Милан Сопић, најмлађи одликовани борац Војске РС: Богу хвала што сам рањен, па данас имам од чега да живим!
У рат је отишао са непуних 19 година. Право из школске клупе. Ни први, ни посљедњи. Са завршеном средњом машинском школом "бачен" је у ратни гламочки казан. Додијељен пјешадији. Убрзо након тога пролази обуку за команду вода, скаче са ратишта на ратиште, махом крупска, а 12. фебруара 1992. године, у 21. години живота бива рањен […]
У рат је отишао са непуних 19 година. Право из школске клупе. Ни први, ни посљедњи. Са завршеном средњом машинском школом "бачен" је у ратни гламочки казан. Додијељен пјешадији. Убрзо након тога пролази обуку за команду вода, скаче са ратишта на ратиште, махом крупска, а 12. фебруара 1992. године, у 21. години живота бива рањен на Грабежу, код Бихаћа. Милан Сопић се и данас сјећа тих дана.
– Рањен сам директно у бутину. Имао сам седам операција. Прва од њих је била у Бањалуци и тада су ми скидали дијелове костију да би ми наставили ногу. Након те операције сам добио инфекцију костију, па сам послан најприје на Бањицу, потом на Војно-медицинску академију, а на концу и на Бежанијску Косу, гдје су покушавали да утврде жариште инфекције и да спасу што се спасити да. Срећом, нога је спасена.
Добио је сребрну медаљу за храброст у 21. години, јер је на бихаћком ратишту, осим што је рањен, водио и 54 млада војника. Сопић је најмлађи одликовани официр Војске Републике Српске.
– Не знам да ли сам најмлађи, то је тешко сада утврдити, али сам сигурно међу најмлађима. Тражио сам податке, али нисам нашао никога млађег, што, наравно, не мора ништа да значи. Пет година сам био на штакама, од 1994. го 1999. године. Нисам радио. Живио сам код ћаћиног стрица, као подстанар, на Паприковцу. Тек сам 1998. године од Министарства за избјеглице и расељена лица добио стан, у којем и данас живим.
Након што је бацио штаке – радио је све. Прво је двије године радио на пилани у Рибнику. Потом је у Бањалуци резао иверице и елементе за кухиње и плакаре, а потом се запошљава у бањалучкој Фабрици дувана, гдје и данас ради.
– На кратко сам, прије неколико година, напустио фабрику, да спасим стан и брак. Стан сам спасио, али жену и брак нисам успио. Радим као мајстор на одржавању цигарет- машина. Задовољан сам послом. А платом? Ко је данас задовољан платом? Сва срећа што сам рањен, па примам инвалиднину и захваљујући томе имам за пиво.
Милан Сопић је борац прве категорије и ратни војни инвалид са 80 одсто трајног инвалидитета. Мјесечно добија 420 марака на име рањавања, а на годишњем плану добије 140 марака борачког додатка и 260 марака за одликовање. Уз плату коју заради – то је довољно да преживи.
– У овој држави треба имати срећу, па бити рањен и добити инвалиднину. За посао није довољна само срећа, него су више од свега потребне везе. Моја прича је само једна у низу ружних прича. Побогу, мени требају 44 године и 7 мјесеци да зарадим једногодишња примања Николе Шпирића! Па да ли је то могуће? Бориш се колико можеш, али на крају останеш сам. Држава? Која држава? Каква држава? Она је своје борце давно презрела. Знате ли ви када је била 1995. година? Данас је 2014. година, а људи и даље нису збринути, некају кров над главом, немају посао, често немају шта да једу.
Imate samo jednu malu greskicu, Milan je tesko ranjen 94g.Puno pozdrava za Milana od njegovog saborca.Ginuli najbolji da bi vladali najgori ali to je prokletstvo Srpskog naroda od kosovske bitke do dana danasnjeg.Puno hvala Frontalu jer za Milana nisam cuo nista od 94 te me vjest da je prezivio ranjavanje strasno obradovala.Vjerujem da su mnogi nasi saborci koji su procitali ovaj prilog pustili suzu sjetivsi se svih nasih izginulih i izranjavanih saboraca kao i onih koji su izasli iz rata fizicki kompletni ali izranjavanih dusa za koje lijeka i danas bezuspjesno traze.Puno pozdrava za Milana i Frontal
Познајем овог човјека, често сједи код бака Руже (СУР “Крајишник“ у Бањој Луци). Разговарали смо неколико пута, жали Боже све генерације које су прошле кроз рат, али шта су тадашњи младићи прошли, па то је грозота! И онда неко каже да борцима не треба дати никаква права… Милане, свако добро и срећу желим теби и твојим саборцима!
– На кратко сам, прије неколико година, напустио фабрику, да спасим стан и брак.
—————————-
По којим то аршинима и законима је теби Сопићу био угрожен стан који си дебело зарадио,заслужио, па си морао да се довијаш да га спасиш.
Наравно,питање само формално постављам теби!
По којим то аршинима и законима РВИ 100% 2.кат, такође неки курчев официр и учесник рата од самог почетка му ни до дан данас са 3-оје дјеце није решено стамбено питање…,
По којим то аршинима и законима, су неки из 4-5е кат. решавали своја стамбена питања, позапошљавали комплетну родбину,пензионисани…,
По којим то аршинима и законима
– РВИ 100% 2.кат(ИНВАЛИДНОСТ НИЈЕ КУПЉЕНА) са 15г радног стажа до одласка у рат добија из ПИО-а по захтеву за инвалидску пензију одговор НЕ ИСПУЊАВАТЕ УСЛОВЕ.
– чобан, који рата видио није, чувао овце на Мањачи, ИМА СТАТУС БОРЦА1.КАТ, годинама примао инвалидску пензију већу него горе наведени РВИ официр инвалиднину, ишао у бању, на море…(јел то само зато што му је познати бањалучки хирург рођак и што су му дјеца и унуци по иностранству платежно моћни)…,
– се уводи „прича“ да они који су крварили за отаџбину тужавају исту и против ње воде судске поступке за наплату којекакве одштете…,
– одштету наплаћују протуве за изгореле тамиће, за полупане гајбе пиве, у десетинама хиљада, а мајка за погинулог сина 5000 или ни то…,
– КОЈЕКАВИ КРЕЛЦИ КАЖУ ДА ЈЕ И 127КМ БОРЦИМА ПРЕВИШЕ, ДА ИМ И ТО ТРЕБА УКИНУТИ…,
НАРАВНО, ТО МОЖЕ САМО ПО ЗАКОНИМА И АРШИНИМА КОЈИ СУ ПРАВИЛИ КРИМИНАЛЦИ, РАТНИ ПРОФИТЕРИ, ДЕЗЕРТЕРИ.
ЗАУДАРАШ РЕПУБЛИКО СРПСКА НА СВАКОМ КОРАКУ, ЗАУДАРАШ!
Ova država i vlast i Banja Luci ništa drugo i ne radi nego izima 600-700 miliona KM kredita od MMF godišnje i time plaća invalidske penzije i invalidnine. Da li se neko pita ko će vraćati te invalidnine, invalidske penzije, budžetske plate? Svega ima samo dok se uzimaju krediti. Nevjerovano je kako kakva je ta primitivna i mlalograđanska sreća što je osjećaju korisnici istih, važno je da je njima dobro, a što sve ide u propast, što se sve zadužuje, šta privrede nema, što je 300000 nezaposlenih, što je 250000 penzionera, što je do privrede još jedino ostala elektroprivreda koja je totalno opljačkana i gurnuta u gubutke, koga je briga za to, bitno je da svega ima dok se ništa živo ne proizvodi.
Kako je samo lako bilo naviknuti narod na nerad, u tome smo rekorderi. Kada su te ljudi u privatizaciji slali u prevremene penzije sa 45-50-55 godne niko se nije bunio što se fabrike zatvraraju i ruše, što se provodi banditska pljčkačka privatizacije.
Nažalost narod ne vidi dalje od svog ličnog interesa pa makar to dovelo i do potpunog izumiranja naroda kao kolaktiva. Da li 100000 budžetara oseća malograđannsku potršačku sreću kad im država svaki mesec iskešira u prosjeku 1300 KM plata + 900 KM doprinoca 2200 KM podignutviši kredite i raspisavši stotine milona obveznica
Da li 100000 budžetara smatra da su zaslužili da se sa narodne grbače njima svakog mjeseca daje 2200 KM?
Da li je 100000 budžetara i 100000 viška penzinera svjesno da su oni kolekivno vuku cio narod u provaliju samouništenja.
Sve je povezano dižu se krediti i bi isplatili enormno visoke budžetske plate a ona na te njihove plate 70% doprinosa služi da se ovih 250000 penzionera situira i izdržava svoju nezaposlenu djecu koju država drži 15 godina na birou.
Mi smo paraziski narod koji ne radi. Od 100000 budžetara velila većina ništa ne radi i faktički su nazaposleni a vode se da su zaposleni. Koliko to košta ovaj narod.
Koliko koša ovaj narod takva igra vlast s narodom.
Lako je narod bilo naviknuti na kredite i nerad na zatvaranje fabrika. Ali kako ga naviknuti na rad, na materijalnu proizvodnju. Oni koji veličaju privatno preduzetništvo, i tržišnu privrdu, nikad ništa na tržištu nisu proizveli i prodali, oni žive na budžetu. A narodu nude tržište i privatluk.
Sve je povezano dižu se krediti i bi isplatili enormno visoke budžetske plate a ona na te njihove plate 70% doprinosa služi da se ovih 250000 penzionera situira i izdržava svoju nezaposlenu djecu koju država drži 15 godina na birou.
Да ја то мало преведем на „ратнички језик“-
Морамо се прво ми замастити и усрати до грла на препуној трпези,па нахранити своје кучиће и мачиће,па навозати се добрих лимузина,па нај…најскупљих курви,обезбедити њима станове и бунде,шопинговати по јевропи(да припремимо терен), своју дјецу склонити одавде, са тараба прећи на коване и росвајне ограде…ИТД,да би и ви „сиротани“ добили мрвице.
Немерљива је то жртва коју трпимо и подносимо.
Неби ми мајке ми, ал’морамо,ми то све због вас НАРОДЕ,јер тако они ОДОЗГО хоће.
Треба то цијенити!
Još jednom i po ko zna koji put: HITNO reformisati Ministarstvo rada, Savez boraca RS i sve institucije koje su na bilo koji način povezane sa servisiranjem boračkih kategorija. Ovaj budžet za borce treba prepoloviti, ali zato dati onima koji to zaslužuju, a ne raznoraznim parazitima. I biće dovoljno i za stanove i za zapošljavanje i za sve ostalo. Samo, koruptivnoj hobotnici i mafijašima iznutra se mora stati za vrat.
Parada našeg ponosa, Banja Luka maj 2015.
Parada ponosa na naš način u kom će učestvovati PORODICE, gdje će na najistaknutijem mjestu biti majke sa bebama u kolicima, planirana je za maj 2015 od Boske do Pozorišta. Svi koji imaju porodice, ili podržavaju porodice, rađanje, svi koji seksualni odnos ne fetišiziraju na besmislenu samodobitnost, nego kao reproduktivnu potrebu prije svega i iznad svega, svi takvi iz Banja Luke, RS, BiH, exJugoslavije i na kraju cijelog svijeta su pozvani.
Pripremite se, dalje informacije slijede i na ovom portalu.
SRPSKI MLADIĆI
Uspavanka
Spavajte mladići, vezani sečeni,
Spavajte mladići, rano dorečeni.
Spavajte pupoljci, pre vremena sveli,
Bez svesti o sreći koju bokor deli.
Na praznik za oko, u Nedelju Cvetnu,
Kad se sve lepote kraj izvora sretnu.
Kad svi od radosti budu van pameti,
Hoće l’ biti nekog bar da vas se seti.
A mogli ste biti i vi srećni isto
Uz srpsko devojče, nevino i čisto.
Spavajte pupoljci, na pravdi spaljeni,
A mogli ste biti ukras vaseljeni.
Mir vašem pepelu kraj drumova prašnih,
Pokoj vašoj duši posle muka strašnih.
Spavajte kraj druma snom predačkih senki,
Spavajte mladići, nevini vo vjeki.
Milan Nenadić
MOJ MILANE, KAD U VOJSKU POĐEŠ…