Дани(ј)ел Симић

♥ ♥ ♥ ХАГ ♥ ♥ ♥

Желим да изразим своје посвемашње задовољство ослобађајућом пресудом за фискални рачун Готовине и Чермака.

недеља, новембар 18, 2012 / 12:00

Ко год се озлоједио, насикирао и разљутио оваквом одлуком, треба озбиљно да се забрине. Љутња би значила да је тај неко сматрао како у Хагу заиста станује некаква правда. Такав појединац је насјео на читаву ту лажну конструкцију, да је направљен како би се распетљало клупко злочина, да би се остварило помирење.

Сад би неко морао бити глуп да то јавно каже.

Хвала им, али заиста им хвала што су укинули ту једну малу и биједну пресудицу, историјски анонимним људима, чија је једина сврха била да привремено замлаћује Србе како тај суд има и трунку непристрасности. И стварно им хвала на томе!

Хвала им у име нараштаја који долазе. Да то нијесу урадили, да су потврдили тактичку квази-осуду овој двојици голуждраваца, испало би како су имали намјеру да суде ни по бабу ни по ујацима, теткама, дедама, шурњајама, снајама, директивама сила Запада…

Самокољ

Овако, будућност неће пружити ни најмању прилику, чак ни најпохлепнијим и најбешчаснијим НВО-Србима, да на било који начин пресуде тих моралних наказа, по чијем обличју су и створени, узимају као нешто смислено. Још мање да их употребљавају у политичком или историјском контексту. Контексту, који треба правдати насиље над нама и још нас привољевати на исто.

Док ми не пристанемо на безакоње – нема ништа од тог весеља!

Трудим се у овим тренуцима да, као онај који је од првог дана покушавао да у медијски простор пошаље јасну поруку каква је то спрдња од суда, не јењам у напору да поновим крајње општепознате ми чињенице. Мени је то као да објашњавам да земља није равна плоча.

Данашњим клинцима уопште није.

Писао сам раније и о Слоби, и о Шешељу, и о Ратку. Нажалост, многи то тада нијесу чули или видјели, јер је било немјерљиво теже причати. На граници са немогућим, јер су вас проглашавали за шовинистисте, фашисте, болеснике, убице, перверзњаке, мрачњаке… Само зато што сте се усудили рећи да лажу и да изврћу истину. Да је тај суд шупаљ и не држи воду. Да је ту како би оправдао праве господаре рата и њихове злочиначке потезе, сваљивањем на једну страну у сукобу. Ону, коју они нијесу подржавали.

Нијесу нас могли потпуно ушуткати, али су нас и те како могли заглушити. Пуно су пара имали. Имају их и данас. Ни данас не зову на семинаре, дружења и унапређења демократије, од којих се многи антифашисти опште праксе и антиратни профитери селективног памћења, окућише и обогатише.

И боље је што не зову. Тако знамо ко су они, а ко смо ми.

Најгоре би сад било пјевати рефрен по имену „уз издвојено мишљење судија Покар и Агијус“, јер ми са тим судом немамо и не требамо да имамо ништа. Лажан је и црвљив од почетка до краја. И без резултата 3:2, то ничему не вриједи.

Легије и елегије

Послали су из Неовисне Републике Хрватске, обзиром на ланац команде и стварну одговорност, профил личности типа Милорада Улемека Легије. Штемер. Извођач радова. Готовина, да није постао херој геноцида и етничког чишћења, свеједно би лежао у затвору из разлога због којих је и отишао у француску Легију странаца.

Са друге стране, Срби су у Шевенингенске лагуме прихарачили сав војни и политички врх. Предсједнике, начелнике генералштаба, премијере. Озбиљне људе. Но, Готовина је таман одлежао колико би и за пљачке банака по западној Европи.

Караџићева странка, била је посљедња национална партија формирана у СР БиХ, док Срби у Хрватској нијесу ни основали партију и изашли на изборе. И поред тога, неки се усуђују тврдити да смо планирали деценијама раније да разбијемо Југославију и нападнемо остале народе, без обзира што једино код Срба и данас вјерују и зазивају СФРЈ.

На крају, треба ипак рећи да има нешто добро у томе ако сте се насикирали. То може значити да сте се коначно пробудили из анестезије коју су вам кроз наш тзв. невладин сектор и тзв. медије убризгали деведесетих прошлог и десетих година овог вијека. Сад се можете запитати зашто, док вас засипају баладама о мултиетничности, на хрватским телевизијама није било српске приче, музике, филма, плеса… ничега.

Мртва стража

Можда се можете запитати зашто данас пишете писмом оних људи који су нас покушали истријебити? Зашто иначе слушате преко медија људе који сада шуте или увијају причу о неправди? Поставите себи питање што пишете латиницом и што никад нијесте отишли на Јадовно или у Јасеновац? Због чега заборављамо оне који су у посљедњем рату покушали да их спријече да понове оно што су урадили у логорима смрти? Ако их не можемо извадити из тамница, зашто их не отргнемо од заборава у нашим душама?

Пробајте да запамтите овај осјећај који имате сада, јер ово нам је међу посљедњим приликама да схватите како преговора више нема. Не зато што сам ја против договора, већ зато што они то неће.

Хвала свим ошљарима и фуњавцима из Хага на овој пресуди, као браћи рођеној. Отворили су нам очи више него што су наше власти, опозиције и интелектуалне елите у стању. Корумпирани, уцијењени, послушни и ишамарани.

Сада само немојте поново заспати.

Сан на стражи је исто што и смрт.



0 КОМЕНТАРА

  1. Samo cu reci..bravo..pogotovo za recenicu;

    “Хвала свим ошљарима и фуњавцима из Хага на овој пресуди, као браћи рођеној. Отворили су нам очи више него што су наше власти, опозиције и интелектуалне елите у стању. “

    Nadam se da ce papagajski “eu-ropci“konacno izvuci neku pouku iz svega ovoga.

  2. Koga to slavi Hrvatska

    ANTE GOTOVINA – BIOGRAFIJA

    15. listopada 1955. – Rođen na otoku Pašmanu
    1971. – Sa 16 godina napušta Hrvatsku i tadašnju Jugoslaviju na brodu kao slijepi putnik
    1972. – S nepunih 18 godina priključuje se Legiji stranaca
    1974. do 1981. – Sudjeluje u vojnim operacijama Legije stranaca u Džibutiju, Čadu, Obali Bjelokosti i Kongu
    1981. – S prijateljem iz Legije stranaca Dominiquom Erulinom sudjeluje u pljački dragulja jednog bračnoga para u Parizu. Traži ga francuska policija pred kojom s Erulinom bježi u Ženevu. Iz Ženeve odlaze u Italiju, a potom opet u Afriku
    1982. do 1984. – Instruktor Legije stranaca na području Kolumbije i Gvatemale
    1984. – Dolazi u Francusku gdje ga uhićuje policija. Na Porotnom sudu u Parizu počinje proces zbog krađe nakita
    1986. – Porotni sud ga proglašava krivim. U izdržavanje kazne ubrojeno je i vrijeme provedeno u pritvoru
    1988. – Nakon odsluženja kazne odlazi opet u Latinsku Ameriku i kao vojni instruktor radi u Paragvaju
    1991. – Naziva prijatelja Dominiqua Erulina koji mu posuđuje 7000 dolara i leti za Hrvatsku u svibnju 1991. Kao vojnik u 1. brigadi ZNG-a, popularnim »Tigrovima«, bori se na zapadno-slavonskom ratištu, a kod Novske je ranjen
    1992. – Odlazi u Hercegovinu i postaje zapovjednik snaga Hrvatskoga vijeća obrane za područje Livna
    1993. – Postaje zapovjednik Operativne zone Split HV-a, priprema i provodi akciju »Maslenica« u oslobađanju zadarskoga zaleđa
    1994. do 1995. – Planira i priprema završnu operaciju HV-a »Oluja« i u međuvremenu predvodi oslobađanje Livanjskoga polja, Glamoča, Livna u operacijama »Zima-94«, »Skok-1«, »Skok-2« i »Ljeto-95« kako bi se kasnije lakše zauzeo Knin
    1995. – Provodi akciju »Oluja« u južnom dijelu Hrvatske te s Armijom BiH sudjeluje u oslobađanju Mrkonjić Grada, Jajca, Drvara u operacijama »Maestral« i »Južni potez«
    1995. – Odlukom predsjednika Franje Tuđmana postaje glavni inspektor HV-a
    1998. – Haaško tužiteljstvo dvaput traži obavijesni razgovor, ali se ni na jedan nije odazvao
    2000. – Zbog potpisivanja pisma generala HV-a o odnosu vlasti prema Domovinskom ratu, umirovljen je odlukom Vrhovnog zapovjednika Oružanih snaga Stjepana Mesića
    21. svibnja 2001. – Haag diže tajnu optužnicu
    8. lipnja 2001. – Optužnica je javno potvrđena. Izdan je nalog za uhićenje zbog kaznenoga djela zločina protiv čovječnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, kažnjivih po Ženevskim konvencijama iz 1949. i Statutu Međunarodnoga kaznenog suda
    8. srpnja 2001. – Hrvatska vlada uputila optužnicu protiv umirovljenoga generala Gotovine na izvršenje, što MUP nije mogao učiniti (niti uručiti optužnicu). General im više nije bio dostupan, jer se nalazio u bijegu koji traje i danas.
    Za to vrijeme nagađalo se da se general Gotovina skrivao u Kanadi, na otočiću Visovcu iznad Šibenika, samostanu Masna Luka na Kupresu, samostanu Šćit kod Rame, u Zagrebu i Švicarskoj…
    ANTE,ANTE.SVI SMO ZA TE!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

    Post je objavljen 12.06.2005. u 19:07 sati.

  3. Мислим да је Данијел погодио у главу. Ма колико нам тешко падала ова пресуда је напокон отворила очи свима и након ње више нико неће постављати питање праведности Трибунала. Маске су пале, бар за оне којима то до сада није било јасно. Нико више не може спасити углед Трибунала.Задњи апологети Хага ће да ућуте. Слажем се да се отвара нова страница и да су еуорофили у још већој мањини. Помирење објесите мачку о реп.

  4. http://www.24sata.info/vijesti/dogadjaji/122454-Lekcija-dostojanstva-Veselin-Sljivancanin-cestitao-Gotovini-Markacu-oslobadjanju.html
    Nikad ne komentarisem sudske presude pa necu ni sada, ali legitimitet suda su dali i srbi svojom saradnjom i izrucivanjem optuzenih.O ugledu suda se da raspravljati ali sa argumentima.Cinjenica je da su zlocini pocinjeni ,da su civili stradali i za to neko u Hrvatskoj mora odgovarati,ako to nisu generali.Zna se koje bio odgovoran za uspostavu vlasti poslijne oluje(osim Tudjmana i Suska koji su najodgovorniji)ali taj covjek slobodno seta Hrvatskom i samo jednokm je prozvan i to ne od srba vec od hrvata za ucesce u zlocinima.Dijelim misljenje Sljivancanina…Ali postavlja se pitanje,koje ce me vjerovatno proglasiti mizdajnikom i sl. a to je Gdje je bila vojska SRK kad us kolone izbjeglice krenule ua RS.Valjda je sveta duznost bila stiti narod a ne oruzje i sebe.Prva kolona iz RSK je bila vojna kolona u Zaluzanima, na zalost, a oni su to koji si izgubili rat sa Tudjmanom.Narod je izgubio sve ostalo…

  5. Rat je bio velika nesreća za ljude, pa tek onda za Srbe, Hrvate i Muslimane…
    Osudili smo sve one koji su nas kako tako čuvali u ratu, dozvolili smo istinskim zločincima u našim redovima da ih prodaju za sitne pare, dozvolili im da dođu na vlast i da prodaju naše generale, da utamniče mnoge poštene i časne ljude koji su pušku nosili zato što su morali, a ne zato što su to htjeli.
    Dozvolili smo da Republikom Srpskom vladaju oni koji je nisu stvarali, dozvolili smo da se u naše ime izvinjavaju oni koji nisu krivi, dozvolili smo sebi da ćutke posmatramo nepravdu.
    I nek su ih oslobodili kad imaju narod koji ih voli, narod koji ih poštuje, narod koji je duboko svjestan da nije bilo hrvatskih generala da danas ne bi bilo ni Hrvatske.

  6. Nisam pročitao jednom ovom Simićevo pisanje – pročitah ga 3 puta. Totalni je ovo promašaj.

    Ne konta Simić u kakvom svijetu živimo. Živimo u svijetu u kome je istina ono što je korisno a korist se izražava profitom. Istina se danas kupuje. Možda je tako odvajkad.

    I da, ostaće zabilježeno u istorijskim čitankama da su Srbi u Hrvatskoj samo „pobunjenici“ koji su legalno i legitimno zbrisani sa lica zemlje. Ako nastavimo ko do sada, nećemo imati ni status Indijanaca ili Aboridžina… u istorijskim čitankama pobuna krajiških Srba biće nešto kao južnoamerička kokain gerila.

    Simić nam je ponudio da nastavimo po starom. Da igramo neku svoju igru, bez obzira na to što tu igru više neko ne igra… niko, baš niko.

    Zaboravlja da je taj sitni kriminalac Gotovina, isprašio po turu naše ljudine, naše super ozbiljne obrazovane generale. To je jedino što se pika. Gotovina je pobjednik a generali će ostati upamćeni kao levati koje je Gotovina izdominir’o!

    Ajd što nismo skontali kako se pobjeđuje u ratu, nego ne kontamo ni kako se to radi u miru…

  7. Од ријечи до ријечи одличан текст! Болно реалан! Само ме је страх да ни ова „пресуда“ многима неће отворити очи- као што нису ни досадашње Хашке фарсе и ослобађања злочинаца. Мој Данијеле..што би рекао стари народ- мртав не прди- а ова нација је одавно мртва..

    Такође, потписујем ово што је Магнатера написао(ла) изнад. Једини искрен (из муда) коментар пресуде је у ових неколико дана дао Шљиванчанин- и, сигуран сам, да ће га због тога владајућа српска квазиелита разапети медијски у следећих пар дана..

  8. „Мени је то као да објашњавам да земља није равна плоча.„

    чуј није, него шта је? то опет неке теорије завјере…?

    😛

  9. Већ сам у првом коментару на вијест о ослобађајућој пресуди написао да је очекивана. Поново се потрвђује да је овдје народ „кратке памети“ и да заборавља да је исто реаговао на ослобађање орића и Харадинаја. Очекујеш правду од ратног непријатеља!? Трагикомично.

    У више наврата сам помињао Андићево једноставно, али поучно дјело „Аска и вук“, посебно у контексту „игре“ Биљане Плавшић. Једноставно је за схватити, али Србима не вриједи ни Андрић ни Андрићград. Не извлаче поуке ни о вјечитој мржњи у Босни нити о погубности игранке да се задовоље „бјелосвјетски вукови“.
    Биљана Плавшић је све издала, испоручила, и завршила у „Хашком лонцу.“ Милошевић је ове крајишке Србе издао, па је играо с џелатима, они га представљали 1995. године као највећег миротворца, а онда га 1999. бомбардовали и отпреми у Хаг и вјероватно убили.

    Милорад Додик игра у колу с више дјевојака (Америка, Њемачка, Русија, Хрватска), али и са три момка (Израел, Ватикан и Лагумџија), покушава да купи пријатеље НИРС-ом, ријеком Дрином,… видјећемо какав ће њему бити крај.

  10. Јахач, левати остају левати…

    Текст је изванредан и било ко од сада ко каже за Хаг било шта позитивно потпуно је депласиран.

  11. Баш онако како је. А кључан је управо закључак на крају.

    Очекивано јесте. Неке, који су можда некада и помислили да би њихова суђења могла ипак имати смисла, ово ће сигурно разувјерити.
    Али, што се тиче НВО… Све се то прогута – Орићи, Готовине, Харадинаји – сваког чуда три дана доста, ваља се вратити на домаћи задатак. Рећи ће они можда да то није фер, али не сумњам да ће акценат бити на томе како то ипак не значи да нисмо требали предати своје „злочинце“. Они су их ионако осудили прије Хага.
    Него, сад смо ту гдје смо, глупост нам је скочила на нос, па би се можда коначно требали позабавити питањем мртве страже.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *