Дани(ј)ел Симић

Склонит из културе

Мислио сам раније да као умјетник некој култури припадаш или не. Онда сам дознао да постоје неки који имају моћи, властне да склањају људе из културе.

петак, април 6, 2018 / 13:37

Небојша Ристић ми се обратио „као водитељ и уредник емисије Аргумент више“, те замолио да дам пар изјава на тему културне политике. Емитовано можете погледати, а сублимирам исјечено:

Власти Српске су се након приватизације телекома и рафинерија, понашале као пијани лото милионер, разбацујући огромне паре на којекаве фестивале. Перући новац. Кад је пара нестало, организатори стално по медијима кукају и пријете како ће фестивал укинути, али опет их, наравно, одрже. Потребан је извјештај колика су тачно та вишегодишња улагања, а какви резултати? Данас видимо да су се ти фестивали, са идентичним програмима, могли направити и за десетоструко мање пара. Гдје је отишао вишак новца?

Будући да нећу бити у студију, намјерно нијесам поменуо ни једно име осим Антона Касиповића. Прије него што су гледаоци ишта и чули, водитељ крши члан 5. Кодекса и квалификује ме као „контроверзног критичара културне сцене“, те додаје „он има право, наравно, на то“.

Е, баш ти хвала

Тек прекјуче сам погледао. Има 46 прегледа на Ју тјубу. Пошто је ово била типска емисија, сачекуша, гдје се водитељ и гост уроте да пред јавношћу врше притисак на представника министарства (не би ли им ови одријешили кесу), не знам шта сам им онда ја ту требао? Сад ћете дјецо видјети српског писца како режи у кавезу, али не бојте се ништа! Дао је само изјаву, не може даље полемисати?

Важи.

Горан Дујаковић, по сопственим ријечима у хороскопу дупли директор, користи прилику мог одсуства у студију да лично квалификује, оцјењује и омаловажава, како се никад не би усудио да сам назочан. Без обзира што га нигдје лично нијесам поменуо, а што водитељ толерише. Гледаоци су, умјесто одговора на моја конкретна питања, добили малигно жвакорење једне увријеђене младе.

Промрсио је на почетку нешто о латиници и ту, наравно, стао. Да је могао шта поштено одговорити, учинио би то.

Није проблем што није одговорио ни на једно питање. Па ни оно како то може на било којем фестивалу, а код њега је то случај, да продуцент такмичарског филма сједи у жирију? То је до новинара. Мене забавља кад он износи своје мишљење о мојој „присутности у култури“, а искрено насмијава наступ гдје он заступа „културу“. А заправо себе.

Културни шеријат

Проблем је што је овај хиперпотрошач буџета умислио себи да је некакав Културкадија, као да иза њега постоји било какав ауторитет. Не пишем ово чисто да бих одговорио са закашњењем, већ због јавности, а посебно млађих умјетника. Оно заиста опасно за јавни простор и демократско друштво разумних људи, јесте његов закључак: Добро је да је далеко и склоњен од културе овај човјек!

Значи био сам у култури, па ме неко склонио?

Важи.

Не знам само, ко то поставља и склања у култури једног града и народа? Можда ме у сљедећој емисији осуде на каменовање или одсијецање главе? Двадесет поглавља о придруживању ЕУ преко леђа?

Колико сам и од када присутан, најбоље зна Културкадија из својих текстова у којим ме помиње. Знамо се још од покретања Жалосне свеске, првог стрип часописа у Бањој Луци и Српској.

Још и прије него је фестивал направит

Било је необично тада, о умјетности и култури причати са човјеком на прагу четрдесетих, а који дослиједно за глаголе примјењује творбени модел: направито, урадито, отворито, изгубито…

Не понекад. Стално.

Није више било ни смијешно за исправљати. Но, када смо преламали први број, морали смо га наћи (није било мобитела) и појаснити да кад већ хоће да пише енглески, треба зачас коректор у шаке и додати једно Л. Стрип му се зове The Roling Stones. Брука да тако иде историјско издање.

На то је овај горостас културног шеријата далековидо одвратио ријечима: – Боли ме курац! И завршио расправу о култури. Са мном, барем, трајно.

Касније, пошто ми нијесмо слушали Ролингстонсе, већ Рејџ и Бадикаунт, утврдисмо да се пјесма зове Honky Tonk Women. Не хонки-тонки, како је он опет написао латиницом на крају. У јеку Отаџбинског рата и он је све писао азбуком, па би ово био примјер некаквог пралатиничења.

Глас Несрпске

Културкадија Горан ме, такође, налијепио као човјека „не националних, већ националистичких ставова„. Нема везе што то није ничим поткријепио. То, од овог врсног познаваоца англосаксонске културе, који је изјавио да је „период министровања Антона Касиповића, златно доба културе Републике Српске“; мени дође као врхунска похвала.

Хвала ти, к’о брату.

За неког ко као четрдесетогодишњак уписује, и успјева завршити режију без јасне свијести да се негација одваја од глагола, те због лошег просјека прескаче звање асистента и одмах постаје доцент, па и ванредни професор Академије умјетности; квалификујући се при том да троши стотине хиљада марака из буџета Српске на фестивал, за који готово нико од грађана не зна ни да постоји, то свакако јесте било златно доба.

Али за јаране из Гласа. Не Српске.

Није он један такав на УБЛ, нити било шта од тога представљам као неки велики друштвени гријех. Тако ми живимо. А они баш лагодно. Потпуно ми је зато схватљиво да сваку критику поетике, културне политике или институције коју овакви људи воде, они схватају као лични напад. Па тако и узвраћају. Њим се ја нијесам бавио лично, што показује на чијој страни је култура дијалога.

И то је културни модел којем заиста не припадам. Ако је тако, онда нека сам и шовиниста. Бићу то с поносом.

Министарство, шта се може за ‘иљаду и по марака?

Замјерено ми је и да „показујем фрустрацију, а не стварно познавање проблема којим се бавим“. Знам да је за десет година харачења буџета кроз разноразне склепане и прескупе пројекте (рецимо књига ужасно лоших фотографија птица покојне Бардаче), кроз његове шаке прошло стотине хиљада марака свих грађана Српске. Искључиво на његову личну корист и корист оних који су га протежирали као покриће за извлачење тог новца. Са умјетношћу то никад није имало никакве везе.

Културкадији и сличнима је Српска дала све, што се никад ни надали нијесу да ће имати. Без ње би били што и прије. Чули смо и шта. Стварно је џукачки да јој се тако враћа.

Из свега до сада изреченог, а на тему излагања Културкадије Дујаковића о мени убогом и недостојном (23:40 у узводном видеу), јасно је да је његов критеријум „присутности у култури“ искључиво количина пара коју добијете из буџета. Ту нити сам му био конкуренција, нити сам икада имао такве претензије.

Кад мислим да је књига дозрела за објаву, ја узмем и објавим је. Не молим никога. Не пријетим по медијима како више нећу објавити ни једну књигу у Српској…

У вријеме кад је он био бруцош, на конкурсу за прву књигу добих астрономских 1.500 КМ. Издавач ми је одмах бесправно „одбио 17% ПДВ-а“, а остатак сам читав уложио у штампу. Моја збирка приповједака је, без и једне бушне паре додатних средстава Владе Српске, издата на крају у три издања и цјелокупној циркулацији од 22.050 примјерака. Да! И педесет примјерака.

Од тога је 70% продато, а по примјерак сам послао премијеру и ресорном министру, са све финансијским извјештајем о утрошеним средствима. Не бих сад на моје скорије пројекте. Ово је само илустрација шта се може за ‘иљаду и по марака.

Уколико Културкадија може наћи тиражнијег писца белетристике у историји Српске од мене, онда нека ме тај склони из културе.

Он никада, и ни по чему, ту неће имати надлежности.



3 КОМЕНТАРА

  1. Коначно да неко каже како стоје ствари са овим фејк умјетницима из Бајне Луке. Аплауз.

  2. Čitao sam dok nisam došao do prvog linka a na njemu piše elta HD.
    Kraj.
    Ako sam dobro skontao navukli su te na tanak led. Trebao si pisati prije, da sam i tada pročitao elta moj komentar bi bio isti. Predlažem frontalu da napravi intervju sa čovekom koga su na isti način podlo i prljavo za račun nečijeg sitnog interesa pitali pred kamerama da kaže nešto za elta.Hd.

  3. Svaka čast za ovaj tekst.

    Akademija dugo nije vidjela većeg analfabetu i mediokriteta od uvaženog „profesora“ Dujakovića. Pokrenuli su festival kad su u prvoj godini za PRVI festival dobili 200 hiljada budžetskog novca (današnja trećina republičkog granta za sve projekte kulture u RS)a pljuvanje je počelo čim je organizator trebao postati malo i menadžer a ne samo budžetski parazit. A o tome koliko je gospodin „nacionalno osviješćen“ ne treba trošiti riječi – jadna ova naša RS, na koga je sve pare bacila…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *