Волстрит журнал: Еврозону руши Италија, а не Грчка

Грчка је можда послужила као аларм који је упозорио на опасност од урушавања еврозоне, али Италија је заправо та која би могла, као слон у стакларској радњи, да направи већу штету, пише Волстрит журнал. Ако је криза у Грчкој акутна, онда се она у Италији, трећој по величини привреди еврозоне, може назвати хроничном, наводи амерички […]

субота, април 4, 2015 / 21:49

Грчка је можда послужила као аларм који је упозорио на опасност од урушавања еврозоне, али Италија је заправо та која би могла, као слон у стакларској радњи, да направи већу штету, пише Волстрит журнал.

Ако је криза у Грчкој акутна, онда се она у Италији, трећој по величини привреди еврозоне, може назвати хроничном, наводи амерички лист, додајући да ће се европска монетарна унија суочити са проблемом много већим од грчког, уколико подаци из Рима у мају не покажу да је Италија изашла из трогодишње рецесије.

Да би еврозона напредовала, потребно је да њеним чланицама буде боље унутар него ван монетарног блока, нагласио је недавно предсједник Европске централне банке (ЕЦБ) Марио Драги. Најочигледнији примјер је Грчка, чија је влада предложила нови пакет мјера у циљу откључавања исплате 7,2 милијарде евра вриједне транше међународног кредита помоћи укупне вриједности 240 милијарди евра.

Италијанска привреда заправо успорава већ деценијама. Према подацима Међународног монетарног фонда (ММФ), у 1980-им, просјечан годишњи раст бруто домаћег производа (БДП) износио је 2,1 одсто, да би у 1990-им пао на 1,4 одсто, а у првој деценији овог вијека на 0,6 одсто. Од 2010, просјечан годишњи раст БДП-а је негативан и износи минус 0,5 одсто.

За Италију, ипак, има наде, захваљујући програму квантитативног лабављења ког је покренула ЕЦБ, ниским цијенама нафте и слабом евру. Најновији низ индикатора је позитиван. Индекс управљања набавком ког израчунава компанија Маркит је у марту порастао на 11-мјесечни максимум од 53,3 поена, а у порасту су и потрошачко и пословно повјерење.

Стручњаци Уникредит банке предвиђају да је привредни раст у првом каврталу био позитиван први пут од 2011. и износио 0,2 одсто. Неки други подаци, међутим, не пружају разлог за оптимизам. Индустријска производња је у јануару пала 0,7 одсто, незапосленост је у фебруару порасла на 12,7 одсто, а међу младима на чак 42,6 одсто.

Потенцијал привредног раста Италије забрињавајуће је низак, наводи амерички лист. Економисти банке „ЈП Морган“ сматрају да ће раст БДП-а у наредним годинама бити на нултом нивоу. Напори премијера Италије Матеа Ренција да реформише привреду биће од кључног значаја, а његов труд да побољша услове на тржишту рада заслужује сваку похвалу.

Ипак, једна од великих баријера које коче привредни раст Италије је „култура“ која спречава јачање малих предузећа и која штити тренутно запослене на штету младих који траже посао, сматра лист.

Ближи се неколико важних датума за будућност еврозоне: Грчка 9. априла треба да отплати 450 милиона евра ММФ-у, а Италија ће 13. маја сазнати да ли је изашла из трогодишње рецесије. Уколико није, јавиће се додатна питања шта еврозона чини за добробит својих чланица, закључује Волстрит џорнал. 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *