За крај године: Пет деценија бањолучког Јесењег салона

У Музеју савремене умјетности Републике Српске у току су финалне припреме за организацију изложбе „Пет деценија бањалучког Јесењег салона“ која ће бити отворена 27. децембра 2012. године. Град Бања Лука је у периоду од 1962. до 1992. године био носилац изузетно значајне ликовне манифестације, која је током тридесет година свога постојања од регионалне смотре ликовног […]

субота, децембар 22, 2012 / 06:03

У Музеју савремене умјетности Републике Српске у току су финалне припреме за организацију изложбе „Пет деценија бањалучког Јесењег салона“ која ће бити отворена 27. децембра 2012. године.

Град Бања Лука је у периоду од 1962. до 1992. године био носилац изузетно значајне ликовне манифестације, која је током тридесет година свога постојања од регионалне смотре ликовног стваралаштва, поступно прерастао у изузетно значајну и незаобилазну манифестацију југословенског, а у једном тренутку и међународног карактера. Четрнаест Јесењих салона показало је најзначајнија достигнућа домаћих и страних умјетника изабраних од стране најеминентнијих југословенских историчара и теоретичара савремене умјетности.

 Последња изложба у 2012 години у Музеју савремене умјетности Републике Српске, осмишљена је у управо у циљу обиљежавања педесет година од оснивања ове значајне југословенске бијеналне манифестације ликовних умјетности.

Подсјећамо да је Музеј савремене 2012. годину започео у знаку броја 20 – двадесет година Републике Српске, изложбом двије деценије графичког дизајна Републике Српске, у фебруару.

Лана Пилиповић, кустосица овог пројекта, овом изложбом је доказала да дизајн и визуелне комуникације сваким даном глобално напредују и креирају слику стварности, због чега је од посебног значаја да препознамо и уважавамо овај феномен и у нашој средини. Уз пројекат двије деценије графичког дизајна Републике Српске била је постављена и изложба 50 година графичког дизајна и визуелних комуникација Србије“, коју је МСУРС реализовао у сарадњи са Музејем примењене уметности Београд.

За мјесец дана изложбу је видјело 2 000 посјетилаца. Исти пројекат , видјела је публика у Модричи, Дервенти и Србцу, кроз музејски пројекат „Путујућих изложби 2012“.

Услиједиле су изложбе Борјане Мрђа, (март) младе ауторке, визуелне умјетнице и пјесникиње, потом „Microstories – Контексти савремене умјетничке праксе након двијехиљадите“(април) – Сандра Дукић (Бања Лука), Маргарета Керн (Лондон), Ирма Маркулин (Берлин) и Борјана Мрђа (Бања Лука), кустоса др. Сарите Вујковић, те Седмо издање интернационалне манифестације „Европска Ноћ Музеја“ , које су заједно привукле преко 12 000 посјетилаца.

Рекордна посјећеност забиљежена је у МСУРС-у током трајања изложбе слика најзначајнијег српског сликара прве половине 20. вијека, Саве Шумановића (1896-1942). У сарадњи са Галеријом слика „Сава Шумановић“ из Шида, (јули) у поводу обиљежавања 70 година од смрти великог умјетника у Бањој Луци су представљена два ауторска пројекта „Последња деценија“ (кустос Весна Буројевић) и „Сава Шумановић, лично, породично и национално“ (кустос Радован Сремац)., током 30 дана трајања изложбе, Музеј је посјетило преко 8000 посјетилаца.

Сви медији бивше Југославије објавили су и вијест да је Музеј савремене умјетности Републике Српске 17 година чувао Збирку цртежа Божидара Јакца из Музеја Другог засједања АВНОЈ-а Јајце и да је цртеже симболично „вратио“ великом изложбом која је забиљежила посјету 2000 наших суграђана (септембар).

„Шта се догодило са збирком Драгиње и Воје Терзић”, питао је Музеј савремене умјетности своје Бањалучане, на билбордима, на телевизији и радију, и – одговорио изложбом. 2500 посјетилаца од 16. октобра до 30. новембра 2012.

Годину завршавамо изложбом“ Пет деценија бањалучког Јесењег салона „ која уз потребу да се широј јавности презентују умјетничка дјела уз монографску публикациjу која ће у потпуности сагледати важност ове манифестације за средину у којој је основана, отвара и питање могућности настављања традиције уз укључивање у савремене умјетничке токове данашњице.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *