Додик: Блајбург је логичан Човићев рефлекс – многа мјеста страдања гледам политички

Предсједник Српске гостујући на РТРС говорио о “политичким рефлексима“ који узрокују посјете политичких вођа појединим мјестима. Притом, рефлексно је ваљда оправдао и посјету Драгана Човића Блајбургу, својим „рефлексним посјетама“ српским стратиштима.

уторак, мај 22, 2018 / 22:48

Изједначавање усташког Блајбурга и Јасеновца у којем су управо усташе побиле скоро 800.000 Срба, Јевреја и Рома, застрашујуће је и понижавајуће за српски народ и за здрав разум сваког живог бића, огласио се ПДП, реагујући на Додикове ријечи.

„Предсједник Републике Српске, умјесто да осуди повампирење усташтва и узнемирујуће поруке које се шаљу из Блајбурга, свесрдно брани Драгана Човића, који не изостаје са усташких скупова са порукама „За дом спремни“. Додик правда Човића, стављајући усташе из Блајбурга у исту раван са збрисаним српским живљем, међу којима је и 75.000 дјеце.Сада је јасније и зашто је Додик предао јасеновачку грађу Хрватима и зашто Срби више не посједују доказе о затирању Срба које је починила НДХ. Усташки Блајбург и Јасеновац, највећи логор смрти, нису, нити могу да буду исто“, стоји у саопштењу ПДП.

Шта је Додик причао погледајте овде:



30 КОМЕНТАРА

  1. “Изједначавање усташког Блајбурга и Јасеновца у којем су управо усташе побиле скоро 800.000 Срба, Јевреја и Рома, застрашујуће је и понижавајуће за српски народ и за здрав разум сваког живог бића, огласио се ПДП, реагујући на Додикове ријечи.“

    Ја нисам примјетио да је било изједначавања.
    Чак је и нагласио да нема изједначавања:

    ““Čović je predstavnik hrvatskog naroda je li neko očekivao da on ne bude na tim mjestima i ja budem na mjestima gdje je stradao srpski narod i naravno da to NE IZJEDNJAČAVAMO ali to je stvar političkog refleksa”, tvrdi Dodik.

    http://www.rtvbn.com/3908226/zasto-porede-zrtve-i-dzelata-

  2. Несмотрена и неприхватљива изјава Додика.
    Овдје постоји проблем, генетска грешка у менталном склопу Срба. Србин мора о свему имати став, гањати неку принципијелност, на разумијевање узвратити разумијевањем, па ако је неко задњих година показао поштен однос и разумијевање за српску муку (рецимо Човић по питању Косова), онда ето „имамо обавезу имати разумијевање“ за тога, у овом случају што је на таласу опијености блајбуршком митоманијом постало обавезно присуство (Човића) на морбидном скупу у Блајбургу.

    Не морамо. Можемо учити од оних који нам често о глави раде, Енглеза и Амера. И како они тврдо тјерају своју мантру.

    Овдје се није смјело показати разумијевање, боље је било не рећи ништа. Чак су и неки хрватски портали ове године написали да то у Блајбургу није никаква комеморација, заправо јесте оно „де јуре“, „де факто“ је усташки дерњек.
    Лудост је имати разумијевања за било кога ко учествује на том усташком дерњеку. Чак је и Чоколинда, додуше услијед притисака и претњи прије свега Њемачке, ове године ескивирала присуство на том морбидном скупу.

    А то, ставити у неку, било какву раван, један Блајбург и рецимо комплекс логора Јадовно је и морбидно и бестидна манипулација, а о Јасеновцу, тој нашој никад зацељњној рани, да не говорим.

    Но добро, ваљда ће се и Срби дозвати памети. Надајмо се.

  3. Несмотрени и неприхватљиви „велики баја“ покушао оправдати али му се омакло онако као што би наш народ рекао : „Неће језик него право“.
    Шта више рећи а не поновити се о његовој сарадњи са ‘рватима? Додуше , постоје бројна сазнања о томе али ћу овај пут поменути само заборављену причу о посјети Мате Гранића , неколико дана прије „свечаног“ отварања велелепног објекта у који се уселила власт Р. С.. Прича се да је Додик показао Мати зграду и да је Мате један од првих који је у ту зграду ушао.
    А ко је Мате?
    Осим што је „сива еминенција“ пројекта „неовисне ‘рвацке“ , сарадник Фрање Туђмана , савјетник Чоколинде , Мате је и био „Предсједник управног одбора ТДР-а“. Да управо оног „ТДР“-а по коме је „велики баја“ постао познат као „Миле Ронхил“.
    Ово је само кратка цртица из историје а ускоро слиједе „рани радови“ „великог Баје“ као и „пословне“ везе тројца „БББ“. Ови „БББ“ немају везе са навијачима Мамићевог клуба (узгред и Мамићева омиљена пјесма је : „Не може нам нико ништа …“ као и „великом баји“ па треба размислити и о менталном склопу овог двојца) него се ради о тројцу : Боро , Бабо и Баја.
    Сви подаци су у посједу сљедбеника и поштоваоца лика и дјела Момчила Ђујића и његове „Динарске дивизије“.

  4. Сваки народ има право да гаји културу сјећања на догађаје из прошлости по својој жељи. Па тако и Хрвати.

    Ако они немају кога другог жалити до ли стријељане усташе, нити имају веће војне побједе од побједе над шаком војника и цивила у РСК, онда нека славе. Тиме највише говоре о себи.

    На Блајбургу су стријељане и многе усташе мухамеданци, преци данашњих Бошњака. Вођство Бошњака не иде на Блајбург па би по логици неких коментатор то требало значити да су Бошњаци доживјели катарзу и да су се Србима искрено извинили због бројних злочина усташа-муслимана.

    Главни усташки лого је био да Срби западно од Дрине немају право на државотворност и статус народа, самим тим и на право на живот, а то право нама данас омогућава Република Српска.

    Ако упоредимо дјела легитимних представника остала два народа према РС имамо следеће:

    Човић никад није занегирао РС нити било какву институцију и право Републике Српске.

    Човић никад није подигао ни једну пријаву против РС.

    Човић је својим ставом и гласом спријечио ревизију тужбе БиХ против Србије.

    Међу Хрватима има итекако много србо-мржње и усташлука, а ви нашли баш нападати Хрвата у којем тога има најмање.

    Само да кажем да то није поштено.

  5. Несмотрени и неприхватљиви „велики баја“ је заборавио још неколико Човићевих „политичких рефлекса“.

    Заборавио је његове одласке у Книн на прославу „Олује“ гдје су истога „бранитељи“ дочекали уз овације! А ваљда „бранитељи“ знају ко је „њихов“.

    Заборавио је ћутање , истог тог Човића , након пријетњи Стипе Месића Р. Српској.

    Заборавио је Човићево залагање за трећи ентитет са Посавином у саставу истога.

    Неки много забораван тип без „политичког рефлекса“. Тачније , без икаквог другог рефлекса осим оних којима управља „гмазовски мозак“. То је „мозак“ по којем су га препознали његови комунистички ментори јер је и њихов мото , као и мото „великог баје“ , био : „У се , на се и пода се.“.

  6. “Заборавио је Човићево залагање за трећи ентитет са Посавином у саставу истога.“

    И ја сам да дио Посавине који се налази у ФБиХ припадне трећем ентитету јер ту Хрвати имају већину (Орашје и Оџак).
    У чему је проблем?

    Човић је, за разлику од ХДЗ 1990, ХСП и других усташких странака, свјестан да трећи ентитет (Херцег Босну) може тражити тамо ђе су га (је) оставили.
    У ФБиХ.

    Понављам, није поштено према Човићу да му ово подваљујеш.

    Разумијем ја да ти мрзиш Додика и да ти Човића не би ни поменуо да није Додиков јаран, али то није оправдање за ове љигаве нападе на Човића.

    Гори сте од балијског Кликса.

  7. RASPUCHIN 23. маја 2018. у 15:20

    “Заборавио је ћутање , истог тог Човића , након пријетњи Стипе Месића Р. Српској.“

    Ауууу, какво је зло тиме нанио Србима.

    А не помињеш чутање Говедарице и СДС-а на Бакирове хаубице. Скоро је то било.

  8. Чињенице а не подвале Човићу (јер је било ријечи о Броду , Дервенти , Модричи за шта је гласала и Нада Тешановић) којег једнако волим као ПТТ. ПТТ = Павелић , Тито , Туђман. Наравно овима додајем и све остале усташе и ј“U“гокомуњаре и њихове слуге као нпр. Вука Драшковића и „великог бају“ и да не набрајам даље јер их је много. Што крупних , што ситне бораније а све то у казан.
    И рече ли ја некоме да су ријечи потрошене и да остају само дјела???

  9. Ауууу,

    него ти мени реци би ли прошла ревизија тужбе против Србије да је усташа Човић подржао Изетбеговића?

    Или ти мислиш да је много важније то за шта гласа усташкиња Нада.

    Одговори фронталуку шта мислиш о срамотној ћутњи СДС гледе Бакирових хаубица, па онда оплети о Човићевој ћутњи гледе Месића.

  10. Изгледа да је у твојој глави нешто погрешно поредано!?

    Чудно ти је што један Хрват није напао другог Хрвата зато што пријети Србима, а није ти чудно што српски представници у Сарајеву ћуте о пријетњама које долазе из тог Сарајева.

  11. Исто тако су из Сарајстана нападали Човића јер је ћутио када је Додик оплео по Комарици због изјава о Бањалуци и Блајбургу.

    Провидни сте.
    И вама и сарајстанцима одговара да се убаци кост између Додика и Човића.

    Вама јер сте исфрустрирани Додиком, а сарајстанцима је сваки пријатељ Републике Српске непријатељ.

    Све то српски народ гледа и слуша и зато ћете у октобру попушти изборе као никад прије.

    1. Имаш ли ти Змају одговор на питање зашто је неприхватљиво Човићево ћутање на Месићеве пријетње, а прихватљиво СДС-ово на Изетбеговићеве?

      Кад будеш одговорио сматраћу те озбиљним човјеком, а ово твоје букање приписујем твојој фрустрацији Додиком.

      1. Eto vidiš Simo dokle je dogurao Milorad Dodik,ti ovdje moraš braniti i objašnjavati možda i najbolji dio njegovog političkog rada.
        Neki od ovih komentara gore trebaju biti izbrisani čisto radi toga što štete srpskom narodu.
        Neću ulaziti u to gdje je neko odrastao i gdje živi ali imam osjećaj da su mnogi Hrvate vidjeli samo nadrogirani kao baba u filmu Rane.
        Da Radovan Karadžić nije malo posjedio sa Matom Bobanom Srbi zapadno od Drine danas bi umjesto u Republici Srpskoj bili u tri pičke materine k’o martićevci.
        Koja debilna priča zašto Čović nije na nešto reagovao onako kako to neki srpski balvani očekuju.
        Nema okolnosti u životu pod kojima zvanična politika Republike Srpske treba ugroziti saradnju sa HDZ i Herceg Bosnom.
        Nema!
        A evo i dokaza.
        Kada je naš bivši gradonačelnik iz reda HDZ BiH Anto Domić otišao službenim vozilom BDBiH da dočeka dal Kordića po povratku iz Haga u Brčkom se digla velika frka zato što mu je nalog potpisao Esed Kadrić iz SDA.
        Srba tu nigdje u priči,pa se postavlja logično pitanje:
        – zašto nisu prekinuli saradnju?
        Pa nisu jer su na brčanskom području oni ratovali zajedno i te su veze neraskidive.
        Milorad Dodik je Republiku Srpsku unazadio zbog propuštene šanse na mnogim poljima, jedino nije zasrao sa Hrvatima.
        Svaki njegov potez danas je napadan bez obzira bio loš ili dobar zato je vrijeme da ode.
        Pobjedi li na još jednim izborima uz pomoć Siminog jarana Mlađenovića srpskoj se više neće moći pomoći.

  12. Млађане,

    у том грму лежи зец!

    Ја већ годинама кунем опозицију зато што морам сваке друге године запушити нос и гласати за СНСД.

    Проблем је што се указивањем на погубну погрешку коју Додик прави отклањањем од Запада и свађом са америчким амбасадором излажеш ризику да те и опозиција прогласи издајником, а та иста опозиција неће јасно да укаже на ту погубност него глуми неку русофилност, а удара на Додикове потезе који су добри као што је релаксиран однос са Хрватима.

    Па ко им неби јебо матер!?

  13. Ivan Lovrenović: Politika Bleiburga

    Bleiburg jest velika i važna hrvatska tema. Ali njezino političko ritualiziranje samo može dalje umrtvljivati ionako uspavane kritičke reflekse u tzv. kolektivnoj svijesti. Jeste li primijetili da ni u jednomu od svih onih nebrojenih načina obilježavanja te istinske narodne tragedije nitko nije postavio ono neumoljivo, ono neizbježno, ono logično pitanje – pitanje uzrokâ! Kako i zašto se dogodilo? Tko je i čime doveo te ljude na polje kod Bleiburga, tko je doveo do toga da se svi ti ljudi, taj „cvijet i snaga naroda“, nađe u takvoj strašnoj situaciji – bukvalno u redu za klanje! Dok su se njegovi „čelnici“ i „časnici“, njegovi „dužnosnici“ i „doglavnici“, na čelu s onim najvišim, tzv. „poglavnikom“, izvlačili sporednim, sigurnim putovima i stazama zajedno sa svojim zlatom, svojim obiteljima i svojim ljubavnicama kao posljednji bijednici i defraudanti.

    O kakvomu stanju duha i svijesti govori to da se o tomu ne govori? Da se nitko ne pita: k vragu, pa valjda je svemu tomu prethodila neka i nekakva politika, državna i nacionalna, i neki ljudi koji su je kreirali i vodili! Kakva je ta politika bila, kakvi su to ljudi bili, kako su do svega toga doveli – ne bi li bilo logično da to, a ne martirska retorika, budu temeljna pitanja, ako se žele istinske „pouke povijesti“, ako se istinski želi spriječiti ponavljanje tragedija.

    Dok se komemorira Bleiburg ‘45, tko još shvaća i osjeća da se sad i ovdje, pred našim očima, također kao rezultat neke i nečije državne i nacionalne politike, u Bosni dogodio i događa svojevrstan „bijeli Bleiburg“ – gotovo ispražnjena hrvatska Bosna! Zar doista preostaje samo čekati da prođe slijedećih pedeset godina, pa da sudionici tadašnje neke komemoracije ili simpozija ili mise zadušnice utvrde kako je to druga po redu najveća tragedija hrvatskoga naroda u dvadesetomu stoljeću. I: da se o subjektivnim uzrocima ni tada nitko ne imadne hrabrosti upitati.

    Pisao sam tih godina i o žestokoj lažljivoj propagandi kojom su u travnju Četrdesetpete endehazijski političari i novine zasipali pučanstvo:
    Bajale su se priče o obrambenim linijama, prvo Drinskoj pa onda Zvonimirovoj, i uz hitnu mobilizaciju nastojala provesti potpuna ustašizacija vojske, prevođenjem domobrana u ustaške uniforme i postrojbe. Stvaralo se “jedinstvo vojske i naroda”, a, kako će se koji dan kasnije pokazati, cilj je bio vrlo promućuran: poslužiti se i vojskom i narodom tek kao sredstvom za spašavanje svoje kože, svoje obitelji, prisvojenoga državnoga zlata; svoje privatne egzistencije…

    Taj živi štit, pod kojim bi Vrhovnik i Poglavnik što sigurnije mogao strugnuti i nestati u neku rupu na Zapadu, morao je biti što masovniji, a kaos što potpuniji. Vrhovnikova propaganda u tom smislu obasipala je vojsku i narod, ionako prestravljen nadiranjem Titovih “šumnjaka” i Rusa, ovakvim obećanjima: “Trebamo doći do angloameričkih postava, jer će doći između Nijemaca i Angloamerikanaca do separatnog mira pa ćemo u izvjesnim postrojbama voditi dalje rat protiv Rusa i mi ćemo se vratiti natrag.” U zagrebačkim građanskim kućama očevi i braća, odazivajući se u glupom, pseudodomoljubnom zanosu na mobilizaciju, opraštali su se od svojih obitelji sa smiješkom, potpuno uvjereni: eto nas natrag najdalje za tjedan-dva s Amerikancima i Englezima…

    Legenda o Bleiburgu, onako kako je u obiteljskom paralelnom svijetu i u emigraciji formirana za vrijeme postojanja Jugoslavije, govorila je o nevinom narodu (bez razlikovanja vojske i civila) kao dvostrukoj žrtvi: engleske izdaje, i partizanske egzekucije. Onaj kauzalno prvi i najvažniji, a moralno i politički najflagrantniji moment Pavelićeve osobne izdaje, i, pravo govoreći, izdajničkoga karaktera cijele njegove države i ideologije, koji je Hrvate poveo na Bleiburg već 1941. – legenda nije sadržavala.

    Nastojeći da mućkanjem u novoideološkoj retorti pomiješa i izravna jedne i druge, tuđmanizam također uskraćuje Hrvatima da ovo mračno mjesto vlastite historije kritički apsolviraju, i tako ih drži zarobljene u zamci toga nekrofilnoga, malograđanski nacionalističkoga stereotipa.

    __________

    Iz svih tih zapisa izdvajam ovdje još dva fragmenta iz 1999. godine:

    O stradanju hrvatskoga naroda na kraju Drugoga svjetskog rata, poznatom po imenu austrijskog gradića Bleiburg, o držanju i ulozi Katoličke crkve u NDH i u ratu, o položaju Crkve i naroda u danima poslije rata (u kontekstu suđenja Stepincu i progona svećenika), napisana je cijela jedna biblioteka tekstova i knjiga. Ni u jednoj od njih pak nisam našao niti jednu jedinu cjelovito istinitu riječ o onomu što me je uvijek najviše proganjalo: kakav je to zločinački deformiran mozak, koji 6. svibnja 1945. – pročitajte još jedanput taj datum! – mobilizira narod na masovni egzodus da njime kamuflira bježaniju svoju i svoje svojte, znajući sasvim precizno da nema nikakvoga spasa ni “aranžmana” za taj silni svijet? Zatim: kakav je to svijet, odnosno tko ga je mogao dovesti u takvo stanje, da grne u vlastitu propast? Te: kakva je intelektualna i, konačno, moralna kvaliteta one radionice i onih pojedinaca, koji su od te sramote i prijevare mogli fabricirati nacionalni mit, a od glavnoga protagonista tog ciničnog i šićardžijskog slanja na klaonicu – nacionalnoga junaka!

    Crkva, smještena i sama među neprijatelje i deklasirane ostatke prošlosti, skupila se je u gestu obrambenoga grča. Niti su joj prilike išle na ruku, niti se sama uspjela vinuti do toga, da superiornim proročko-moralnim stavom i djelovanjem ponudi svojoj pastvi istovremeno i očišćenje od endehaškoga zločina i duhovnu obranu od novoga “bezbožnog” režima. Tako je upućivanje u katarzu izostalo i s te strane. Sva mračna prtljaga Endehazije: gorljivo služenje nacizmu, masovni vjersko-etnički zločini (osobito krvavoga proljeća-ljeta 1941), konclogori, pa onda sram i bijeda poraza i odvođenje vojske i naroda na klaonicu u Bleiburg, potom komunističke hekatombe u ljeto 1945, a nakon toga, mukli šapat po budžacima naših kuća u kojemu smo razaznavali tajanstvena daleka imena zastrašujućega a tako čežnjivoga zvuka i primali prve, predškolske pouke iz transoceanske geografije: Argentina, Buenos Aires… – sve je to ostalo neosvijetljeno i nerazjašnjeno, kao mučni reziduum na dnu zatajenih obiteljskih i narodnih uspomena, a elementarni nalog glasio je, kao i uvijek: valja živjeti dalje. Pokazat će se, čak pedeset godina kasnije, kako su u životu naroda i pokoljenja opasne propuštene katarze.

    Nesto smrdi da bi na ovakav potez bio spreman i nas „entitetlija“…

  14. Симо не скрећи тему, тема овог текста је Додикова блискост са неоусташама. И на овој теми се отоме расправља. Ако желиш расправу о неким другим стварима ти слободно покрени неку другу тему и ја ћу сигурно и на њој коментарисати, али овдје је тема Додиково вишегодишње полтронисање Хрватима, па ако имаш шта рећи у његову обрану можеш то овдје учинити, а ако немаш онда завежи.

  15. Симо П. Ороз 23. маја 2018. у 09:50
    “Изједначавање усташког Блајбурга и Јасеновца у којем су управо усташе побиле скоро 800.000 Срба, Јевреја и Рома, застрашујуће је и понижавајуће за српски народ и за здрав разум сваког живог бића, огласио се ПДП, реагујући на Додикове ријечи.“

    Ја нисам примјетио да је било изједначавања.
    Чак је и нагласио да нема изједначавања:

    ““Čović je predstavnik hrvatskog naroda je li neko očekivao da on ne bude na tim mjestima i ja budem na mjestima gdje je stradao srpski narod i naravno da to NE IZJEDNJAČAVAMO ali to je stvar političkog refleksa”, tvrdi Dodik.

    Koji je ovaj Pero supak.Onda je i Harisov ispad o 200.ooo ubijenih muslimana politicki refleks.

    Znaci Srba je ubijeno u Jasenovcu oko 30 hilj(po tudzmanu)jer njegov ucenik ne dira u Republiku Srpsku pa ima pravo i srati po Blajburgu jer eto nas ne dira.I sprijecio je da se ponovi tuzba pa et nek i on izrazi svoj reflex.FUJ

    1. Убиједио си ме да је Човић усташа. Али проблем што ја сада мислим следеће:

      Ако је Човић усташа онда су сви Хрвати усташе.

      Слажеш ли се?

  16. Meno je nejasno šta je sporno u dobrim hrvatsko – srpskim političkim a ne tako dobrim političkim odnosima.
    Prije dva dana u Hrvatskoj je osvanuo grafit na kojem su napisali da će srbima jebati i djecu.
    Svaki normalan srbin zna a u normalne ubrajam još uvijek i Dodika (po pitanju politike prema hrvatima) da od njih možeš očekivati svašta ako si slab i zavisiš od njihove volje.
    I ono najbitnije hrvati u BIH znaju da će srbi kada god zatreba u nevolji uraditi više za njih nego što će oni ikada uraditi za nas.
    Suština je u tome da mi svojom politikom pravimo odnose koji će nam donijeti najmanje štete kako sada tako i u budućnosti.
    Realno gledajući nama bi više odgovarali dobri odnosi sa muslimanima ali su se oni pokazali kao veoma labilni i spremni ući čak i u rat iz čistog objesa za račun Hrvatske.
    Čović otišao u Blajburg i mi treba da iskopamo oči jedni drugima.
    Svaki dan se ponavljaju datumi nekome pobjede,nekome poraza,nekome zločina nad selom,nekome sjećanja,…
    neka svako obilježava onako kako i osjeća pa i Čović.

    Moralisti iz SDS su u Brčkom pokušali baš na ovom pitanju HDZ da seru pa su ekspresno izbačeni iz vlasti prošle sedmice.
    Jedna od rijetkih odluka SNSD koju vrijedi pozdraviti.

  17. Никада нисам рекао да су сви Хрвати усташе, нити су сви Хрвати усташе, нити су све усташе Хрвати, нажалост има и Срба.

  18. Што се Човића тиче он се налази на челу странке која је од Срба очистила цијелу једну државу и добар дио друге. С друге стране он се никада није дистанцирао ни од једног хрватског геноцида над Србима (а било их је више), насупрот томе кокетира са усташтвом.

    1. Змаје,

      немој да се извлачиш на флоскуларан начин. Ти гајиш имиџ политичког фајтера, а сада би гледе Човића и Хрвата мало какио, а мало пишкио.

      Од свих хрватских политичара у БиХ Човић једини има позитиван однос према РС.

      Дјела говоре.

      Који усташа би пропустио прилику коју је имао Човић по питању ревизије тужбе против Србије?

      Шта мислиш шта би било да су на његовом мјесту били Комшић, Кљујић или Славо Кукић који су познати антифашисти и борци против усташтва, а све чине да се проведу усташки циљеви, тј. затирање српке политичке воље западно од Дрине.

      Данас би Србија имала и тај камен везан око врата.
      Човић је тим гестом показао да је човјек од ријечи и да памти платформашко вријеме када је Додик одбио да уђе у власт на нивоу БиХ са усташким ХСП који није добио ни 5% хрватских гласова.

      Змају,

      Некад су сви Срби били људи који су знали цијенити овакве гестове, а данас имамо политичке комплексаше и будалетине типа Мехтића и Говедарице који Човића нападају јер, забога, Човић руши уставни поредак БиХ.

  19. Тешко вријеме, велики проблеми, али сваки проблем има рјешење.

    Све што желе добронамјерни, једноставно је остварити, све што хоће и раде душмани, једноставно је сјебати.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *