Гвантанамо: Од Обаминог затварања, до Трампове модернизације

Сједињене Америчке Државе неће затворити злогласни затвор Гвантанамо, у који су смјештена лица за која се тврди да су муслимански терористи, а затворски комплекс је модернизован и прилагођен затвореницима, од којих су неки већ остарјели.

четвртак, октобар 18, 2018 / 13:10

Направљен је медицински центар, теретане, операциона сала – америчка војска реноворала је затвор да би га прилагодила све старијим затвореницима који ће ту и умријети, па тај затвор све више личи на геријатријско одјељење.

У Гвантанамо су пуштени новинари из малог броја пробраних медија, који тврде да болнички кревети изгледају као и сваки други, као и инвалидска колица и медицинска опрема.

Једино је видљиво да у соби нема прозора, већ само кровни прозорчић од мутног стакла и решетка као преграда.

Најстарији од 40 затвореника који се тренутно налазе у војној бази у Гвантанаму, на југоистоку Кубе, има 71 годину, а најмлађем је 37. Просјечна старост затвореника је 46 година.

САД оптужују ове људе да су учествовали у различитим атентатима, попут напада на Њујорк 11. септембра 2001. године, и сматрају их преопасним да би их пустили на слободу.

Свјесне да ти затвореници неће никада отићи, америчке власти одлучиле су да не затварају Гвантанамо.

Зато је командант затворског комплекса адмирал Џон Риг добио наређење да обезбиједи рад Гвантанама још 25 година.

Након што је затворски буџет попуњен са 12 милиона долара, направљена је савремена пољска болница са операционом и радиолошком салом, опремљена уређајем за магнетску резонанцу, као и собом за хитни пријем, те интензивну његу са три кревета.

У клиници раде три доктора, помоћник терапеута, троје психијатара и 11 медицинских сестара, који у њој бораве у ротацијама од шест до девет мјесеци.

Пацијенти болују од уобичајених болести за своју доб, између осталог, од дијабетеса, високог притиска, гастроинтестиналних болести и моторичких поремећаја.

Као и други војници у Гвантанаму, затворски психијатри ту бораве, у просјеку, од девет до 12 мјесеци, што их ограничава у раду са пацијентима.

Од отварања Гвантанама умрло је девет затвореника, а седморица су извршила самоубиство.

Новинари су сазнали да један од затвореника штрајкује глађу.

Иако су се затвореници већином примирили, неки се и даље буне. Један је тренутно подвргнут дисциплинским мјерама након инцидента са чуварима, преносе медији.

„Многи од њих су још у рату са САД, па га и даље воде кроз мали отпор“, наводи адмирал Риг.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *