Како Истиномјер брани политику Жељка Комшића

Божо Љубић је изјавио да је политика СДП-ове перјанице, а сада вође Демократске фронте, довела до смањења броја Хрвата у БиХ. Неки су брзи да то демантују истраживањем финансираним из иностранства.

петак, децембар 9, 2016 / 11:41

Божо Љубић је изјавио да је политика СДП-ове перјанице, а сада вође Демократске фронте, довела до смањења броја Хрвата у БиХ. Неки су брзи да то демантују истраживањем финансираним из иностранства.

Божо Љубић је дуго био изван интересовања јавности, а свој недавни “повратак у медије” искористио је за изношење потпуно невјероватних тврдњи.

Уставни суд БиХ недавно је дјелимично прихватио апелацију коју је 2014. године поднио Божо Љубић, а која се односи на одређене чланове Изборног закона БиХ који регулишу начин избора делегата/киња за Дом народа Парламента ФБиХ. Суд је одлучио да су чланови 10/12 и 20/26а у нескладу са чланом И/2 Устава БиХ, то јест са “начелом конститутивности, односно равноправности било којег од конститутивних народа”.

Ова је одлука била повод да се Божо Љубић, некадашњи предсједник ХДЗ 1990 и парламентарац у ПС БиХ, на кратко поново нађе у сфери медијског интересовања у БиХ, а и у Хрватској. Љубић је, тако, прије три дана (5.12.2016.) гостовао у програму ХРТ-а, када је рекао да су измјене Устава ФБиХ које је 2002. направио Волфганг Петрић, “довеле до тога да су Хрвати изгубили она права која су имали у Дејтону”, због чега у протекла два мандата нису имали “легитимне представнике”, већ само оне који су били “лојални бошњачкој политици”. За овим добро познатим ставовима услиједила је, међутим, безмало скандалозна изјава о томе какве су биле посљедице недостатка “легитимне репрезентације Хрвата”:

“Посљедице су по хрватску позицију у БиХ катастрофалне у пуно елемената, а највидљивији је одљев становништва. Према задњем попису становништва, који је објављен прије неколико мјесеци, у односу на попис из ‘91. године, једна трећина хрватског становништва из БиХ је нестала.”

Да се није радило о омашци у говору, већ о озбиљној тврдњи коју Љубић представља као чињеницу, показује и скоро идентична изјава коју је дао дан раније:

“То право да сам народ бира своје легитимне представнике у институције власти је, до сад, било онемогућено једино Хрватима. А посљедице знамо какве су – дакле, убрзано исељавање Хрвата из Босне и Херцеговине.”

Љубић је, узевши 1991. годину као основу за поређење, напросто прешао преко чињенице да је Босна и Херцеговина прошла кроз четворогодишњи рат који је потпуно измјенио њену демографску слику, те имплицитно устврдио да је, за број Хрвата у БиХ, погубнији био двоструки мандат Жељка Комшића као члана Предсједништва БиХ, него ратна дејства 1992-1995. године. Оваква интерпретација не може се објаснити ничим осим бескрупулозним политиканством, али њена се нетачност може чињенично доказати.

 

 

Чињенице, пак, говоре да је Љубић овим изрекао вишеструку неистину. Када се упореде резултати оба пописа на која се позвао, види се да је на територији Федерације БиХ пад броја хрватског становништва био неупоредиво мањи него у Републици Српској.

ФБиХ
РС
БД
БиХ

Попис 1991.*
589.564
149.036
22.252
760.852

Попис 2013.
497.883
29.645
8.859
544.780

РАЗЛИКА
-91.681 (-15,6%)
-119.391 (-80,1%)
-13.393 (-60,2%)
-216.072 (-28,4%)

*С обзиром да 1991. нису постојали ентитети, бројеви су израчунати сабирањем резултата за општине које се данас налазе у саставу ФБиХ и РС.

У Федерацији БиХ – у којој, према Љубићевој тврдњи, Хрвати доживљавају политичку дискриминацију која их је нагнала да напуштају БиХ – број Хрвата на попису 2013. најближи је оном из 1991. и од тада се смањио за мање од 16%. Истовремено, у Републици Српској овај број је мањи за неупоредивих 80%, а у Брчко Дистрикту за 60%. Речено Љубићевим терминима, у РС је “нестало четири петине Хрвата”, у Брчком три петине, док се у Федерацији БиХ број Хрвата смањио за мање од једне шестине. Укупна разлика за цијелу БиХ није једнака једној трећини како је то навео Љубић, мада јој је близу (28,4%). Но, у укупној разлици између броја особа хрватске националности на попису 1991. и 2013. године у БиХ (216.072), РС “учествује” са преко 55% (119.391), иако је у њој прије рата живјело 4 пута мање особа хрватске националности него на територијама ФБиХ и БД заједно. Вјероватно није потребно посебно доказивати да је 80-процентни пад броја становништва једне етничке групе на једној територији резултат ратног егзодуса и етничког чишћења, и да се не може мјерити са смањењем од 15,6% у распону од 25 година.

С обзиром да од 1991. до 2013. није проведен ниједан попис у БиХ, не може се направити поређење броја особа хрватске националности у Федерацији БиХ прије и након избора Жељка Комшића за хрватског члана Предсједништва БиХ или доласка Живка Будимира на мјесто Предсједника ФБиХ – које је Љубић означио као узроке масовног “одљева становништва”.

Но, оно што се може упоредити су, рецимо, економске статистике за оне кантоне чије становништво Божо Љубић сматра политички дискриминисаним, држећи да је то највећи проблем са којим се суочава и који га нагони да напушта државу. А такве статистике показују да је, на примјер, број незапослених у протеклој деценији опао само у Посавском кантону, док је у свим другим порастао.

Кантон
2006.
2016.
РАЗЛИКА

Посавски
5.894
5.198
-11,8%

Средњобосански
37.849
39.807
+5,17%

Херцеговачко-неретвански
26.284
33.097
+25,9%

Западнохерцеговачки
7.738
11.540
+49,13%

К10
6.739
8.825
+31%

Свакако није случајно да се управо ЗХК, са растом незапослености од скоро 50%, суочава са континуираним падом броја становника/ца и да је један од кантона који се често спомињу у контексту одласка становништва из Босне из Херцеговине – не због “нелегитимне репрезентације”, него због немогућности осигурања егзистенције.
Дакле, (не)учешће ХДЗ 1990 и ХДЗ БиХ у било којој институцији власти од 2002. (или 2006.) наовамо, никако није могло имати пресудан утицај на пад броја становника/ца хрватске националности од 28% у односу на 1991. годину. Тај се пад у највећем проценту догодио у Републици Српској, у којој се од 2002/2006, баш ништа није промијенило у вези са “легитимном репрезентацијом Хрвата”. Иронично је да је то у овој емисији споменуо и сам Љубић, који је такође рекао да данас “95% Хрвата живи на територији ФБиХ”. Парадокс ове тврдње у односу на ону о узроцима “одљева становништва” очито је промакао Љубићу. 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *