Виртуелно дјетињство: Начини искоришћавања дjеце (2)

Фронтал у фељтону објављује избор текстова из књиге Александра Арсенина, ”Виртуелно дјетињство” о сајбер криминалу и злоупотреби дјеце путем интернета. Начини искоришћавања дјеце Предатори на децу беспримеран су вид људске злобе: заједничко за све њих јесте један невероватно "искрен" наступ, пун емоција, разумевања и саосећања према потенцијалној жртви. Према досадашњим проценама, на интернету постоји неколико […]

недеља, март 3, 2013 / 14:41

Фронтал у фељтону објављује избор текстова из књиге Александра Арсенина, ”Виртуелно дјетињство” о сајбер криминалу и злоупотреби дјеце путем интернета.

Начини искоришћавања дјеце

Предатори на децу беспримеран су вид људске злобе: заједничко за све њих јесте један невероватно "искрен" наступ, пун емоција, разумевања и саосећања према потенцијалној жртви.

Према досадашњим проценама, на интернету постоји неколико хиљада организација које се баве неким од многобројних начина искоришћавања деце. Велики број тих организација легално су пријављена предузећа, хуманитарне или невладине организације са правним идентитетом, дефинисаним службама и развијеним имиџом. Њихово представљање у јавности недвосмислено упућује на службе за пружање разних врста помоћи, почев од хуманитарних материјалних донација, преко психолошке помоћи угроженим групама (деци разведених родитеља, деци са лошим материјалним и социјалним статусом, итд.), па све до пословних понуда са добрим и сигурним зарадама. Међутим, испод «шареног плашта» примамљивих могућности за бољи живот најчешће се крију циљеви трафикинга, проституције, разних врста крађа и других начина искоришћавања жртава.

С друге стране, постоје анонимни сајтови иза којих стоје криминалистичке групе које делују потпуно илегално, док у трећу групу спадају појединци који имају директан приступ жртви, у намери да остваре своје циљеве, од којих је на првом месту сексуално злостављање. Мањи број – али у глобалним размерама, број веома забрињавајућ – чине појединци који делују са намером сакаћења, па чак и убистава.

Заједничка особина таквих «ловаца» јесте њихов невероватно «искрен» наступ, пун емоција, разумевања и саосећања према потенцијалној жртви. Многи од њих понудиће јој, уз све то, још и добар посао са одличном зарадом. У првом случају ради се о читавом ланцу криминалистичких група који се крију иза легалног јавног деловања, док се друга два примера односе најчешће на појединце који делују на локалним или географски ограниченим нивоима.

У сваком случају, ни један од наведених примера не би требало да буде занемарен, будући да су сви они подједнако опасни, размере њихових утицаја огромне, а последице – несагледиве.

Неколико основних циљева и утицаја на децу има посебан значај:

ТРАФИКИНГ

Неколико основних начина злостављања малолетника на интернету има посебан значај. У првом реду то је трафикинг, који је на пословним сајтовима најчешће маскиран у виду веома примамљивих понуда за добро плаћен посао у иностранству. Посетиоцима ових сајтова нуди се могућност да, уз мало труда са повериоцем посла (и то о његовом трошку), добију посао на одређено време. Сарадња се притом обично документује лажним уговорима и гаранцијама, не би ли све изгледало крајње уверљиво и веродостојно. Жртва на сајту попуњава формулар-пријаву са личним информацијама о материјалном, породичном и здравственом стању, и открива у потпуности свој профил по којем ће се вршити даљи утицај. Када са листе пријава «отпадну» ризични случајеви, са онима који су ушли у ужи круг организују се лични контакти, да би у завршној класификацији бивали регрутовани искључиво «безбедни» појединци који се веома лако «пакују» за пут, при чему им се сугерише његова тајност под изговором «навале кандидата» на добар посао. Жртве трафикинга најчешће су деца у узрасту од 12-22 године, са ниским материјалним и социјалним статусом породице из које потичу. Они увек завршавају као јефтина радна снага у иностранству, где су, лишени пасоша и новца, приморани да се баве или проституцијом или тешким физичким радом који није плаћен. Даљим директним уценама и застрашивањима, жртве трафикинга најчешће постају дугорочни робови.

ИЛЕГАЛНА ТРГОВИНА

Продаја и дистрибуција илегалних артикала – медикамената, наркотика, оружја и слично – представља облик деловања везан углавном за секташке организације и криминалистичке групе. Привлачење чланова остварује се преко понуда о брзој заради, али се већ по првом обављеном послу жртва уцењује и силом приморава на даље деловање. Најчешће жртве су деца узраста од 12 година па надаље, која потичу из породица са маргине друштва, са тешким материјалним и социјалним статусом. У жељи за брзом и лаком зарадом којом би било могуће избавити се из егзистенцијалних недаћа, та деца свесно прихватају ризик оваквог посла, одлучни да га обаве само једном и да се потом из њега извуку. У почетку заиста нема лажи и приморавања: жртвама се јасно даје до знања у чему се њихов посао састоји и који је његов истински циљ, али им се обећавају и огромне новчане награде, потпомогнуте причама о бољој и светлијој будућности. Читава прича се, међутим, завршава тиме што ова деца најчешће бивају ухапшена после неколико обављених послова, те на краће или дуже време затворена у казнене установе.

КРАЂА

Крађа у директном или индиректном облику (у којој жртва и не мора свесно учествовати) трећа је врста злоупотребе малолетника преко интернета. Као и у претходном случају, у директној форми утицаја на потенцијалну жртву, злоупотреба се врши тако што јој се у почетку јасно ставља до знања степен ризика у који се упушта, али и висока добит која из тога произилази. У индиректној форми, утицај се формира постепено, тако да потенцијална жртва најчешће и није свесна ризика до самог краја: њој се стрпљиво прилази методом стварања међусобног поверења. На сајтовима се често нуди помоћ типа саветовалишта које има за циљ препознавање психолошког профила малолетника, око којег се ствара лажно пријатељско и заштитничко окружење. У даљој комуникацији од жртве се прикупљају инфомације у вези са њеним материјалним статусом, породицом, навикама итд. Развој ситуације у највећој мери зависи од поменутих фактора: прикупљени подаци о терминима изласка чланова породице из куће и вредностима које она поседује омогућује, једноставну и лако изводљиву пљачку. У другим варијантама, у исту сврху могуће је искористити и информације о бројевима кредитних картица којима малолетник плаћа учешће у лажним наградним играма. Све чешће смо сведоци и потпуне крађе идентитета у западним земљама. Када је злоупотреба деце у питању, жртве су најчешће деца са средњим или добрим материјалним статусом породице из које потичу, као и адолесценти који траже савет или учествују у наградним играма, анкетама и сличним формама забаве. Материјални губитак у овим случајевима је брз и тренутан, мада постоје и примери да се бројеви кредитних картица користе током дужег временског периода, тако што се повремено скидају мањи износи са рачуна; ипак, ови случајеви јављају се знатно ређе.

БЛУДЈедан од најраспрострањенијих начина злоупотребе малолетника на интернету јесте блуд. Истраживања спроведена у Хрватској потврдила су резултате светске статистике по којима свака четврта девојчица и сваки шести дечак доживе неки облик сексуалног злостављања. Негативним садржајима на интернету најизложенија су деца предтинејџерског и тинејџерског доба – у узрасту од 10. до 13. година – будући да они још увек нису у стању да дефинису сами себе, нити могу тако лако да праве разлику између нормалног и неуобичајеног става других одраслих особа према њима, те су зато и најподложнији утицајима. Напади на њих су директни и насилни, а почињу углавном дружењем на форумима и у чет-собама, системом лажног представљања «ловаца». Након одређеног времена дружења, и стицања поверења код жртве, «ловац» заказује лични састанак. Малолетник је убеђен да треба да се упозна са вршњаком, а изненађење које ће уследити по сусрету завршиће се у већини случајева – насиљем. После тога, жртва се најчешће уценом и страхом приморава на ћутање и понављање чина. Последице, психолошке, а неретко и физичке природе, на њој остају трајно и, као такве, у потпуности се подударају са класичним злостављањем или силовањем.

СУГЕСТИЈА

Сугестија је облик напада са циљем да се жртва наведе на самоповређивање, свесно или несвесно. Ова врста напада опасна је нарочито стога што може да резултира тешким болестима, па чак и смртним случајевима. Лакши видови деловања сугестијом на потенцијалну жртву могу се наћи на сајтовима чији садржаји обилују разним врстама дијета, телесних вежби и сличних активности. Циљну групу оваквих сајтова чине у највећој мери девојчице тинејџерског узраста. Додуше, ови садржаји нису креирани са директним циљем злоупотребе, али су због свог, ма и нехотичног, негативног утицаја на адолесценткиње веома опасни. Друга врста садржаја, који сугеришу куповину медицинских препарата, где огромну зараду убирају дистрибутери који их рекламирају, за циљ имају, пре свега, зараду, али су зато не мање опасни за тинејдзере подложне сугестији. У трећу групу спадају сајтови са темама друштвених покрета – нацистичким, на пример – који подривају свест о душтву у коме живимо и наводе на изазивање нереда, насиља и других врста деструктивних активности. Последња група сајтова представља најмрачнији облик сугерисања самоповређивања и самоубистава. У питању су садржаји најразличитијих секташких организација у којима се нуди опраштање грехова, очишћење душе, вечни живот и томе слично, под условом да се потенцијалне жртве наведу на агресију, било према себи самима, било према другом. У последњих пар година организују се чак и специфични Он-лајн перформанси, у којима читаве групе малолетника врше масовна самоповређивања или самоубиства у директном преносу.

 

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ

Вршњачким насиљем путем интернета назива се подстицање групне мржње, напади на приватност, узнемиравање, праћење, вређање, несавестан приступ штетним садржајима и ширење насилних и увредљивих коментара. Оно може укључивати још и слање окрутних, злобних, некад и претећих порука, као и креирање интернет страница које садрже приче, цртеже, слике и шале на рачун вршњака. Такво насиље односи се и на постављање фотографија вршњака на појединим галеријама одређених сајтова, уз захтев посетиоцима да их процењују по одређеним карактеристикама, односно да гласају за особу која је најружнија, најнепопуларнија или најдебља у школи. Деца на некој од популарних интернет страница неретко траже од осталих да наведу име и опис особе коју највише мрзе, са циљем да жртву осрамоте пред што већим бројем људи. У насиље на интернету спада и "проваљивање" у туђе И-мејл адресе, те слање злобних и неугодних садржаја другима. За насиље међу вршњацима карактеристично је неколико облика комуникације, укључујући звук, анимације и фотографије, с тим што се оно најчешће изводи у таквим комуникацијским видовима у којима идентитет починилаца може остати, а најчешће и остаје, скривен. Недостатак социјалних и контекстуалних назнака, као што су говор тела и тон гласа, може имати мноштво учинака, будући да у овом случају не постоји опипљива, афективна повратна информација о томе да ли је одређено понашање у комуникацији проузроковало штету саговорнику. Анонимност починиоцима Он-лајн насиља даје осећање слободе од одговорности и могућност да се некажњено нарушавају социјалне норме и ограничења.

У свим наведеним случајевима жртве су деца која су сама пришла ризичним садржајима и прихватила изазов. Једна од највећих баријера у инсталирању агресивнијег, а легалног механизма за заштиту деце од свих врста искоришћавања је конфликт због загарантованих права на слободу медија.

Деца и тинејџери треба да имају на уму да мала информација води ка великим одговорима за онога који тражи жртву. Добијајући довољно делића, способни су видети целу животну причу – све из информација које им деца, и не знајући, открију. Стога, пружањем детаља о себи, деца заправо омогућавају особама са непријатељским намерама да обликују потпуну причу – састављену од информација које су им мало по мало нехотице давала.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *