Живот на Марсу је некад постојао

Изгледа да је живот на Марсу стварно постојао – ново истраживање показује да је “црвена планета” некад била богата угљен-диоксидом, што иде у прилог тези да је на Марсу било живота. Распрострањене наслаге карбонатних стијена покопане су неколико километара испод површине, тврде научници. Мале количине овог минерала откривене су на Марсу раније. Ако их је […]

понедељак, октобар 11, 2010 / 20:49

Изгледа да је живот на Марсу стварно постојао – ново истраживање показује да је “црвена планета” некад била богата угљен-диоксидом, што иде у прилог тези да је на Марсу било живота.

Распрострањене наслаге карбонатних стијена покопане су неколико километара испод површине, тврде научници. Мале количине овог минерала откривене су на Марсу раније.

Ако их је било у изобиљу – то значи да су стакленички плинови могли помоћи да Марс буде много влажније и топлије мјесто прије стотина милиона година. Астрономи су користили сателитске податке за геолошке анализе кратера "Лејтон" који се налази у близини огромног вулкана "Сyртис Мајор" на Марсу.

Тако су открили велике наслаге минерала око шест километара испод коре, који су били изложени утицају метеора. Тим истраживача вјерује да представљају древне седименте које је касније закопао вулкански материјал избачен током ерупције из "Сyртис Мајора".

Минерали су вјероватно дошли из карбонатима богате воде, која је била у контакту са стијенама, што је истраживаче довело до увјерења да је Марс некад био топлији него што се мислило.

Истраживачи напомињу да је површина Марса сад хладна, сува, кисела и негостољубива за живот. Слични услови могли су трајати милијардама година, што упућује на то да је најбоље мјесто за потрагу "усељивог окружења" – испод површине.

"Доказ `настањивих услова` на дубини јесте присутност атмосферског метана, који може настати путем хидротермичких процеса у кори у присутности угљен-диоксида. Посматрање хидратизованог минерала ископаног из дијела кратера сугерише да су древни хидротермални системи могли постојати испод површине, али до сада ништа није повезивано са карбонатним минералима и окружењем богатом угљичним диоксидом", наводе истраживачи.

Претходно откривање карбонатних минерала који би могли бити повезани са древномм околином богатом ЦО2 било је ријетко. Густа атмосфера са угљен-диоксидом значила би одређени ефекет стакленика на Марсу.

Атмосфера је сада врло танка па је плин могао испарити или у контакту са водом постати присутан у камену. Карбонат је такође доказ да је вода била хемијски неутрална, што значи да је било могућности за живот на раном Марсу.

"Наше откриће може објаснити поријекло других карбоната на Марсу, а истовремено значи да би будућа истраживања овдје требала бити приоритет", додали су истраживачи, а преноси "Дејли мејл".



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *