Због блуда и преувеличавања Међугорја папа рашчинио духовног вођу светишта

ВАТИКАН – Папа Бенедикт Шеснаести разријешио је свих свештеничких дужности фра Томислава Влашића, духовног вођу из Међугорја, због преувеличавања указивања Госпе и сумње да је уплетен у сексуалне односе с једном часном сестром. "Према наредби папе апсолутно му је забрањен било који облик апостолског дјеловања, те објављивање било каквих изјава које се тичу религијског живота, […]

уторак, јул 28, 2009 / 13:00

ВАТИКАН – Папа Бенедикт Шеснаести разријешио је свих свештеничких дужности фра Томислава Влашића, духовног вођу из Међугорја, због преувеличавања указивања Госпе и сумње да је уплетен у сексуалне односе с једном часном сестром.

"Према наредби папе апсолутно му је забрањен било који облик апостолског дјеловања, те објављивање било каквих изјава које се тичу религијског живота, посебно изјава о ‘међугорском феномену’", наводи се у писму које је провинцијалима у БиХ, Хрватској и Италији упутио главни министар фрањевачког реда, Хозе Родригез Карбало.

Папа је инсистирао да се фра Томиславу у потпуности забрани подучавање хришћанске доктрине и пружање било каквих духовних савјета.

Фра Томислав је наводно крив за сексуални неморал са једном женом, бившом часном сестром, која је остала трудна, а сумњичи се и да је "преувеличавао приче о указању Дјевице Марије".

Под оптужбом за јерес, шизму, сумњиву доктрину, манипулацију свијешћу и савјешћу, мистицизам, те непокорност према правном поретку", фра Томислав је био стављен у "црквени затвор" у манастиру у италијанској Л`Аквили, јер је одбио да сарађује са истражиоцима, гдје му је изричито забрањена комуникација са било ким, па чак и са његовим адвокатима без допуштења претпостављених.

Фра Томислав био је "по божанској провидности вођа међугорских видиоца", који тврде да их је Госпа посјетила око 40.000 пута у 28 година, а Ватикан никада није дао службени благослов овом херцеговачком светишту.

Избацивање фра Томислава из свештеништва сигурно бити велики удар на Међугорје и његове заговорнике широм свијета који се надају да ће Ватикан једног дана и службено признати ово контроверзно светиште.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *