Војислав Савић

Злочини лакомисленог човјека

Паметан човјек има хиљаду жеља, а лакомислен, само једну. Или пет, шест, али то је то.

уторак, јануар 19, 2016 / 08:35

Паметан човјек има хиљаду жеља, а лакомислен, само једну. Или пет, шест, али то је то.

Лакомислен човјек нема времена да мисли, њему се стално некуд жури и стално би да нешто мијења и крпи, да нешто поправља и раставља, да руши и ломи па опет саставља. Нема он ни Бога ни бога ни свеца, за Њега постоји само Он и Његова самобитност, и Његови ставови и мишљења, до којих Он толико држи као да су какви реликти стари еонима, а не продукт интелектуалног онанисања над полуинформацијама.

Лакомислен човјек би да мијења лошу власт, без да претходно промисли шта долази за њом, ко ће да је замијени и има ли кога да је одмијени. Довешће он недостојнике и разне битанге и даће им бисаге у руке, само ако је на тренутак осјетио да би се од те Промјене могао како овајдити. Он ће, опет, са истим таквим жаром клети се у лошу власт ако му удијели какав ситан шићар, иако ће посљедице њеног владања осјећати не само његови сународници (за које Лакомислењак, ако ћемо искрено, и не мари много), него и његова дјеца и унуци, и његова даља покољења.

Међутим, није Лакомислени тако затворен, је ли, може он пронаћи и пријатеље који нису припадници његовог народа, иако се поштено ни са комшијом рођеним у улици није могао договорити. Али не, наћи ће он пријатеља и преко океана ако треба, само ако му може помоћи да Он постане неко и нешто, да се Он нешто пита, а не неки тамо које је његов тупави народ одабрао. Са друге стране, зна Он бити и затворен, често клаустрофобичан, неповјерљив, неко хоће Њега да уништи, уротио се Универзум, курва стара, да њега затре и науди му. Чудан је тај Лакомислењак, иде из крајности у крајност, као пијанац грли се са бандерама са обје стране улице. Чуј мене свијета, улице!

Лакомислени воли међународну политику. Експерт је за то. Иако не зна ко му је предсједник мјесне заједнице. Али нека, прати он све те прочишћене информације из осме руке са ратишта на далеком, блиском и западном истоку.

Посебан дар нашег Лакомислењака је и цинизам, јесте да је јефтин, провидан и приземан, али је цинизам. Кад је џаба и без основа, и сирће је слатко. Све оно што он никада није могао нити ће икада моћи, све и да живи 1000 година, а други са лакоћом обојеном крвавим знојем остварују, он ће зачинити својим циничним коментарима и курсаџијским хумором, не би ли их како приближио своме блату. И нађу се ти циници, па си међусобно милују главе, сердар-војводишу и хвалишу, да је човјека просто срамота што постоји крај таквих јуначина.

Куд Он прође, ту више сунце не сија и трава не расте, нико се не смије, а сви се подсмјехују. Црни олујни облак иде за њим, са муњама спремним да простријеле свакога ко промишља и копа дубље, ко преиспитује и себе и друге, јер Лакомислени за то нема времена, а не жели да га било ко у његовом неимању времена омета. Неимање времена је квинтесенција његовог постојања.

И на крају, кад га спусте Доле, он ће им се и одатле подсмијехнути, јер их је опет превеслао. Ех, да је барем ТО на вријеме схватио…



9 КОМЕНТАРА

  1. Можда мој коефицијент интелегенције не може разумјети поруку аутора, али разумио сам да су предмет критике они који би да нешто мијењају, да руше оно што им се не свиђа па опет састављају, а да то раде брзоплето, тј. непромишљено, лакомислено. Да мало боље размисле, схватили би да је све супер, да је Бог = држава, а ударом на Бога руше државу. То су незнабошци. Нису блиски ни свецима из божје орбите. Баратају полуинформацијама, јер се усуде да вјерују својим очима, па онда се усуде да дигну и глас, тј. интелектуално онанишу. Срам их било! Ти безобразници би и да мијењају лошу власт, а да је не питају за позадину девијантног понашања. Може бити да им неко држи нож под грлом да му прослиједе оно што опљачкају од сиротиње?! Највећи је гријех лакомисленика што ће сутра довести још веће битанге и дати ом бисаге. О, зар постоје веће битанге? Тај лакомисленик не може да схвати да му је најпаметније да буде талац гангстера, јер ко зна шта сутра носи. Ме дирај! Добро је да не пуцају у нас.
    Али, постоји механизам его одбране – поништење, који аутор потеже да се Власи не досјете, па лакомисленог ставља и на другу страну, на дно прехрамбеног ланца. Можда мој коефицијент интелегенције не може разумјети поруку аутора, али разумио сам да су предмет критике они који би да нешто мијењају, да руше оно што им се не свиђа па опет састављају, а да то раде брзоплето, тј. непромишљено, лакомислено. Да мало боље размисле, схватили би да је све супер, да је Бог = држава, а ударом на Бога руше државу. То су незнабошци. Нису блиски ни свецима из божје орбите. Баратају полуинформацијама, јер се усуде да вјерују својим очима, па онда се усуде да дигну и глас, тј. интелектуално онанишу. Срам их било! Ти безобразници би и да мијењају лошу власт, а да је не питају за позадину девијантног понашања. Може бити да им неко држи нож под грлом да му прослиједе оно што опљачкају од сиротиње?! Највећи је гријех лакомисленика што ће сутра довести још веће битанге и дати ом бисаге. О, зар постоје веће битанге? Тај лакомисленик не може да схвати да му је најпаметније да буде талац гангстера, јер ко зна шта сутра носи. Ме дирај! Добро је да не пуцају у нас.
    Али, постоји механизам его одбране – поништење, који аутор потеже да се Власи не досјете, па лакомисленог ставља и на другу страну, на дно прехрамбеног џанца. Како год окренеш, несрећник је шићарџија. О, да ли људи гријеше ако друге цијене по себи, па им набаце етикету? Ето, тај лакомислењак се не сјети да је најкраћи пут до напојнице упад у пркно вождово, већ иде около преко критике власти и подржке оним горима који су миљама удаљени од народног буђелара, па је чак спреман и на пакт с Абориџинима, како би срушио народну срећу, народни избор, и дошао до свог дијела лешине. Он само размишља о плијену, никако о будућности своје дјеце. страну, на дно прехрамбеног ланца. Како год окренеш, несрећник је шићарџија. О, да ли људи гријеше ако друге цијене по себи, па им набаце етикету? Ето, тај лакомислењак се не сјети да је најкраћи пут до напојнице упад у пркно вождово, већ иде около преко критике власти и подржке оним горима који су миљама удаљени од народног буђелара, па је чак спреман и на пакт с Абориџинима, како би срушио народну срећу, народни избор, и дошао до свог дијела лешине. Он само размишља о плијену, никако о будућности своје дјеце. Тај несрећник је толико завидан дошколованом месару и наставници енглеског како они све знају и с лакоћом крвавог зноја успјешно се боре с тенденције и изазови, јер он фактички то ни за хиљаду ходина неће моћи.

  2. Усуде се чак и да се удружују, па се хвале међусобно како ни Ћеранић, Козомара и Каргановић не би хвалили Бога. Још се усуде потписати, дрзници, а несу јунаци ао интернет плаћеници с дна прехрамбеног ланца у служби власти. Какав безобразлук?! Куд такви прођу трава више не расте, а куд банда која отима од сиротиње и жива од опљачланих за живот дјеце прође, ту ничу љубичице, лијепа ката и царево око. Црни су то облаци и доносе такву штету народу, срушише све што радилице из власти лакоћом крвавог зноја створе. И још се безбожник смије Богу у порцуланске зубе. Пих!

    Толико о критици критике. Један је Дакић!

  3. @Симо П. Ороз

    Друже Рајко, човјек помаже твом шефу, а ти га одмах прозиваш да је педер.

    Већ написах да људи гријеше када друге цијене по себи, али ти опет своју хомосексуалну парафилију пројектујеш на друге. Злонамјерно, јер знаш да преферирам женски пол.

  4. Nije mi jasno kako jedan ovakav clanak uspjeste etiketirati stranackim etiketama? Covjek je na veoma jednostavan nacin opisao nas psiholoski profil. Nema to veze ni sa lijevim, ni sa desnim, to smo mi, zato i jesmo tu gdje jesmo. Nisam siguran, zbog toga sto jesmo, ni da zasluzujemo bolje. Sjajan tekst, samo bih umjesto lakomislen upotrijebio izraz teskomislen. Preporucujem vam da pazljivo iscitate sve komentare na svim clancima, pa onda pazljivo procitajte ovaj clanak, pa sve to ponovite. Vidjecete da je tekst sjajan. Bravo Vojislave

  5. Daaaaaa, bigerPodvorniče , u pravu si! Sjajna tekstčina!
    Kakvo stranačko etiketiranje?

    Sjajajna , maestralna , posluhOda njegovom visočanstvu i veličanstvu kralju od ajneserirepublike SataruSamNaoštrioMamicuVamUustaJb.

  6. ….“Међутим, није Лакомислени тако затворен, је ли, може он пронаћи и пријатеље који нису припадници његовог народа, иако се поштено ни са комшијом рођеним у улици није могао договорити. Али не, наћи ће он пријатеља и преко океана ако треба, само ако му може помоћи да Он постане неко и нешто, да се Он нешто пита, а не неки тамо које је његов тупави народ одабрао“….
    ———————————–

    Ма ово је стари текст! Цопи- Пасте
    Ово је писано и било актуелно још у вријеме избацивања председника Поплашена на улицу, сечења воде, струје му.
    :-oB-)

    1. Ako je to bilo aktuelno i u vrijeme izbacivanja predsjednika Poplasena na ulicu, onda bi se sigurno moglo dovesti u vezu sa jednim tekstom – engleskog reportera i urednika za međunarodne odnose televizijske stanice „Skaj Njuz“ Tima Maršala u svojoj knjizi „Igra senki – Petooktobarska smena vlasti u Srbiji“. Vidi tekst Tomislava Kresovića objavljen na sajtu vidovdan.org, a prenio ga je i intermagazin.rs:

      https://www.intermagazin.rs/srpski-politicari-na-stranim-platnim-spiskovima-evo-kako-je-zapad-placao-srpske-politicare/

      SRPSKI POLITIČARI NA stranim platnim spiskovima! EVO KAKO JE ZAPAD PLAĆAO SRPSKE POLITIČARE!

      28 aprila 2017

      Zapad pre svega SAD i Velika Britanija kao i Nemačka preko svojih tajnih službi ali i Soroš fondacije ispleo je mreže uticaja u Srbiji još sredinom devedsetih godina preko političkih partija i NVO. Srbija je bila “eksperiment” političkog prevrata “meke moći” mešavine uticaja stranih tajnih službi, diplomatije, medija i NVO.

      Preko ove mreže na stotine ličnosti političkog života su “kupljene” ucenjene i zavrbovane. Engleski reporter i urednik za međunarodne odnose televizijske stanice „Skaj Njuz“ Tim Maršal u svojoj knjizi „Igra senki – Petooktobarska smena vlasti u Srbiji“ piše da su Amerika, Britanija i Nemačka potrošile više od 60 miliona dolara na finansiranje srpske opozicije i rušenje režima Miloševića.

      Po iskazu Tim Maršala u seoskoj kafani u Laktašima, u Republici Srpskoj, održan je 4. oktobra 2000. godine sastanak britanskih obaveštajaca, službenika CIA i predstavnika VOJ-a, a Britanci su kao telohranitelje vodili i ekipu specijalaca SAS. Na tom poslednjem sastanku trebalo je doneti konačne odluke o onome šta će se dešavati sledećeg dana. Ljudi iz vojne obaveštajne službe su jasno rekli: „Čak i ako Milošević pozove vojsku da izađe na ulice, Vrhovna komanda neće poslušati”- rekao je u jednom od retkih intervjua o ovoj knjizi Tim Maršal za “Skaj njuz”.

      Ove tvrdnje iznosi i Američka agencija za međunarodni razvoj (NED), koja je objavila da je 2000. oko 25 miliona dolara Amerika uplatila za rušenje Miloševića, a nekoliko stotina hiljada je dato direktno „Otporu“ Za rušenje bivšeg predsednika SRJ i lidera SPS Slobodana Miloševića, Amerika je dala preko 25 miliona dolara, dok su zajedno SAD, Velika Britanija i Nemačka u tu svrhu izdvojile preko 60 miliona „zelenih novčanica“.

      U plan rušenja Miloševića bili su uključeni specijalci CIA, SAS i mnogi drugi obaveštajci. Rušenje Miloševića dugo je planirano, a u Briselu je bilo predlagano čak i ubistvo predsednika SRJ. Tim Maršal tvrdi da je Amerika dala ogromne sume novca za rušenje Slobodana Miloševića, pa je tako, prema njegovim rečima, samo 2000. godine u Srbiju ušlo preko 25 miliona dolara.

      Laktaši su poslovno i političko mesto delovanja Milorada Dodika koji je bio predsednik vlade RS, a sada je predsednik RS što znači da je bio do detalja upoznat oko političkog prevrata u Srbiji i da je i on kao i Milo Đukanović deo zapadne obaveštajne mreže.

      Realno cena rušenja Slobodana Miloševića kao Predsednika SRJ pored sumnjivih izbora 24 septembra košta više od 100 miliona dolara. Taj novac podeljen je liderima DOS-a, organizaciji “Otpor” sindikalnim organizacijama, uticajnim NVO ali i jednom broju ljudi u vrhu vlasti Slobodana Miloševića, pre svega onih iz SPS na važnim funkcijama i institucija, ali i jednom broju pripadnika tajnih službi pre svega RDB kao i KOS-a i nekima iz generalštaba VJ. Procena je da je novac podeljen na oko 50-tak adresa.

      Koliko koštaju vlasti u Srbiji nakon oktobra 2000. godine?

      Nakon pada s vlasti Slobodana Miloševića kreće se u drugu fazu “kupovine“ političara na vlasti u Srbijim pre svega onih u strukturama vlade Srbje, vladinih agencija i naročito za poslove privatizacije kompanija poput “Sartrida” i DIN, i DIV (Duvanske industije Niš i Duvanske industirije Vranje) i svih narednih privatizacija koje je obavila vlada Srbije do 2012. godine.

      Najveće kupovine i podmićivanja sa stranim partnerima imale su strukture G 17 plus, DS i DSS. Procena je da je na desetine milijardi evra donacija i pomoći Zapada prema Srbiji nestalo ili je prebačeno na tajne račune “of šor kompanija”. Ko je te pare prebacivao, uzeo i ko ima račune ostaje misterija.

      Procena je da je najviše mešatarskih poslova u Srbiji sa stranim partnerima uradila mreža oko Mlađena Dinkića, Božidara Đelića, prof Miroljuba Labusa, ministara Bubala, Vlahovića i ostalih. Postoje indicije da su “oprane” ili nestale značajne pare u vezi kupovne velikog voznog parka MUP-a preko strane firme ”Pežo” i medijskih pisanja oko ugradnje pojedinih odgovornih u MUP-u i vladi Srbije do 2004 godine.

      Novac može da se “pere” i preko kupovine ili prodaje oružja i vojne opreme kroz kompanije koje funkcionišu preko SDPR. Koruptivni poslovi u vrhovima vlasti pre svega u vladi Srbije kao i u vladama drugih država u Evropi nisu nepoznanica, ali se postavlja pitanje zataškanosti takvih radnji.

      Postoje indicije da je bilo izvesnih finansiske “alhemije” i prilikom gradnje koridora E-10 od 2004 sve do danas. Prodaja NIS-.a Ruskim partnerima imala je svoju “proviziju” kao i u slučaju “Mobtela” Norveškoj Kompanii “Telenor”. Veliki je broj stranih savetnika i konsultanata koji su u statusu “ekonomskih ubica” koji diktiraju najniže cene kupovine strateških kompanija u Srbiji. Ako je politička oligarhija koja je došla na vlast 2000. godine bila “potkupljena” i ucenjena, i to je uticalo na raspodaju resursa u Srbiji, onda ostaje sumnja da se to radi i od 2012. godine do danas nešto obazrivo ali da je izvesno da traje..

      Ulazak destine stranih firmi u Srbiju sa obezbeđenjih po 10.000 evra po radnom mestu od novca poreskih obveznika i iz budžeta Srbije otvara pitanje mogućih koruptivnih poslova i umešanosti državnih struktura u preraspodelu dela uloženog novca. Novac može preko stranih kompanija i da se “pere” i da se prikazuje preko “trećih lica” koji se prikazuju kao investitori.

      Čudno je da je “mag” finansija u Srbiji Mlađen Dinkić vezan u poslove Arapskih emirata ali i da je i u UO ruske privatne banke “Zberbanka”, kao što je svojevremeno bio povodom prodaje Mobtela povezan sa ruskom “Veksim bankom”. Dinkić ima značajn uticaj i danas u bankarskom sektoru u Srbije i kod velikih investicija poput “Beograd na vodi”. Tu nešto nije reagularno. Premijer Vučić koji je svojevremeno obećavao zatvorsku odoru Dinkiću, sada mu se odaju poverujuči poslovi za državu i vladu Srbije i aboliran je svih optužbi oko Kiparskih para ili korupcije oko Štedionice.

      Bitni ljudi DS i G17 plus iz perioda vlade dr Zorana Đinđića i kasnije su u strukturama moći SNS. Bitne informacije oko Kiparskih para imala je Borka Vučić, ali je ona pod sumnjivim okolnostima stradala u saobraćajnoj nesereći. Intersantno je da vlade SPS-SNS nisu istražile nestanak milijardi evra i dolara dobijenih od stranih donacija od 2000. godine ili Kiparskih para iznetih u vreme vlasti Slobodana Miloševića. Novac je iznošen džakovima preko Aerodoma Surčin i “poštari” su bili poverljivi ljudi RDB i Slobodana Miloševića.

      Sve u svemu ljudi na vlasti se pretvaraju da su “čisti” dok se ne dokaže suprotno, a sve se radi da se to ne dokaže jer su i strani interesi mešani. Svedoci smo pada ili zatvorskih kazni ministara u Grčkoj i drugim državama EU zbog koruptivnih radnji i uzimanja provizija za kupovinu oružja, podmornica ili drugih transakcija.Srbija funkcioniše kao da je sve “med i mleko”. Sve će to biti dok mleko ne zagori odnosno dok ne “prekipi”.

      (Tomislav Kresović, Vidovdan)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *