Хиљаду година мудровања о шаху нестало за један дан

Група научника угледа призор: човјек и медвјед играју шаха. Одушевљено воде медједа, као феномен, на испитивање. Видјевши то, човјек са негодовањем рече: „Па, чекајте људи, зашто њега водите. Ја водим 3:2!“

субота, јун 9, 2018 / 08:06

Пише: Љубиша Ракић

Сада већ давне 1996. године  одјекнула је вијест да је “рачунар” побједио свјетског првака у шаху. ИБМ-ов суперрачунар Дубоко Плаветнило (Deep Blue) надигао је тадашњег свјетског првака, Гари Каспарова и најавио еру новог рачунарског доба – вјештачког ума, вјештачког разума, вјештачке интелигенције.

Машина која наизглед мисли, тј. рачунарски програм направљен људском руком у комбинацији са јако брзим рапунаром, први пут је дала назнаке да би могла да угрози неприкосновену надмоћ љуског мозга, његове интелигенције, његове посебности.

Свети грал – Вјештачка генерална интелигенција

Међутим, Дип Блу је била ВИ (вјештачка интелигенција) које је знала само да игра шах и ништа друго, јер једино је за ту намјену била направљена тј. програмирана. Чак и игра најобичнијег икс-окса би била немогућа мисија, без обилног уплитања програмера и преправке самог кода. Дакле, таква ВИ не посједује могућност рјешавања нових проблема, који нису омеђени програмеровим програмским кодом, нити се развија временом. Исту грешку би понављала у недоглед. Може се слободно рећи да таква вјештачка интелигенција и није „интелигенција“.

Међутим, приступ ВИ који је примјенјен код Великог Плаветнила знатно се измјенио од тада.

Као и у другим  научним и техничким сверама и овдје се појавила потрага за „Светим гралом“ ВИ, тј. вјештачке генералне интелигенције. Ту врсту смо, до сада,  најчешће сретали у научнофантастичним филмовима. Можда најпознатији припадник ове врсте у филмској индустрији је Хал 9000 из Одисеје 2001. Или још страшнији Скајнет, из нешто новијих филмских серијала Терминатор.

Укратко, то би била ВИ способна да се мијења и суочи са проблемом са којим се до сад није сретала, способна да уради било који интелектуални задатак који човјек може да уради, па чак и много више. Надахнуће за овакво нешто, пронађено је у самим нама, некој врсти емулације мозга и самој симулацији неурона тј. неуронских мрежа.

Дубоки ум: Докле смо дошли по том питању?

Године 2014. Гугл купује, до тада не тако познату, компанију Дип Мајнд Технолоджис Лимитед за, не тако ситних, пола милијарде долара. Иначе, компанија Дип Мајнд Технолоджис је основана 2010. године и бавила се раније поменутим питањем. Компанија је, како они сами кажу за себе, „у научној мисији помјерања граница вјештачке интелигенције, развијању програма који ће моћи да науче и рјешавају било који сложени проблем, без било каквог претходног учења“.

Нихов пројекат Алфа Го је могао врло брзо да научи да игра старе конзолне игрице много боље од човјека, при том знајући само информацију „што више поена то боље“, не знајући шта је циљ игрице, ког играча у игрици контролише и сл. Тај исти Алфа Го тј. његова верзија у мају 2017. године побјеђује најбољег играча у  игрици го, најкомплекснијој стратешкој игрици. До тада није постојао ниједан добар ВИ играч који је могао да парира човјеку у овој игрици.

Алфа Го-у  је овом случају у базу података  убачено пар хиљада партија између осредњих играча   као почетно станје и препуштено му је да игра сам против себе и тако „учи“ и унапрењђује се.

Октобра 2017. тим Алфа Го представља Алфа Го Зеро, унапријеђену верзију Алфа Го којој није потребна почетна база партија, дакле без икаквог почетног „знања“  везано за игрицу и која је после тренирања побиједила претходне верзије Алфа Го-а.

Алфа Зеро као исходиште будућности

Коначно, Алфа Зеро, генерализована верзија Алга Го Зеро.  Уз мало упута о правилима игре, и без и једнох примјера игре у бази, Алфа Зеро може „играјући са самом собом“ да научи да игра много боље од човјека за кратко вријеме.

У шаху човјек  већ одавно није изазован противник,  тако да је Алфа Зеро морао да тражи противника у, до сада, најбољим намјенским ВИ за играње шаха тј. шаховским „енџинима“.

Алфа Зеро је, вјежбајући свега 24 сата, побиједио један од, до тада, најбољих шаховских „енџина“. Дип мајнд је процијенио да је Алфа Зеро имао већи ело, шаховски, рејтинг од Стокфиш-а после само 4 сата вјежбе.

Током ових партија Алфа Зеро је збунио шаховске стручњаке играјући некада нелогичне потезе према  досадашњој теорији шаха. Нећу да кажем да је Алфа Зеро окренуо шаховске теорије неопачке, али их је сигурно добро накривио и добро раздрмао.

Постаља се питање  да ли ово мали или велики корак ка некој генералној ВИ?

Области  у којима је примјењива оваква ВИ, и гдје се већ примјењује,  су безбројне. Можда је једино ограничење љуска машта.

У сваком случају, шах више није иста игра која је била прије десет или више година.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *