Марија Милић

Зашто муљ, а не бистра вода?

У земљи у којој Академија наука и умјетности годинама спава, а десило нам се штошта откако су заћутали, бављење политиком више није ствар елитистичког нагона или неког посебног избора већ – пријеке потребе.

петак, мај 4, 2018 / 11:11

Некако, кад се сабере све што су прећутали они који би морали да буду глас разума, улазак колико-толико нормалног свијета у политику дође му чак и као морална обавеза.

Све што се дешава на друштвеној мрежи, тргу или у кафани, више од два пута заредом, и има своје сљедбенике – јесте политика. И по теорији и по пракси. И нема потребе од тога бјежати. Осим ако се не бјежи у Словенију или Њемачку. У том случају скидам капу за ћутање, хвалисање аполитичношћу, негледањем оптерећујућег дневника и апстиненцијом. Јер и то је, да се разумијемо, неки циљ.

Ствари сада, отприлике, стоје овако. Они који у Републици Српској тврде да нешто јесте истина, али немају за то ама баш никакав доказ – не политизују. А они који, једноставно, подрже борбу и понуде помоћ да се пруже докази о истини, каква год она била, Српској никако не чине добро.

Јер истина о појединцу је, ваљда, данас тако демоде. Истина је, како битни тврде, скроз безидејна, тако иста и тако опозициона. Истина је, биће, потпуно за тамо неки плебс и исполитизована, а за елиту и ноблес је висока политика. А она се, ваљда, никако не тиче човјека.

Једноставно, тако је испало.

Политика је јавна ствар. И подразумијева, и по теорији и по пракси, све врсте узајамних дејстава у друштву. Стога је идиот свако ко помисли да је нешто што се дешава на тргу свако вече у 18 – злоупотреба или политизација. А још већи онај ко мисли да, у доба разних средстава масовне комуникације, то може да сакрије. Тај се и само тај, искључиво, бави политизацијом.

Политика није политичка партија. Политика је ПРОЦЕС који се тиче ЧОВЈЕКА. Политичка партија је само облик формалног удруживања људи са истом или сличном политичком идеологијом.

Политиком се сваки дан бавимо сви. Чак и кад псујемо у пореској или катастру, док чекамо да службеник, за којег цијели град зна да му нико ништа не може, сажваће љешнике и грожђице. Кад тражимо везу за обични папир, кад потежемо врх државе или, пак, тајкуна за обични преглед или смјештај у болници. Јер редовно, једноставно, више не иде. Зато што стање није редовно.

Да резимирамо. Сви ови што, користећи јавне медијске ресурсе, па чак и институције и политичке организације или трачајући по фризерским салонима, тврде да је окупљање народа и подршка том истом народу – политизација и искључиво прикупљање политичких поена, никако не мисле добро. Нити човјеку, нити друштву, а на концу ни својој дјеци.

Да се разумијемо, врло је вјероватно да и међу онима који су стали на трг има понеко и такав. Недовољно свјестан важности тренутка за цијелу заједницу, а не само за себе. Као што и у власти сигурно има оних који не мисле да је окупљање ”САНАТОРИЈУМ” и у овом тренутку би најрадије стали тамо и пружили људску и моралну подршку. Али, из неког политички необјашњивог разлога, не смију. За шта, људски, нема оправдања.

Ипак, генерализација и ничим изазвано етикетирање никако није разлог да се од поправке ужасног система одустане. Једино да се од њега оде.

Осим тога, и политика је, као и сваки други посао, мало муљ, мало бистра вода. Само припазиш гдје ћеш загазити.



5 КОМЕНТАРА

  1. Мислим да главна тачка која одређује академију није та да академија спава, већ да се на челу исте налази лик који је нострификовао лажне дипломе. Сама та чињеница говори о природи те академије, а то опет говори о друштву у коме је та институција позвана да нешта репрезентује. Значи, имам ријеч од три слова : „Фуј !!! „

    1. Лик је дозволу да нострификује дипломе добио давно. Тамо негдје још 1974. г. када је радио на уставним рјешењима по вољи Јозефа Броза. Колико се сјећам , он се и сам хвалио да му је тај „рад“ животно дјело. То што је тада радио а сада наствио радити на штету Српског народа , ма није ни битно. Битно је да је он неко и нешто.

  2. Управо предуго гажење по муљу има за посљедицу смијештање у санаторијум.
    И није тај НЕЧОВЈЕК (ИДИОТ) у криву.
    И нема никог у власти ко мисли да на Тргу Крајине није санаторијум – него нико није толики идиот да то јавно саопшти. Тога се плаше, ужасавају.

    Трг Крајине јесте санаторијум!

    На Тргу Крајине су: борци који који годинама дозвољавају, одобравају и бирају да их дезертери и профитери издајницима крсте; дискриминисани РВИ/борци/родитељи којима су одузета елементарна права – на рад и егзистенцију и који то годинама дозвољавају, одобравају и подржавају; грађани који годинама посматрају како туђу дјецу/сестре/браћу газе, убијају, ликвидирају, а све то ћутке одобравају и изнова бирају… На тргу су и дјеца побројаних.
    Набројани (судећи по дуготрајним, наведеним, поступцима) засигурно „нормални“ нису. За санаторијум јесу.

    Једино питање које се годинама постављало је – кад ће се наречени пријавити у санаторијум? И ево, нажалост, страдање младића било је окидач да то и учине.
    Сад би се могло закључити да је у питању страх за животе и за животе дјеце, али, опет нажалост – није. И прије овог трагичног случаја било је сурових и најављених убистава, гажења, злотављања (Вукелић, Ђуровић, Вулић…), а солидарност или подршка породицама унесрећених је потпуно изостала или је била занемарива.
    Овај пут се на срећу (у тешкој несрећи) на сцени појавило више ИДИОТА који су јавно послали поруке: да су они свемоћни; да су грађани небитни и глупи; да је народ овца од овце овца – коју они могу шишати и клати кад год то пожеле.
    И ту су се грдно преварили. Прорадио је познати, и нама својствени – инат. Инаћење против моћног или оног ко помисли да је свемоћан. А, инат искључује попустљивост и, ево, надам се, чупа нас из муља у битру воду. Давида је већ, више него заслужено, начинио бесмртним.

    1. Истина речена без компромиса и калкулација. Једино што бих додао (извињавам се на слободи) је чињеница да је све ово отишло предалеко и бојим се да неће проћи без радикализације. Насиље је давно почело а прије пар година сам тврдио да ако се тада не прекине мора доћи до ескалације. Тачно је да сви из режима мисле да је на тргу „санаторијум“ (или бар огромна већина неких 99%) али нису баш толико луди да то јавно кажу , осим највећих полтрона. Тачно је и да је прорадио инат и да су , бар неки , повикали „СИЛОВАЊЕ !“ јер све док се не пружи било какав отпор и не дигне глас нема силовања ни насиља а досадашњи отпор је био занемарив. Како ће све завршити , велико је питање? Чак не ни питање које себи постављају жртве насиља из „санаторијума“ (па и остали који се још нису прикључили „санаторијуму“) већ је велико питање управо за силеџије које брине колико ће им се жртве реванширати (можда је прикладније рећи осветити јер освета неминовно слиједи).

  3. Dobar tekst a jos bolji komentar iznad.
    Jedan od razloga sto ovaj narod su vodili psihijatri ( i psiholozi,) je u razlog iznad.
    Samo jedan od njih a i najpametniji je rekao :
    Takmicimo se ko ce pametnije a ne ko ce jace , nije niti medju zivima niti je njegova opcija za koju se zalagao prosla. Mozda je i to razlog zasto smo tu gdje smo…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *