Јасмила би четничке паре за филм о Сребреници

Звучи као провокација, али није. Опасност да би неко у антисрпском Београду дао новац за пропаганду бх муслимана је свеприсутна.

понедељак, јул 9, 2018 / 12:06

Продуценти филма о страдању у Сребреници из 1995, који припрема редитељка Јасмила Жбанић, затражиће финансијску помоћ од Србије, сазнаје „Блиц“.

Они планирају да понуде Србији да уђе у копродукцију пројекта који се бави једној од најконтроверзнијих тема балканског сукоба током деведесетих.

Помоћ у реализацији неког пројекта дијели се преко Филмског центра Србије који има Конкурс за мањинске копродукције и на којем су последњих година средства добијали значајни редитељи из региона попут Далибора Матанића и многих других.

Јасмила Жбанић (44), уз оскаровца Даниса Тановића, предводи групу филмских стваралаца из БиХ која је у једном тренутку имала подршку западних фондација и лобиста, у циљу политизације и наметања западне пропаганде у вези са грађанским ратом у БиХ, у коме су као искључиве жртве приказани амерички послушници босанскохерцеговачки муслимани. За филм “Грбавица” је 2006. награђена Златним медвједом у Берлину.

Говорећи о припреми филма о Сребреници за федералне медије она је навела да јој је партнерка у том пројекту Ђемила Талић Габријел, која живи у Аустралији и која је била продуценткиња у њеном претходном остварењу “За оне који не могу да говоре”. Током снимања овог филма Жбанићева је конструисала везу између ратних злочина и градње Андрићграда.

У изјави о свом новом дјелу, Жбанићева је октрила да ће инсистирати на лажној цифри од 8000 жртава, те тези да је све могло бити другачије да је „само неко имао храбрости и донио другачију одлуку“ чиме се наставља америчко пребацивање одговорности на Европу.

– За мене, ово је једна врло емотивна прича о Европи и мојој земљи. Има пуно људске двосмислености у ономе што знамо о Сребреници. Када почнете да истражујете, онда видите колико димензија је било у Сребреници. Сви имамо неко искуство када смо били присиљени да радимо ствари због којих послије жалимо. Зашто нисмо учинили нешто да буде другачије – рекла је Жбанићева.

Пројектовани буџет за филм о Сребреници, који према подацима са портала Скриндејли има радни наслов “Quo vadis, Aida”, износи око 4,5 милиона евра. Неке земље су се већ укључиле у рад на филму као што су Њемачка и Швајцарска, а на поменутом порталу пише да га је и Норвешка подржала.

Ад хок трибунал у Хагу је више пута промијенио дефиницију геноцида, да би сребреничке догађаје уклопио у ту квалификацију чиме је потврдио политички смисао свог оснивања и постојања.

Београдски лист Блиц, који је донио информацију, такође је бројним манипулацијама у тексту отворено стао на страну америчког пропагандног наратива о Сребреници, користећи чак и флоскуле попут „мушкарци и дјечаци“ у описивању жртава тзв Армије БиХ.



10 КОМЕНТАРА

  1. „Јасмила Жбанић (44), уз оскаровца Даниса Тановића, предводи групу филмских стваралаца из БиХ која је у једном тренутку имала подршку западних фондација и лобиста, у циљу политизације и наметања западне пропаганде у вези са грађанским ратом у БиХ, у коме су као искључиве жртве приказани амерички послушници босанскохерцеговачки муслимани“.
    Treba biti veliko djubre pa napisati ovako nesto, kao sto je to ucinio ovaj arhetip ljudske bede.
    Genocid se razvija u osam etapa:
    1. Razvrstavanje
    2. Obeležavanje
    3. Dehumanizacija
    4. Organizacija
    5. Polarizacija
    6. Identifikacija
    7. Istrebljenje
    8. Poricanje
    http://sh.wikipedia.org/wiki/Genocid
    Čitajući ovaj tekst, kao i mnoge druge, mi svedočimo da se dešava poslednja, osma etapa genocida – poricanje istog. Dakle, ono što se dogodilo u Srebrenici je jedan pravi pravcati genocid, prošao kroz ama baš svaku etapu – školski primer genocida. Deca bi trebala da uče u školama šta je genocid upravo na srebreničkom primeru.
    Izgleda, snima se film na istu temu.

    1. Sabur malo, ekavac, ohani, eto ti se mavena halka, ja od autošovinističkog, ja od autoviktimizacijskog nabrajanja i furseta oko usta ufatila, a na usta bijala pa zelena pjena udarila.

      1. E nek si rekao i bas si mudar do jaja. Jeb’o te pun autosovinizam.
        Pored toga što je ekstremno osetljiv na “autosovinisticku” kritiku svog “napacenog” plemena, Mr Cormak je sklon idiotskim konstrukcijama kao „autosivinizam“…Jer samo jedan pravi, nas, domaci, domacinski sovinizam je opravdan, dozvoljen, pozeljan.
        Sta reci? Zabavno.
        Autosovinista kada vidi govno i naziva ga govnom.

    2. Шта је, јадан не био, шта си се усрклетио и узбихузурио, те си тако психонеуротски смушен и конфузан. Ако сам те добро разумио, а признајем да ми то није лако, код тебе се не ради о аутошовинизму, него о аутовиктимизацији. Али човјече, то није разлог да се самоповређујеш.

      1. Ne, nisi me dobro „razumio“, i znam da ti nije lako. Nista od dijagnoze. Iskreno, jedino sto je ovde „bolno“ je tvoja nepismenost i ignorancija. Nego, os’ gledat’ film?

  2. Цајс, опростићеш, али школски примјер геноцида у историји је само један. Једини пак контак муслиманске БиХ популације са њим је у томе што су у њему сами учестоввали. Па сада настоје већ увреженом техником експропријације и обфускације те категорије само једно: да савршено заметну његове историјске трагове. Пошто су Срби страдални партиципатори тог једног јединог у историји савршеног примјера страдања, њих се управо мора уклонити са дневног реда. И то Цајс, обавјештено тврдим, нипошто неће трајати нити се одвијати дуже, но што буду трајали арапски приливи новца у те сврхе.

  3. Компарирати страдање муслиманске ратничке популације од пар хиљада, у Сребреници, са геноцидом, дефинисаним по категоријама из јединог савршеног примјера у историји, припада стварности ПОРИЦАЊА и обфускације ХОЛОКАУСТА. Цајс се намеће као паметан човјек, али сам увјерен да нити је био у ЈадваШему, вјероватно ни у Јерусалиму, нити је суштински обавјештен о холокаусту; а нити је свјестан које ће релативно убрзо да буде посљедице оваквог динајла, порицања и затомњивања. Никоме ко је обавјештен о изворима науке о геноциду, не би пало на памет да овако сурфа на рекламној галами плаћеној арапским и исламофилсим парама; треба да се зна да овдје у РС, и у Реп.Српска, и у дијаспори, постоје тимови који јесу обавјештени, и који академски, обавјештајно и политички раде на томе. Не појединци; тимови! На чему радимо: на томе да кад се могне, правно гонимо свију који етикетирају овај злочин као геноцид, јер је то јасан антисемитски holocaust-denial. И не случајан: већ управо филоисламски и антисемитски, он је правилност, није инциденент.

    1. Postovani, razumem vas post u potpunosti, usput zbog razlicitosti misljenja u svoju odbranu prilazem tekst za koji se nadam da cete citati bez predrasuda. Hvala na otvorenoj i zanimljivoj diskusiji.
      Magistar nauke, Marjan Hajnal iz Izraela, inače bosanske gore list, nudi
      prilično drugačiju postavku prema ponovo aktueliziranim pričama o navodnom
      starom bratstvu Srba i Jevreja.
      ‘Srce i sa Izraelom i sa Bosnom’
      “Srbija je tokom Drugog svjetskog rata postala prva Judenfrei država u
      Europi. U post-titovskoj eri prisutna je bila prilično izražena ambicija da se
      u sklopu reafirmacije četništva provede abolicija četnika, ljotićevaca i
      nedićevaca od saučesništva u pogromu nad Jevrejima. Plasira se teza da su
      Jevreje hapsili i ubijali samo Nijemci i ustaše, a svi ostali građani Srbije
      su ih kao štitili i sakrivali. Kao posljedica te velike ‘brižnosti i
      humanosti’ Jevreji su skoro iskorijenjeni. Na prostoru bivše Jugoslavije tokom
      Drugog svjetskog rata ubijeno je 95 odsto Jevreja koji su prema popisu
      stanovništva iz 1931. živjeli na tom području“ – kategorično tvrdi
      Hajnal. Sa njime se slaže i Yahalom Kashny, kanadski Jevrej, predsjednik
      tamošnjeg udruženja “Bošnjačko – Jevrejske Solidarnosti”, kojeg je
      osnovao prije par godina. Ovo društvo je za sada relativno nepoznato u BiH, a
      na području Amerike, Kanade i Izraela, već par godina se bavi isticanjem
      genocida nad Bošnjacima, povezujući ga sa holokaustom nad Jevrejima iz Drugog
      svjetskog rata. O lobiranju za političke interese Srbije, kako u BiH, tako i u
      Srbiji, još od Miloševićevog perioda, Kashny nam je rekao: „Bitna strategija
      velikosrpske propagande bila je prikazati takozvano ‘duhovno srodstvo’ između
      Jevreja i Srba kao žrtvava holokausta, ugroženih od Hrvata. Taj koncept se
      širio i kroz Srpsko-Židovsko prijateljstvo, društvo osnovano u Beogradu 1988,
      uz potporu Vlade Srbije“ – pojasnio je Kashny, dodajući kako mu nije jasno
      da se i dan-danas srpski političari koriste sličnom vrstom propagande.
      „Takozvana društva srpsko jevrejskog prijateljstva je
      stvorio SANU – Srpska akademija nauka i umjetnosti. Nismo u kontaktu s tom
      organizacijom propagande. Jesu li još uvijek aktivni?“ – pita se Kashny. O
      Miloradu Dodiku i njegovom prijateljstvu sa Liebermanom, Kashny kaže da ne zna
      dovoljno o Dodiku, ali da ga ne čudi njegovo lukavstvo jer se radi, kako je
      naveo, o sljedbeniku iste srpske politike iz 90-ih godina. U pogledu Liebermana,
      koji je uzgred od ranije poznat i po nekim radikalnim izjavama uperenim protiv
      Palestinaca, Kashny se ne izjašnjava, samo ističe svoje viđenje potrebe da se
      BiH još više poveže sa Izraelom, smatrajući to pozitivnim i za Bošnjake.
      „Moje službeno mišljenje je da Izrael ima puno pravo postojati. Podržavam
      Izrael u potpunosti i moje srce će uvijek ostati i sa Izraelom i sa Bosnom. Ja
      se smatram cionistom, jer istinska priroda cionizma je bila i još uvijek
      ostaje, odbrana Izraela. Vidite, kada je Izrael primio bosansko-muslimanske
      izbjeglice u februaru 1993, Arapi su prosvjedovali i upozorili Izrael da ih ne
      šalje u svoje gradove. Arapski gnjev je iracionalan. Izrael je spasio bosanske
      Muslimane jednostavno zato što Izrael nije zaboravio herojski doprinos
      bosanskih Muslimana u antifašističkoj borbi u Jugoslaviji. Slabo je poznata
      činjenica je da Izrael sudjelovao u spašavanju bosanskih Muslimana koji su
      spasili Jevreje u Drugom svjetskom ratu. Američki jevrejski odbor je pomogao
      herojskoj ženi Zejnebi Hardaga Sušić i njenoj porodici da se evakuiše u
      Izrael februara 1993. Pobožni bosanski Musliman iz porodice Hardaga, spasio je
      tri jevrejske porodice tokom Drugog svjetskog rata“ – detaljan je Kashny.
      Draškovićeva predstava
      Možda i oštriji od Kashniya prema srpskoj politici i njenom posezanju za
      holokaustom, je Marjan Hajnal. Prisjetio se propagandnog govora Vuka
      Draškovića u Jeruzalemu 2006. godine. Ne birajući riječi u osudi srpskih
      političara za antisemitizam, Hajnal kaže: „Te godine, u svojstvu ministra
      inostranih poslova SR Srbije Vuk Drašković održao je ovakvu srceparajuću
      dinaridsku predstavu, citiram ga: ‘Ne mogu da umirim emocije, jer sam u
      Jerusalimu, i to prvi put u svom životu. Primite, međutim, ovu činjenicu kao
      relativnu, jer sam, duhovno, od dana rođenja, bio u Jerusalimu i u ovoj Svetoj
      zemlji. Iz istog razloga, uslovna je i relativna i svaka egzaktna priča o
      vezama Srba i Jevreja. Velika poema o bratstvu Jevreja i Srba tek traži svog
      autora’. Dvadesetak godina ranije ostavio je iza sebe Drašković sličan
      ‘biser’: ‘Svaka stopa Kosova za Srbe je Jerusalim: nema razlike između patnji
      Srba i Jevreja. Srbi su trinaesto, izgubljeno i najnesrećnije pleme
      Izrailjevo’. Zaista dirljivo! Jevrejima ne znači puno ko sve umišlja da vodi
      porijeklo od Jakova. Ali, nije isto i obratno. Drugih strana, koje sebe
      pokušavaju dovesti u vezu sa Jevrejima nije malo. Čak i neke vjerske struje u
      Škotskoj propagiraju istu tezu. Zagovara se bliskost sa Bogom, odabranost, i
      slično. Pogleda li se hologramska pozadina svega onog pritvornog, podmuklog
      što u svojoj plitko prikrivenoj zamci prividno gostoljubivo ponuđenog hljeba i
      soli krije srbijanski polugrađanin-poluseljak, gedžo, uočiće se samo prezir,
      podsmijeh, mržnja, dublja od one koju nose svi drugi antisemiti.”
      Izrael amnestira genocid u BiH
      Za razliku od Kashnyja, Hajnal je dosta precizniji kada je riječ
      i Dodiku i Liebermanu, i njihovim političkim pogledima na BiH i na pitanje
      odnosa sa Izraelom. “Četnička mizantropija zaudara zadahom skorenog
      ispražnjenog razuma zaustavljenog na dršci noža. To je sva suština ‘srpske
      vjere i srpskog junaštva’, na kojima je sazdana ideologija
      svetosavlja-krivoslavlja, čijem krštenju i blagoslovu svečani ton daju
      arhidemoni Amfilohije Radović, Vuk Drašković, Dobrica Ćosić, Milorad Dodik,
      i židovski kum Avigdor Liberman poznat po ideji da se na Gazu baci atomska
      bomba” – precizirao je Hajnal. On bez dlake na jeziku, direktno proziva one
      Izraelce koji ili iz neznanja, ili svjesno, podržavaju srpsku politiku u BiH,
      kako današnju tako i onu ratnu. “Od suštinskog je značaja pitanje: Da li
      Jevrejima odgovara prijateljstvo sa ekstremnim Srbima koji su za narednih 1000
      godina navukli prokletstvo na čitav svoj narod? Srbija danas, nakon što je
      legitimizirala četništvo, ne baštini više ništa od antifašističke
      tradicije svih naroda Jugoslavije koji su dali svoj doprinos u pobjedi nad
      nacizmom. Zato Vlada Izraela pravi katastrofalnu grešku kada na bilo koji
      način ozvaničava Republiku Srpsku stvorenu genocidom. Spram statusa nezavisne
      države Palestine u granicama 1967 godine, podržati Republiku Srpsku znači
      klasičan auto-gol. Gospodin Šimon Peres može primiti Milorada Dodika u
      nezvaničnu privatnu posjetu, ali ukazati mu audijenciju kao državniku je
      presedan za sebe, koji još jednom potvrđuje o kakvom dobitniku Nobelove
      nagrade za mir je riječ. Pitanje njegove odgovornosti za Sabru i Šatilu nikada
      nije postavljeno, kao ni za smrt ubijenog predsjenika Ichaka Rabina” –
      otvoreno tvrdi Hajnal. O diplomatskom bratimljenju Banja Luke i izraelskog grada
      Modi’ina, Hajnal ima samo riječi osude prema izraelskim zvaničnicima koji su
      na to pristali: “Zbratimiti etnički očišćenu Banja Luku s izraelskim
      gradom Modi’inom, kada se prevede u pravnu nomenklaturu, znači amnestirati
      genocid. Na sramotu da je svim lažnim izraelskim patriotima koji učestvuju u
      takvom ‘bratimljenju’! Zar postoji dozvoljeni i nedozvoljeni genocid? Zar svako
      dijete nema svoje ime? Zar Bošnjaci nemaju pravo na svoj Yad Vashem? Kusturica
      Nemanja podiže ‘Kamengrad’ umjesto da na Drini podigne muzej genocida.
      Licemjerstvo Europe, tačnije Francuske, poznate po pokolju Hugenota, ide dotle
      da Kusturici dodjeljuje odlikovanje i titulu viteza. Naravno, koljački
      mentaliteti podupiru jedan drugog.”
      Rasizam u SPC-u
      Yahalom Kashny je penzionisani novinar, živi u Edmontonu u Kanadi. Ima 90
      godina. Preživio je holokaust drugog svjetskog rata, a otac mu je, kako nam je
      rekao, u tom ratu mučen, osakaćen i ubijen od strane nedićevaca – ondašnjih
      srpskih kolaboracionista sa nacistima. U svojim osudama ostataka fašizma u
      srbijanskom društvu, Kashny po raznim zapadnim medijima ističe i neslavnu
      historijsku ulogu Srpske Pravoslavne crkve. “Srbi u Berlinu su njegovali
      ‘napredne ideje’ o tome da su Srbi ‘Ubermenchen’, odnosno ‘uzvišena rasa’ među
      Slavenima. Većina Srba se pridružila četnicima u Drugom svjetskom ratu. Oni
      su to učinili jer su bili u zabludi. Srpska pravoslavna crkva, na čelu s
      rasističkim Vladikom Nikolajem Velimirovićem, ohrabrila je Srbe da se
      pridruže nacistima, a mnogi sveštenici su odobravali pogrom Jevreja. Za
      biskupa Velimirovića, Jevreji su ‘bagra od ovoga svijeta’. Srpska pravoslavna
      crkva je otvoreno sarađivala s nacistima. Dana 13. augusta 1941 godine, oko 500
      uglednih Srba su potpisali takozvani ‘Apel srpskom narodu’, koji je pozivao na
      vjernost okupatorima“ – pojasnio je Yahalom Kashny.
      Bosansko-izraelski pjesnik
      Marjan Hajnal je rođen 25. januara 1958 u Visokom. Diplomirao na Filozofskom
      fakultetu u Sarajevu, Katedra za filozofiju i sociologiju, magistrirao na FPN u
      Beogradu – Odsjek za sociologiju kulture i kulturnu politiku. Predavao je na
      visokoškolskim institucijama. Od 1993. godine živi u Izraelu. Član je
      Udruženja pisaca i pjesnika u Jerusalimu.

