Истинска нова година

Стигла је још једна нова година. Овога пута, наша, православа, јулијанска. Нека нам буде заиста нова. А шта у својој суштини представља Нова година? Ако ћемо искрено и поштено – ништа. Једно велико ништа.

уторак, јануар 16, 2018 / 22:40

Пише: Срећко Максимовић

Била она српска, православана, јулијанска, грегоријанска, међународна или кинеска, суштина је увијек иста. Ако човјек није спреман да направи искорак – изађе из жабокречине и учмалости порочног и мимоходног живота и одлучно не коракне у промјену онда Нова година и није ништа друго до једноноћни пир у част још једној години ближе смрти. Гозба у славу смрти.

Хладноразумско резоновање нам налаже да о Новој години размишљамо као о некој неизвјесној будућности која нас призива и тражи жртве. Жртве богиње Нове године су дани, њих 365/366 којим се храни, а када се пресити одлази и замијењује је сљедећа, која ће такође појести своје дане и тако до краја времена. А дани пролазе. Нестају. Не можемо их зауставити, макар успорити. Не. Ништа.

Све тече – рекао би старогрчи мудрац. Године сигурно. А гдје је ту човјек? Гдје је човјеково мјесто у вртешци времена? Ако је Нова година схваћена као неумитни проток времена и прилика да се за једно вече ождеремо и унаказимо Човјечанско у себи, онда ту нема ништа људско – све је то страно и мрско вјечности. Нову годину човјек једино може схватити као истински нови почетак.

Почетак у којем ће наћи нову снагу свога бића за које вријеме није фактор. Симболично тренутак за то може бити дан одласка старе и доласка нове године. Човјек би могао да се „пресвуче“ и баци све старо и постане нови и ослобођен. Рјешити се свега рђавог што чини себи и другима. Лаже себе, Бога не може, а савјест га изобличава. Стога станимо и размислимо – одбацимо старог човјека у себи а пригрлимо новог, овог новогодишњег.

Нова година схваћена тако – као прилика да постанемо нови и бољи је истински разлог за радост и славље. Радујмо се и веселимо а већ од сутра бољи постанимо. Прелазак у доброту је прелазак у вјечност. Ту године ништа не значе. Ако смо лагали не лажимо, ако смо крали не крадимо, ако смо варали не варајмо. Заволимо. Једино љубав остаје и нико нам је не може одузети, чак ни смрт. Једном настала љубав је трајна, вјечна и неуништива. Човјек једини има сву слободу стварати љубав или је гасити. Заволимо и волимо. Љубав је залог вјечности. Шта је учињено у старој заборавимо и у новој то не поновимо.

Ако желиш цио свијет да побиједиш, побједи себе“ – каже Достојевски кроз уста свог јунака Шатова из Нечистих сила. Ова мисао нека буде и моја честитка свима нама да у новој години будемо побједиоци себе, онда ћемо за све остало, па и за свијет, лако.

Срећна нам истинска нова година.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *