Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Чудне дражи, мале бијеле лажи

Нико од учесника данашње расправе у Приједору, поново није изнио ни један доказ да је Српска Република БиХ 1992. године „несрбима“ системски наредила сегрегацију ношењем „бијелих трака“.

среда, мај 30, 2018 / 23:01

Људима који од 2012. напрасно истичу тај мотив, то неће сметати да сутрадан, 31.05.2018. у средишту Поткозарја опет организују манифестацију по имену „Дан бијелих трака“.

Циљ ове нетачне тезе, јесте да се српски народ, који је по броју припадника највећа жртва нацистичко-усташког расизма и еугеничког приступа човјечанству, те најгорљивији борац против Трећег рајха у поробљеној Европи, огласи за насљедника такве идеологије и праксе. Просто згодно звучи приликом пласирања такве вијести ефбиховским и свјетским медијима. Нема везе што није истина.

Бијела тракавица

Ту намјеру је и отворено, баш паралелом са нацистима, данас јавно поновио уводничар Един Рамулић, а истрајавање на томе је крајње опасно.

Погубно. Увредљиво. Малигно. Ратнохушкачки. Недругарски. Нечовјечно. Неискрено.

Осим што изазива националну и вјерску мржњу (забрањено Уставом) гдје за њом нема ни разлога, ни потребе; истрајавање на недоказивим, па самим тим и лажним мотивима, изазваће сасвим супротан ефекат код српског становништва, које ће онда по аутоматизму и све остале податке које они износе, посматрати као априорно лажне. Урачунате да остваре политички циљ.

Можда се неком из иницијативе „Јер ме се тиче“ чини да је, у циљу остварења накане за коју се боре, „мала бијела лаж“ о системској сегрегацији становништва у јавном простору Града Приједора, подношљиво средство и разумљива бедастоћа; али ништа не може бити даље од истине.

То понављам већ годинама, али неком очигледно није искрено стало до утврђивања истине и помирења које сви, као, прижељкујемо.

Откуд ја тамо?

Многи ће се на прву изненадити шта ћу ја на скупу који организује Фридрих Еберт Шифтунг, Центар за младе Кварт и Фондација Икс; будући да баш и нијесам први избор оваквих организација. Најблаже речено.

Из неког несазнатљивог ми разлога, позвано је УГ Јадовно 1941. чији сам члан. Удружење је, опет, делегирало мене. Ко прати мој рад, а посебно на ову тему, може одмах замислити атмосферу у којој сам се нашао. Али, опет ме изненадило колико је била налик мом првом покушају да ми организатори дају доказ за исходиште имена своје манифестације. Без обзира што сам тамо био гост, а овдје званица.

Мој иступ данас и реакције на њега, уједно су и најпластичнији показ зашто се оваквим удругама и агендама може омаћи да ме угосте једном. Никада два пута.

Изузетак који потврђује правило

Они просто воле када сви причају исто. Уколико се држите једне једине супротстављене тезе, као ја да су „бијеле траке за несрбе“ лаж, покушаће прво да вас лично дисквалификују (колико си ти имао 1992. година?), затим да особе мог годишта позване истим послом, праве логорејно бесмислене психоанализе за понијети, а потом иде покушај увлачења у омиљено оруђе: Ти негираш злочин и не поштујеш жртве.

Након тога, када ништа не пали, иде „како те није срамота“ и класична вика.

Пошто постоји снимак мог излагања и покушаја да одговарам на ставове и квалификације публике, нека пробају утврдити само једно мјесто гдје сам негирао било који злочин. Стали смо на првој, додуше бијелој, али опет масној лажи.

И ту остали.

И овај пут драга…

И овај пут смо прошли без и једног доказа у смислу документа, наредбе, уредбе, фотографије, факсимила, тонског записа Радио Приједора, Српске телевизије, исјечка из Козарског вјесника…

И овај пут свједочења која су дата пред Хашким судом или Судом БиХ, а која казују да су чули позиве баш „несрпском становништву“, док је у историјској грађи забиљежена формулација „сви грађани лојални Српској Републици БиХ“; имају већу снагу и истинитост од контрасвједочења Срба (цивила и војника) који тврде да су и они на својим кућама, односно надлактицама и еполетама, истицали бијела знамења.

И овај пут ја требам да доказујем да није истина оно што они тврде да јесте, умјесто да они докажу сопствену увредљиву и недоказиву тврдњу.

И овај пут је публика малобројна. Састављена од брижљиво пробраних организатора, уводничара и модератора који слиједе.

И овај пут још сегрегиранији медији који прате догађај, острашћено и лично се обраћају мени. У томе су предњачили неки господин из Неовисне Републике Хрватске (откуд вама право да носите мајицу Јадовно) и на оваквим збивањима неизоставна Гордана Катана. Потоња се овај пут стигла и војно одредити да је на страни Армије БиХ, а да је ВРС та која је такозвана…

И овај пут сам прекидан, надвикиван и квазимодераторски ушуткиван. Ни више, ни мање, од стране Игора Дрвенџије, из преторијанске гарде Милорада Пуповца. Хрбина, којем сам био принуђен рећи да је модел послушног колаборационистичког Србина из Чича Томине колибе, док смо ми из Јадовна 1941, ето, најцрње непослушне чамуге.

Било је и неких разлика. Данас нијесам сасвим био у друштву истомишљеника. Али су били у премоћној већини. Умјесто термина „дискурс“, сада се користи „наратив“. И то је све.

Шта сам пробао рећи

Ратна збивања у Приједору, у смислу различитих „наратива“ Срба и Муслимана, не могу се гледати одвојено од осталих дешавања у БиХ. Након кијевско-мајданских пуцњева са зграде Холидеј ина у Сарајеву, а посебно након Добровољачке улице, беспредметно је причати да су полицајци и војници српске националности „насилно заузели иституције“.

Јесу! Али при том војнополитичком пучу није било жртава. Жртве су услиједиле након напада на Приједор из околних муслиманских енклава. Сви грађани Српске који су након тога убијени или пострадали искључиво зато што су били Муслимани, морају бити достојно ожаљени и помињани, као и да извршиоце и наредбодавце треба похапсити и осудити.

При истрајавању у овој мисији, мора се водити рачуна да и неко други има жртве које су страдале само јер су били то што јесу. Рецимо Срби. Не може се једнострано прокаживати локална власт у Приједору као неко ко забрањује скуп (намјерно увредљивог и лажног мотива), док у мултиетничком Сарајеву или Тузли, није могуће одржати комеморацију за на вјеру изашле и мучки убијене војнике у Добровољачкој и на Брчанској малти.

Због будућих нараштаја: Мало, само мало, у своје се двориште загледати

На спомен-плочама у поменута два ефбиховска града, на неколико мјеста се и даље налазе синтагме „српски злочинци“ и „српски фашисти“. Тога у Српској нема. Имају муслимански екстремисти.

Као што и сам Рамулић признаје да је плоча коју је иницијатива „Јер ме се тиче“ поставила у Сарајеву полупана и данас непостојећа, док она у Приједору и даље стоји.

Такође, на гробљу у општини Приједор пише да су „Бошњаци, добри муслимани, пострадали од повампиреног фашизма“?! Ту се не може пренебрегнути повијесна замјена теза по принципу „муко моја пређи на другога“, преузимање антифашистичких тековина и савршено уклапање у основну идеју измишљотине о „бијелим тракама“. Није то случајно.

Тога у Ефбиху на српским спомен-плочама нема. Нема их готово уопште. Као ни српских спомен-гробаља са црквеним, ратним или просто само (уставно одобреним) тробојним заставама. То би био скандал достојан контраскупа демобилисаних бораца. Срби из Сарајева су након Дејтона са покућством спаковали и своје мртве. Па их сахранили на Сокоцу. Сад видимо и зашто.

Иста ствар и у Хрватској. Спомен-плоча за 8.000 убијених од стране хрватских усташа на острву Пагу је три пута рушена, а Јадовно 1941 је два пута о свом трошку постављало онакву, латиничну, нетачну и братствојединствену, каква је први пут постављена 1974. године. Када сам то пробао рећи, погађате, прекинуо ме Пуповчев Хрбин Дрвенџија, чије присуство само по себи све говори.

Помирење кроз једнакоправност

Искључиво до нове заваде и неповјерења ће довести (и доводи!) стално и недослиједно, непропорционално нападно истрајавање на Омарској и Кератерму, што (као у данашњем случају) нештедимице финансирају владине организације из земаља НАТО. О Силосу у Тарчину или Челебићима код Коњица се шути и не траже се „различити наративи“. О финансирању из иностраних извора да не причамо…

Истицање некаквих налаза и пресуда Хашког естрадног суда или тзв. Суда БиХ, који оба контролишу странци из земаља НАТО које су бомбардовале Српску 1995. једнострано се укључујући у грађански рат, код Срба не да нема никаквог ефекта, већ производи супротан. Хиљадама пута сам јавно поновио да наша исламизирана браћа неће овдје живјети са тим странцима, већ са нама са којима су нас ти исти и завадили.

Одустајање од срачунато увредљивог „мотива бијелих трака“ који се не може ван разумне сумње доказати, био би први корак дијалогу о осмодневном рату у Приједору. Масовним гробницама које су пронађене, те узроцима сукоба и могућностима помирења. Видим то кроз неку врсту градске комисије састављене од истинских, а не лажних истомишљеника. Уколико је то тешко или немогуће, исто толико је немогуће и разумијевање и помирење.

Занима ли икога истина и стварност?

Рамулић, а и остали се вјероватно слажу, рекао је да су „овај пут погријешили“ мислећи на мој позив, али ми се „ипак“ захвалио на доласку. То што наредни позив од исте или сличне иницијативе готово сигурно неће никад доћи, ни Јадовну 1941, а поготово мени лично и Фронталу; најбоље ће показати стварну жељу за помирењем и дијалогом плаћаним са стране.

Помирење и истину никад неће утврдити истомишљеници. По страном плану, циљевима и помоћи.

Ипак, као ментална слика ми се највише урезао лик Елвиса Реџића, којем је отац убијен у тим смутним временима, те који још чека осуду ликвидатора. Његов говор је био најмање острашћен, како у сали, тако и за шанком на кафе-паузи. Чини ми се, или се бар надам, да је разумио шта сам хтио да поручим. Без злобе, без вријеђања, само са питањима на која се нема одговор. Надам се да га ово издвајање неће довести у непријатну ситуацију, у смислу „ко те хвали“.

Сутра ће медији из Сарајева и Загреба уживо извјештавати о догађају, што никад не чине у супротном случају. Чак и они „заједнички“. Продубљиваће паралелну стварност, дубећи само један, један те исти ров. Напуњен истим причама и људима. Возећи се размишљам о свему томе, па тек у Мишином Хану палим радио и аутоматски претраживач наилази баш на вијести РТРС. Након панегирика актуелним властима, иду музичке нумере. До повучене ручне, одслушао сам четири. Први ми је извођач непознат, али слиједе Дино Шаран, Јосипа Лисац и Џибони.

Сада сједим и пишем. Дуго. Пребацујем са ФТВ на ХРТ, али овај омјер и слијед српских извођача не налазим. Ни близу. Таква размјера ће бити и сутра у медијским извјештајима, а ми ћемо прексутра опет у Козарцу, Козлуку, Јањи, Сребреници, Вукосављу… остати да живимо једни са другима.

Има ли смисла да правимо подлогу за мржњу, због које ћемо се у будућности опет убијати за рачун неког туђина?

 

(хонорара предвиђеног за учешће сам се одрекао у корист УГ Јадовно 1941, Бања Лука)



31 КОМЕНТАРА

  1. „Има ли смисла да правимо подлогу за мржњу, због које ћемо се у будућности опет убијати за рачун неког туђина“?
    Prepoznajte tudjina:
    * Srđo Srdić: zubar, zapalio kuću i kafić „2M“ svome sinu koji je bio oženjen Bošnjakinjom;

    * Dr Mile Radetić: ginekolog, prvi predsjednik SDS Prijedor;

    * Dr Milomir Stakić: lekar, prvi predsjednik Srpske opštine Prijedor, sve naredbe svojih vođa sa Pala Karadžića, Mladića i iz Banja Luke Vukića, Kuprešanina i Brđanina revnosno izvršavao. Bio organizator osnivanja koncentracionih logora Omarska, Keraterm i Trnopolje u kojim je ubijeno oko 10.000 civila, organizator etničkog čiščenja, jedan od najodgovornijih za genocid u Prijedoru gdje je ubijeno oko 20.000 civila i brutalno silovano oko 5.000 žena i djevojaka, naredbodavac likvidacije svih prijedorskih liječnika – Jusufa Pašića, Zdenka Sikore, Osmana Mahmuljina, Eniza Begića, Rufada Suljanovića, Esada Sadikovića-eksperta UN;

    *Simo Mišković: predsjednik SDS, sledbenik velikosrpske ideje i njen revnosni izvrišitelj;

    *Simo Drljača: pravnik, načelnik srpske milicije, odgovoran za funkcionisanje koncentracionih logora smrti, za hapšenje, privođenje i odvođenje u logore, potpisnik svih spiskova i naredbi za smaknuća;

    * Slobodan Kuruzović: nastavnik, komandant logora Trnopolje, uz njegovu saglasnost izvršena su mnoga ubistva i silovanja u Trnopolju, obogatio se pljačkajući imovinu Bošnjaka i Hrvata;
    * Mile Mutić: nastavnik, direktor Informativnog centra u kome su bili Kozarski vjesnik i Radio Prijedor. Pretvorio Kozarski vjesnik u srpsko šovinističko glasilo, isticao se u fašističkoj propagandi pozivanja Srba da izvrše genocid nad Bošnjacima i Hrvatima;

    * Dragan Savanović: predsjednik Kluba poslanika SDS;

    * Slavko Budimir: komandant srpskog Sekreterijata za narodnu odbranu, potpisnik svih naredbi o iseljavanju Bošnjaka i Hrvata;

    * Milovan Dragić: ekonomista, organizator oduzimanja imovine od Bošnjaka I Hrvata;

    * Slobodan Balaban: inžinjer, naredio likvidaciju svih inžinjera i tehničara koji su radili u Rudniku željezne rude Ljubija; ubijeni su Ibrahim Paunović, Ilijaz Drobić, Mehmedalija Sarajlić, Ešref Crnkić, Mato Tadić i još oko 90 inžinjera i tehničara;

    * Dušan Kurnoga: ekonomista, za potrebe srpskih zločinaca opljačkao sve državne robne rezerve nafte i benzina;

    * Bogdan Delić: profesor, zadužen za likvidaciju profesora i nastavnika;

    * Vladimir Arsić: pukovnik, pogazio sve ženevske konvencije, prvi je naredio stavljanje četničkih obilježija na odore vojnika kojim je komandovao;

    * Radmilo Zeljaja: major, na ulazu u Kozarac postavio je tablu sa natpisom “Radmilovo” i tako gradu kojeg je srušio dao svoje ime. Komandovao operacijama etničkog čiščenja Prijedora, formirao koncentracione logore smrti i učestvovao u masovnoj likvidaciji logoraša, jedini je mogao potpisati nalog za oslobađanje iz logora;

    * Zoran Karlica: rezervni kapetan, učesnik etničkog čišćenja Prijedora;

    * Drago Tubin: rezervni poručnik, komandovao jedinicama koje su izvršile zločine u Kozarcu, Hambarinama, Čarakovu i Prijedoru, naredio masovno strijeljanje civila u Partizanskoj ulici i Lukovici kada je brutalno ubijeno 320 ljudi;

    * Savan Runjo: nastavnik ONO I DSZ , major, rukovodio kampom za obuku četničkih dobrovoljaca u Podgradcima, glavni vojni strateg četnika;

    * Željko Mejakić: komandant koncentracionog logora Omarska.

    * Duško Sikirica: komandant koncentracionog logora Keraterm;
    Vidi, stvarno nije bilo belih traka! Zadnja faza genocida je negiranje.

    1. “Dr Milomir Stakić: lekar, prvi predsjednik Srpske opštine Prijedor, sve naredbe svojih vođa sa Pala Karadžića, Mladića i iz Banja Luke Vukića, Kuprešanina i Brđanina revnosno izvršavao. Bio organizator osnivanja koncentracionih logora Omarska, Keraterm i Trnopolje u kojim je ubijeno oko 10.000 civila, organizator etničkog čiščenja, jedan od najodgovornijih za genocid u Prijedoru gdje je ubijeno oko 20.000 civila i brutalno silovano oko 5.000 žena i djevojaka,“

      Велиш 20.000 цивила у Приједору!?
      Шта је циљ овог преувеличавања. Постоје тачни поаци и нема потребе да се лаже осим ако се има неки крајњи циљ који остварен лажима не може бити частан.

      “Najveći broj Bošnjaka stradao je u općini Prijedor 3 689, od čega su 3 515 civili“
      “Također, u općini Prijedor je stradalo najviše Srba, njih 933, od čega su 78 civili“

      http://www.prometej.ba/clanak/drustvo-i-znanost/pojedinacan-popis-broja-ratnih-zrtava-u-svim-opcinama-bih-997

    2. срам те било лажљивче Zeiss!
      реци гдје ти је био дидо , ал да не лажеш! је ли клао у јасеновцу, смраду?
      лаж „бијеле траке“ је исто као кад би хитлерови нацисти рекли да су јевреји заправо њих означавали.
      лажете стално, измишљате сребреницу, привиђа вам се 200 хиљада силованих муслиманки, а исто раде ваша браћа шиптари.
      и опет не постижете циљ, иако вам леђа чувају амери и енглези. зато сте бијесни и раздражљиви па све више упадате у замкуи сопствених лажи! џаба вам флоренс артман, џаба и она проститутка џенкинс, џаба милијарде спискане у лобирање неће вам успјети!!!

  2. DaniJele, laŽove! Imamo orginalni snimak na kojem se naredjuje nošenje bjelih traka i obilježavanje kuća bjelim zastavama (čaršafima)! Imamo nekih 35-40000 još uvijek živih svjedoka i imamo 30 Haških presuda i 21 presudu domaćih i regionalnih sudova! Takodje, u ratu od 1941.-1945. nisu samo pravoslavni ginuli i branili slobodu, hiljade dokaza da su se protiv nacizma borili svi! Protiv Vlaškog samo prozvanog srpskog fašizma ‘91.-‘95. samo Bošnjaci i pokoji Katolik! Vi ste narod kopile jer toliko lažete i falsifikujete da to samo kopilad mogu raditi!

  3. Јес’то ти Џасмине?
    Шта те толико наједило. Ако имаш оригинални снимак што га не објавиш?

    Није било давно када сам овдје линковао попис погинулих паризана приједорског краја.

    Не могу се тачно сјетити да ли је било 0,46% или 0.64% муслимана.

  4. Овакве реакције балинчади су најбољи доказ да их је газда Дане погодио у мету, што би се на полупедерском језику рекло – ућеро им.

    Нема везе што је Симић написао следеће:
    “Истицање некаквих налаза и пресуда Хашког естрадног суда или тзв. Суда БиХ, који оба контролишу странци из земаља НАТО које су бомбардовале Српску 1995. једнострано се укључујући у грађански рат, код Срба не да нема никаквог ефекта, већ производи супротан. Хиљадама пута сам јавно поновио да наша исламизирана браћа неће овдје живјети са тим странцима, већ са нама са којима су нас ти исти и завадили.“

    1. Pogodili ste vi sebe sami…izidji iz te rupe pa poslusaj malo kako vas tretiraju ne samo u EU vec i u Srbiji i regionu…oblaceni ste za vjeke vjekova..vi i Tuci ste osudjeni u 212 vjeku za GENOCID..bruko jedna..pa vas se i Srbija odreknu otkrivajuci iztinu da ste od 19 stoljeca PROGLASENI Srbima Bosanskim…a svoju Domovinu ste iskasapili i komsije pa sad u strahu zivite cekajuci da se nesto desi…iseljavanje je lijek..majmune genocidni

      1. Аууууу, јеси зајебат!

        Пусти оригинални снимак, ако га имаш и ријеши проблем?

      2. @seraphim makedonac, gospodine, toliko ste zacarani i opcinjeni ideologijom koju vam godinama proklamuju,da niste u stanju da vidite stvarno stanje u pogledu jednog naroda, s kojim u navodima zelite da zivite, narod koji ima, mimo vasih krugova vrlo dobru reputaciju sto se tice sporta, nauke, i obicne fakultetske diplome i poslova s njom u cijelom svijetu,..gospodine prosirite krug prijatelja, nisu samo bosnjaci svijet, i vjerujem da i vi mozete naci prijatelja u drugacijem

  5. Gospodine Simicu imam samo jedno pitanje. Koja bi vlast u RS ili Federaciji a narocito opcinska vec godinama dopustila da se OBILJEZAVAJU DANI BIJELIH TRAKA ako to nije istina.Gosp. Marko Pavic takve stvari nebi dozvolio, jer je i sam ucesnik svega toga da nije istina. Drugo razne udruge poginulih boraca sa gosp. Karlicom su prvu godinu pokusale ignorirati ali su odustali zato sto je istina. Dokazi pa molim te bili ti ih drzo i prikazivao javno ako te neko za to optuzuje, pa je tako mnogo dokaza unisteno na vrijeme od strane Kozarskog , radio Prijedora i RTRS . Isto tako ovde se iznose netacni podaci o broju poginulih i ne slazem se da se ista preuvelicava, pa tako isto o broju poginulih boraca RS. Treba samo reci gdje su ti borci poginuli a vecina ih je jos poginula prije rata u BiH n RATSTIMA U HRVATSTKOJ ODNOSNO U VUKOVARU,I SLAVONIJI.

  6. jana 1. јуна 2018. у 03:49

    narod koji ima, mimo vasih krugova vrlo dobru reputaciju sto se tice sporta, nauke, i obicne fakultetske diplome i poslova s njom u cijelom svijetu,..gospodine

    ИЗ СРБИЈЕ У СРПСКУ СТИЖЕ ХИЉАДУ ЛАЖНИХ ДИПЛОМА ГОДИШЊЕ
    Свака диплома се може провјерити,кажу у просвјетној инспекцији поводом писања медија да из Србије у РС сваке године оде барем 1.000 лажних или сумњивих диплома. “Свако ко жели да провјери вјеродостојност и валидност дипломе било које образовне установе у Србији, може да се обрати Министарству просвјете, науке и технолошког развоја”, рекао је Велимир Тмушић Републички […]

    Agresija diplomama iz Srbije.

  7. Јасмине,

    баш ме интересује шта би било кад би капетан Лазаревић био рецимо предсједник владе Српске?

    Да ли би ме ви бошњаци испоштовали, односно, да ли би на мој приједлог било договора да се ништа не форсира што доноси подјеле,да се ради на тоталној хуманизацији друштва, толеранцији међу народима и грађанима, те да се приступи смртно озбиљној причи о ПРВОЈ ПРАВОЈ ПОСЛЕРАТНОЈ ОБНОВИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, што би наравно предложила моја влада?

    Да ли би Јасмине прихватио ти и сви други бошњаци Лазаревића као доказаног хуманисту и часног човјека који је читав живот штитио и бранио нејач, посебно доказаујући своју част и муда спашавајући муслиманске цивиле у рату?

    Да ли би Јасмине на мој приједлог, све зарад будућности, могли да једни другим искрено опростимо, да никад не заборавимо, али да се бавимо очувањем и развојем Републике Српске и Федерације, односно очувањем и развојем дејтонске БиХ?

    Другим ријечима, да ли би уопште могао мој српски народ могао вјеровати бошњачком народу у наредним годинама и деценијама, ако би доказано хумани и часни Лазаревић био први код Срба Републике Српске, а наставила се после јесењих избора ова по све у БиХ лоша, али нажалост, убједљиво већинска прича бошњачког народа, прича која траје од доласка Алије и његових фундаметалиста на чело муслимана?

    Поздрав

  8. Na 22. sjednici Narodne skupštine RS‑a, održanoj u Zvorniku 22. i 23. novembra 1992. godine, poslanik Srđo Srdić, prijedorski zubar i jedan od ključnih saradnika Radovana Karadžića i njegovih saučesnika u genocidu u Prijedoru, kazao je: “Nismo pitali ni vas, ni gospodina Karadžića, ni gospodina Krajišnika šta smo trebali da uradimo u Prijedoru, jedina zelena opština u Bosanskoj krajini bio je Prijedor, da smo slušali vas, mi bismo danas bili zeleni, mi bismo bili Krupa, a Prijedor ne bi bio Prijedor. Mi smo njih srdili i spakovali tvrdim pakovanjem tamo gdje im je mjesto!” Tvrdo pakovanje o kojem je pričao Srdić bila je Tomašica, najveća masovna grobnica u Evropi nakon Drugog svjetskog rata.

    Covjek sve posteno rekao.Nisu voljeli zeleno i tacka.Dzaba sad sve pranje i umivanje.I to je to

  9. Џасмине,

    не петљај мене у то коло.

    Ја сам само реаговао на лаж о 20.000 цивила. Свако онај ко увеличава број убијених је исти монструм као и онај који их умањује. Фукари мало 3-4 хиљаде па подиже на 20 хиљада.

    Друга моја реакција је била на тврдњу оног исламофашисте да посједује оригинални тонски снимак. Чиме сам га увриједио ако сам тражио да га објави па да ријешимо дилему је ли било бијелих трака или није?

    Имао сам и реакцију на његову, ничим изазвану тврдњу, да су се у претпрошлом рату сви борили против фашизма, а у овом само Бошњаци.
    Скоро сам на Фронталу објавио списак погинулих партизана. неке приједорске бригаде. Муслимани на том списку нису могли догурати ни до једног процента.

    1. Скоро сам на Фронталу објавио списак погинулих партизана. неке приједорске бригаде. Муслимани на том списку нису могли догурати ни до једног процента.

      Pa sta?Mozda su svi poginuli na Blajburgu?

      Nas predsjednik smatra da je to politicki reflex i cak podrzava obiljezavanja,a ti odmah skocio da ga podrzis.

      Vidis das je moderno biti U. Pa eto i ti si cetnik a dicis se partizanima.

      Bjez ba ne dipr.Nadzi sebi kakvog krezubog baliju pa sa njim to raspravi.Ili one sto po Blajburgu govore o ubistvu srpske djece….al sta ces to je politicki reflex.

  10. Kakve li ironije, do juce fasisticke sluge a danas veliki antifasisti, a onda opet skole nazivaju po fasistickim saradnicima (mustafa buzuladzic i slicni).
    Napali su grad 30. maja. Napad odbijen. Zatim 31. maja im upucen zahtjev da predaju oruzje a oni ubiju jos 3 policajca. I sta je sledece moglo da se desi? Ispade da su Srbi ciljano lovili i ubijali bosnjacku djecu.
    Dobro su prosli sta su Srbima spremali, neko drugi bi im napravio 100 puta gore.

    1. Napali su grad 30. maja. Napad odbijen. Zatim 31. maja im upucen zahtjev da predaju oruzje a oni ubiju jos 3 policajca. I sta je sledece moglo da se desi? Ispade da su Srbi ciljano lovili i ubijali bosnjacku djecu.

      Kozarac 30 maja vec bio popaljen a ljudi po sumama i logorima, a ti bi kretao od tog datuma.
      Procitaj dogadzaje mjesecima prije na opstini Prijedor.
      Ovako ti text smrdi kao iz usta kad ne peres zube danima.Kad si zadnji put oprao zube?

      Da ti pomognem ,procitaj ovo pa se javi.

      http://www.icty.org/x/cases/stakic/tjug/bcs/030731_summary_bcs.pdf

  11. Red je da na ovu temu pomenemo i njega:(sopstveno svjedocenje)

    Tadić ne spori da je uoči rata i u ratu svim srcem bio na strani svoga naroda. Bio je član rukovodstva prijedorskog SDS, odbornik SO Prijedor, predsednik Mesne zajednice u Kozarcu i saobraćajni milicioner. Pomagao je Srbima da se samoorganizuju i odbrane svoja nacionalna i građanska prava. Ali nije hteo da gleda kroz prste onim sunarodnicima koji su ratni metež koristili za lično bogaćenje. Kao odbornik SO Prijedor javno je ukaziovao na kriminalno ponašanje pojedinaca i pljačku društvene i privatne imovine.
    – Onda su mi rekli da držim jezik za zubima – kaže Tadić. – Nisam ih poslušao. I stigla je odmazda. Organizovali su je neki ljudi iz Kriznog štaba u Prijedoru, pre svih dvojica policijskih čelnika Dušan Janković i Simo Drljača. U dva navrata slali su me na front. Bio sam na koridoru u Posavini. Zadatak moje jedinice je bio da održava tu jedinu vezu između RS i Srbije. Bili smo u rovu. Smene su trajale dve-tri sedmice. Ako se izuzmu dva noćna puškaranja, drugih borbi nije bilo. U međuvremenu moju ženu i decu izbacili su iz stana u Prijedoru. Tu smo živeli pošto je naša kuća u Kozarcu stradala.
    Nemajući kud – Tadić porodicu šalje najpre u Beograd, a potom, kod brata u Minhen.

    Mučki napad

    A zatim se dogodilo nešto što je prelomilo moj život – kaže Tadić. – Saznao sam da su opštinski oligarsi pripremili moju likvidaciju. Dušan Janković je dao nalog jednom inspektoru policije da me ubije. Pošto je ovaj to odbio, zadatak je poveren nekom rezervisti iz Kladuše. Zvali su ga Rapa. On je pokušao da me likvidira na benzinskoj pumpi u Kozarcu. Uperio je pušku u mene i rekao: “E, sad si moj!” Udarcem leve ruke odgurnuo sam cev i metak me je promašio. Taj Rapa bio je uhapšen ali je odmah pušten. Kasnije je priznao: “Plan je bio da ja Duška Tadića likvidiram, zatim da se on uz najviše počasti sahrani u Kozarcu i da se to ubistvo prikaže kao zlodelo Muslimana. Cilj je bio da mrtav Tadić bude strašilo za Muslimane kako oni, zbog osvete, ne bi smeli da se vraćaju u Kozarac.”
    Nekoliko dana kasnije i Tadića su strpali u zatvor. Onda su mu rekli da mora opet na ratište. Od vojnog policajca, koji ga je sprovodio, saznao je da mu je pripremljena klopka. Umesto na front, Tadić će se tog dana vratiti u Prijedor, uzeti lična dokumenta, otputovati u Banjaluku, a odatle u Beograd. Posle nekoliko meseci naći će se u Minhenu kod brata gde su ga čekali žena i ćerka. U Nemačku je otputovao sa članovima karate reprezentacije Jugoslavije.
    Posle nekoliko meseci boravka u Minhenu, Tadića je uhapsila nemačka policija koja će ga zatim isporučiti Haškom tribunalu.
    Dok je bio iza rešetaka Tadić je vodio dnevnik iz koga će “Novosti” objaviti najinteresantnije delove.

    Srbin predsjednik mjesne zajednice koja je 99,9 posto naseljena Bosnjacima,al hajde neka.Ali ovo saobracajni policajac…E ovo je bas…u rezervi?Mi znamo koga je i kako on „saobracao“.
    KO ga sretne nek upita:Kako su te komsije uhvatile u pokusaju palenja (jedine) crkve u Kozarcu?

    Ili,ko i zasto ga je htjeo ubiti?

  12. Detalj:

    Dušan Janković je dao nalog jednom inspektoru policije da me ubije. Pošto je ovaj to odbio, zadatak je poveren nekom rezervisti iz Kladuše. Zvali su ga Rapa. On je pokušao da me likvidira na benzinskoj pumpi u Kozarcu. Uperio je pušku u mene i rekao: “E, sad si moj!” Udarcem leve ruke odgurnuo sam cev i metak me je promašio. Taj Rapa bio je uhapšen ali je odmah pušten. Kasnije je priznao: “Plan je bio da ja Duška Tadića likvidiram, zatim da se on uz najviše počasti sahrani u Kozarcu i da se to ubistvo prikaže kao zlodelo Muslimana. Cilj je bio da mrtav Tadić bude strašilo za Muslimane kako oni, zbog osvete, ne bi smeli da se vraćaju u Kozarac.”

    posebno je interesantan.

  13. Јасмине,

    не сјећам се шта си ми писао, али то није ни битно, фино сам те питао као некога ко се представља овдје да је за толеранцију, да ли би ти одговарао доказани хуманиста Лазаревић као предсједник владе Републике Српске, или ти чак ни ја не одговарам, јер Боже сачувај да се српском народу деси неко паметан, све са смислом за организацију, образом и мудима?

  14. апостроф 5. јуна 2018. у 14:15
    Лазаревић као предсједник владе Републике Српске, или ти чак ни ја не одговарам, јер Боже сачувај да се српском народу деси неко паметан, све са смислом за организацију, образом и мудима?

    Naravno da ne odgovaras,cuj s mudima.Da si ono „drugo“,mozda.

  15. Јасмине,

    ево прочитао сам твоје коментаре и не видим ни једно конкретно питање, напротив.

    Ја сам тебе конкретно питао и навео разлоге зашто питам?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *