Маринко Умићевић: Одговорност, ред, рад, дисциплина (2)

Како је разговор са Маринком Умићевићем био дуг чак и за наш софтвер, а опет садржајан, подијелили смо интервју у два дијела. Ово је наставак.

петак, септембар 30, 2016 / 15:35

Сматрате да је проблем у образовању?

Нажалост, сеоска дјеца уопште не уписују средњу школу. Центар за социјални рад је правио прије пола године анкету и дошао је до закључка да су у Центру, Борику, Старчевици; дјеца са седамнаест година овисници о наркотицима. Бронзани Мајдан, Пискавица, Крупа, ово око Бања Луке села, са седамнаест година овисници о алкохолу. И то тешки овисници! Зашто? Зато што не иду у средњу школу. Мало испред продавнице, пива, од куће, до куће, ракија… и он је алкохоличар.

Морамо увести да та средња школа буде обавезна. Већ осам година се залажем за то. Каже средња школа бесплатна. Није бесплатна. Ја сам се залагао и причао сам сад са Игором, да све и једна школа мора имати зубара. Имамо на бироу 200 зубара. Колико би ту пара уштедили дугорочно?

Ево и проблем вртића. Град то може врло брзо да ријеши. Није више све државно. Човјек направи објекат, опреми га, град то ништа не плаћа. Али онда нека држава и њему да субвенцију као што даје и државним вртићима. Треба, као што је урадио Загреб, направити социјалну карту сваког дјетета. Па ови који имају пара нека плате пуну цијену, па ће заједно одредити и приватник и државни вртић колика је та цијена.

Рецимо, овдје у фабрици плаћам килу јунетине без кости шест и по марака са ПДВ. А у вртићу плаћају осамнаест, двадесет марака исто то месо. Рекао сам ја Игору. Отиђи ти Игоре, па да видиш мало калкулације по тим вртићима и надуване те цијене. То се све може брзо ријешити. Игор предлаже, и то ће бити одлично привремено рјешење, да се по школама адаптира, има празних учионица, па да буду вртићи.

Али без приватних вртића, који ће мало ударити по прстима ове државне, нема ту регулисања. Не можеш имати четири помоћника директора. Ево ја овдје немам ни секретарицу. Немам помоћника, немам ништа. На 1250 радника Бема има само 12 радника у администрацији. Заједно са мном. То је мање од један одсто запослених. И тако сам ја спасио фабрику. Направио сам два пластеника, имам своју храну за ресторан, да не купујем. Ови што зими ложе, а љети ништа не раде, такође раде. Тако може и у градској управи.

Шта треба радити да се то све мијења?

Мислим да је летаргија нека завладала. Да су људи остали без воље, без ичега. Ево, ако имамо на бироу 200 људи који су завршили пољопривредни факултет и имају од државе социјално. Хајдете вас двјесто љети по селима поткрешите воће, едукујте мало сељаке. Мој пунац узме кромпир који је проклијао, па што их је више избило, то је као боље. А није то тако. Има посебно сјеменски кромпир. То се баца. То је храна за свиње. Људи нису едуковани.

Хајдемо покренути јавне радове. Уредити обалу Врбаса. Да се људи мало друже, да раде. Није то пуно пара. Америка је кренула на јавним радовима. Треба мало воље. Надам се да ће доласком Игора да ће се неке идеје брже реализовати. Преко ноћи. Само треба неко да организује.

Има пуно талентоване дјеце по граду, а тата нема пара да педесет марака за школу спорта. И таленти пропадају. То је нека калкулација од милион двјеста хиљада марака годишње, да град плати те школе спорта.

Али да видимо јеси ли ти едукован да држиш школу спорта? Јеси ли ти психички способан да то радиш, или си само нека будала која узима паре, малтретира и рекетира. Те паре град мора да нађе. Имамо на бироу 250 професора физичког, дај да те људе ангажујемо по школама да воде физичко од првог основне.

Ми ћемо ту за десет година уштедити огромне паре. Неће дијете имати криву кичму, па га води у завод на вјежбе, на рехабилитације, па купуј лијекове читав живот. Значи за два, три милиона марака, које ћемо уштедити на тим великим платама у администрацији, можемо да ријешимо неке проблеме који ће дугорочно дати резултате.

Кад већ причате о уштедама, имамо те велике градске губиташе као што је Аквана. Шта са тим?

Зато што краду! Дајте то неком приватнику, па ћеш видјети да ли прави губитке. Ја лично мислим да то граду не треба. Ни онај Стакленац. Треба само олимпијски базен. Аквана има сто радника! Де запосли оног мог рођака, де ово, де оно… Шта ће граду кафана?

Кад вас слушам овако, чини ми се као да нисте припадник владајуће већине?

Па ја нисам политичар! Ја сам бабарога! Ни тај Митровић, нико са мном не говори из Акване, јер сам ја то јавно на скупштини напао. Сва Бања Лука зна да ви тамо продајете своје пиће. Шта ти глумиш будалу? И ја онда као лош, а ти си фрајер? То граду не треба

Добро је да је град дао паре да се направи то и да то има, али сад дајте приватнику нека заврши ту Аквану. Нека можда направи и услове за зимско купање. Да подигне неку дворану. Него је проблем сад шта са тим људим силним које су они тамо позапошљавали, који ништа не раде? Овдје код мене нема татиних гузоња. Ти не раде у фабрици обуће, они раде у влади. Њима то све смета што ја кажем.

Како Стакленац онај да прави губитке? Немојте ме зајебавати! Како Аквана направи 800 хиљада марака губитка? Покрадоше! Раде шта хоће. Измислили, донесеш лименку, имаш џабе улаз. То је прање пара од стране људи тих који тамо раде.

Друго, ако је град власник Акване, онда не може ни један фенинг града отићи ван Акване! За градске паре има да се иде у Аквану пити и јести. Ту да остају паре, а не да се остављају по приватним ресторанима и кафанама. Треба ту мало времена… треба и мало канџије. Штап и шаргарепа.

Што се не деси у вашој партији да ви будете начелник неког градског одјељења, кад евидентно имате менаџерске способности?

Ма… Ја овако блентав, ја бих то пола растјерао. Читав живот се борим да дам плату. Мјесечно су мени плате милион и сто хиљада марака. Треба то зарадити на шиваћој игли. А гдје је храна, а гдје превоз, а гдје је остало? Ево, хвала драгом Богу (куца у сто) никад мени плата није закаснила. Није она велика, али је редовна. Моји радници имају права на кредите, а то је данас велика ствар. Како ћеш се скућити, ако немаш кредита? Ми имамо овдје 40 бракова. Момак и цура раде и узму се. И то је добит друштва.

Моја је поента: Одговорност, ред, рад, дисциплина. То је мој мото. Ја имам одговорност према својим људима. Ја сам овдје прије мјесец дана отишао на Паприковац, покренуо ми се камен у бубрегу, али сам угањао плату па отишао. Једва сам жив остао. Ја то тражим и од својих радника. Што кажу мени овдје: Чика директоре, сломи ти себе, али сломи ти и нас. (смијех)

Ево види ти творницу. Ја сам читаву фабрику сам окречио са својим радницима. Дошао мени неки, ‘вако – ‘нако, то ће ти бити пет марака по квадрату. Чега? Ма, марш! То је мени 200.000 марака. И сву фабрику сами окречили. Купили боју, мало роштиљ, пива, од зајебанције смо то окречили. Изашло ме два прасета, педесетак кила ћевапа, двадесетак гајби пива, можда, ето, пет хиљада марака умјесто 200.000. Само тако се може фабрика спасити.

Код мене су сви радници пријављени и нисам дужан ни њима, ни држави. Ево ја сам сад ратовао са владом, па ме зове Додик. Каже, немој Маринко да ми товариш Жељку на врат. А ја не могу тако! Каже, примиш радника данас, мораш га одмах пријавити. Имаш ту папирологије колико хоћеш, а ја њега требам обучити! А он напусти послије два дана. Тешко му, неће да ради. Дај ми петнаест дана пробе, па да видим хоћу ли га примити. Јер сад морам дисциплинску пријаву онда писати. Па чекати да прође осам дана. Па га позвати да дође. Доста је тога код нас остало од социјализма, а у утакмици на тржишту са Западом то не може тако.

Кажем оној Мишићки: Је ли ти више волиш моје раднике од мене? Ево теби моја столица? Ми плату зарађујемо, ми плату не добијамо! У мене жена ради у Влади. Па дође с посла, те неки лијек за трн у пети, те курије очи, те рецепт за колач… Кажем ја како ти то све стигнеш? Па каже немамо шта радити. Шта ћемо радити? Огромна је разлика што они добијају плате, а ми их зарађујемо. Ево, дванаест година како сам овдје, нисам видио ни једну цуру са стомаком да је дошла радити. Одмах други мјесец на боловању. А код нас је пола послова што може и дијете радити. Лијепи тракице, биљежи, шије; може радити без проблема. Не диже ништа тешко.

Људи иду у Индонезију, Богу иза ногу. Напримјер, одем у Индонезију и донесем неку ципелу. Направи ми ове ципеле 20.000 пари, ове 100.000 пари… И оставим само те ципеле. Влада Индонезије финансира сву набавку материјала, превоз и кад ти пошаље твоју ципелу готову, тек је платиш за шест мјесеци. Зашто? Имају паре, имају нафту, хоће да запосле жене. Како ја са њима да се такмичим?

Ми опстајемо јер радимо за купце који су мало вишег ранга. Њима треба ципела да ја натоварим вечерас, а да му сутра осване у радњи. То је наша једина предност. И то што имамо мале цијене. Али треба преживјети у Бања Луци са 550 марака. Зато је код мене већина људи око града, који мало раде пољопривреду, мало у фабрици и тако преживљавају. Зато ја кажем да фабрике обуће треба да постоје по селима, а не у граду. Мало привреда, мало пољопривреда. То је идеално за ову индустрију. Али Запад нама не да да продишемо! Они нас држе на кредитима, на инфузијама. Они су процијенили колико је нама у реду да имамо и само их занима да им не шаљемо избјеглице.

Ово друштво спашава што сигурно преко 80 одсто људи није отишло преко моста у Градишци да види како свијет живи у Њемачкој, Аустрији. Мени се, рецимо, свиђа Аустрија. Да виде како су људи лежерни, како су смирени. Нема оно, ниси кренуо на семафору, он ти већ свира, нервозан се. Немају људи могућности. Нико не путује.

Јако сам забринут. Као човјек, као родитељ. Кажу иде омладина. Омладина је увијек ишла. И у Титово доба је омладина ишла. И да ти људи нису отишли, ми у рату не би имали шта јести. Та дијаспора нас је дијаспора на неки начин спасила.

Добро, што она дијаспора из Њемачке, што она из Војводине…

Јесте. Тито ако је шта добро урадио за Србе, јесте што је послао Србе са Мањаче да иду у Војводину. Да није, ко зна шта би било ово кад су одвајали Косово. Рекао сам ја Додику неки дан кад смо били на Змијању, дођу ти са Мањаче, који су богати људи сад тамо по Новом Саду, ждеру, пију и одоше. Дај мало да нешто инвестирају горе, да нешто раде…

И тако. Причали смо пуно тога, а и ово је већ превише написаног за једног просјечног читаоца на интернету. Маринко и ја се превише задржасмо у разговору. Осјећам као да кипи, а он је поклопац. Замолио сам га само још да видим погон.

Убрзо стиже правница која ме проводи кроз насаде шиваћих машина, преса, . Тај осјећај, тај звук и призор машина које покрећу људи, и обратно, за један тренутак ме пребацио у илузију да смо друштво које негдје ипак схвата шта су нормалне основе. Већ неких десетак минута касније, провезавши се крај Чајавеца који је претворен у тржне центре и канцеларијски простор, враћа ме у стварност.

Производња се ствара и развија годинама, а упропасти се у рукама лошег домаћина за један трен.

 

КЛИКНИ ОВДЈЕ ЗА ПРВИ ДИО ИНТЕРВЈУА



0 КОМЕНТАРА

  1. Bez zelje da komentarisem altruizam g.Umicevica i njegove stavove samo bih postirao malo stariji clanak sa Frontala kao i nekih drugih medija:

    “Јуче сам званично престао бити члан ПДП-а. Они који прате политичка дешавања знају да сам већ дужи период био у неслагању са Младеном Иванићем, јер нисам желио да будем дио странке којом неприкосновено влада један човјек. Борио сам се да се створи кадар који ће понудити економска рјешења на проблеме у нашем друштву, али због појединаца то је била немогућа мисија.
    Umičević tjera radnike na tribine SNSD-a!
    Tehnički direktor Tvornice obuće „BEMA“ Marinko Umičević upozorio je radnike da treba obavezno da prisustvuju predizbornim tribinama SNSD-a na području Banjaluke, saznaje BN televizija.
    „Obavještavam radne kolege i koleginice da je juče održana tribina SNSD-a u Adi. Zahvaljujem radnim kolegama i koleginicama koji su bili prisutni, a koji nisu bili prisutni sa područja Ade, Debeljaka, Vrbanje i Česme, popisao sam, da taj podatak imam u vidu“, napisao je Umičević na plakatu.

    Pre dve godine Marinko na istom mestu vodi kampanju protiv iste svite sa kojom danas sedi. Jadan li je i smesan. A radnici imaju besplatan cirkus u fabrici
    Direktor prešao u SNSD „Bema“dobija pomoć države

  2. sasa.
    Jadan li je i smesan.
    Direktor prešao u SNSD „Bema“dobija pomoć države
    ———————————-
    Јадан јесте, али смијешан није.
    Није он нигдје прешао, нити ће „Бема“добијати икакву помоћ од државе.
    Ови помоћ не дају, ови само узимају. Бема је ЈеБема!

    Да није „преш’о“ ????,
    а човјек има уграђена два стента, а срчке у моди…,па ти види

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *