Каргановић додатно штемује Протића, због гостовања код Зарковића

Стефан Каргановић, којег у посљедње вријеме не виђамо у Српској, огласио се из Хага критиком иступа историчара Милана Ст Протића, денунцирајући га и политички, али и лингвистички. При том, користећи се тзв. латиничењем, Фронталовом најгором пошасти.

среда, септембар 12, 2018 / 11:46

Пре неколико дана, 6. септембра, историчар Милан Ст. Протић, кога нико не би могао да оптужи да је особа блиставог ума, гостовао је код водитеља Миодрага Зарковића у емисији медијске куће Хелм Каст. Теме бурног разговора односиле су се на нека од најважнијих питања која се налазе у средишту пажње српске политичке јавности.

Слушајући препирку Миодрага Зарковића са Протићем, приметио сам да је у једном тренутку Протић изјавио да је (за разлику од по њему бахатог Младића) француски генерал Раул Салан на свом суђењу прихватио „кривицу“ за оптужбе које су му биле стављене на терет (видео запис, 1 сат и 32 минута). Према Протићевом схватању, и Младић би, као Салан, испао јунак да је тако поступио. Не би ли појачао ефекат своје тврдње, Протић је додао да он то зна јер има непосредан увид у Саланово држање пред судом, зато што је говор који је Салан тада одржао лично превео са француског на српски. Дакле, испада да Протић говори француски.

Прво питање, које ми је у том тренутку пало на памет, док сам Протића слушао, било је коју је реч, на француском, Салан том приликом употребио: responsable или coulpable? За контроверзу коју Протић покушава да изазове то питање је од кључне важности да би се могло  утврдити да ли је у свом тумачењу Салановог излагања, као и омаловажавању и пребацивању кукавичлука генералу Младићу, Протић у праву или не.

На француском, обе речи у колоквијалном смислу могле би се  превести као крив, али у формалном, академском  преводу не безусловно. Сваком ко влада  француским језиком јасно је да се, у зависности од контекста, responsable односи на прихватање ефективне одговорности за нешто што се догодило, али без даљњих импликација у односу на  моралну или друге врсте кривицу. Реч coulpable, с друге стране, је та која се односи на кривицу у уском, кривичноправном смислу. Ово друго значење управо и јесте то што Протић приписује Салану. То је значење које је Протићу неопходно да би створио привидан повод за ружење Младића, зато што српски генерал није прихватио такву врсту кривице и то на начин како му је Хашки трибунал импутира.

Да видимо, онда, које су тачно биле речи које је пред већем Салан изговорио, и како их је Протић, као изврсан познавалац француског језика, протумачио. Интернет је заиста чудо и сваки фолирант који сматра да може да прича шта год му падне на памет требало би да то има на уму. Ма колико Саланов предмет и излагање пред француским војним већем давне 1962. године данас деловали опскурно, ипак ми није требало више од три минута да их на интернету пронађем:

DECLARATION DU GENERAL SALAN

Je suis le chef de l’O.A.S. Ma responsabilité est donc entière. Je la revendique, n’entendant pas m’écarter d’une ligne de conduite qui fut la mienne pendant 42 ans de commandement.

Цео говор наћи ћете овде:

http://www.salan.asso.fr/pageLibre000100ac.html

Као што сам предпостављао, генерал Салан је изјавио да је његова одговорност (responsabilité) а не кривица (coulpabilité), потпуна за оно за шта му се суди. Сваком ко говори француски јасно је да су то семантички два посебна појма и да је генерал Салан начином како се изразио само прихватио чињеницу да се заиста налазио на челу инкриминисане радње у свом предмету, али свакако не и то да се покорно солидарише са оптужницом, што у складу са својом лажном конструкцијом Протић захтева од Младића. Салан на свом суђењу није „храбро“ прихватио кривичну одговорност (culpabilité) за коју није сматрао да постоји, него је – напротив –  у наставку свог излагања тачку по тачку одбацио све наводе оптужнице, као што је Младићев тим одбране учинио на суђењу српском генералу. На Салановом суђењу све је текло потпуно супротно од Протићеве перфидне, и за таквог познаваоца француског језика каквим се он представља, неопростиве лингвистичке варке, којом се послужио да би гледаоце довео у заблуду и да би помоћу лажираног контраста себи дао повод да генерала Младића прозива за кукавичлук јер, наводно, није следио Салановом храбром примеру.

Што се тиче Протићевог фамозног превода Салановог излагања пред француским војним судом, тога – зачудо – на интернету нигде нема. Ако је Протић рекао истину да је тај текст превео, нека га покаже јавности па да видимо како у његовом преводу кључни појмови гласе и колики је стручњак за француски језик.

Али безобразлук који Протић испољава није ограничен на област лингвистике. Он иде дубље и даље. Сваки покушај поређења Салана и Младића, мимо чињенице да су обојица војници, скаредан је и увредљив, и може бити својствен једино другосрбијанском лапрдалу. Генерал Салан је несумњиво на свој начин био француски патриота. Али у бити он је био империјалиста који је покренуо војни пуч 1961. године зато што није могао да поднесе губитак Алжира, као што нешто раније није могао да преболи губитак Индокине, где је такође командовао француским снагама. За разлику од њега, генерал Младић је родољуб који је вршио своју војничку дужност не на туђој територији, него буквално на родној груди, где је бранио своју земљу и свој народ. Част Салану, али између њега и Младића нема основа за морално, професионално или било које друге врсте поређење, осим у осиромашеној машти надобудног Протића.

Поновно активирање у јавном простору доскора заслужено заборављеног Протића засигурно има своје објашњење. Као на  изданак, да кажемо, угледне грађанске породице који је осамдесетих година, док се припремало разбијање Југославије, студирао и стекао одређене везе на Западу, на Протића се вероватно рачунало да допринесе том процесу. Он је деведесетих био један од оснивача ДЕПОС-а и члан вођства ДОС-а. После пуча 2000. године (који је, за разлику од Салановог, успео) газде су Протића наградиле амбасадорским положајима. Међутим, Протићево будалисање се ускоро и њима огадило и најурили су га са свих функција.

За предпоставити је да је Протићев опортунистички њух намирисао неку промену у ваздуху и да сада покушава да се опет препоручи и додвори powers that be, онима за које сматра да вуку конце. То је једино рационално објашњење за бесомучну кампању коју води за одустајање од Косова, за признавање кривице за лажни геноцид у Сребреници (о чему очигледно ништа не зна) и политички коректно блаћење генерала Младића. Објашњење које нам недостаје је зашто се потрошени лик као што је Милан Ст. Протић уопште позива у емисије, да распреда своје глупости.

Време је да Протићу неко без увијања каже: ça suffit!



9 КОМЕНТАРА

  1. Не рекосте – велеуважени грофе Каргановитцху, конзуле Краљевине Того и разбијачу завјере о тобоже почињеном геноциду у Сребреници – оно суштинско што је споменуо Ст Протић у вези с успоредбом случаја два генерала: Салан је изведен пред суд своје земље и свог народа који су му судили, док би Младића српска држава и српски народ исто тако извели пред лице правде да одговара за оптужбе (па нека тужилац докаже кривицу!) и осудили уколико је крив, ал’ у курцу.

  2. Милан Ст. Протић је доказ да се може бити за Запад и добар Србин десничар, истовремено.

    Уз Вука Драшковића једини од свих политичара у Србији који нешто паметно може рећи.

  3. Аутор текста исправно резонује, али овим прилично детаљним одговором даје непотребан публицитет овом другосрбијанцу, бившем политичару и квазиистричару који овај није засчужио.

    Како је својстено квазисторичарима, овај Протић воли да „тумачи“ и историју и историјске процесе, селективно бира догађаје, факте, како би по потреби оцрнио или глорификовао неке личности.
    Како је својствено набјеђеним другосрбијанским моралистима, воли да дијели моралне лекције, о догађајима боље зна и од активних учесника тих догађаја.

    Обрушио се и дијели моралне придике генералу Младићу, мада није јасно по чему је он уопште квалификован да говори о једном генералу Младићу.
    Добро сад, у овом времену ријалитизације свако о свему може паметовати, па тако и овај амерички испрдак о нашем ратном команданту и одважном војсковођи.

    Замјера му што се није предао оном руглу званом Хашки трибунал. Па ту узима примјер француског генерала, и то прилично скарадно тумачи (а квазиисторичари како написах воле скарадно „тумачити“ историју) о чему и аутор текста детаљно пише.

    И зашто се генерал требао предати том МКСЈ у Ден Хагу? Да би другосрбијанци попут овог Протића (који узгред правда бомбардовање Србије) били задовољни?
    Тај суд у Ден Хагу је одавно изгубио сваки кредибилитет код мислећих људи, његов легитимитет је раван својевремено римокатоличкој инквизицији или нацистичкичким судовима 1930их и 40их, и поручити да је неко требао да се преда таквом суду могу само или малоумне особе или продане душе, наравно спонзорисане од силника који ведри и облачи.

    Како год, може овај другосрбијанац клеветати и настојати укаљати генерала Младића, али превише је генерал велики да би му наштетиле клевете неважних ликова.

  4. Хватање за једну Протићеву реченицу о француском генералу пучисти, а да се суштински није оспорила ни једна Протићева тврдња, говори или о Каргановићевој неспособности да докаже да Протић није у праву или говори о томе да је Протић у праву. Не може се хватањем за једну реченицу оспорити суштина.

    Протић ни једног момента није оспорио право Младићу да брани родну груду од потомака усташа који су му убили оца, него оспорава начин и тактику на који је то радио.

    Протић оспорава Младићев морал јер је, по његовом мишљењу, било кукавички што се скривао.

    Такође, Протићу као десничару и антикомунисти смета Младићев комунистички педигре и са правом сматра да је он изданак неспособне комунистичке ЈНА и да као такав ни он није могао бити способан.

    Ја сам Протићу идеолошки близак и због тога веома добро разумијем шта је поручио.

  5. Вук Драшковић је скекретарица Мике Шпиљка, којег је УДБА подвалила за вођу национално-монархистичке струје у Србији. Све је то урађено са једноставним разлогом да се тај покрет уништи и обесмисли, са крајњим циљем да у Србији и наредних 100 година владају комунистички сатрапи и њихови насљедници.

    1. Тале,

      морао би бити пажљивији када Вука оптужујеш да је убачен од стране УДБА.

      Ти сигурно знаш за атентате на Вузка, знаш и за изгибију његових најближих у тим атентатима.

      Нарочито лицемјерно дјелује када то користи посланички кандидат чијој партији је једини програм убиство једног младића од стране, како ти тврдиш, институција државе.

      У атентату на Вука живот су изгубила четири човјека, а међи њима и једини брат његове супруге Данице.

      Не соли ране Тале, не соли…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *