Јелена Тривић: Три корака као предуслов за покретање економије

Јелена Тривић, професор Економског факултета у Бањалуци и предсједница Економског савјета Партије демократског прогреса разговарала је за београдске Вечерње Новости о развоју привреде, те је нагласила да приход од јавних предузећа у Републици Српској може да буде око 100 милиона марака годишње.

четвртак, август 30, 2018 / 15:03
Она своје студенте, а донедавно своје вршњаке у свакодневним разговорима увјерава да Српска може достићи свој економски просперитет, али уз педантну примјену одређених мјера које би јој омогућиле, пре свега „здраво постоље“.
– Ми морамо да будемо свјесни да Република Српска може да буде успјешна економија. Привреда је наш стратешки национални интерес и кључ опстанка нашег народа на овим просторима. Jедини начин да задржимо оне који одлазе јесте да им овдје обезбиједимо посао и плату достојну човјека. Неопходно је, прије свега, смањити пореска и непореска оптерећења привреде на разумну мјеру, нарочито пореско оптерећење рада. Тиме ћемо смањити сиву економију и „оживјети“ привреду – истакла је за „Новости“ Тривићева.
Друго, јавна предузећа која управљају огромним богатством Републике Српске, морају да постану извор добити, а не губиташи.
– Постоји једноставан начин да се то реализује, али не вриједи док не буде политичке воље – директори и управљачке структуре које нису у стању да испуне зацртане планове морају да буду смијењени. Сва јавна предузећа сасвим реално могу и морају бити извор добити од око 100 милиона марака годишње. Ипак, данас су нам сва јавна предузећа губиташи.
Треће, потребно је ограничити сваког човека да може да прима плату или накнаду из буџета само по једном основу. Слично томе, потребно је учинити сва трошења народног новца јавним тако што би се сви рачуни и уговори јавних институција и јавних предузећа јавно објављивали на веб-страницама – нагласила је Тривићева.
– Мислим да је људски фактор кључ сваког успјеха. Ми тренутно лоше управљамо Републиком Српском. Кад кажем ми, не мислим само на власт (републичку, локалну, мјесну), мислим на цијели народни корпус. На свима нама је да тај систем мијењамо и градимо набоље.
Мада се на први поглед чини да наше друштво томе није дорасло, ја сам увјерена да можемо.
Само треба да кренемо.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *