ЗМИЈЕ У АВИОНУ (SNAKES ON A PLANE)

Ајкуле на трактору, свиње у тенку, нојеви у спејс шатлу… Змије су у 90% случајева РНС (рачунарски направљена слика), тако да је ово све прилично Плејстејшн 2. Што се на крају и потврђује, обзиром да чамуга из обезбјеђења микрофобичног репера; успјева да спусти авион, само јер је сате проводио за игрицом. Жалосно програмско остварење, у […]

четвртак, фебруар 23, 2012 / 17:44

Ајкуле на трактору, свиње у тенку, нојеви у спејс шатлу…

Змије су у 90% случајева РНС (рачунарски направљена слика), тако да је ово све прилично Плејстејшн 2. Што се на крају и потврђује, обзиром да чамуга из обезбјеђења микрофобичног репера; успјева да спусти авион, само јер је сате проводио за игрицом.

Жалосно програмско остварење, у којем никада неће умријети дјеца; али ће без остатка страдати двоје младих који се жваље у јавности, дувају џоинт и крешу се у летећем заходу. Наравно, прије тога је мушки искључио противпожарни аларм. Ту је и бескрупулозни бизнисмен, који пизди што је пребачен у другу класу, односно он баца чиваву удаву да не би удав појео њега. Но, то се наравно деси, јер та врста неморалности мора бити кажњена у оваквом филму.

Страдају и пилоти, а посебно онај који је био некултуран према стјуардесама, са својим непрестаним сексуалним алузијама. Ту је и гомила анонимуса који остају без главе, али једина која страда као позитивац, јесте матора стјуардеса, која је спасила бебу, добивши ујед у леђа.

Све то херпатологисање кроз протестантски морал, масло је косооког негативца, који је на Хавајима убио државног тужиоца. Све је то видио млади, лијепи и адреналину склон сурфер; који је био на својој редовној вожњи мотором. Видио је касапљење бејзболком, па су га нашли у стану. – Ради оно што ти кажем, и преживјећеш. То је прва реченица коју му је рекао Семјуел Л. Џексон, и од тада се непрестано истрајава на његовој аури зајебаног и одлучног типа. Рођеног вође, какав се јавља само у америчким филмовима.

Дакле, треба превести свједока са Хаваја у Лос Анђелес; па они то чине комерцијалним летом, пошто су прво пустили мали државни да заварају траг. Недовољно бјеше, па су им терет напаковали темпираним сандуком пуним неамеричких змија отровница. Оне дјелују као Осми путник, а сценаристи то правдају феромонима, којима су напрскани хавајски цвјетни вијенци.

Ето, то је то.

Све остало, о томе како два клинца путују сама, љубазним и храбрим стјуардесама, кикбоксерима, те Парис-Хилтон-глупачицама које знају испасти и паметне и добре; те љубавним паралелама и слично; немам намјеру писати. Постоји много бољих начина да се сруши авион, и сигурнијих да пандркне свједок.

Једино што ми се допало, и било релативно поучно, јесте да се стави маслиново уље у уста, а онда га се и прогута, прије него се исисава змијски отров.

 

(Редитељи: Дејвид Р. Елис, Лекс Хелеби; Писци: Џон Хефернан, Себастијан Гутијерез, Дејвид Далесандро, Џон Хефернан)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *