Едиција „Бошњаци“: Свједочанство о нацији насталој у Холидеј ину

“Едиција Бошњаци” научно-истраживачки је пројект припремљен поводом 25. година од Бошњачког сабора, одржаног 28. септембра 1993. у сарајевском хотелу “Холидеј Ин”. Свједочанство о историјском фалсификату и предизборном национализму.

понедељак, септембар 24, 2018 / 09:55

Право да се називају Бошњаци, имају једнако и православни и муслимани у Босни. То је просто други творбени модел од именице Босна, једнако са уврјеженијим Босанци. Као што је су Херцеговци настали од именице Херцеговина. Да су исламоцентрични нови очеви оснивачи нације направили изведеницу Херцегњаци, да ли би то било прихватљиво као имене неке нове нације?

Наравно да не.

Српска интелектуална елита не одговара на ово тровање разума и силовање историје, већ гледа како ће добити коју парицу од фондова Запада, да би на њиховим универзитетима радила неке бесмислене тезице, које овакве пројекте остављају да фалсификују на миру. У остатку, доносимо интергрално саопштење, које смо, наравно, само пресловили, стране ријечи само транслитерирајући у српску графију.

Бошњаци и Херцегњаци

Иницијатор пројекта јесте седмичник Став (медијска кућа “Симург Медиа”) и Интернационални универзитет у Сарајеву. “Едиција Бошњаци” реализирана је под високим покровитељством предсједавајућег Предсједништва Босне и Херцеговине Њ.Е. Бакира Изетбеговића. Уважено је да поводом овог важног датума, када су Бошњаци вратили своје повијесно име, треба провести научно истраживачки пројект из којег ће израсти књижна едиција као трајна вриједност од опће користи за бошњачки народ.

Нажалост, мора се констатирати да бошњачки народ до сада није имао континуитет значајнијих научно истраживачких пројеката (синтеза) који су се темељито бавили проучавањем њиховог идентитета, односно сржних одредница које су њихов идентитет обликовале. Идентитетом Бошњака углавном су се бавили изврсни појединци, а не организирани истраживачки тимови, што је резултирало мањком основних књига потребних за заокруживање идентитета једног народа.

Пројект је проведен с намјером да резултати истраживања буду објављени у “Едицији Бошњаци”, који се ових дана реализира у суизда¬ва¬штву “Симург Медије” (седмичног листа Став) и Интернационалног универзитета у Сарајеву, с партнерством ЈУ Музеј “Алија Изетбеговић” те осталим партнерима: Бошњачким националним вијећем (Република Србија), Бошњачким вијећем у Црној Гори, Бошњачком националном заједницом Хрватске и Бошњачким културним савезом Словеније.

Главни уредник пројекта “Едиција Бошњаци” је Филип Мурсел Беговић, а извршни уредник Махир Соколија. “Едиција Бошњаци” резултат је научно-истраживачког пројекта Интернационалног универзитета у Сарајеву, који је подржало Министарство за образовање, науку и младе Кантона Сарајево. Водитељ научно-истраживачког пројекта јесте Адмир Мулаосмановић, а координатори пројекта Фахрудин Ризванбеговић и Аднан Жишко. Спонзор пројекта је “БХ Телецом”. Раскошан дизајн насловница, с мотивима умјетности босанског средњовјековља, потписује Емир Исовић.

Десет књига “Едиције Бошњаци” бит ће објављено у два кола. И. коло ће јавности бити представљено 23. септембра 2018. године и ријеч је о сљедећим насловима: Босански језик (Јасмин Хоџић), Кратка хисторија културе Бошњака (Нирха Ефендић, Ибрахим Крзовић, Алмедина Ченгић, Мерима Чаушевић и Лејла Кодрић Заимовић), Кратка политичка хисторија Бошњака (Адмир Мулаосмановић), Алија Изетбеговић (Фарис Нанић) и Бошњаци о Босни и себи – Избор из бошњачке књижевности и есејистике (Сеад Шемсовић, Дијана Хаџизукић и Нехрудин Ребихић).

ИИ. коло се налази у припреми те ће изаћи крајем 2018, односно током 2019. године. Ријеч је о сљедећим насловима: Кратка хисторија Бошњака, Кратка хисторија ислама у БиХ, Кратка хисторија бошњачке књижевности, Геноцид над Бошњацима, Кратка хисторија Армије Републике БиХ.

Увјерени смо да ћемо овим пројектом значајно исправити ве¬лику количину нагомиланих предрасуда које се тичу разумијевања комплексности бошњачког идентитета у суодносу с осталим народима у БиХ. Неке од истраживачких тема бит ће први пут уобличене у форми књиге. Тиме ће и академска заједница и грађанство добити битне инфор¬мације којима ће се моћи служити у тренуцима када се њихов идентитет оспорава, нијече или присваја од ратоборно расположених националистичких политика. Такођер, сматрамо да је овај про¬јект, осим образовног карактера, врло битан у смислу могућности да допринесе бољем повезивању бошњачке дијаспоре са својом матицом у БиХ.



24 КОМЕНТАРА

  1. У СР БиХ 1991-е по попису се 1,9 милиона душа, изјаснило у рубрици националност Муслиманима, значи тада етничка, а не религиозна одредница.

    А онда је једно јутро 1993-е дунуло извјесном Алији, и рече “е од јутрос нисмо више Муслимани него Бошњаци“.
    И напрасно сви, свих 1,9 мил. Муслимана постадоше за трептај ока Бошњаци.
    Необично и мислећим људимо тешко објашњиво јесте, но то су процеси својствени потомцима конвертита.

    Зајебана ситуација јесте, да би се ови процеси заокружили, мораће се урадити научно истраживачки пројект из којег би израсла оваква књижна едиција, по потреби ће се фалсификовати и силовати историја, скрнавити струка, како би ови ипак суманути науми добили потврду, квазинаучну наравно.

    И тако су ови људи, ти потомци преобраћеника из рода српског из неких тамо времена Османлија, у сталном раскораку између оног што су били и оног чему кане, хтјели би да направе отклон од онога што некад бјеше, а и не могу, превише их је тај извор обликовао, и тако тумарају у својој потрази за идентитетом, саплићу се и преплићу, и лак плијен за разне смутљивце које роваре овим просторима.

    1. Још један бесловесни бошњачки аутогол: сами су дали аргумент бх. православцима да могу с правом да тврде како, напримјер, нису починили никакав злочин геноцида 1992. године над Бошњацима приједорске опћине јер те године када су чинили те злочине у Приједору и није било Бошњака!

      1. Ако већ мени одговараш Османе, није наравно обавезно, али јесте препоручљиво да одговор има везу са мојим постом, а твој нема ни са мојим постом, ни са темом.

        Такође, нема потребе да једном малициозном манипулацијом својственој недовршеним људима, разводњаваш причу и овдје протураш трагичне догађаје у Приједору 1992-е. Барем на овом порталу бјеше о њима подоста текстова. Биће их опет, стрпи се мало, биће прилике коју и о тој теми написати.

      2. Бијах се обратио шовинизму и шовинистима међу Србима, а преко тебе као лијепом и јасном репрезенту тог дегенеративног облика национализма… Ништа лично.

      3. Аха Османе, ти си отишао од теме само како би мало вријеђао и коју пакосну написао. Врло добро.
        Узгред, на шовинизам указује тип који је прихватио и овдје нам промовише дискурс и начин резоновања са портала „Bosnjaci.Net“.

      1. Шта се чудиш?

        Зар аутор у тексту није рекао:“Право да се називају Бошњаци, имају једнако и православни и муслимани у Босни. То је просто други творбени модел од именице Босна, једнако са уврјеженијим Босанци.“

        Ја се са аутором слажем јер стављање у исту раван појма Срби који означава народ и појмова Босанци или Бошњаци, који означавају географску припадност српског народа и других који се не осјећају Србима, није правилно.

        Само је будаластом Караџићу могло пасти на ум да Босански Брод назове Српским Бродом. Тиме је географски појам славонски изједначио са појмом српски, чиме је деградирао Србе, умјесто да је оставио Босански Брод да свједочи да су Босна и Славонија у истој равни тј. да су само географски појмови.

        Али како будалама објаснити???

      2. У реду Симо, разумио сам те.

        Овај пута ћу објаснити неке појмове који бркају неки, а из сарај Шехерана се манипулише том збрком.
        Пуцам. Постоји етничка припадност, географска припадност, држављанство и религиозна припадност. Значи четири различите ствари које не треба бркати, ови у сарај Шехерану ту подло манипулишу (рецимо када форсирају бх православци или босански православци).
        Некад користимо одредницу по аминистративној јединици (биће важно у наставку поста).

        Босна је географска област, први је помиње и први ју је омеђио византијски цар Константин VII. Порфирогенит око 950. на основу извјештаја путописаца, пише да њоме влада српски кнез Часлав, а настањује народ Срби, област обухвата отприлике 1/5 терирорија данашње БиХ.
        У времену османлијске окупације имали смо административну јединицу Босански (прво санџак, касније ејалет и вијалет) који је разумљиво мијењао своје границе и поред области (Босни) по којој је именован обухватао би и друге области (једно вријеме рецимо и читаву Банију и добар дио Славоније).
        Ту се јављају појмови Бошњани, Бошњаци, касније Босанци и то је увијек географска одредница, припадност тој области или администратривној јединици у времену Османлија.
        Ту за историчаре нема спора. Извјесни Вук Бачановић је једно вријеме био омиљен у федералном Сарајеву, но како је историчар и уважава историографију, у текстовима је указао да је појам Бошњаци који се помиње у списима у XVI.вијеку искључиво географска одредница и врло брзо је постао омражен у Сарајеву.

        Бјеше један покушај крајем XX.вијека (тј од 1891.) од стране тадашњег аустроугарског управитеља БиХ Бењамина Калаја који је уз помоћ марионете Мехмед-бега Капетановића покушао да успостави нацију Бошњаци, но овај покушај је доживио брзо крах.

        1993-е имамо нови покушај. У тексту се под појмом Бошњаци мисли на етничку припадност.
        Самим тим Срби никако не могу бити Бошњаци, а Срби којима је завичај у Босни у уобичајеном дискурсу се називају Босанцима, значи Босанци као географска одредница (као и Херцеговци, Семберци, Крајишници, Посавци итд).

        Што се тиче префикса босански, то је већ друга тема, да сада не ширимо причу биће текстова о тој теми и биће прилике коју о томе написати.

        Мало је опширнији одговор, но морао сам да бих разјаснио неке појмове.

  2. Sve češće, u besanim noćima, pred mene izlazi slika koju sam ne tako davno vidio na sarajevskom aerodromu. Čekajući majku ugledao sam veliku grupu ljudi. Među njima isticao se jedan visoki gorštak zaraznoga osmijeha, skidao je čulah sa glave, gladio se po ostacima sijede kose…sve dok iz svjetine nije dotrčalo neko dijete i zagrlilo ga. Dedo srećan što je živ, a unuk što mu se dedo vratio iz daleke Mekke, sa hadžiluka. Plakali su zajedno i grabili prema izlazu. Gledao sam za njima, suza mi je krenula niz lice i kao što tada nisam znao zašto sam zaplakao, ne znam ni danas dok sjedim na amsterdamskom aerodromu. Četiri godine kasnije sjedim i čekam avion, tumarajući svijetom sa svojim novim filmom, nema niti jednog putnika u čije lice ne zagledam i poredim s licima voljenih ljudi iz Sarajeva. Ponovo mi suza krenu, sada iz sasvim drugog razloga… U Amsterdamu sam sreo Rasima iz Lopara. Čovjek, rudar kojeg su četnici izdvojili iz grupe rudara, svezali i potkovali…

    U slici sretnog zagrljaja djeda i unuka koji se vraća sa velikog putovanja, gledao sam radost, a slika Rasima iz Lopara potresla me snagom najjačeg zemljotresa. Tu nema suza….njegovo zbunjeno, blago lice kao da me još blažim očima pita ZAŠTO? Ne mogu da mu odgovorim, samo vidim ispred sebe slike stradalnika Bosne. Najednom, kao kod tužnih očiju kipa, predamnom srušile su se sve moje političke iluzije. Od tog momenta sve što budem vidio i čuo imaće drugu vrijednost…Pred poštovanim Rasimom, čovjek koji me gledao očima mučenika, klonula je moja duša i znao sam da ću pred njim klecati kao pred uzvišenoj svetosti.

    Noćima, evo poslije susreta sa Rasimom, odgonetam tajne, rasplićem vlastite misli, baš kao što mi je mati, kad sam bio mali, rasplitala džemper pred zimu da mi saplete novi. Pitam se polušapatom kako je bilo moguće da sam svoje djetinjstvo, kulturu kojoj pripadam, gradu koji je moj grad, poistovijetio sa političarima koje ne poštujem i kako je moguće da nisam reagovao žestinom…

    Kada je počeo rat u BiH moj glas se čuo, ali čini mi se i gubio u buci stvaranoj sa svih strana. A, ja zgađen od političara s kojima ne bih dijelio ni kafanu, a kamoli republiku, zgađen novinarima koji su kaljali moju familiju, djecu mi nazivali kopiladima, a suprugu kurvom, pokojnog oca špijunom….ja sam od tih ljudi koji su činili šumu, obnevidio, umuknuo i kao kakav Don Kihot nastavio voditi privatni rat, a ljudi iz Sarajeva stradavali su iz dana u dan. Da li je moguće da sam zbog ljudi koji su širili laži o meni, potisnuo sliku svog djetinjstva, svoga grada, svojih voljenih ljudi? Nije mi bilo dovoljno da gledam CNN, jer kako se vidi, a to sam već pisao, Evropa samo supervizira zločine po Bosni.

    Trebalo mi je da vidim mučenika Rasima iz logora i da emocionalno pregorim i zaboravim sve politike i istorije svijeta…trebalo mi je da vidim blage oči koje pitaju – zašto Emire – i da shvatim da nema te istorije i predistorije koja može da opravda potkivanje živog čovjeka.

    To svi znaju, ali Rasimovo lice kazuje bol svih stradanja u Bosni…

    I dok tumaram svijetom, bosanske Muslimane ubijaju ne kao sezonske berače pamuka, nego samo zato što su Muslimani. Znam da stradaju i drugi, ali sigurno Muslimani najviše. Tumaram tako svijetom, nosim svoj posljednji film sa sobom i golemi čemer u duši. Pomiren sa smrću, govorim i pišem od srca…..

    Emir Kusturica, 24.mart 1993. godine

    (objavilo ‘Oslobođenje’, 24. marta 1993. godine)

      1. Ti bio sretan da si Vlah.Ti si interesdzija.Neodredzenog karaktera/brez karaktera)

        Da nekim slucajem Sadik Ahmetovic pobjedi za predsjednika RS ti bi mu ponudio da mu budes desna ruka(zna se sta radi desna ruka).

    1. Видиш шта неспавање учини.

      Умјесто да ми рециплираш под ником prijedor ти под jasse.

      У ситним сатима падне концентрација.

  3. Khal Drogo 24. септембра 2018. у 19:0 Босна је географска област, први је помиње и први ју је омеђио византијски цар Константин VII. Порфирогенит око 950. на основу извјештаја путописаца, пише да њоме влада српски кнез Часлав, а настањује народ Срби, област обухвата отприлике 1/5 терирорија данашње БиХ.
    У времену османлијске окупације имали смо административну јединицу Босански (прво санџак, касније ејалет и вијалет)

    Prvo pomislih da ti nesto napisem ,pa se pokajah.Ti citavih 500 g izostavi u postojanju de administrativne jedinice.Od Caslava do Osmanlija.

    Misli sta hoces.Demokratija ti to dozvoljava.Zapadni sistem vrijednosti.

    1. Аман, није мој пост био ход кроз историју, па да прескочим неку временску епоху. Само сам покушао раздвојити неке појмове (етничке и географске припадности те држављанство).

      Наравно да овај простор (некад „magnam Dalmatiae“, данашња БиХ) има богату историју, знана је, имамо и бројне одличне српске историчаре који су је обрадили (када је период до Осанлија препоручујем file:///D:/Knjige/Istorija%20Srba/Cirkovic_Sima%3b%20Istorija%20srednjovekovne%20bosanske%20dr%C5%BEave,%20SKZ,%20Beograd,%201964.htm).

      Босна прије Османлија бјеше и бановина и краљевина. Заправо у данашњем дискурсу (а вјероватно и ондашњем) користимо уобичајено појам Босна иако би се често ту обухватале и друге области.
      Рецимо босански бан Твртко је 1377. у манастиру Милешева крунисан за краља, титулисан као краљ Србљем, Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Крајева, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња. Како бјеше уобичајено у то вријеме прво је именован народ а онда области којим влада. Ми данас уобичајено и упрошћено кажемо Босна.
      Исто би било и касније па би за административну јединицу Босански ејалет (значи у времену Османлија) користили појам Босна, земља, земљица Босна (одакле и изведница Бошњани, Бошњаци и префикс босански код неких крајева рецимо у XVIII.вијеку Босанска Крајина да би урадили разлику од Војне Крајине, „Militärgrenze“, са друге стране границе), а и данас за читаву ову државну заједницу БиХ у комшилуку припрости људи у дискурсу користе некад појам Босна (у Босни, ви у Босни итд). И то је тако.

      Одосмо од теме. Барем је на овом порталу било одличних текстова о тој теми (Босни прије Османлија), коментарисао сам их, биће их још, биће прилике још коју написати.

  4. Evo za jasse i ostalu turadiju na frontalu
    https://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Preminuo-Nuce-Dizdarevic-cuveni-komandant-VRS/270388.html

    Ovo je za nas primjer Bosnjaka sa kojim bi mogli zivjeti u suzivotu, a sve ostalo je turadija, poturice i slicno

    Zamjecujes slicnost u percepciji turadije spram Divjaka, Sucura i ostalih Alijinih Srba, i percepciji spram ostalih Srba u BiH, koji su listom svi cetnici

    Samo sto se mi ne foliramo i ne zagovaramo multikultivator Bosnu.

    1. Jebes Divjaka,prezime mu sve kaze.Nego reci nam svoju adresu,da ti posaljem cestitku.

      Jes ti onaj iz donjih pripizdica ,pa ljevo iza Jajca?Nekidan mi jedan pisao al mu bio slab prijem.Jes to ti kruv te jebo?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *