Иран

У условима глобалне нестабилности свет не оскудева у кризним жариштима свих облика и нивоа а најновији је оличен у Ирану и некаквој фамозној нуклеарној кризи. На све се стране прича да је Иран светски проблем број један због наводне могућности производе нуклеарних елемената. Ради истинитог информисања данас у свету постоји барем десет земаља и система […]

У условима глобалне нестабилности свет не оскудева у кризним жариштима свих облика и нивоа а најновији је оличен у Ирану и некаквој фамозној нуклеарној кризи.

На све се стране прича да је Иран светски проблем број један због наводне могућности производе нуклеарних елемената.

Ради истинитог информисања данас у свету постоји барем десет земаља и система који већ производе нуклеарно оружје, а не нуклеарне елементе, па нико од тога не прави проблем, напротив, а проблем је Иран који исто тако никоме не представља претњу ни у једној варијанти.

Овде се у као и много пута до сада понавља већ познати сценарио који је састављен од медијске припреме, лажних оптужби, тражења савезника и на крају оружаног напада. После отпочињања оружаних активности сви као по правилу заборављају због чега су почели.

И у овом случају главни актер су САД које су се већ до грла закопале у рат у Ираку па сада покушавају да пренесу место дејстава према Ирану а да Ирак једноставно оставе као тињајуће жариште, које би тако могло да остане десетинама година.
И не само Иран као вероватни следећи објекат дејства ратне машинерије САД већ и многи други системи и народи у региону могу да дођу под исти удар само да би се обезбедило вођење једног и пола рата на планети, што је услов за унутрашњу стабилност САД.

У овом случају не смемо да из видокруга испустимо чињеницу да је Иран главни поборник идеје да све земље произвођачи нафте (земље ОПЕК-а) напусте амерички долар и пређу на евро као официјелну валуту у којој се обрачунавају цене и врши светска трговина нафтом и гасом.

Дакле, у овом грму лежи зец, преласком на евро Америка би претрпела озбиљан а можда и стратешки финансијски ударац од кога се вероватно неби опоравила. Ову идеју за сада подржава смао Венецуела али су остали произвођачи нафте и гаса само уздржани и траже модалитет који ће да буде најефикаснији за њихов основни производ.

И поред свакодневне приче о фамозном нуклеарном програму Ирана и у овом случају је јасно да се жариште развије по устаљеном принципу ”кап крви за кап нафте”.