Влада раскида концесију за гасовод који није започет ни након 11 година

Министарство индустрије, енергетике и рударства РС ће покренути процедуру за раскид концесионог уговора са фирмом "Сава Интернационал" из Лакташа, која никада није ни почела изградњу гасовода од Зворника до Новог Града иако је концесију добила прије више од деценије.

У ресорном министарству потврдили су "Независним" да су 17. јануара добили налог Владе РС за једнострани раскид уговора с фирмом "Сава Интернационал", јер до данас није дошло до помака у извршењу уговорних обавеза од стране концесионара.
Влада РС је уговор о концесији за магистрални гасовод "Сава" са поменутом лакташком фирмом закључила још 11. јуна 2002. године.

Предмет концесије обухвата пројектовање, изградњу, одржавање и експлоатацију основног магистралног гасовода високог притиска на правцу Горњи Шепак (Зворник) – Бијељина – Брчко – Модрича – Дервента – Прњавор – Лакташи – Бања Лука – Приједор – Нови Град, са гранањем за Угљевик, Шамац, Добој, Брод, Градишку и Козарску Дубицу.

"У протеклом десетогодишњем периоду од закључења уговора до данас концесионар није реализовао своје обавезе из уговора и није поштовао рокове по етапама изградње гасовода, чиме је повријеђен уговор о концесији", истакли су у ресорном министарству.
Радомир Њежић, сувласник фирме "Славија Интернатионал" из Лакташа, био је изненађен информацијом да Влада РС тражи раскид концесионог уговора, најављујући да ће поднијети захтјев за међународну правну арбитражу.

"Први пут чујем за закључак Владе РС који помињете. Имали смо неке састанке, али је то за нас сада правно питање. Најавили смо да ћемо покренути арбитражу", кратко је рекао Њежић, наводећи да из тих разлога не жели говорити о разлозима због којих "Славија" никада није реализовала уговором преузете обавезе.

Њежић је протеклих година више пута најављивао почетак градње гасовода "Сава", наводећи да је за извођача радова изабрана аустријска фирма "Хабау", која ће цијели посао завршити до краја 2012, као и да су за финансирање пројекта заинтересоване велике руске компаније и "Србијагас", али то никада није реализовано.

Влада РС тиме практично "ослобађа" дионицу на сјеверу РС за договорену градњу крака гасовода "Јужни ток" који би реализовала будућа заједничка фирма коју ће основати предузеће "Гас Рес" у власништву РС и руски "Газпром".

Предвиђено је да прве количине гаса из Русије кроз "Јужни ток " потеку 2015. преко Бугарске, Србије, Мађарске, Словеније до сјевера Италије, са одвајањима више кракова од којих је један утврђен за РС.

Како је раније речено, пролазак "Јужног тока" кроз РС доноси инвестицију већу од 500 милиона евра, која ће обухватити магистралне гасоводе и планиране термоелектране на гас.

Пројектом је планирано да се у РС до 2025. године повећа потрошња природног гаса за више од 20 пута, односно са садашњих 90 милиона кубних метара годишње на двије милијарде кубика, како би се у потпуности искористио потенцијал гасовода. У том циљу се у РС предвиђа изградња двије термоелектране на гас укупне снаге 600 мегавата које би потрошњу гаса подигле за милијарду кубика, док би се остали пласман односио на гасификација општина и градова на око 60 одсто територије РС.

Наиме, дугорочно је планирана гасификација свих градова у близини гасовода који ће се пружати на правцу од Бијељине преко Посавине и Бањалуке до Новог Града у дужини од 250 километара. Дугорочно је, такође, планирана и гасификација источних дијелова РС, односно продужење постојећег гасовода од Зворника ка Источном Сарајеву.