Дани(ј)ел Симић

Ил´ си бос, ил´ си…

Дошло је вријеме, као што сам и најавио 19.10.2010, да прекинем ћутњу. До тад смо били у режиму радио тишине.

петак, децембар 31, 2010 / 12:48

Рекох тад да ми се апсолутно не да причати о било каквој политици. Ко се није сјетио шта је радио у октобру 2006те године, то њему и неће пити пуно воде. Значи иста мета, исто одстојање. И шта може бити занимљиво у том шпилу карата за састав нове Владе РС?

Бла, бла, бла

Дајте, немојте да сте дјеца. Нашао Додик свог Микеревића да га покрије. Док Џомбић размишља да ли је и Голић, занимљиво ће бити питати оне који виде будућност, хоће ли ће и он као Микеревић напуштати Додикову партију, како би остао на некој функцијици? Са пар ресторана, и више десетина пословних простора и станова под појасом. Ко уопште прати шта ти људи на власти имају након четири године у њој?

Што се тиче гласања у Скупштини, шта је ту ново? Свако може дићи руку, али само Срби три прста. Мени је у тим предизборним иступима било битно да нагласим да се направи коалиција на том савезно-федерално-дејтонско-споразумном нивоу, између двије најјаче партије у Српској. И то се десило како сам рекао.

Због тога сам необично задовољан. Размишљам штавише, да би било добро уврстити то као неки "неписани закон". Као што је Не(на)писани Устав Српске, обавезивао да нам химна буде Боже правде. Очекујем, гледе и унаточ, да се грб и химна унилатерално врате привременим указом Владе РС, кад већ Народна скупштина није то усвојила као прву тачку дневног реда, након изабирања основних органа. Ко још озбиљно схвата тзв. Уставни суд БиХ?

Још једну ствар ћу рећи о политици и немојте више. Сматрам да су ванредни избори лоша ствар и да свакој власти треба пустити да одради свој посао у прописаном мандату, па да се вреднују резултати.

Партије које нијесу у стању критиковати власт довољно гласно о резултатима у њене четири године, па на изборима буде готово идентичан резултат што се тиче позиције, без обзира на вагон неиспуњених обећања, нијесу способне ту власт срушити ни на ванредним изборима. Само ћемо се џаба трошити и исцрпљивати.

Једино долази у обзир, ако пробају да продају струју, као што су телефон.

А сада спектакл

Волио бих рећи да сам се у овом распусту од колумнисања, могао усмјерити на умјетност или слично. Али, заиста, није се могло. По ко зна који пут, имате проблем са људима који никада не би објавили такве ствари. Да, био сам у Јад Вашему у Јерушалаиму и причао сам о злочинима чињеним над српским народом у првом концентрационом логору у доминиону геноцидних расиста из Другог свјетског рата.

И поносан сам на то.

Они, који се суочавају са прошлошћу и бране људска права само тамо гдје има добрих фондова и пројеката, могу да се напасу. И то штампаног Фронтала. Попијте коњско пиво. Буде тога у 32.000 комада.

Стварно не знам како им није безвезе што неће имати шта испричати унуцима? Да су читав свој живот провели добијајући паре од туђина, и то да не раде ништа. Поготово не нешто што би користило њиховом народу. Путовали су и они ове године, али то не смију рећи, јер није о њиховом трошку.

А сад за нормалне

Људи, можда је стварно у реду да вас неко побије, рецимо, пола милиона у рату? И шта ми имамо сад да причамо о томе? Закопајмо ту мрачну прошлост! Сад ће Нова година, па већ вребамо да се ушикамо. Но, отрјежњење мора доћи кад-тад, и смарачи као ја испадну у праву у најнезгоднијем тренутку.

Колико се сјећам, Караџић, Кољевић и компанија; тражили су да се разграничење у БиХ уважи по мапама распрострањености становништва прије геноцида над Србима у Другом свјетском рату. И то се одбијало. Из разлога које треба да објашњавају историчари, шта ли?

И шта данас имамо?

Имамо људе који траже да се избори, расподјела власти, судских функција, колико видим и ПДВ; кришкају по попису из 1991. године. И не само то. Већ им се то још и одобрава, до мјере да блокирају попис становништва када се он (догодине) врши свугдје у цивилизованој Европи. Враћају нас у мрачну и крававу прошлост, распирују национализам и приземне вјерске страсти. Против су "братства и јединства" свих наших народа и народности у Социјалистичкој Републици БиХ.

Ја сам зато да се утврди до посљедњег детаља ко је гдје, кога, колико и зашто убио. Једино ми је стварно безвезе, ћујете раја, због тога јер се само нама брани да то радимо. За што нас то приправљају, швадра?

Новогодишње одлуке

Сјећање прошлости онакве каква је она заиста била, пола је правилног пута у будућност. Знате да има оне дјеце која пјевају у кади, па им неко каже да то раде одлично, мада они немају слуха? Ти који тако раде, нијесу им пријатељи. Али зато свој гњев и мржњу, та дјеца усмјеравају ка онима који им кажу истину.

Већ одавно немам проблем са тим што ме неко не воли. Много ми је драже ако на крају године саберем да нигдје нијесам испао нечовјек. Нова година није никакав посебан празник, али је изванредна за сабирање и одузимање. Уопште за математичке радње, које ће на једном већем узорку одати квалитет урађеног. И одлична је за доношење одлука. Просто јер од тад лакше бројите вријеме и поредите резултате.

Ове године су у Бијељини донијели одлуку да неће бити организоване прославе. Што је и сасвим нормално у граду који је прије неколико седмица пливао. Прошле године је цијела Црна Гора, изузимајући Херцег Нови као опозициони град, била без организоване прославе усљед "глобалне економске кризе". Стварно ми није јасно, обзиром да наредна година није изборна, зашто то није могао бити случај у читавој РС, кад већ образа за солидарност немамо?

Ил’ си гољо, ил’ си жгољо

Обзиром да није дошло ни до каквих стратешких, персоналних или системских промјена или бар одлука, у наредној години ћемо опет много више зависити од кретања у спољном свијету, него од нашег рада. Отприлике као једрењак који мора да плови мимо курса по неповољном вјетру, умјесто да укључи мотор.

Водиће нас људи који никад нијесу били ни морнари, ни навигатори, а још мање одважни истраживачи. Они који знају и умију, неће бити питани ни за мишљење. Уколико посједују мазохистичку трпњу за опште добро, мораће да праве будале од себе, како би надгласали оне који вибрирају својом оперском ресицом право из каде пуне пјене.

Мама им је рекла да лијепо пјевају…

Главни, општедруштвени утисак ове године је дефинитивно наше избављење из Гета у којем су нас држали душебрижници из ЕУ. Та три мјесеца које у комаду можемо провести у земљама ове заједнице, идеални су за сезонски рад на црно. Таман што им треба. То је свакако добро, јер нашим клинцима више нико неће моћи продавати причу о томе како је са друге стране мед и млијеко. Треба им стотина евра, да оду сами и увјере се. Само то… и то ко има. Неће се више идеолошки проституисати по семинарима за визу. Барем не они, којима је такав вид трговине одвратан.

Главни лични утисак ове године, мени је то што сам постао ујак по други пут. Сајберсвијетски речено, ујак 2.0. Вијест сам примио у Израелу, па је атерирала на подлогу запитану из више праваца. Шта знам, можда је то што сам добио написмено од патријарха Јерусалимског и све Палестине, на мене оставило већи утисак од оног што ме другари по граду из зајебанције зову: Ђе си хаџијо?

Пожелио сам да дјеца која се данас рађају, у будућности не живе у земљи као што је Израел. Читавој у оградама, натписима, шиљцима, бодљикавој жици и дугим цијевима; у чију судбину се мијеша читав свијет. Мислим да сам се за такву земљу борио у овој, а наставићу и у наредној години.

Свима вама који ово читате, могу пожелити једино да учините то исто.

Дани(ј)ел Хаџи-Симић



Оставите одговор