Научна сензација: У људској ћелији откривен нови облик ДНК

Научници су по први пут детектовали ДНК структуру унутар живе људске ћелије и она изгледа више као четвороструки чвор него елегантна двострука спирала о којој учимо у школама.

среда, април 25, 2018 / 18:29

Замршени облик, познат и као "и-мотив”, виђан је у лабораторији и прије, али је мали број истраживача очекивао да ће се он појавити у људској ћелији. Ново истраживање показује не само да и-мотиви постоје у људским ћелијама, већ да су уобичајени, преноси "Лос Анђелес Тајмс”.

– Наше снимање указује да је ово нормална ствар која се догађа. Веома је вјероватно да геноми у свим ћелијама нашег тијела формирају и-мотиве у неком тренутку времена – каже Марсел Дингел, молекуларни биолог са Института за медицинска истраживања Гарва у Сиднеју, Аустралија.

Ова студија даје основу идеји да ови необични облици ДНК можда играју суштинску улогу у људској биологији.

– Можда и-мотиви помажу контролу тијела, кад се гени укључе да праве протеине и кад су тихи. Шта год да раде, сигурно су важни хемијској биологији и молекуларним терапијама – истиче Лоренс Херли, професор хемије на Универзитету Аризона.

ДНК у нашим ћелијама већину времена проводи у познатој структури двоструке спирале. Али чак и у том стабилном облику, ова флексибилна молекула је у константном току.

Кад се дио ДНК реплицира, двије нити се раздвоје и упаре са новом секвенцом која је направљена да се поклапа. ДНК молекуле такође се раздвајају кад ћелија чита инструкције за ген. Кад се овај процес заврши, нити се поново спајају. Четвороструки и-мотив појављује се само у релативно малом подручју генома – штрчећи чвор у глаткој, спиралној форми.

Не може сваки дио ДНК да се замота у и-мотив облик. Мора постојати специфичан низ слова који укључује неколико цитозина, који се уписују као Ц у генетичком коду.

Још почетком деведесетих француски научници су открили да се регион ДНК нити богат цитозином може уплести на врху самог себе, стварајући четвероструки облик у којем су "Ц” упарени са другима "Ц”, умјесто са својим уобичајеним партнерима гуанинима (Г).

Назвали су га и-мотив, гдје "и” стоји за "интеркалацију”, хемијски термин за слојевиту структуру.

Истраживачи су показали да се и-мотив може оформити у околини која је екстремно натрпана, чак и кад није кисела. Нуклеус ћелије засигурно мора бити довољно натрпано да се овако нешто појави.

И-мотиви су оно што научници зову динамиком – они се могу заплитати и расплитати зависно од киселости свог окружења, преноси "Лос Анђелес тајмс”. Такође, секвенце које су кодови за и-мотиве обично се не налазе унутар самог гена, већ нешто "узводно”, у дијелу генома познатом као промоторски регион који одређује да ли ће се одређени ген укључити или не.

– Ове чињенице указују да се и-мотиви могу користити као својеврсни прекидач који регулише изражавање гена – каже Ренди Вадкинс, биохемичар Универзитета Мисисипи у Оксфорду.

Могуће је, такође, да и-мотиви не раде апсолутно ншта.

-Антитијела можда просто хватају ове необичне структуре у замку чим се оформе и оне немају никакав значај – рекао је Вадкинс.

Истраживање је објављено јуче у журналу "Природа хемије”.



1 КОМЕНТАР

  1. Jadni Darwin, nije mogao da vidi ni celiju, a kamoli ovu strukturu, pa onda izadje sa teorijom evolucije.
    Kod nas u srbijici evolucija je definitivno pobijena teorija, nismo evoluirali u sledeci oblik. Nije trebao putovati daleko da dokaze da se neke vrste adaptiraju, a neke, ne. Mozda smo i postali pre ameba, ali se nismo puno pomakli napred. Thanks for nothing Randy.

Оставите одговор