Легло преко три милиона за чување слива Саве

За очување Републике Српске и њених идентитетских, историјских и културних вриједности није. Тако да ово саопштење Центра за животну средину из Бање Луке (који користи термине као Еуропска унија) доносимо пресловљено. А и то само зато што Фронтал.СРБ инсистира на заштити природе и околиша.

петак, октобар 12, 2018 / 15:22

Центар за животну средину као члан мреже заштићених и потенцијално заштићених подручја природе у сливу ријеке Саве наредне три године учествоваће у имплементацији новог пројекта кроз међународни програм “Интеррег ДТП”. Пројекат „Очување станишта слива ријеке Саве кроз међународно управљање инвазивним врстама – Сава ТИЕС“ ће се истовремено проводити у четири државе савског слива као дио прекограничне сарадње (Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Србија).

На представљању пројекта одржаном у Новом Саду од 1. до 4. октобра 2018. године истакнуто је да ће овај нови и иновативни пројекат за циљ имати проналазак најефикаснијих рјешења за уклањање, сузбијање и контролу страних инвазивних врста биљака у сливу ријеке Саве. Чланице мреже су кроз активности спроведене у протекле три године препознале инвазивне стране биљке и њихово ширење као велику пријетњу и проблем у очувању вриједних станишта у сливу ријеке Саве.

Инвазивне стране врсте су биљке, животиње и други организми који нису природно распрострањени на одређеном подручју, већ су унесени првенствено људским дјеловањем. Оно што их чини непожељним је њихово брз раст и ширење чиме популације нових организама постају препрека за нормалан развој домаћих врста и заједница те на тај начин дугорочно значајно мјењају аутохтоне екосистеме. Сливом ријеке Саве се већ десетинама година неконтролисано шире многе инвазивне врсте биљака које су тренутно присутне на великим површинама чиме угрожавају малобројна преостала вриједна природна станишта и осјетљиве екосистеме у сливу ријеке Саве (као што су угрожена мочварна станишта, баре и сл.).

Поред наведеног негативног еколошког утицаја, стране инвазивне врсте биљака чине и негативан економски утицај кроз смањење плодности земљишта, смањење плодне пољопривредне површине, узрокују велике проблеме код одбрана од поплава, изазивају алергијске реакције (нпр. свима позната амброзија, која изазива алергијске реакције, је такође страна инвазивна биљна врста) и др. Процјењује се да штета коју инвазивне врсте имају на свјетску економију износи око 1,4 билиона долара, тј. око 5% вриједности свјетске привреде.

У склопу овог пројекта, на седам подручја у четири земље, тестираће се различите методе за дјелотворно уклањање страних инвазивних биљака попут: пајасена (Аилантхус алтиссима), багремца (Аморпха фрутицоса), јасенолисног јавора (Ацер негундо) и многих других, а које већ узрокују озбиљне штете у сливу ријеке Саве и шире. Центар за животну средину своје активности спроводиће на подручју баре Тишина, општина Шамац. Бара Тишина је препозната као Натура 2000 подручје и тренутно се спроводе процедуре у циљу проглашења овог подручја заштићеним природним добром.

Партнери на пројекту су: фондација ЕуроНатур (Њемачка), Јавни завод Крајински парк Љубљанско барје (Словенија), ЈУ Парк природе Лоњско Поље (Хрватска), ЈУ Зелени прстен Загребачке жупаније (Хрватска), ЈП Национални парк Уна д.о.о. Бихаћ (Босна и Херцеговина), Центар за животну средину (Босна и Херцеговина), Покрајински завод за заштиту природе АП Војводине (Србија), Покрет Горана Сремска Митровица (Србија) и ЈП Војводина шуме (Србија).

Овај пројекат је суфинансиран средствима Еуропске уније (ЕРДФ, ИПА), а његова укупна вриједност износи 1.604.137 €.



1 КОМЕНТАР

  1. S obzirom ko je donirao sredstva za ovaj projekat radi se vise nego o „заштити природе и околишa“, radi se o dugorocnom opstanku prirodnih stanista I ljudi koji zive na tim predelima. Bez zastite vode ,zemljista, i vazduha koji su u kriticnom stanju, nece biti moguc ni zivot za ljudska bica. Zbog sveopste alavosti, lopovluka, i urodjene gluposti zaboravili smo od koga smo istinski ugrozeni. Priroda je najveci masovni ubica ako se ignorisu osetljivi balansi od kojih zavise zivoti.
    Sto se tice „Републике Српске и њених идентитетских, историјских и културних вриједности“ bez tog cemo nekako i preziveti, valjda?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *