Ненад Стевандић

Европске вриједности

У новој колумни, потпредсједник НСРС и предсједник Уједињене Српске, пита се: Да ли након демократског и технолошког развоја долази доба декаденције?

недеља, јул 8, 2018 / 11:14

Спадам у људе који су одрастали и одрасли на европским вриједностима и стандардима, како културним везаним за музику, књижевност или умјетност, тако и достигнућа у развоју демократских стандарда: слобода и права, али и одговорности и једнакости пред законом. Наравно, такву Европу не треба идеализовати.

Мора се присјетити да су у њој настали и неки од најружнијих и најгорих покрета у људској историји, попут оних који су изазвала два свјетска рата или пљачке остатка планете. Свакако, колонијализам и нацизам су међу највећим мрљама у европској историји.

Да се не лажемо, ми смо они који тежимо европским стандардима: у медицини, техници и технологији, безбједности, уређеним улицама, музејима, трговима и свјетлима европских метропола, као и високом друштву богатих и утицајних.
Наше породичне вриједности су ипак наш национални ентитет и идентитет, као и историја због које баш и нисмо срећни. Често смо императивно и неразумљиво поносни, без обзира што нам се подметање леђа и живота за Европу у форми граничара у средњем вијеку па до антифашизма у новије доба, не само није исплатило, већ нас је десетковало, а нажалост засуло и осиромашеним уранијумом, те карантином на рубу Европе за коју смо гинули.

Наравно да тренутне европске функционере о томе не смијемо подсјећати, у вријеме када смо на путу приступања Европској унији, која нас је у европској територији обиљежила неевропљанима. Добро, јесмо ми мало или мало више Балканци, баш као што су људи на сјеверу Европе Скандинавци.

Да не дужим, а да не будем евроскептик, са тачке породичних вриједности примјећује се да све полако иде у ……..( у потпуно девастирање истих)………………………. – нек свако дода по својој перцепцији.

Наиме, дугогодишња борба за признавање другачијих сексуалних оријентација, оличених прво у признавању права и статуса Л – лезбијског, па Г – геј, па Б – бисексуалног, па Т – трансексуалног, није се зауставила на легализацији и формализацији истополних бракова и одгајању дјеце у таквим браковима, што наш желудац теже вари од нпр. камена или ексера.

Новост у том колу је још страшнија. Дакле, поред слова ЛГБТ почеле су активности да се дода још једно слово и то: П, што означава педосексуално опредјељење. У Француској је скоро ослобођено лице старости од 30 година, које је имало полни однос са дјевојчицом од 11 година. Слично је било и са лицем од 28 година, са закључком да није било силовања, већ су дјевојчице добровољно пристале на однос.

Моја љубав и поштовање према Европи је овим уздрмана. Неће ли ваљда, док ми стигнемо на ред, то бити још један од услова. И прије овог смо морали да гутамо жабе, али ово би могло бити веће од нас, па да оно нас прогута.



37 КОМЕНТАРА

  1. Ја спадам у људе који су се прије рата дружили- одрасли у учењу, бављењу спортом, заљубљивању, поштовању старијих, непоштовању лажног система вриједности и максималном игнорисању активних омладинаца.

    У Европу се ишло, али су они више нама долазили, страшно су им даме страдале од наших галебова на мору и другим туристичким дестинацијама, педери тада нису смјели овамо ни присмрдити, нити су неки овдје појединци смјели рећи да би јебали, рецимо неког подмуклог бота, или фурунџију политичара.

    Пошто историјски доказано спадам у бунтовнике, што и треба бити сваки млади човјек, као и што се некад говорило,“ у оне који имају причу“, (у то доба је само то било битно), дешавало се да од те приче некад страда нека активна омладинка, то је за мене било питање части и на неки начин освета систему, нарочито су ту били колачи кћерке од неких „истакнутих“, али покварених људи.

    Као рецимо кад би сад неко млађи, нека бараба која „има причу“ одрадила кћерку неке познате политичке битанге, кћерку „бизМисмена“, или кћерку битанге- директора неког од јавних предузећа.

    Шта ћеш кад жене не воле активне омладинце, него „барабе“, па су тако и активне титине омладинке увијек волиле око провода са „барабама“-неактивним омладинцима, а око политике са говнима-активним омладинцима типа разних Лагумџија.

    Какве то има везе сад са постом?

    Има и те какве,пуна је политика настрањака, зато нека се свако нађе у тој причи, а нарочито млади који као овце лете у партије у чијем водству је већина настрањака, па нека добро размисле шта раде, све слушајући настрањаке- бивше активне омладинце.

    СТЈ јебем, прије си морао чувати кћерке, сад синове, е зато је са Ниџом увијек све јасно, није случајно један од наших слогана „СА НАМА СТЕ НАЧИСТО“.

    Ово искористих да поручим како ће од Лазаревића у кампањи „наши“ настрањаци у политици једнако настрадати, као прелетачевићи и прелетачевић партије.

    ЗНАЧИ,

    ПРИПРЕМИТЕ СЕ МЛАДИ,ЗЕЛЕНИ ЋЕ ВАС И ВАШЕ РОДИТЕЉЕ ПОЗВАТИ ДА ОДГОВОРИТЕ ИСТОРИЈСКОМ МОМЕНТУ, ВРИЈЕМЕ ЈЕ ДА ОЧИСТИМО СРПСКУ ОД СВАКОГ СМЕЋА.

    ВРИЈЕМЕ ЈЕ ЗА ЈЕСЕЊЕ ОРАЊЕ, ДА ЗА СВА ВРЕМЕНА ЗАВРШИМО СА НАШИМ „НАСТРАЊАЦИМА“ У ПОЛИТИЦИ, СВЕ КАКО БИ У ЗДРАВУ СРПСКУ ЗЕМЉУ ПОСИЈАЛИ ПОСЛЕЕ ЈЕСЕНИ ЗДРАВО СРПСКО СЈЕМЕ.

    поздрав БУНТОВНИМ МЛАДИМ и часним родитељима, од часног и поносног родитеља, од хуманисте и оданог српског официра својој отаџбини Републици Српској, господина Никола Лазаревић

  2. Biznis,bankarska halapljivost i profiti su postali glavnim izvorima svih zala,ne samo u BiH,nego i u svijetu uopšte.Ni u jednoj zemlji tranzicije nije izvršena reprivatizacija na način koji podrazumijeva minuli rad i ulaganja radnih ljudi.Razni centri moći,tajkuni i strani interesi isprepleteni u piramidu koja vapi za vlašću,moći,basnoslovnom bogaćenju,i nadasve besramnom odnosu prema čovjeku,nastavljaju da prkose zdravom razumu, i sve to skupa danas se naziva“demokratskim preobražajima“I transformacijama.Sveopšti strmoglav i halapljivost idu svojim tokom,a novopečeni milijarderi nastavljaju da potkopavaju,i stazu budućnosti,i sadašnjost.Privatizacija je omogućila tajkunima da prisvoje i mnogostruko unovče ono što im ne pripada,dok su ljudi koji su čitavog svog životasve to pošteno stvarali ostali bez igdje ičega, praznih džepova i osjećaja obmane.Eto to je ta bajna privatizacija koja je na jednoj strani produbila jaz izmedju bogatih i siromašnih,a na drugoj,postala rušiteljem.

  3. професоре,

    све знамо, рецимо, било би једноставније да напишеш, сви нас јебу већ 22 године, то је проблем, али онда напишеш, нема проблема, има рјешења.

    Напишеш да је рјешење да сви јесенас подржите визионара, организатора, хуманисту и доказаног родољуба, господина Николу Лазаревића и његов пројекат ПРВЕ ПРАВЕ ПОСЛЕРАТНЕ ОБНОВЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ и тачка.

    Поздрав

    1. Ово није вријеме „Лазаревића, Драгичевића, Петровића, Дучића,… „- џаба се пртиш!

      Српство је срозано на разне ћургузе, чађе, додике, вреће, леп(и)рове, лукаче, дроњке, карање,банде,…
      Тешка и зла времена!

  4. Неозбиљна ти је професора ова тврдња да се искорјени приватлук, па било је стотине хиљада људи у приватном сектору за вријеме комуниста.

    Неки су имали по пар стотина радника, нпр. у текстилној индустрији.

    Морамо поштовати људе од струке, многи су поштено развили своје фирме, нису куповали државне, нису трговци, ни лихвари увозници, него произвођачи, размисли прије него што напишеш, сто пута сам ти на то скренуо пажњу у најбољој намјери.

    Знам да си мислио да се одузме имовина стечена лоповском приватизацијом и укине погодовање-монопол који је плод сарадње политичке и привредне мафије, ту бих се сложио, само треба прво донијети Законе.

    Код мене постоји и једноставнији начин,понуда која се не може одбити, модел који је примијенио за профитере краљ Петар Мркоњић, част му и милост, као практичар јако сам близак том једноставном и брзопотезном рјешењу.

    Иначе професоре, није рјешење укидање приватног сектора,напротив,стратешко рјешење је државно-народно власништво над природним ресурсима, њихово контролисано коришћење кроз већинско државно управљање над добро осмишљеним стратешким гранама привреде, енергетика, дрвна индустрија, пољопривреда……… те максималан подстицај за развој приватног сектора у комплементарним гранама привреде.

    Доста написах и ово је превише, сад ће плагијатори почети нудити нове програме обнове кроз увезивање привреде, јебеш ме професоре својим чудноватим опсервацијама озбиљних тема.

    Срећа је па је све у глави, није узалуд она Волта Дизнија:
    КО ЗНА НЕШТО ОСМИСЛИТИ, ОН ТО ЗНА И ОСТВАРИТИ.

    Поздрав

  5. Да ти професоре не останем дужан за коалицију, ни са ким, са нама само можеш бити у програмској, никако математичкој, удбашкој, лоповској, осветничкој…………. коалицији.

    Други начин је да сви ви који се буните кренете за капетаном Лазаревићем ако имате муда, наравно, ако буде изнуђен тај корак,све да би се од идуће године провела ПРВА ПРАВА ПОСЛЕРАТНА ОБНОВА.

  6. Samo je privatliuk mafijašluk koren našeg problema.Privatluk je suršio velike sistema u privredi, razorio visoke tehnologije, uništio metalsku i svu drugu porizvodnu i prerađivačku industriju.
    Dok nije bilo privalika mafijašluka sa ovom pohlepom koje je pokrenuta kod kriminalaca i mafije, mi smo imali industriju poljoprivrednih mašina, avio industiju, vojnu industiriju, Energoinvest, Energoprojekt, silnu prehrambenu industirju, tekstilnu industriju. Samo je Beograd imao 340000 radnih mesta u industirji a danas pod privatlukom mafijašlukom 16000. Pa ti vidi.
    Dok nije bilo privatničke gamadi sa njihovim prčvarnicama od firmi, mi smo gradili tolike silne hidroelketrane i termeoelktrane, rafinerije, železare, proizvodili sva sredstva za rad i proizvodnju.
    Teško je danas čoveku u 21 veku na našim prostorima i da zamisli sve razmere genocida koji smo doživeli pod privatlukom mafijašlukom. Narod je potpuno razbijen i posvađan, razoren, atomizovan.
    Podstaknut je individualizam i pohlepa privatnika. Neka privatnici odnesu sa sobom u grob sve što su napljačklai, nagreljili i naotimali od ovog naroda.
    Privatnici su najgora okupacija ovogo naroda, goreli u paklu dabogda.

  7. Ukidanje privatnog sektora je ukidanje pljačke, to je glavni interes naroda!
    Moramo izaći iz finansijskog virtuelnog kapitala i preći na industrijski kapital, osloboditi se Valutnog odbora, zaduživanja i osnovati Centralnu banku sa svim monetarnim nadležnostima emisije i povlačenja novaca koji treba da ima jedna normalna Centralna banka jedne slobodne i suverene države.

    1. Simo.ba na sve cetiri strane dijeli crvene kartone. Dodik-ovce ne pominje, sta je to? Mozda se malo sinhronizuje sa Naserom Oricem, pa ce opet Simu pozvati u odbranu Bakirove otadjbine?

  8. Разумијем Сима у потупуности, опали кад нема друго рјешење, набије,
    те на кур*ц и тачка, разумијем и мог брата змаја кад опомиње.

    Разумијем и професора, али људи серете, ништа конкретно, само да се нешто напише, горе него писац овог поста, онај који мисли да мисли.

    Ту искључујем разне зеисе,мада некад добро убоду.

    1. Anal-itičar Simo je stari brzojebač – ne boj se, neće boliti, jel’ bolilo? Sluga režima i neviđeni podrepaš Dodikov.

  9. Samo neko ko je beskrajno bezobrazan, može tvrditi da će privatluk i privatno preduzetništvo da razvije privredu, zaposli narod, i da to isto može uraditi strani investitor.
    I ovde se sva politika zasniva na pričama i privlačćenju stranih investitora i time što će privatnicima olakšati registrovanje i otvaranje firmi. To su takva podmetanja, da to zdrav razum ne može poverovati
    Da političar to nudu narodu kao program.
    Privanicu su samo rukoviđeni svojom pohlepom orijentisani na pljačku i otimačinu, prisvajanje svega što se prosvojiti može, svih drtvenih i državnih resursa.
    Za starne investitore je opštepoznato da oni ne grade niti razvijaju bilo kakvu privredu. Neće se ovde napraviti i razviti privredi sistem, možan i integrisan privredni sistem tamo što ćemo se otvoriti za strane investicije.
    A šuplja priča koje je ovde u opticaju da je samo problem korupcija koja ne dozvoljava da strani investitori dođum jer nemaju poverenje, zbog previše kriminala i korupcije.
    Eto na to se svodi sva politika političara.
    Neće ovde političari, zato što su svi kupljeni i izdajnici nikada promeniti politiku, neće postojeće stranke da izgrade novi privredni sistem u akcionarskom suvlasništvu države, radnika, i akcionarskih ulagača – da izgradi nikakav integrisan moćan privredni sistem.
    Sve do tada možemo dalje srljati u sve veće zaduživanje, presipaje iz šupljeg u prazno.
    Svi oni politčki subjekti koji i dalje insistiraju na tome da ovde samo treba suzbiti nivo kriminala i sistemske korupcije da bi se privukle strane investicije koje će ovde izgraditi fabike su zlonamerni, i treba protiv njih podiću tužbe i saditi im, jer danas vidimo rezultate dokle je takva ekonoska politika dovela.

  10. Професоре,

    у праву си, може се овдје развити сасвим добра привреда, једине паре, грантове- огромна бесповратна средства и (супер повољне кредите максимално1 до 2% непромјењива камата, три до шест година грејс период, зависи за шта).

    То су паре које трњебамо, које до 2026 године по агенди можемо повући из фондова ЕУ,паре које једноставно можемо и морамо добити, наравно, ако нисмо луди па нећемо.

    Да будем прецизан, то су паре за еколошке фондове, пољопривреду и туризам.

    То задњих година ради Србија преко зелених у скупштини и влади, прије четири године је то паметно урадила Мађарска и велики Орбан.

    Услов за те паре је јасан,зна га и Додик и Жељка и Иванић и Говедарица и сви други. ЗЕЛЕНИ у НСРС, или у Сарајеву.

    Само тада огромне грантове добијамо, као сад Србија, они који те фондове држе, ЕГП савез зелених партија Европе и моћне свјетске фондације хоће да виде да ли је народ зрео да му помогну, односно, да виде да народ размишља о животној средини и зеленој економији, све дајући на изборима подршку зеленим.

    Ето професоре, рјешење имаш, паре једино може донијети Ниџо и његови зелени, толико нам са стране и треба.

    За привреду нема зиме, Ниџо вам нуди авангардни програм развоја стратешких грана привреде са већинским државним власништвом.

    То би у преводу значило да сам разрадио законску регулативу да легално проведем пројекат полудириговане привреде Републике Српске за наредна два четворогодишња циклуса.

    Остаје мој професоре да коначно Србима сване, да између осталих, такви као ти подрже човјека који кад нешто говори и пише, не млати, него зна знање, односно тачно зна о чему прича и пише, зар не Симо?

  11. Umjesto privanticima pljačkašima da država stane na kraj,država ih još više podstiče u privatluku mafijašluku. Neka sve otmu od naroda. Neka bude još više nezaposlenih. Tu su privatnici da narod drži i narednih decenija u ropstvu kao prethodnih 20 godina. Samo naprijed u privatluk mafijašluk, do još veće zaduženosti. Zbog privatnika se država zadužuje, jer zbog njih nema privrede i zapošljavanja, samo zato što oni moraju da pljačkaju a privredu nikakvu ne razvijaju.
    Oslobođenje do privatluka je pitanje života i smrti.
    Privatnici su najveći okupatori ovog naroda.
    U Drugom svetkom ratu se znalo ko ti je okupator i od koga treba da se oslobađaš. A danas privatnik te okupirao i niko ni ne pominje da je privatnik okupator.

  12. Професоре,

    чуј сложили, па ја годинама пишем и говорим о неминовности полудириговане привреде-производње у два четворогодишња циклуса.

    Ти како пишеш , размишљам да се дописујем са Кардељом?

    Не слажемо се око приватника, значи, 2/3 у том мом пројекту ће чинити приватни сектор, нешто као кластери, нешто као самостална дјелатност, нешто у партнерству-дионицама у стратешким гранама привреде, али ни случајно никад не би смјело те стратешке гране привреде подвести испод законски загарантованих 51% државног-народног власништва.

    Мој план је 2/3 већина државног капитала у тим гранама, па полако временом може се због свјежег капитала продати која дионица, али уставна категорија мора бити заштита одређених грана привреде као витални национални интерес.

    Француска се једном крваво зајебала, дала енергетику у већинско приватно власништво, десет пута су им више платили, него што су они уложили, чак се и сила-удба употребила, само да већински пакет дионица врате.

    Неке ствари су државни-национални интерес, оне значе дословце опстанак државе, о њима се не расправља, то се прима на знање, са генерације, на генерацију.

    Није овдје проблем у приватном сектору, него што је свака власт после рата имала своју приватну државу, са мање, или мало више нијанси.

    Зато нису рјешење за ново вријеме стари политичари у влади, да не говорим директор било ког јавног предузећа.

    Једно је водити политику-срати, друго водити владу и имати визију,односно, јасан план како нас из ових гована извадити?

  13. Ја не бих даље, ја на велико, ти на мало, ја једно, ти друго, запамти, нема проблема, има рјешења.

    Ти овдје у нашем коментарисању водиш кампању, исту кампању коју су водили годинама они који су прије ових имали прилику да изграде неуништив правни, привредни, образовни и безбједносни систем, да после рата изграде солидарно друштво са социјалном правдом какво имају скандинавске земље, да……

    Значи, ја говорим о „коначном рјешењу“, рјешењу које значи опстанак, или нестанак Републике Српске.

    Једноставно је објашњење у твом случају,не само твом.
    Људи који имају знање из одређених области, не мора да значи да схватају комплексност изградње-у случају Српске доградње система, односно, не могу схватити како могу бити најбоље искоришћени у корист општег добра, без обзира колико су у доброј намјери.

    Учио си Марксизам, најпаметнија им је она од Енгелса:
    „НА СВАКОМ СТУПЊУ РАЗВОЈА ДРУШТВА, ОДРЕЂЕНА ГРУПА ЉУДИ ОТПАДА“

    У преводу на мој језик, то значи да рецимо ја и ти кренемо заједнички кренемо да правимо зграду, после одређеног времена дође до сукоба, ја разумијем као до трећег спрата и даље мислим да је немогуће наставити, па онда тврдоглаво тврдим да се замишљена зграда од 20 спратова не може направити, све ти док ти не наставиш даље и завршиш свих двадесет спратова.

    Или да употребим употребим моју, фронталовцима већ познату:
    „ПОСТОЈЕ ОНИ КОЈИ МИСЛЕ И ОНИ КОЈИ МИСЛЕ ДА МИСЛЕ?“

    Поздрав

  14. Znajući da ce privatizacija 1996. doneti razvoj i napredak Republike Srpske, zapadne zemlje su nastojale da to po svaku cenu spreče, taj zadatak je očito bio poveren engleskoj ambasadi. Zbog nemogućnosti da se koncept privatizacije promeni putem pružanja stručnih i konsultantskih usluga krenulo se drugim putem, oprobanim metodom koji je na toliko mesta u svetu dao poželjan rezultat, pa zasto ne bi i ovde. Tražen je i pronađen oslonac na domaće snage. Po već oprobanom metodu snaga je u gorem, u onom koji je politički slabiji, koji ima manji izgleda za političku pobedu. Što su izgledi za pobedu manji a, ukoliko se ipak dovede na vlast, zahvalnost je potpunija. To stranci dobro znaju. Odatle i tolika upornost da se koalicija „Sloga“ sastavljena od stranaka beznačajne snage (krajnje prolaznosti) dovede na vlast. U okviru koalicije ponovo se puno težiste stavlja na politički najslabijeg. I ponovo, po ko zna koji put, potvrda istine da onaj ko je najslabiji zeli gore ne pitajući za cenu zahvaljivanja. Predstavnik stranke sa najmanjom sa najmanjom političkom snagom (dva poslanika) na nekoliko mesecina, uporno ponavlja kako ce prvi zakon koji će ukinuti kada postane predsednik vlade biti Zakon o privatizaciji. I zaista, po poznatom komunističkom, „ko je nista biće sve“, samo kada dođe na vlast. Od tada počinju patnje ovoga naroda. Ruši se i uništava privreda, koju su tolike generacije 50 godina mukotrpno stvarale, raste nezaposlenost, siromastvo, dugovi, rasprodaje. I u tome se uporno istrajava. Iako se golim okom vidi da je privatizacija 1997 samo pogrešan naziv za projekat uništenja vlastite privrede, na tome se uporno istrajava. Privatizacija se mora provesti do kraja ne pitajući za cenu. Zahvalnost mora biti potpuna. Kada je krenuo proces akcionarske privatizacije 1996-1997 morao je da se nađe covek koji će sve to da sruši, i nađen je, pristao da da zarad svoje politčke ambicije uništi privredu a na taj način i narod. Retko je kome pošlo za rukom da toliko ovlada globalizmom, da toliko duboko pronikne u duh globalističkog vladanja vlastitim narodom kao prvacima koalicije „Sloga“. Verovatno je tu tajna, od tada tako briljantne političke karijere naših ambicioznih političara, onih najambicioznijih. Niko kao „on“ nema petlju da tako „odbrusi“ strancima, a oni ni reči, čuje se u narodu. A stranci verovatno znaju zasto. Nije važno sta se priča važno je sta se radi. Mereno patnjama koje je ovaj narod pretrpeo zbog ove privatizacije, ona je zlo koje skoro da stoji uz rame prethodnom ratu. U delu uništenja privrede pokazala se uspešnijom od rata. Umesto naprasnog ratnog ubijanja i zlostavljanja, ovde se ostvaruje masovno ubijanje širenjem i produljivanjem siromaštva. Na desetine hiljada ljudi je pre vremena umrlo zbog gubitka preduzeća, zaposlenja, zbog siromaštva. Zbog toga onaj koji je doneo i koji provodi ovu privatizaciju na ovom prostorima predstavlja najmasovnijeg ubicu. Suština ove privatizacije je u potpunom privrednosistemskom poremećaju koji nužno i završava u potpunom uništenju privrede. potpuno i bez ostatka i bez ikakvih izgleda da ce privreda oživeti pre nego sto dode do poništenja ove privatizacije. Mi smo proizvođači vlastite krize. Nametnutim nam slobodnim tržištem i privatizacijom uništili smo vlastitu privredu bez ikave ideje kako da napravimo novu. Pa sta bi ti političari radili ako ne bi stalno horski ponavljali strane investicije, uspešno zaduživanje. Ovakvo se najbolje uništava vlastiti narod. Dovede se na vlast slaba vlada i ona uništava svoj narod, stranci su samo podrška, sve ostale prljave poslove rade domaće snage. Država se potpuno povlači iz privrede i sve sve prepušta snagama otvorenog slobodnog trzišta. Ovu su činjenice, ovo su rezultati rada ove vlade koji se prikrivaju i trenutno dobro ne vide posto se maskiraju pojačanim zaduživanjem bezvrednim novcem iz inostranstva koji ce se sa kamatama morati vraćati vrednim robama. Sva zaduženja idu na infrastrukturu, (putevi, zgrade i slicno) 47% a u budžetske plate 49%, u privredu 4%, otuda indirektno i za panzije, a time i u PDV ponovo u budžet. Kreditno zaduženje je 4,8 milijardi KM a bruto društvni proizvod 1,7 milijardi sa tendencijom daljeg pada, radnici i dalje masovno ostaju bez posla preduzeća se zatvaraju, privatizovani veliki privredni giganti ne plaćaju poreze državi (Rafinerija Brod, Birac Zvornik) država im reprogramira dugove i daje nove kredite IRB samo da zadrže radnike, ti krediti nikada i nece biti vraćeni. Naše rudnike poklanjamo stanim investitorima da na njima oni sebi prave termoelektrane, da se bogate na našim resursima, a mi za to vreme da ubrzano izumiremo u kolonijalnom ropstvu. Mi smo prezaduženi, nemamo privrede koja može da vraća ovoliko kreditno zaduženje. Prava država i prava vlada ne prepišta strancu svoje prirodne resurse, prava država sama gradi termoelektreane za svoj narod. Umesto što se uzimaju krediti za autoputeve koji će nas odvestu u kolonijalno ropstvo da se digne kredit za gradnju termolektrana i hidroelektrana, takve investicije se otpate za 40 godina 1500%. Ali mi nemamo pameti, što resurse prepuštamo strancima. Veoma je ugodno danas biti u vlasti. Ne moras snositi odgovornost za razvoj privrede, sve se prepušta stranom investitoru. Nasuprot teškoćama i gorčini napretka stoji sva lakoća i slast propadanja. To globalisti odlično znaju i težište stavljaju na tu stranu. Veoma je privlačno i slatko živeti iznad mogućnosti, trošiti više nego što se zarađuje. Svima je ugodno i ljudima i politici. Samo trebami misliti na danas a ne na sutra. To što iza prolazne sadašnje slasti stoji sva dugoročna surova gorčina u budućnosti, na to uglavnom niko ne misli. Veoma je ugodno trošiti više nego što se zarađuje, posebno kao što je to tako obilno kao što je to slučaj kod nas. Umesto inostrane, bilo je potrebno uspostaviti unutrašnju okupacionu vlast. Potrebno je pritiskom na domaće političare raznim ucenama, pretnjama i prevarama doći do okupacije naroda i teritorije. Svi krediti i zaduzenja ne mogu prikriti ne rad domaće privrede.

  15. Sumnjaju neki da nosi nas pogresni tok:

    Istovremeno, poslušnost se isplatila i njegovom zamjeniku Nenadu Stevandiću, lideru Ujedinjene Srpske, koji se našao na kompenzacionoj listi iste stranke za parlament BiH
    UKC RS: Od sredstava za zdravstvo finansira se izborna kampanja vladajućih stranaka!
    Ugovori sa „Prointerom“ i „Lanacom“

    Poslovi i u izbornoj godini moraju da se sklapaju i sa firmama koje su bliske vrhu vlasti pa se u nekim primjerima pominju one koje odavno vladaju tenderima.

    Za nabavku potrošnog materijala i uređaja za proširenje pasivne mrežne opreme UKC je raspisao javnu nabavku u vrijednosti od 93.600 KM sa PDV-om. Dokumentacijom je propisano čak šest različitih sertifikata, a onda pristiže samo jedna ponuda. Banjalučki „Prointer ITSS“, iza kojeg nezvanično stoji Igor Dodik, sin predsjednika RS Milorada Dodika, dobija posao za 93.532 KM, što je samo 68 KM manje od procijenjene vrijednosti.

    Uprava najveće zdravstvene ustanove ćuti na upite nevladinih organizacija, a kada je zatražen zapisnik sa otvaranja ponuda, što je u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama BiH, niko ne dostavlja dokument uz šturo obrazloženje da je to nemoguće „zbog zaštite treće strane“, odnosno „Prointera“.

    Slična situacija desila se i sa „Lanacom“ na čijem je čelu davnašnji član SNSD Nebojša Ninić. Tender je koštao 140.400 KM, a Ninićevi IT stručnjaci, u jedinoj prostigloj ponudi, pristaju na 140.385 KM.

    Sve se vidi, sve se zna i niko ništa ne preduzima. Zdravstvo propada, a oni koji su zaduženi da vode računa o njemu govore kako je situacija sasvim normalna. Ljekari odlaze. Više nema ni milion stanovnika u državi, a ni 2.000 doktora. Neka nam je Bog u pomoći“, zaključio je predsjednik ovog sindikata Miodrag Femić.

    1. Наш мали
      Стеван Дичић ,
      зајапурио се и зајунио
      к’о прави бичић.

      Он одавно ,
      то сви знају ,
      роговима боде
      за газду бају.

      Прочитали смо „бају“
      и његове фолове .
      Oтићи ће и Стеван Дичић
      међу браћу волове.

      (И неће само он бити уштројен , много је баш много кандитада за штројење.)

Оставите одговор