Вријеме спорта и разоноде

Читам неки дан у Фокусу текст о томе како министри у Влади Републике Српске, када се не баве политиком, проводе своје слободно вријеме. На почетку ми није јасно шта се они имају бавити политиком, па зар они нису оперативци или извршна власт, који треба да обезбједи нормално функционисање ентитета и државе? Тако смо могли прочитати […]

петак, јун 5, 2009 / 10:10

Читам неки дан у Фокусу текст о томе како министри у Влади Републике Српске, када се не баве политиком, проводе своје слободно вријеме.

На почетку ми није јасно шта се они имају бавити политиком, па зар они нису оперативци или извршна власт, који треба да обезбједи нормално функционисање ентитета и државе?

Тако смо могли прочитати да министар Зоран Липовац и његова екипа, воли грубости у фудбалу, којег игра два пута седмично, али се „свака рекреација заврши одласком на роштиљ или риболов". Мало ли је министре, два пута седмично роштиљ?

Министар Радивоје Братић рече да му је хоби то „што у слободно вријеме предаје на факултету", као да говори о скупљању старог новца или салвета. Сада вам је ваљда јасно с каквим знањем наши студенти излазе с факултета.

Џерард Селман Министар правде истиче да му је „омиљени хоби лов, ради оплемењивања шуме и уопште природе". Према овој логици „тамањење" дивљачи, што ситне, што крупне, води оплемењивању шуме. Логично, зар не?

Мој фаворит је Министар науке и технологије Бакир Ајановић. Он је истакао да има неколико хобија; први је вожња мотоцикла, наравно без кациге и с вјетром у коси, што је поткрепљено и фотографијом. Према том тексту тј. ријечима министра други хоби му је дежурање на хирургији.

Замислите шта се може све десити ако неко од медицинског особља у сред операције помене колективни уговор, штрајк или протесте, а њему рука задрхти. Како ли је тек пацијенту? Оперише га министар, коме је то хоби. Поготово ми није јасно како иде на посао у министарство, после цјеловечењог дежурства?

Наравно премијер је стравствени кошаркаш „који воли да закуцава", али то нам је већ одавно познато.

И новинари су нашли мало времена за разоноду, па су се такмичили у прављењу гулаша. Мислим да је такмичење било нерегуларно, а ево и зашто. Високо треће мјесто освојили новинари телевизије Симић, за које нисам сигуран да уопште постоје. Неколико пута сам покушао да погледам нешто на тој телевизији, али никад нисам видио било кога ко ми је иоле личио на новинара.

И на крају спремите се за свакодневно праћење подизања гига, мега, турбо, дизел ГТИ бине за предстојећи концерт Ленија Кравица. Биће узбудљиво ,већ видим наслове у медијима: „Заврнут и 400-ти шраф на бини" или „Употребљено 15 км кабла" или „"ТЕ Гацко повећао производњу струје због разгласа и расвјете на концерту Ленија Кравица".



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *