Због коридора 11 руши се најстарији стољетни храст – запис

Странка "Зелени Србије” упозорила је данас да се планира сјеча храста – записа старог више вијекова и од историјског значаја, у селу Савинац, јер се нашао на траси пута Коридора 11. Изградња трасе Београд – Прељина биће настављена након уклањања овог дрвета, чија се крошња простире на четири ара, наводи се у саопштењу. Та странка […]

петак, јун 21, 2013 / 17:47

Странка "Зелени Србије” упозорила је данас да се планира сјеча храста – записа старог више вијекова и од историјског значаја, у селу Савинац, јер се нашао на траси пута Коридора 11.

Изградња трасе Београд – Прељина биће настављена након уклањања овог дрвета, чија се крошња простире на четири ара, наводи се у саопштењу.

Та странка указује и да „грађевинци наводе да је рушење неизбежно, али истичу да су изненађени што током пројектовања није узет у обзир најстарији и највећи запис, када је рушење могло да се избегне”.

Коридор 11 такође иде трасом преко основне школе и историјског комплекса Савинац, а премjешта се и корито реке Дичине, додају „Зелени Србије”.

Та странка наводи и да „пројектанти сматрају да би се природна добра и историјски комплекс из Другог српског устанка гдjе се налази споменик кнезу Милошу Обреновићу, заштититили уколико би се аутопут измjестио неколико стотина метара, али надлежни одбијају да ураде неопходне измjене”.

Света Денић, шефа радне јединице предузећа Планум каже да храст са записом обима од око 7,5 метара и висина од око 40 метара успорава рад на изградњи аутопута.

– Стварно ми није јасно да је неко могао да направи такав превид приликом пројектовања трасе пута и да се један од најстаријих и највећих сеоских записа које сам у животу видео нађе насред трасе. Његово рушење је могло да се избегне, али у фази пројектовања, а сада је касно јер су послови одмакли и ништа друго не преостаје него да се "запис" посече и то ће бити урађено наредних дана. Ја сам грађевинац и знам да овако мора да буде, али не могу речима да опишем колико ми је као вернику тешко да због нечије непажње и грешке мора да се обори сеоски "запис" који је преживео толико векова – каже Света Денић.

Шта је запис?

Запис је у Србији дрво које представља светињу за село на чијем подручју се налази. Дрво постаје запис чином освештења, при чему се у његову кору урезује крст. За запис се бира крупно дрво, првенствено храст, а рјеђе цер, брест, јасен и дивља крушка. Поред њега може бити постављен крст (често камени), a околни простор може бити ограђен.

Запис је табуирано дрво: вјерује се да ће онога ко се усуди да га посијече или на други начин оштети задесити велика несрећа. На њега се не смије пењати или под њим спавати, плодови му се не смију кидати нити гране ломити. Чак ни саме од себе отпале гране се не смију сакупљати.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ništa im više nije sveto a birajući ih i mi dokazujemo da ni nama baš ništa sveto nije. Stari Hrast u Banjaluci, evo ga sad i ovaj…

    Ne vjerujem ja mnogo u neke natprirodne stvari, međutim, vjerujem u kuhanje žabe. Danas Hrast, sutra ljudski resursi, prekosutra oligarhija, sve zbog tobožnje dobrobiti. Laganim koracima se ide prema svom kraju.

Оставите одговор