Душан Басташић

Јован шумом а Ивица друмом или: О чињењу, нечињењу и злочињењу

Према суду Јована Ћулибрка, предсједника УО Музеја жртава геноцида, изложба „Јасеновац, право на незаборав“ приказана у сједишту УН у Њујорку, без одређених „корекција“ не може да се изложи у Израелу.

недеља, септембар 23, 2018 / 07:11

Средином 2016. године имао сам част да будем позван у Министарство спољних послова Србије поводом припрема за изложбу „Јасеновац, право на незаборав“, државног пројекта којим је Србија требала да свијету објелодани истину о Јасеновцу. Почетком децембра исте године, координатор пројекта, амбасадор Љиљана Никшић показала ми је у Музеју дипломатије Министарства спољних послова Србије, не кријући задовољство, првих неколико тек завршених изложбених паноа.

Видећи на једном паноу истакнут број од 700.000 жртава Јасеновца, питао сам да ли је у пројекат укључен Музеј жртава геноцида и Владика Јован Ћулибрк, предсједник Одбора за Јасеновац САС СПЦ. Када ми је речено да „још нису али ће бити“ одговорио сам да не вјерујем да ће се то уопште десити а као разлог показао прстом на број жртава.

Изложба, резултат синергије научних кругова Србије и Израела, крајем јануара 2017. постављена је у Њу Џерзију а годину дана касније и у згради УН у Њујорку. (Један од изложбених паноа изложбе „Јасеновац, право на незаборав“, уједно је насловна фотографија)

Изложбу је отворио Министар спољних послова Ивица Дачић и у свом обраћању нагласио да је по броју жртава, који се свакако мери стотинама хиљада, Јасеновац једнак великим нацистичким концентрационим логорима. Поручио је и да је потребно јавно осудити сваку врсту историјског ревизионизма који негира злочине приказане на паноима и који је у сукобу са темељним антифашистичким вредностима. Упозорио је и да не смијемо дозволити насилно и перфидно мијењање погледа на прошлост и историјске чињенице, јер се тиме релативизују и негирају геноцидне и злочиначке политике према цијелим народима у прошлости”.

Изложба је добила подршку од многих државних институција Србије и Српске, јер је прије излагања у Њујорку, у априлу 2017. године била представљена дипломатским представницима у Београду, српским парламентарцима и цјелокупној српској јавности у згради Народне скупштине Републике Србије. Мада је изложба изазвала протест и бунт код Хрвата, најављено је да ће бити представљена и у Израелу, у меморијалном центру за жртве и хероје Холокауста Јад Вашем.

Свега неколико дана након отварања изложбе у Њујорку, у Београду је одржана сједница Комисије за уређење „Старог сајмишта“ којом је предсједавао Епископ Јован Ћулибрк, њен предсједник.

Поред чланова Комисије, сједници су присуствовали и представници амбасаде СР Њемачке у Београду, представница политичког савјета амбасаде САД-а, представници амбасаде Државе Израел у Београду као и представници удружења Тераформинг и фондације Хајнрих Бел.

На сједници су поред осталог, разматрани и ефекти изложбе о Јасеновцу отворене у сједишту Уједињених нација у Њујорку, коју је отворио потпредсједник Владе Ивица Дачић.

Из записника са те сједнице преносим у цијелости дискусију предсједника комисије на тему изложбе:

ЗАПИСНИК

Са тридесетпрве седнице Комисије за утврђивање програмских садржаја и давања предлога модела управљања Меморијалним комплексом на “Старом београдском сајмишту“, одржане 29. јануара 2018. године.

Јован Ћулибрк је пренео утиске о изложби, нагласивши да Србија свакако има право да организује такву изложбу, а, са друге стране, приказана изложба је непрофесионална и није стручно припремљена (коришћени су подаци о жртвама, начињени након Другог светског рата, не осврћући се на каснија научна истраживања) – и да је очигледно да прави експерти нису били укључени у њено припремање.

У светлу припрема исте изложбе за гостовање у Израелу, важно је не поновити исте грешке и знатно озбиљније је припремити, почев од тога да је неопходно ангажовати екперте у овој области, и водити рачуна о правим историјским подацима, са чиме су се сложили сви чланови Комисије.

Јован Ћулибрк је скренуо пажњу и на говор потпредседника владе Ивице Дачића, који је био коректан и примеренији тематици од саме изложбе.

(Крај цитата)

Колико ми је познато, у јавности за сада нема најаве о постављању изложбе „Јасеновац, право на незаборав“ у Израелу.

Да ли ће и у којој мјери изложбена поставка бити „коригована“, остаје да видимо.



1 КОМЕНТАР

  1. Колико сам разумио из текста, „проблематичан“ је (за неке) само број жртава у Јасеновцу који се поменут кроз ову изложбу која је одржана у згради УН.
    Ако је то та „корекција“ (??) коју траже домаћини у Израелу, а могуће и сам Владика Јован (??), не треба је радити, нити угађати некоме јер му ето број жртава није по вољи, и овдје треба држати до себе.

    Е сад, о Јасеновцу постоји обимна грађа, имамо извјештаје њемачких генерала током самог рата и већ у првим порарним годинама извјештаје и истраживања бројних комисија.
    Наравно да је током тих истраживања и тих извјештаја било и аматеризма, пропуста, међутим уложено је ту пуно преданог рада, пуно ентузијазма, и без обзира на одређене пропусте, којих ће бити увијек, то су квалитетни и садржајни извјештаји.

    Мислим да је први извјештај о Јасеновцу сачинила земаљска комисија Хрватске 15.11.1945., која је била временски ограничена у раду, али је сачинила сажет и квалитетан извјештај и дала процјену броја жртава.
    И тај извјештај је историјски извор, има своју важност, ту имамо свједочење преживјелих логораша, и тај извјештај је свједочанство тог времена. У наредним годинама их бјеше још, који су били допуна овог извјештаја.

    Владика Јован примјећује да су коришћени подаци о жртвама начињени након Другог свјетског рата, не осврћући се на каснија научна истраживања.

    Међутим, у историји је тако, већу тежину има спис, документ, извјештај из 1945-е, свједочанство те временске епохе па било то и пристрасно писано, него онај 7 деценија касније.

    Опет и када имамо најбољу студију (рецимо др Затезала о Јадовном, коју је кроз 2 линка у прошлом тексту поменуо и сам Басташић, и студију коју би сваки Србин у електронској морао имати) биће оних који то оспоравају, некад да се додворе „колегама“ у лијепој њиховој а некад тим негирањем и оспоравањем себе промовишу, самозвани „експерти“ који неће да мрдну ку*цем, али свему мане налазе.

    Такође, оспоравањем и негирањем списа који су рађени у „Брозово вријеме“ мантром како су били пристрасни и идеолошки обојени, потпомажемо матрицу поимања ствари у лијепој њиховој који то све негирају, ниподаштавају мантром како је то (Јасеновац прије свега) српска митоманија.
    У ту замку не смијемо упасти, нити прихватити такав образац размишљања, ако неки спис, извјештај има мањкависти, молим лијепо, кажите на којој страници је и који је споран цитат, не „све то бјеше надувано ради репарација“ или „ма све је то српска митоманија“.

    Владика Јован примјећује да је изложба непрофесионална и није стручно припремљена.
    Сврха изложба није да то буде неки збир студија, него да има одјек, да афирмише ту нашу језиву причу, свједочанство о том нашем стратишту (зато су важније сачуване фотографије од писаног текста). Ја је нисам видио, но према натписима у штампи, изложба је постигла своју сврху, и ту свака прича завршава.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *