Вриједност нафте расте, али и вриједност долара

Цијена сирове нафте с испоруком у мјесецу децембру на робној берзи у Њуjорку у октобру се кретала између 69 и 81 долара по барелу, што су нешто виши нивои цијена у односу на претходних неколико мјесеци. У једном тренутку цијена нафте је дотакла ниво од 81,3 долара по барелу што је чак њен највиши ниво […]

недеља, новембар 1, 2009 / 11:56

Цијена сирове нафте с испоруком у мјесецу децембру на робној берзи у Њуjорку у октобру се кретала између 69 и 81 долара по барелу, што су нешто виши нивои цијена у односу на претходних неколико мјесеци.

У једном тренутку цијена нафте је дотакла ниво од 81,3 долара по барелу што је чак њен највиши ниво у посљедњих годину дана. У наредном периду, пошто долази зимско вријеме и појачана потрошња енергената, очекује се наставак раста цијена сирове нафте. С тим да тај наставак раста може у сваком тренутку да осујети раст вриједности долара који би повукао нафту на ниже нивое.

За годину која је већ на измаку ни у којем случају не можемо да кажемо да је златна година, али метафора година злата, у потпуности је описује. Под тим подразумијевам скоро константни, уколико посматрамо посљедње двије године, раст цијене овог племенитог метала.

У протеклој седмици објављено је да Русија планира да прода мало већи дио резерви злата из Државног трезора, мада је, пошто је та информација процурила у јавност, Русија демантовала ове тврдње пред крај седмице. Да се ова информација показала исправном, пошто је у питању већа количина злата, могао би се примијетити њен утицај на кретање овог племенитог метала. Руске залихе злата су на трећем мјесту у свијету по својој величини. У свјетској производњи злата Русија учествује са 7% и тренутно је на петом мјесту у свијету.

Америчка валута је донијела нова изнеђења и током ове седмице. Са прошлоседмичних рекордно ниских вриједности, достигла је раст од близу 2% према јединственој европској валути. Током прошле седмице валутни пар EUR/USD достигао је најнижу вриједност (1,5061) од августа 2008. године, највише због тога јер су знаци опоравка у неколико значајнијих свјетских економија охрабрили инвеститоре да продају долар и улажу новац у имовину са вишим приносом.

Такође, британска фунта је показала значајнији опоравк према евру, први пут од септембра ове године. Ипак, састанак Ценралне банке ове земље, заказан за слиједећу седмицу неће донијети подизање каматне стопе, која се налази на рекордно ниском нивоу од 0,5%.

Централна банка Норвешке подигла је референтну каматну стопу за четвртину процентног поена на 1,5%, чиме је постала прва европска земља која је званично подигла трошак посуђивања новца током 2009. године.


Ауреус тим за Фронтал.РС

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *