Милић: Наша реформа Фонда ПИО је најбоља на Балкану

Реформа пензијског система у РС је до сада најбоље проведена реформа тог система на Балкану, оцијенили стручњаци Свјетске банке Реформа пензијског система у Републици Српској је, према оцјени стручњака Свјетске банке, до сада најбоље проведена реформа тог система на Балкану, а систем је самоодржив у наредних 10 до 15 година, истиче директор Фонда ПИО Младен […]

уторак, јун 25, 2013 / 09:50

Реформа пензијског система у РС је до сада најбоље проведена реформа тог система на Балкану, оцијенили стручњаци Свјетске банке

Реформа пензијског система у Републици Српској је, према оцјени стручњака Свјетске банке, до сада најбоље проведена реформа тог система на Балкану, а систем је самоодржив у наредних 10 до 15 година, истиче директор Фонда ПИО Младен Милић.

Он у интервјуу Срни Милић напомиње да су представници Свјетске банке дали препоруке за наставак реформе, на којој се мора интензивно радити да би се систем додатно стабилизовао и ојачао, а најзначајније препоруке су постепено повећавање старосне границе за остваривање старосне пензије са 65 на 67 или 68 година живота.

То би значило постепено повећавање границе за остваривање пензије са 40 година пензијског стажа – са 60 на 63 године година живота за мушкарце, а за жене са 35 година стажа осигурања – са 58 на 61 годину живота.

"Са аспекта струке, за успјешност и стабилност пензионог система који почива на овом принципу најзначајнији фактор је однос броја осигураника и пензионера, који је у Српској 1,16 напрема један“, подсјећа Милић и наводи да је у земљи 275.000 осигураника и нешто више од 240.000 пензионера.

Он очекује да би се покретањем великих радова и упошљавањем нових радника у Српској, уз повећану контролу и смањење стопе "рада на црно", могло доћи до односа 1,5 осигураника на једног пензионера, што би пензиони систем учинило стабилним и самоодрживим.

Директор Фонда ПИО каже да се у Српској сада, због превременог пензионисања, у просјеку у пензију одлази са 59 година, што значи да се пензија користи шест година дуже него што је предвиђено пензионим системом, који почива на принципима међугенерацијске солидарности.

"Уколико не буде повећања стопа наталитета – према пројекцијама Свјетске банке, у Републици Српској би 2032. године морали размишљати о гашењу пензионог система који почива на принципу међугенерацијске солидарности, јер би он био неодржив“, упозорава Милић.

Према његовим ријечима, Фонд ПИО је финансијски стабилан и редовно извршава све своје обавезе према корисницима и према 580 запослених, према добављачима и банкама иако има потраживања која су премашила 406 милиона КМ.

Милић наглашава да је знатно смањен број неријешених захтјева са 30.000 на 10.000 прошле године, а у овој години циљ руководства Фонда је да се стигне до 6.000 првих захтјева за пензију и доношење рјешења у року од 30 до 40 дана.

Он указује на наставак најтежег облика дискриминације који Федерација БиХ чини према пензионерима у Републици Српској, којих је 21.900, а на почетку маратонског спора два пензиона фонда 2005. године било их је 38.000.

"Од када траје овај спор, Фонд је до сада за исплату пријератним корисницима који су пензије зарадили у Федерацији изгубио 775 милиона марака.

Европски суд у Стразбуру био је јасан о овом питању, али Федерација БиХ то не поштује и ово питање се, упркос наставку борбе правним путем, мора рјешавати и на политичком плану“, закључио је у интервју Срни директор Фонда ПИО Младен Милић.



0 КОМЕНТАРА

  1. Prije neki dan pitam svog dobrog prijatelja da li je dobio rješenje za penzionisanje?Znam da je zahtjev za penzionisanje podnio prije četiri mjeseca.Ma kakvo rješenje prijatelju reče mi on.Još se moj zahtjev nalazi na prijemnom šalteru.Kada će isti ući u proceduru niko ne zna,a tek rješenje.Trebaće još najmanje da prođe nekoliko mjeseci.Da mi nije djece pa me pomažu ne znam kako bih prteživio.Toliko o ekspeditivnosti fonda na čijem je čelu ovaj Milić.

  2. “ …Разноразни неписмени и полуписмени људи данас себе олако могу назвати некаквим пи-аровима или менаџерима, необразоване водитељке себе зову новинаркама, а фолк-певачице уметницама, да и не говорим о арт директорима, бизнис консултантима, бек-офис администраторима, велнес консултантима, ивент координаторима, копи-принт оператерима, маркетинг консултантима, офис-асистентима, портфолио-менаџерима, продукт дизајнерима. Иза звучних назива занимања најчешће се крију фолиранти који мисле да се углед може стећи преко ноћи, крију се они који нису имали издржај да заврше факултет који су започели, они који мењају занимања и професије као прљаве чарапе. „

    А овај „случај“ који себе зове „директор Фонда ПИО“ није успио да купљене дипломе хронолошки пореда… тако је магистрирао, прије „завршеног факултета…“ и сад он као даје неке изјаве… БОЖЕ САЧУВАЈ…

  3. „Милић: Наша реформа Фонда ПИО је најбоља на Балкану

    Fond PIO i njegova reforma su najbolji upravo isto tako kao što je i Fabus najbolji privatni fakultet na Balkanu gde se 4 godine studija završavaju za jedan dan a ako hoćete i postdiplomske ostanete do onog večernjeg autobusa. Moguće je čak postdiplomske završiti pre samog fakulteta.

    Koji crni fond PIO. To je onaj fond PIO zbog koga su morali 2-3 puta povećati bužetarske plate poslednjuh 5-6 godina. To je onaj fond PIO koji ima neuporedivo više penzionera nego radnika. Onaj fond PIO koji izdržava nezaposlene sa biroa. Onaj fond PIO koji zbog kojeg su počeli dizati kredite MMF-a za povećane budžetske plate, kako bi ga mogli puniti.
    Onaj fond PIO kojeg budžetari pune sa 80%, a stani krediti sa 70%…
    I to se zove najbolja reforma PIO fonda na Balkanu.
    Kakve li su tek ostale reforme ?

Оставите одговор