Жељко Свитлица: Издајници Републике Српске

Од када више нема власт у Сарајеву, СНСД се понаша као размажено дебело дијете, којем је неко отео обећан слаткиш. При том, дијете је покварено и прождрљиво – као у лошим америчким филмовима – и спремно на малене злоће против раје која неће да се игра с њим. Стоји са стране и баца камење. Цмиздри гдје […]

среда, мај 4, 2016 / 13:21

Од када више нема власт у Сарајеву, СНСД се понаша као размажено дебело дијете, којем је неко отео обећан слаткиш.

При том, дијете је покварено и прождрљиво – као у лошим америчким филмовима – и спремно на малене злоће против раје која неће да се игра с њим. Стоји са стране и баца камење. Цмиздри гдје год стигне.

А да има гдје – има. И то се чује надалеко, преко Београда, Додиковог мегафона и Федералних медија, осињих гнијезда, која једва чекају обећања о референдуму у Републици Српској.

(Сузе наше они не виде)

Од тада па све до сада, најмањи фаул, најмања грешка у корацима, користи се за малтене прекид утакмице и галаму. Опозицији се, омаловажавањем, приписује већу снагу него што је она стварно има. Циљ је надувати је као балон-страшило, како би се имало гдје испаљивати фразе и оптужбе. Власт и нема стварних противника, ако разматрамо оно што се види на површини, држи полуге власти, располаже медијима и средствима.

Паника влада очигледно због ствари унутра, а не споља.

Мектићизам

Многа надања у СЗП почивала су на ничим оправданом предвиђању како ће, чим засједну у канцеларије СИПЕ, езедесовци извршити инвазију на Бакинце и околину, те у истом комбију Додика и све његове, познате и непознате, тајкуне и кумове, стрпати у сарајевски, ваљда, затвор.

Oбећање да ће Суд БиХ похапсити главне политичаре-криминалце, звучи исто као гласнине за вријеме рата, да ће нам стићи руско оружје. Паметно је било тада рећи, да се можемо поуздати само у оно што имамо у рукама и у своје руке. А то је данас полиција и правосуђе Републике Српске.

Ако желите смијенити Додика, он се мора побиједити у Републици Српској. Међутим, он је сам прекршио та правила и пустио духа стране интервенције из боце.

Опозиција је освајајући позиције у Сарајеву изгубила оштрицу (више се вјерује гладним револуционарима него преплаћеним) и помогла СНСД-у, спустивши гард за неселективну паљбу са РТРС-а, који је наш Јавни Информер.

Стабилност

Замислите – за власт Република Српска политички виси о концу, тј. о Додиковој кравати, а економски, ако их питате, стоји сасвим добро. Како то да економски стоји стабилно, а политички не стоји? Има ли гдје сличан примјер?

Шта вама још треба па да учврстите Републику Српску? Дугогодишњи мандат? Имате. Институције? Имате. Још институција? Направили сте себи и позапошљавали родбину и пријатеље. Подршка Србије и Русије? Ту је она. Ни мање ни више, него што је бивало раније. Паре? Имали сте. Подршку? Исто.

Шта још треба?

Нека одговор дају Сенат, Савјетници, Анурси и обећани “Национални савјет”. Колико ту руку и глава има, нека свака приджи малим прстом и Република ће стајати чврсто, као бетонска мртва плоча на каменој подлози.

Народ је незадовољством притискао власт одоздо, а сада се то преокренуло. Честити људи осјећају терет политичког сукоба, не разнанајући више шта је истина, шта није – и смјештајући све у исти кош.

Издаје ли народ сам себе?

То је добар доказ да је власт, уствари, гора од народа – а не таман онаква какав је и народ.

Издајници Републике Српске су они који дијеле народ, који се срођен и спојен заједно злопати.

Када Милорад Додик на Дан Републике Српске испаљује клинове и оштрице, а на протесте призива контра-протесте, да подијели ову шаку неповезаног племена на покиданој и рањивој територији… онда га једна велика шамарчина, маљава и тешка, тежачком руком оца који је изгубио сина, опали по лицу.

Инсистирање на подјелама међу малобројним народом – срођеним, окумљеним, здруженим, избјеглим и васкрслим; који живи баш тако и на рачун тога што један човјек помаже другом, што комшија кречи кућу комшији, а овај њему да моторку да реже дрва, који о политици загаламе о славама – инсистирање на подјели и пљување међу тај народ да су једни издајници, а једни нису, јесте највећа издаја и потпаљивање ватре под танак папир, на којем би требало да се испише догледна и несигурна будућност Републике Српске.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *