није било резолуције Савета безбједности УН, док за напад на Сирију подршке нема.

Још један бивши амерички изасланик за Косово Роберт Гелбард, који је заједно за генералом Веслијем Кларком био један од „јастребова", који су били за што бржи напад на Југославију, такође указује на различитост ситуације око Косова и Сирије.

"Ричард Холбрук нас је убјеђивао да може преговорима да рјеши кризу на Косову, значи на мирољубив начин. Нико, осим Руса, данас не мисли да се проговорима може рјешити криза у Сирији", каже Гелбард.

Он објашњава и да је прије интервенције на Косову САД већ годинама била ангажована у региону Балкана, прије свега у Босни и Херцеговини.

"САД су се посебно умјешале послије Сребренице. Очигледно је да неки људи напад хемијским оружјем у Дамаску упоређују са Сребреницом, као последњу сламку спаса", каже Гелбард.

Писац говора америчке државне секретарке Медлин Олбрајт, Хедер Халбарт, сматра да би у данашњем свијету брзих медија и друштвених медија, било каква кампања дужа од неколико дана, била катастрофа из угла односа са јавношћу.