  4. Hajnal : Vojska nema opštu podršku naroda, jer, u Izraelu žive mnogi narodi. Ali, interesantno je da i mnogi Palestinci osuđuju Hamas.

    U jednoj rečenici napravio je od vojske Izraela JNA ( JNA u očima svih nacista koji su razbijali SFRJ) i opravdao one koji kao osuđuju teroriste ali im peku pite i nose konzerve i hladan sok da predahnu kada ubijaju i pale žive pripadnike jedine regularne oružane sile.

  5. Каква је ситуација у Србији вјеруј свашта, па чак и то да неко од издајника, а у Србији таквих има многио, да паре овој госпођи да снима филм са лажним и непотврђеним чињеницама. Ако неко жели да чита и дословно тумачи Конвенцију о геноциду, онда у Сребреници, ни стварно ни правно, геноцида није било. Кључна чињеница је да није постојала намјера да се потпуно уништи једна етничка група. Овај велики злочин, који нема никакво обиљежје геноцида, смислио је, организовао и на њему гради своји политику покварени Запад (смрдљиви амери, енглези и французи и сл.) уз помоћ тадашњих муслиманских вођа и малу помоћ једног врло малог броја српских изрода, с циљем да оцрни и оптужи Србе, као што то чине од Карађорђа до данас. Неће потрајати дуго, истина ће изаћи на видјело и на Западу, (иако западне владе све знају) поготову што Јевреји неће дозволити да је над било којим народом извршен злочин геноцида, осим над јеврејским народом.Политика је курва, то је макар свима познато.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *